strani placenik bre
Domaćin
- Poruka
- 4.285
Ријасет Исламске заједнице Србије за сада није укључен у планове изградње овог центра. – „То је био договор на државном нивоу”, објашњавају у Ријасету ИЗС
Дугогодишњи захтев муслимана у Србији да у Београду добију још једну џамију и културно-образовну установу могао би попримити конкретније обрисе: према изјави турског премијера Реџепа Тајипа Ердогана, за исламски центар у Београду обезбеђен је плац, на чему је он недавно јавно захвалио председнику Србије Борису Тадићу.
У Исламској заједници Србије, која је неколико пута подносила захтев да се оваква установа изгради, кажу да они за сада нису укључени у овај пројекат, као и да је он плод договора на државном нивоу. У Министарству вера наводе да ни они, за сада, не учествују у плановима око градње. Према неким незваничним сазнањима, исламски центар требало би да буде изграђен тридесетак километара од Београда, на аутопуту ка Нишу, а једна од његових намена била би да служи за верске потребе турских држављана који путују кроз нашу земљу. Исламска заједница Србије подржава такав пројекат и вољна је да се у њега укључи и помогне колико може, каже у изјави за наш лист Јакуб Лековић, шеф кабинета реис-ул-улеме Адема Зилкића, поглавара Исламске заједнице Србије.
– Ипак, треба нагласити да Ријасет Исламске заједнице Србије неће одустати од својих захтева да у Београду добије одговарајући простор за верске обреде, као и посебно гробље за муслимане. Таквог гробља за сада нема, а са теолошке стране муслиманима је нужно да своје покојнике сахрањују на посебно одвојеном месту – каже Лековић.
Генерални секретар Ријасета Исламске заједнице Србије Елдин Ашћерић истиче да исламска заједница није добила званичну потврду државних органа у вези са градњом исламског центра.
– Сматрамо да свакако треба да будемо укључени у тај пројекат, јер центар не треба да постоји због украса већ да би га београдски муслимани, којих има око 20.000, користили. Наша верска заједница и раније је упућивала захтев надлежнима да се на територији Београда обезбеди простор на којем би били изграђени исламски културни центар са прикладним образовним установама, као и џамија. Према последњим информацијама које смо добили, град Београд је ангажовао надлежне да ураде студију о овом пројекту – рекао је Ашћерић.
Наиме, студију верских објеката на територији Генералног плана Београда ради градски Урбанистички завод, и она ће показати где ће моћи да се зидају грађевине такве намене, укључујући и исламске богомоље. „Студија је у завршној фази, али како још није прошла верификацију, не можемо износити детаље о њој”, кажу у Урбанистичком заводу Београда. Они су потврдили да за сада не раде никакав плански документ за градњу будуће џамије или исламског центра.
Ђорђе Бобић, бивши градски архитекта, каже да је раније било много захтева за изградњу исламског центра у Београду, али су и друге верске заједнице тражиле да зидају молитвене објекте.
– Да би Београд одговорио на њихове потребе и избегао евентуалне неспоразуме иницирали смо израду студије верских објеката. Према броју становника одређује се колико је потребно таквих објеката у одређеној зони. Они се не третирају као јавни објекти него верска заједница као и сваки други инвеститор треба да прибави земљиште. Плац може да купи, добије на поклон али не и да земљиште за ту намену буде експроприсано – објашњава Бобић.
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Islamski-centar-na-autoputu-kod-Beograda.sr.html
Дугогодишњи захтев муслимана у Србији да у Београду добију још једну џамију и културно-образовну установу могао би попримити конкретније обрисе: према изјави турског премијера Реџепа Тајипа Ердогана, за исламски центар у Београду обезбеђен је плац, на чему је он недавно јавно захвалио председнику Србије Борису Тадићу.
У Исламској заједници Србије, која је неколико пута подносила захтев да се оваква установа изгради, кажу да они за сада нису укључени у овај пројекат, као и да је он плод договора на државном нивоу. У Министарству вера наводе да ни они, за сада, не учествују у плановима око градње. Према неким незваничним сазнањима, исламски центар требало би да буде изграђен тридесетак километара од Београда, на аутопуту ка Нишу, а једна од његових намена била би да служи за верске потребе турских држављана који путују кроз нашу земљу. Исламска заједница Србије подржава такав пројекат и вољна је да се у њега укључи и помогне колико може, каже у изјави за наш лист Јакуб Лековић, шеф кабинета реис-ул-улеме Адема Зилкића, поглавара Исламске заједнице Србије.
– Ипак, треба нагласити да Ријасет Исламске заједнице Србије неће одустати од својих захтева да у Београду добије одговарајући простор за верске обреде, као и посебно гробље за муслимане. Таквог гробља за сада нема, а са теолошке стране муслиманима је нужно да своје покојнике сахрањују на посебно одвојеном месту – каже Лековић.
Генерални секретар Ријасета Исламске заједнице Србије Елдин Ашћерић истиче да исламска заједница није добила званичну потврду државних органа у вези са градњом исламског центра.
– Сматрамо да свакако треба да будемо укључени у тај пројекат, јер центар не треба да постоји због украса већ да би га београдски муслимани, којих има око 20.000, користили. Наша верска заједница и раније је упућивала захтев надлежнима да се на територији Београда обезбеди простор на којем би били изграђени исламски културни центар са прикладним образовним установама, као и џамија. Према последњим информацијама које смо добили, град Београд је ангажовао надлежне да ураде студију о овом пројекту – рекао је Ашћерић.
Наиме, студију верских објеката на територији Генералног плана Београда ради градски Урбанистички завод, и она ће показати где ће моћи да се зидају грађевине такве намене, укључујући и исламске богомоље. „Студија је у завршној фази, али како још није прошла верификацију, не можемо износити детаље о њој”, кажу у Урбанистичком заводу Београда. Они су потврдили да за сада не раде никакав плански документ за градњу будуће џамије или исламског центра.
Ђорђе Бобић, бивши градски архитекта, каже да је раније било много захтева за изградњу исламског центра у Београду, али су и друге верске заједнице тражиле да зидају молитвене објекте.
– Да би Београд одговорио на њихове потребе и избегао евентуалне неспоразуме иницирали смо израду студије верских објеката. Према броју становника одређује се колико је потребно таквих објеката у одређеној зони. Они се не третирају као јавни објекти него верска заједница као и сваки други инвеститор треба да прибави земљиште. Плац може да купи, добије на поклон али не и да земљиште за ту намену буде експроприсано – објашњава Бобић.
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Islamski-centar-na-autoputu-kod-Beograda.sr.html
