Ali Brisel je prošle nedelje doneo odluku o ratifikaciji SSP sa Srbijom. Čemu takve odluke ako je „evropska perspektiva“ Srbije više nego neizvesna, kao što Vi procenjujete?
- Mislim da mi sigurno nećemo ući u EU u sledećih deset godina, što povlači potpunu redefiniciju faktičkog sistema ekonomije, politike, identiteta i demografije u Srbiji. Ovde je sve to godinama gurano u drugi plan da bi se kao supstitucija navodilo ubrzano učlanjenje, nakon koga bi, navodno, sve trebalo da bude super. Sada je jasno da od toga nema ništa, a da je sve u zemlji u rasulu. Izgrađen je potpuno neodrživ ekonomski sistem, svi parametri razvoja su katastrofalni i to je konačno svima postalo jasno. S druge strane, međunarodne bitange iz MMF i sličnih institucija nastavljaju da hvale sumanute poteze vlasti koji su nas doveli u neokolonijalni položaj. Na tom fonu su i ovakvi potezi poput početka ratifikacije SSP, koja će inače trajati više godina. Moraju da daju nešto vlasti, čime će da se puni TV Dnevnik i da održavaju virtuelne laži kod naroda da samo što nismo ušli u EU.
Verujete li da je naša politička elita svesna da je „evropska priča“ takoreći propala?
- Kakva, izvinite, elita? Neozbiljno je ovu kastu neinformisanog i korumpiranog sveta koji kupuje diplome, u politiku ulazi da krade i bez morala sledi svaki vetar koji dune, nazivati političkom elitom. Pa molim vas, pogledajte spisak savetnika predsednika države pa ćete videti da, na primer, nema savetnika za ekonomiju. U vreme kad se privreda ove države dramatično urušava, svi su zaduženi do guše, a opstajemo prosjačenjem novih kredita. Ovde je sva politika marketing i nada da će neko čudo da se desi. Što se opozicije tiče, to ne postoji. Sve partije su deo istog sistema, pričaju iste priče, finansiraju se iz istih izvora i svi zajedno nemaju ni hrabrosti ni bilo kakvu ideju šta bi ovde moglo da se uradi.
Prepoznajete li u postupcima aktuelne vlasti nešto što bi se moglo čitati kao sve manja zainteresovanost za EU, odnosno, za ono što kaže Brisel?
- Ne. Pošto je kod njih sve marketing, njima je EU glavni propagandni slogan i apsolutno su nesposobni da nađu nešto čime bi tu mantru zamenili. Zato moraju da nastave da je vrte, jer nemaju čime drugim da drže narod u nekakvoj nadi i perspektivi boljeg života. Takođe, ovde postaje jasno da vlast ne određuje narod, već strane sile, tako da je Toma Nikolić prihvatio da za dolazak na vlast treba da ubedi strance kako može da bude veći Tadić od Tadića, a ne da ubedi narod da je sposoban da iznedri autentičnu alternativnu viziju razvoja ove države. Tako imamo bizarnu situaciju da svi znaju da od EU nema ništa, a da se pojačava nadmetanje za to ko će da bude veći evropejac.
Kažete da je i Rusija „aminovala“ povratak Turske na Balkan. Zbog čega?
- Partnerstvo sa Turskom je Rusiji važnije od čitavog Balkana: prvo, zbog uticaja u muslimanskom svetu, a posebno zbog pacifikacije problema koje Rusi imaju na Kavkazu; drugo, zbog energetske politike, jer je Tuska jedno od ključnih čvorišta za puteve energenata; treće, zbog zajedničkog nastupa prema Iranu, itd. Pošto Balkan Rusima ne predstavlja strateški prioritet, ne vidim da imaju bilo šta protiv turske neoosmanske politike na Balkanu. Naprotiv.
l Kažete da se Srbija (kao i druge zemlje regiona) nalazi u istom aranžmanu sa EU kao i Turska. U čemu su glavne sličnosti tog aranžmana?
- Između ostalog, IPA program pomoći simbolički nas je svrstao zajedno sa Turskom u istu kategoriju onih za koje su Nemci predvideli privilegovano partnerstvo, dakle onih koji imaju neki ugovorni odnos, ali sigurno neće ući u EU bar u sledećih deset godina. To je bolje od statusa Moldavije i Ukrajine, koje se ni u kakvoj perspektivi ne vide u EU, ali gore od Hrvatske, koju Nemci tamo guraju koliko god mogu.
