strani placenik bre
Domaćin
- Poruka
- 4.285
ЗАВНОС из 1943. године није предвиђао да Санџак буде аутономна област, каже историчар Чедомир Антић. Чиплић: Србија је грађанска држава, нема конститутивних народа
Само дан пошто је Министарство за људска и мањинска права продужило рок за формирање националног савета Бошњака, муфтија Муамер Зукорлић заоштрио је своје захтеве упућене представницима државе Србије тражећи да се бошњачки народ „уведе” у републички Устав као конститутивни. Министар Светозар Чиплић одговара да у Србији, која је грађанска држава, нема конститутивних народа и да је идеја о аутономији Санџака и посебној позицији било које националне мањине противна уставном поретку Србије.
Од председника Бориса Тадића јуче нисмо могли да добијемо коментар поводом последњих збивања у Новом Пазару пошто је био у Бриселу, као ни од министара Сулејмана Угљанина и Расима Љајића, који су посебно на мети критика главног муфтије Исламске заједнице у Србији. У Влади Србије кажу да никакав званичан захтев од муфтије Зукорлића још није стигао. Проблеми о којима је реч, како кажу, у надлежности су министра Чиплића и ништа се неће радити без њега, а укључиће се и премијер Мирко Цветковић, уколико се процени да је то потребно.
Председник Зукорлићевог (непризнатог) Бошњачког националног већа професор др Мевлуд Дудић казао је за „Политику” да још није упућен званичан захтев председнику Србије и влади за преговоре о статусу Бошњака и Санџака. „Тај захтев се припрема и биће врло брзо, данас или сутра упућен”, каже Дудић уз напомену да су хтели да прво о садржају декларације, коју је прекјуче усвојио Бошњачки национални сабор и својим захтевима, обавесте медије.
Министар Чиплић је јуче навео, како преноси Танјуг, да су критике које је Зукорлић упутио његовом министарству уобичајене, а крајња сврха и намера те приче, а помало, како је рекао, и представе, јесте борба верског лидера за личну политичку позицију и промоцију.
У странкама Угљанина и Љајића у Новом Пазару тешко је наћи саговорника о иступима верског вође муслимана. „То што је Зукорлић говорио сигурно не доприноси стабилизацији прилика у Санџаку и води у још дубље поделе међу Бошњацима”, кажу неки од челника Санџачке демократске партије, уз молбу да им се не помиње име и функција, јер „Зукорлићеве присталице знају и да пресретну и пребију”. У овој странци сматрају да је „Зукорлић изгубио компас” и међународну подршку и то илуструју чињеницом да ни турски премијер Ердоган приликом посете овом граду пре пар дана, није показао интересовање да се сретне са њим.
Уздржани у оценама Зукорлићевих наступа су и челници политичких партија које окупљају Србе у Новом Пазару. „То је међубошњачки проблем, нека се они баве тиме”, најчешћи је одговор који се може чути од политичара Срба у Новом Пазару.
Муфтија и његов БНВ су, ради подстицаја за решавање статуса „регије Санџак” кроз процес децентрализације Србије, формирали одбор за обнову Народног већа Санџака (некадашње Земаљско антифашистичко веће народног ослобођења Санџака), а формиран је и посебан одбор „у циљу интернационализације питања дискриминације над Бошњацима у Србији”.
ЗАВНОС је формиран 20. новембра 1943. године у Пљевљима и у знак сећања на тај датум досадашњи сазив Бошњачког националног већа са Сулејманом Угљанином на челу је тај дан славило као национални празник Бошњака – Дан Санџака. ЗАВНОС и нека врста комунистичко-партизанске аутономије укинути су 29. марта 1945. године. Одлука о укидању донета је у Новом Пазару у згради у којој се до сада налазио Угљанинов БНВ.
Објашњавајући улогу и значај некадашњег ЗАВНОС-а, историчар Чедомир Антић, из Напредног клуба, каже да његово формирање није значило да је Санџак био предвиђен да буде аутономна област или република, зато што као такав није представљен ни на Другом заседању АВНОЈ-а у Јајцу, када је отприлике одређен број република Југославије. Поред тога, како каже, у то време у области Новог Пазара српски народ је био у већини и читава идеја стварања некакве санџачке посебности била је у ствари замисао црногорских партизанских команданата и комуниста да поред Боке Которске прикључе новој црногорској федералној јединици и област Новог Пазара.
„Од те идеје је партизански покрет одустао и сада је врло интересантно да један верски великодостојник обнавља традицију која се може назвати пре свега комунистичком. Међутим, оно што у овом тренутку жели муслимански национализам у области Новог Пазара јесте да се створе основе за политичку еманципацију отцепљења од Републике Србије, то је јасно”, оцењује Антић наводећи да се обновом „некакве традиције аутономије из Другог светског рата” заправо жели одређени контакт са југославенском државом каква је на недемократски начин успостављена 1974. године, што онда води ка Бадинтеровој комисији из 1991, а та комисија је издала став да се држава, какву је створио Јосип Броз заједно са Едвардом Кардељом, распала сама од себе без обзира на вољу већине њених грађана.
„То је циљ. И то је проблем. Јер, постоје аутономисти и индипендисти и у Шпанији или Британији, али нигде земље чланице Савета безбедности УН не праве групу за помоћ таквој области, какву је формирало неколико амбасада код нас. И ово је заиста озбиљна ствар. То мислим зато што видим оркестрацију – укидање Републике Српске, стварање независног Косова у који би биле интегрисане области у којима живи српски народ а које још нису интегрисане у Косово, посебан однос према три сиромашне општине на југу Србије у којима у већем броју живе Албанци. Ја видим да је то начин слабљења државе Србије и њеног будућег укидања”, напомиње Антић.
На исто се своди и захтев за конститутивношћу бошњачког народа. То би, објашњава Антић, подразумевало да суверенитет над Републиком Србијом нема само српски народ или грађани Србије него да има српски народ заједно са још неким народима или народом, и то би подразумевало да тај народ може у перспективи да се отцепи.
----------------------------------------------------------------------
Конститутивни народи
Конститутивност три народа постоји у Босни и Херцеговини, али је она успостављена на основу чињенице да у БиХ нема етничке већине. Међутим, тако нешто није примењено на Црну Гору, иако је у њој српски народ био не само већински него у апсолутној већини. У Хрватској је Србима конститутивност призната 1867. године, потврђена и после Другог светског рата, али је Фрањо Туђман укинуо на Видовдан 1990. године, напомиње Чедомир Антић. И Белгија је држава конститутивних народа, а и Швајцарска има те елементе, али оне имају једну предност – имају велику политичку и демократску традицију, за разлику од БиХ која је, после средњег века, први пут добила државност после Другог светског рата, у једном недемократском режиму као народна република.
----------------------------------------------------------
Потурак: Потребан дијалог
Народни посланик Мунир Потурак (СДП) за „Политику” каже да је под хитно потребан дијалог политичких представника бошњачког народа и државе Србије како би се решиле и неке важније ствари од оних које муфтија тражи. „Можда су сви ови његови захтеви упућени из неког револта, више због тренутка у којем можда жели да се нагласи проблематика Санџака, и то треба разјаснити. Проблем конституисања националног савета Бошњака је само повод да се неке ствари истакну, а разлози су много већи и мислим да је кључна ствар, која можда и стоји иза свих ових захтева, економска ситуација на том простору, која је драматична”, истиче Потурак.
-----------------------------------------------------------
Џуџевић: Зукорлић постаје нервозан
Истичући да је најважније у свему овоме то што је министарство дало нови рок за консултације за прављење демократске већине у новом сазиву националног савета Бошњака, Есад Џуџевић, народни посланик из Угљанинове коалиције Листа за Санџак, додаје да је све друго што се дешава последица те чињенице – „да постоје услови за прављење регуларне демократске већине”, због чега „господин Зукорлић постаје очигледно веома нервозан”: „Феномен Зукорлића, без обзира ко га генерира, да ли неко од тајних служби у овој земљи, да ли неко од страних служби, настаје оног тренутка кад су се дефинитивно почели стварати услови да Санџак, на један законит, уставан начин регулише и своју позицију и своја права и економски развој”.
--------------------------------------------------------
Мурић: Продубљивање сукоба и подела међу Бошњацима
Најгоре је то што продубљивање сукоба и подела међу Бошњацима и „ватрени” говори Зукорлића воде и овај народ и читав крај у изолацију, каже за „Политику” председник Странке за Санџак Февзија Мурић. И он сматра да Зукорлић губи подршку међународне заједнице, јер сем Ердогана, приликом доласка у Нови Пазар посету муфтији у плану није имала ни амбасадорка САД Мери Ворлик пре десетак дана.
http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Muftija-obnavlja-ideju-partizanskog-pokreta.sr.html
Само дан пошто је Министарство за људска и мањинска права продужило рок за формирање националног савета Бошњака, муфтија Муамер Зукорлић заоштрио је своје захтеве упућене представницима државе Србије тражећи да се бошњачки народ „уведе” у републички Устав као конститутивни. Министар Светозар Чиплић одговара да у Србији, која је грађанска држава, нема конститутивних народа и да је идеја о аутономији Санџака и посебној позицији било које националне мањине противна уставном поретку Србије.
Од председника Бориса Тадића јуче нисмо могли да добијемо коментар поводом последњих збивања у Новом Пазару пошто је био у Бриселу, као ни од министара Сулејмана Угљанина и Расима Љајића, који су посебно на мети критика главног муфтије Исламске заједнице у Србији. У Влади Србије кажу да никакав званичан захтев од муфтије Зукорлића још није стигао. Проблеми о којима је реч, како кажу, у надлежности су министра Чиплића и ништа се неће радити без њега, а укључиће се и премијер Мирко Цветковић, уколико се процени да је то потребно.
Председник Зукорлићевог (непризнатог) Бошњачког националног већа професор др Мевлуд Дудић казао је за „Политику” да још није упућен званичан захтев председнику Србије и влади за преговоре о статусу Бошњака и Санџака. „Тај захтев се припрема и биће врло брзо, данас или сутра упућен”, каже Дудић уз напомену да су хтели да прво о садржају декларације, коју је прекјуче усвојио Бошњачки национални сабор и својим захтевима, обавесте медије.
Министар Чиплић је јуче навео, како преноси Танјуг, да су критике које је Зукорлић упутио његовом министарству уобичајене, а крајња сврха и намера те приче, а помало, како је рекао, и представе, јесте борба верског лидера за личну политичку позицију и промоцију.
У странкама Угљанина и Љајића у Новом Пазару тешко је наћи саговорника о иступима верског вође муслимана. „То што је Зукорлић говорио сигурно не доприноси стабилизацији прилика у Санџаку и води у још дубље поделе међу Бошњацима”, кажу неки од челника Санџачке демократске партије, уз молбу да им се не помиње име и функција, јер „Зукорлићеве присталице знају и да пресретну и пребију”. У овој странци сматрају да је „Зукорлић изгубио компас” и међународну подршку и то илуструју чињеницом да ни турски премијер Ердоган приликом посете овом граду пре пар дана, није показао интересовање да се сретне са њим.
Уздржани у оценама Зукорлићевих наступа су и челници политичких партија које окупљају Србе у Новом Пазару. „То је међубошњачки проблем, нека се они баве тиме”, најчешћи је одговор који се може чути од политичара Срба у Новом Пазару.
Муфтија и његов БНВ су, ради подстицаја за решавање статуса „регије Санџак” кроз процес децентрализације Србије, формирали одбор за обнову Народног већа Санџака (некадашње Земаљско антифашистичко веће народног ослобођења Санџака), а формиран је и посебан одбор „у циљу интернационализације питања дискриминације над Бошњацима у Србији”.
ЗАВНОС је формиран 20. новембра 1943. године у Пљевљима и у знак сећања на тај датум досадашњи сазив Бошњачког националног већа са Сулејманом Угљанином на челу је тај дан славило као национални празник Бошњака – Дан Санџака. ЗАВНОС и нека врста комунистичко-партизанске аутономије укинути су 29. марта 1945. године. Одлука о укидању донета је у Новом Пазару у згради у којој се до сада налазио Угљанинов БНВ.
Објашњавајући улогу и значај некадашњег ЗАВНОС-а, историчар Чедомир Антић, из Напредног клуба, каже да његово формирање није значило да је Санџак био предвиђен да буде аутономна област или република, зато што као такав није представљен ни на Другом заседању АВНОЈ-а у Јајцу, када је отприлике одређен број република Југославије. Поред тога, како каже, у то време у области Новог Пазара српски народ је био у већини и читава идеја стварања некакве санџачке посебности била је у ствари замисао црногорских партизанских команданата и комуниста да поред Боке Которске прикључе новој црногорској федералној јединици и област Новог Пазара.
„Од те идеје је партизански покрет одустао и сада је врло интересантно да један верски великодостојник обнавља традицију која се може назвати пре свега комунистичком. Међутим, оно што у овом тренутку жели муслимански национализам у области Новог Пазара јесте да се створе основе за политичку еманципацију отцепљења од Републике Србије, то је јасно”, оцењује Антић наводећи да се обновом „некакве традиције аутономије из Другог светског рата” заправо жели одређени контакт са југославенском државом каква је на недемократски начин успостављена 1974. године, што онда води ка Бадинтеровој комисији из 1991, а та комисија је издала став да се држава, какву је створио Јосип Броз заједно са Едвардом Кардељом, распала сама од себе без обзира на вољу већине њених грађана.
„То је циљ. И то је проблем. Јер, постоје аутономисти и индипендисти и у Шпанији или Британији, али нигде земље чланице Савета безбедности УН не праве групу за помоћ таквој области, какву је формирало неколико амбасада код нас. И ово је заиста озбиљна ствар. То мислим зато што видим оркестрацију – укидање Републике Српске, стварање независног Косова у који би биле интегрисане области у којима живи српски народ а које још нису интегрисане у Косово, посебан однос према три сиромашне општине на југу Србије у којима у већем броју живе Албанци. Ја видим да је то начин слабљења државе Србије и њеног будућег укидања”, напомиње Антић.
На исто се своди и захтев за конститутивношћу бошњачког народа. То би, објашњава Антић, подразумевало да суверенитет над Републиком Србијом нема само српски народ или грађани Србије него да има српски народ заједно са још неким народима или народом, и то би подразумевало да тај народ може у перспективи да се отцепи.
----------------------------------------------------------------------
Конститутивни народи
Конститутивност три народа постоји у Босни и Херцеговини, али је она успостављена на основу чињенице да у БиХ нема етничке већине. Међутим, тако нешто није примењено на Црну Гору, иако је у њој српски народ био не само већински него у апсолутној већини. У Хрватској је Србима конститутивност призната 1867. године, потврђена и после Другог светског рата, али је Фрањо Туђман укинуо на Видовдан 1990. године, напомиње Чедомир Антић. И Белгија је држава конститутивних народа, а и Швајцарска има те елементе, али оне имају једну предност – имају велику политичку и демократску традицију, за разлику од БиХ која је, после средњег века, први пут добила државност после Другог светског рата, у једном недемократском режиму као народна република.
----------------------------------------------------------
Потурак: Потребан дијалог
Народни посланик Мунир Потурак (СДП) за „Политику” каже да је под хитно потребан дијалог политичких представника бошњачког народа и државе Србије како би се решиле и неке важније ствари од оних које муфтија тражи. „Можда су сви ови његови захтеви упућени из неког револта, више због тренутка у којем можда жели да се нагласи проблематика Санџака, и то треба разјаснити. Проблем конституисања националног савета Бошњака је само повод да се неке ствари истакну, а разлози су много већи и мислим да је кључна ствар, која можда и стоји иза свих ових захтева, економска ситуација на том простору, која је драматична”, истиче Потурак.
-----------------------------------------------------------
Џуџевић: Зукорлић постаје нервозан
Истичући да је најважније у свему овоме то што је министарство дало нови рок за консултације за прављење демократске већине у новом сазиву националног савета Бошњака, Есад Џуџевић, народни посланик из Угљанинове коалиције Листа за Санџак, додаје да је све друго што се дешава последица те чињенице – „да постоје услови за прављење регуларне демократске већине”, због чега „господин Зукорлић постаје очигледно веома нервозан”: „Феномен Зукорлића, без обзира ко га генерира, да ли неко од тајних служби у овој земљи, да ли неко од страних служби, настаје оног тренутка кад су се дефинитивно почели стварати услови да Санџак, на један законит, уставан начин регулише и своју позицију и своја права и економски развој”.
--------------------------------------------------------
Мурић: Продубљивање сукоба и подела међу Бошњацима
Најгоре је то што продубљивање сукоба и подела међу Бошњацима и „ватрени” говори Зукорлића воде и овај народ и читав крај у изолацију, каже за „Политику” председник Странке за Санџак Февзија Мурић. И он сматра да Зукорлић губи подршку међународне заједнице, јер сем Ердогана, приликом доласка у Нови Пазар посету муфтији у плану није имала ни амбасадорка САД Мери Ворлик пре десетак дана.
http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Muftija-obnavlja-ideju-partizanskog-pokreta.sr.html
