Nekada mirna oaza kao stvorena za kraći predah od gradske gužve koju sa sobom nosi urbani život, a danas namerno zaparloženo zemljište i samo još jedno ruglo više u gradu.

Nekada, ne tako davno, jezero na Bubnju bilo je jedno od omiljenih porodičnih izletišta i mesta za predah mnogih Kragujevčana. Moglo se tu, u skoro samom centru grada, naći po nešto za svakog. Pecaroši načičkani na obali, čekaju da riba zagrize, deca se igraju na travi. Na klupama njihovi roditelji, penzioneri i mladi zaljubljeni parovi. Pa onda ona staza i šumica oko jezera, koje je ustvari bara, ali se nama više sviđa da ga ovako zovemo, ljudi šetaju ljubimce i razgovaraju. Stvori se odnekud i neka šahovska tabla, lopta ili frizbi, zvone dečiji glasovi sa igrališta. Tu je bio i restoran gde se moglo naći osveženje bez vraćanja u “civilizaciju”...

Ovo je slika kakvu pamtimo od pre nekoloko godina, kada se još govorilo o tome da bi taj deo oko jezera trebalo dodatno urediti i obogatiti novim sadržajima, čak su postojali i ozbiljni projekti, ali u međuvremenu su došli investitori, pa ti projekti više i nisu bili tako ozbiljni. Taj smirujući pojas vode i zelenila, u koji se često i porodično bežalo od gradske vreve, danas više liči na sve drugo osim na porodično izletište.

Pecaroša, doduše, ima i dalje, ali nešto manje nego ranijih godina, ali zato nema dece, nema penzionera ni zaljubljenih parova, nema šaha ni klackanja, ne čuje se zvonki dečiji smeh.Veliki deo drveća je žrtvovan radi izgradnje čudovišne betonske kocke. Obećali su da će posaditi nova, kako se ne bi narušavao ekosistem, a da li su?! Restoran jedno vreme nije radio, sada je ponovo otvoren, i jedino oko njega trava je uredno pokošena, a za to je verovatno zaslužan novi vlasnik, jer Grad sigurno nije. Sve drugo što je tu ostalo, obraslo je u travu, koprivu i svakojaki korov koji na pojedinim mestima dostiže visinu i do dva metra. Ako ste dovoljno hrabri u to se možete uveriti i sami. Ponegde se iz visoke trave naziru polomljene klupe i preživeli delovi igrališta, tek toliko da nagoveste da je predeo oko jezera video i bolje dane od ovih.

Za održavanje zelenih površina zadužen je Grad, tačnije JKP “Gradsko zelenilo”. Zašto oni ne rade svoj posao – nije poznato, ali ova situacija ne sluti na dobro, naročito ako se radi o zelenim površinama koje se nalaze na mestima “zgodnim” za investitore. Uostalom, ne bi bilo prvi put da se parče zemlje, na nekoj takvoj lokaciji, (ne)namerno ostavlja i po nekoliko godina da propada. Uređenje ne može da košta baš toliko mnogo, pa pobogu, bilo bi dovoljno bar pokositi travu!

Kad se zaparloži dovoljno da postane leglo zmija, kad teritorijom ovladaju psi lutalice, kad na njemu zbog zapuštenosti počnu da se dešavaju kriminalne radnje poput okupljanja narkomana i raznih drugih sumnjivih spodoba i kad pristojan čovek ne sme tuda da prođe ni u po bela dana, onda se zemljište da nekom investitoru u bescenje. Obično se od nas traži da verujemo u bajku o investitoru Samarićaninu koji spašava nas i našu decu od zmija, narkomana i sličnih nevolja. Treba da poverujemo i u to da Grad nikako drugačije nije mogao da reši problem korova, već je jedini izlaz bio da se zemljište proda, iznajmi ili pokloni investitoru. Obično se u tim prilikama maše i novim radnim mestima – padamo na tu priču uporno. Ako se neko i drzne da ne pozdravi još jedan genijalan potez gradske vlasti, taj nesrećnik, ili više njih, obavezno bude prvo optužen da, iz čiste zluradosti, koči napredak trećeg po redu gradilišta u Srbiji, a uz to obavezno bude i diskreditovan – najčešće korišćen metod za to je da se, zvaničnim saopštenjem za javnost, neko proglasi alkoholičarem i to notornim. Grad izgubi parče zelenila, za uzvrat dobije možda još čudovišniju kocku ili više njih....

Ovo je samo jedan od mogućih scenarija i možda će neko u njemu čuti ton preterivanja, možda čak liči i na teoriju zavere, ali mora se priznati da, s obzirom na sve ono što se u poslednje vreme dešava u Kragujevcu, ovakav rasplet priče i nije nemoguć. Međutim možda već sutra radnici “Zelenila” počnu da kose travu oko jezera i spašavaju klupe, klackalice i ko zna šta još – i čuda se dešavaju.

http://www.sumadijapress.com/index-p62-ni6392-c62.html


**************

Ovako se radi sirom Srbije, Kragujevac je samo primer.