- Poruka
- 4.932
http://www.pecat.co.rs/2010/07/jeremicev-balkanski-vakuum/Изјава шефа српске дипломатије Вука Јеремића да ако „замор Европске уније потраје, верујем да ће новостворени вакуум привући интересовање и других, а не само традиционално присутних Турске и Русије“, први је случај да један наш званичник констатује да ЕУ не жели Србију у својој заједници, али и још једна најава да наша земља креће путем турско-балканских интеграција.
Министар спољних послова Србије Вук Јеремић изрекао је у суботњем интервјуу у „Данасу“ неколико заиста битних ставова. На питање зашто је Савет министара ЕУ одлучио да одложи прослеђивање Европској комисији српске кандидатуре за чланство у Унији, он је одговорио да је ЕУ „све даље од консензуса неопходног за наставак процеса проширења“. Дакле, ово је вероватно прва изјава једног српског званичника у којој се констатује чињеница да ЕУ не жели проширење, што значи да се Србија у наредној деценији не види као чланица Уније.
Када се дипломатски језик Брисела преведе на свакодневни језик, то значи – од европске будућности Србије нема ништа. Сада остаје само питање на који начин ову истину саопштити јавности, истој оној која је за њих гласала због милозвучних обећања бољег живота и европске светле будућности. Други политичари владајуће проевропске-владе-без-европске-будућности или и даље папагајски понављају еврофразе, или, пак, нуде некакав сурогат у облику регионалних интеграција – „стварања нове Југославије“.
Наиме, министар Јеремић је рекао да ако „замор Европске уније потраје, верујем да ће новостворени вакуум привући интересовање и других, а не само традиционално присутних Турске и Русије“. Другим речима, министар је хтео да каже да ако нас „не жели“ ЕУ, а свима је очигледно да нас не жели, ми ћемо наћи неког ко ће нас усвојити. Говорити о новоствореном вакууму – мислећи на непостојање европске будућности „региона“ – значи прећи црту дипломатског изражавања у којој се своја земља никада не представља као „вакуум“ или „рупа“.
Чак ни много сиромашније државе не допуштају себи да говоре о својој регији као о вакууму у који може да се убаци ко и како хоће. Без обзира на то у којој мери су зависне од моћних држава, мале државе труде се да буду, а ако не успевају, а оно барем да се представе као суверене и озбиљне. Уосталом и кућно васпитање нас учи да изван куће не причамо о породичним проблемима, већ се трудимо да своју породицу позитивно представимо оним „другима“.
Проблематично у причи о „балканском вакууму“ није чињеница у којој мери је истина то да је регион подељен и неспособан да се супротстави деструктивним утицајима страних сила, већ то што се таквим ставом шаље лоша порука свима. Европи се шаље порука налик на претњу остављене девојке која у намери да се „освети бившем“ пође за првим на којег налети. Таквим уцењивачким блефом не можете ништа постићи, осим да демонстрирате слабост и несигурност.
Поента у овој љубавној причи јесте то да је Србија патетично заљубљена у ЕУ и да она „нема алтернативу“ чак и ако је Европа не жели. Стога председник Србије (из Турске) помало очајнички прозива Брисел да се „определи да ли жели регион у ЕУ“ или да види шта ће они без нас, ако ми кренемо другим путем, рецимо ка неоосманским интеграцијама. Верујемо да тврда бирократска срца у Бриселу не би дирнула таква неозбиљна претња, па чак и под условом да већина Срба постану нео-јаничари.
Уместо европског пута, нуди нам се турска калдрма, а све то упаковано у причу о балканским интеграцијама. То све корумпирани и неспособни политичари у Србији прихватају, не схватајући да је то вишеструко опасно по Србију. После деценије испирања мозга о нашим будућим европским интеграцијама, завршићемо у османској касаби.
Но на страну идеолошка конфузија која се ствара код нас. Србија има реалне и виталне интересе да не подржи неоосманске претензије Турске на Балкан. Када шеф српске дипломатије каже да су са Турском „односи у успону“, а при томе је она један од најагилнијих лобиста албанских сецесиониста, те подржава босанске муслимане у намери да „интеграцијама“ угуше Републику Српску, онда је тешко разумети српску спољну политику са позиције нормалне државе која штити своје интересе.
Власт у Србији би требала да иде на доживотну робију због велеиздајства.
Potpisujem!
