Gazija
Iskusan
- Poruka
- 6.125
СПРЕЧИМО БУГАРСКУ КОМПАНИЈУ ДА ЗАПОЧНЕ СА РЕЦИКЛАЖОМ СТАРИХ АКУМУЛАТОРА У ФАБРИЦИ КОЈА ЈЕ НЕЗАКОНИТО ИЗГРАЂЕНА У ЗОНИ САНИТАРНЕ ЗАШТИТЕ ИЗГРАЂЕНОГ ИЗВОРИШТА ЗА РЕГИОНАЛНО СНАБДЕВАЊЕ ПИЈАЋОМ ВОДОМ, НЕПОСРЕДНО УЗ ВОДОСТАНИЦУ, КАКО ПИШЕ У ЊИХОВОЈ СТУДИЈИ, О ПРОЦЕНИ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ.
НЕ ПОСТОЈИ ЗАКОН У СРБИЈИ КОЈИ НИЈЕ ПРЕКРШЕН ИЛИ БОЉЕ РЕЧЕНО, ПОГАЖЕН ТОКОМ НЕЗАКОНИТЕ ИЗГРАДЊЕ ФАБРИКЕ ЗА РЕЦИКЛАЖУ СТАРИХ АКУМУЛАТОРА БУГАРСКЕ КОМПАНИЈЕ ,,МОНБАТ ПЛЦ” ДОО У ИНЂИЈИ.
БУГАРЕ НИЈЕ ЗАУСТАВИЛО НИ РЕШЕЊЕ МИНИСТАРСТВА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРОСТОРНОГ ПЛАНИРАЊА КОЈИМ ЈЕ ЗАБРАЊЕНА ГРАДЊА ФАБРИКЕ И ПОНИШТЕНЕ СВЕ САГЛАСНОСТИ ДОБИЈЕНЕ НА ПОКРАЈИНСКОМ НИВОУ, НИТИ КРИВИЧНА ПРИЈАВА ПРОТИВ ,,НАЈПЕРСПЕКТИВНИЈЕГ” ГРАДОНАЧЕЛНИКА У СРБИЈИ И САУЧЕСНИКА.
ПРЕНОСОМ ПРАВА У ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ СА РЕПУБЛИКЕ НА ПОКРАЈИНУ, КОРУМПИРАНА ПОКРАЈИНСКА ВЛАСТ ЈЕ ПОНОВО УСВОЈИЛА СТУДИЈУ О ПРОЦЕНИ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ И СПРЕМА СЕ ДА БУГАРИМА ИЗДА РЕШЕЊЕ ЗА ПОЧЕТАК ГЕНОЦИДА НАД ВОЈВОЂАНИМА.
У ПОДНЕТОМ ЗАХТЕВУ ЗА ИЗДАВАЊЕ ДОЗВОЛЕ ЗА СКЛАДИШТЕЊЕ, ТРЕТМАН И ОДЛАГАЊЕ ОТПАДА ДОО ,,МОНБАТ ПЛЦ” ИЗ ИНЂИЈЕ, ИЗВУЧЕНЕ СУ ТРИ КЉУЧНЕ СТРАНИЦЕ ДА СЕ НЕ БИ СХВАТИЛЕ РАЗМЕРЕ ОПАСНОСТИ, ОДНОСНО ОПИС ТРЕТМАНА ОТПАДНИХ ВОДА КОЈИ ГЛАСИ:
,,Вишак пречишћене воде ће се, до изградње атмосферске канализације, испуштати у упојни канал, уз редовно узорковање и анализу њеног квалитета.(!) По изградњи атмосферске канализације, упуштаће се у исту. Избистрена вода има pH 7-8, а концентрација олова је 0,5-1,0 mg/l.(!)
Оваквим поступком пречишћавања, искористи се 98 % олова из отпадних вода.
При пуној оптерећености, капацитет ППОВ-а износи 100-125 (m3/dan) рачунато на кишу, уз очекивано фактичко оптерећење од 15-25 (m3/dan) редовних отпадних вода”.
Из цитираног дела Студије о процени утицаја на животну средину и лаик може увидети размере опасности од почетка рада објекта ,,за складиштење, третман и одлагање отпада” који је незаконито изграђен ,,у зони санитарне заштите изграђеног изворишта за регионално снабдевање пијаћом водом, непосредно уз водостаницу” као што пише на страни 47 прве Студије о процени утицаја на животну средину у поглављу бр.8 под називом: ОПИС ЧИНИЛАЦА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ЗА КОЈЕ ПОСТОЈИ МОГУЋНОСТ ДА БУДУ ЗНАТНО ИЗЛОЖЕНИ РИЗИКУ УСЛЕД РЕАЛИЗАЦИЈЕ ПРОЈЕКТА.
Без обзира што је изменама Просторног плана општине Инђија накнадно омогућен опстанак незаконито изграђеног објекта за ,,складиштење, третман и одлагање отпада” у зони санитарне заштите изграђеног изворишта за регионално снабдевање пијаћом водом, непосредно уз водостаницу, остаје чињеница да је испод наведеног објекта за ,,складиштење, третман и одлагање отпада” велико подземно језеро пијаће воде, веће него сва фрушкогорска језера заједно. То језеро представља највећи и највреднији природни ресурс будућности који нико нема права да угрози ни на који начин. Једном испуштено олово у природну средину се никад ни на који начин не може покупити, нити извршити ремедијација земљишта И ПОДЗЕМНИХ ВОДА загађених оловом.
За живота само једне генерације на предметној локацији ће се акумулирати на стотине килограма олова које ће подземним водама животно угрозити становништво целе Војводине.
Олово као тежак метал, када се унесе у организам, таложи се у костима и никад се више не може излучити, осим за време трудноће када се са калцијумом преноси у фетус где се таложи у централни нервни систем. Због тога су деца затрована оловом током трудноће ментално заостала.
Зар да дозволимо својој деци такву будућност?
Својим потписом дајете допринос борби против организованог криминала и корупције власти. Пружате солидарну помоћ угроженим грађанима Инђије који су први на удару тровача из Бугарске, а затим и свим грађанима Војводине.
Петицију покреће Еколошки покрет Србије-Савез еколошких организација Србије на Еколошки покрет Србије-Савез еколошких организација Србије на молбу локалне еколошке организације из Инђије.молбу локалне еколошке организације из Инђије.
http://www.gopetition.com/petition/37790.html
НЕ ПОСТОЈИ ЗАКОН У СРБИЈИ КОЈИ НИЈЕ ПРЕКРШЕН ИЛИ БОЉЕ РЕЧЕНО, ПОГАЖЕН ТОКОМ НЕЗАКОНИТЕ ИЗГРАДЊЕ ФАБРИКЕ ЗА РЕЦИКЛАЖУ СТАРИХ АКУМУЛАТОРА БУГАРСКЕ КОМПАНИЈЕ ,,МОНБАТ ПЛЦ” ДОО У ИНЂИЈИ.
БУГАРЕ НИЈЕ ЗАУСТАВИЛО НИ РЕШЕЊЕ МИНИСТАРСТВА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРОСТОРНОГ ПЛАНИРАЊА КОЈИМ ЈЕ ЗАБРАЊЕНА ГРАДЊА ФАБРИКЕ И ПОНИШТЕНЕ СВЕ САГЛАСНОСТИ ДОБИЈЕНЕ НА ПОКРАЈИНСКОМ НИВОУ, НИТИ КРИВИЧНА ПРИЈАВА ПРОТИВ ,,НАЈПЕРСПЕКТИВНИЈЕГ” ГРАДОНАЧЕЛНИКА У СРБИЈИ И САУЧЕСНИКА.
ПРЕНОСОМ ПРАВА У ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ СА РЕПУБЛИКЕ НА ПОКРАЈИНУ, КОРУМПИРАНА ПОКРАЈИНСКА ВЛАСТ ЈЕ ПОНОВО УСВОЈИЛА СТУДИЈУ О ПРОЦЕНИ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ И СПРЕМА СЕ ДА БУГАРИМА ИЗДА РЕШЕЊЕ ЗА ПОЧЕТАК ГЕНОЦИДА НАД ВОЈВОЂАНИМА.
У ПОДНЕТОМ ЗАХТЕВУ ЗА ИЗДАВАЊЕ ДОЗВОЛЕ ЗА СКЛАДИШТЕЊЕ, ТРЕТМАН И ОДЛАГАЊЕ ОТПАДА ДОО ,,МОНБАТ ПЛЦ” ИЗ ИНЂИЈЕ, ИЗВУЧЕНЕ СУ ТРИ КЉУЧНЕ СТРАНИЦЕ ДА СЕ НЕ БИ СХВАТИЛЕ РАЗМЕРЕ ОПАСНОСТИ, ОДНОСНО ОПИС ТРЕТМАНА ОТПАДНИХ ВОДА КОЈИ ГЛАСИ:
,,Вишак пречишћене воде ће се, до изградње атмосферске канализације, испуштати у упојни канал, уз редовно узорковање и анализу њеног квалитета.(!) По изградњи атмосферске канализације, упуштаће се у исту. Избистрена вода има pH 7-8, а концентрација олова је 0,5-1,0 mg/l.(!)
Оваквим поступком пречишћавања, искористи се 98 % олова из отпадних вода.
При пуној оптерећености, капацитет ППОВ-а износи 100-125 (m3/dan) рачунато на кишу, уз очекивано фактичко оптерећење од 15-25 (m3/dan) редовних отпадних вода”.
Из цитираног дела Студије о процени утицаја на животну средину и лаик може увидети размере опасности од почетка рада објекта ,,за складиштење, третман и одлагање отпада” који је незаконито изграђен ,,у зони санитарне заштите изграђеног изворишта за регионално снабдевање пијаћом водом, непосредно уз водостаницу” као што пише на страни 47 прве Студије о процени утицаја на животну средину у поглављу бр.8 под називом: ОПИС ЧИНИЛАЦА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ЗА КОЈЕ ПОСТОЈИ МОГУЋНОСТ ДА БУДУ ЗНАТНО ИЗЛОЖЕНИ РИЗИКУ УСЛЕД РЕАЛИЗАЦИЈЕ ПРОЈЕКТА.
Без обзира што је изменама Просторног плана општине Инђија накнадно омогућен опстанак незаконито изграђеног објекта за ,,складиштење, третман и одлагање отпада” у зони санитарне заштите изграђеног изворишта за регионално снабдевање пијаћом водом, непосредно уз водостаницу, остаје чињеница да је испод наведеног објекта за ,,складиштење, третман и одлагање отпада” велико подземно језеро пијаће воде, веће него сва фрушкогорска језера заједно. То језеро представља највећи и највреднији природни ресурс будућности који нико нема права да угрози ни на који начин. Једном испуштено олово у природну средину се никад ни на који начин не може покупити, нити извршити ремедијација земљишта И ПОДЗЕМНИХ ВОДА загађених оловом.
За живота само једне генерације на предметној локацији ће се акумулирати на стотине килограма олова које ће подземним водама животно угрозити становништво целе Војводине.
Олово као тежак метал, када се унесе у организам, таложи се у костима и никад се више не може излучити, осим за време трудноће када се са калцијумом преноси у фетус где се таложи у централни нервни систем. Због тога су деца затрована оловом током трудноће ментално заостала.
Зар да дозволимо својој деци такву будућност?
Својим потписом дајете допринос борби против организованог криминала и корупције власти. Пружате солидарну помоћ угроженим грађанима Инђије који су први на удару тровача из Бугарске, а затим и свим грађанима Војводине.
Петицију покреће Еколошки покрет Србије-Савез еколошких организација Србије на Еколошки покрет Србије-Савез еколошких организација Србије на молбу локалне еколошке организације из Инђије.молбу локалне еколошке организације из Инђије.
http://www.gopetition.com/petition/37790.html
