strani placenik bre
Domaćin
- Poruka
- 4.285
Sumanuta ideja o izgradnji krsta postoji još od aprila 2008. godine, samo je ove godine ta zamisao aktivirana. Tome je doprinela i odluka gradskih vlasti u Nišu da, takođe, postavi krst usred grada, pa su Kragujevčani želeli da preteknu nelojalnu konkurenciju
Na ulazu u Kragujevac postavljen je Đurđevdanski krst visok 18 metara, raspona 11 metara. Na prednjoj strani krsta nalazi se ikona Raspeće visine šest metara, a sa druge strane je ikona Svetog Đorđa, zaštitnika grada, prečnika 2,6 metara. Krst je postavljen na na auto putu Kragujevac – Koridor 10, na raskrsnici sa kružnim tokom. Radnici kragujevačkih komunalnih preduzeća privode kraju uređenje prostora oko krsta, koji će uskoro biti, naravno, osveštan tokom pravoslavne procesije.
Na izgradnju ovog čudovišnog objekta veličine šestospratnice u koji je ugrađeno osam tona armature i naliveno 100 kubika betona, utrošeno je oko 110.000 evra. Pre nekoliko meseci, o značaju Krstače, iz teološkog ugla, objasnio je gradonačelnik Veroljub Stevanović: "Ovaj grad koji je bio dolina gladi, počeo je da živi. Krst predstavlja život, a ovaj grad je simbolično na krstu. Vaskrsenje bi simbolično trebalo da znači vaskrsenje svega, odnosno, morala, života, svega pozitivnog što je nedostajalo ovom narodu." Samo je grešni Veroljub, uprkos svom imenu, promašio temu: krst baš i nije simbol vaskrsenja.
Sumanuta ideja o izgradnji krsta postoji još od aprila 2008. godine, samo je ove godine ta zamisao aktivirana. Tome je doprinela i odluka gradskih vlasti u Nišu da, takođe, postavi krst usred grada, pa su Kragujevčani želeli da preteknu nelojalnu konkurenciju. Potpredsednik stranke Zajedno za Šumadiju i član Gradskog veća Nebojša Vasiljević smatrao je da gradske vlasti imaju nesporno pravo da donesu odluku o izgradnji spomenika i objekata, kakav je slučaj sa najnovijim kragujevačkim projektom. „Postoji gradska odluka o spomenicima i prema našim tumačenjima to će biti spomenik, a ne objekat, tako da se Zakon o planiranju i izgradnji ne odnosi na krst“, tvrdi Vasiljević. Ipak, ako će se krst zaista voditi kao spomenik, onda se ne zna ko je doneo ovu odluku, jer to nije uradila komisija za spomenike, koja je jedina nadležna.
Sporna je i odluka da se krst izgradi bez javnog konkursa, već prema rešenju sasvim nepoznatog vajara Zorana Ilića. Prema Vasiljevićevim rečima treba praviti razliku između estetskih i preduzimačkih radova. Jedno je statika, a drugo je umetnička strana projekta. U nadležnosti Direkcije je i izgradnja i estetski deo, a Zoran Ilić je njihov kadar. Na pitanje zašto nije bilo tendera za izvođače radova, Vasiljević objašnjava da sva preduzeća moraju biti izložena konkurenciji, ali da to ne može biti „preko noći“.
Zanimljivo je da sa troškovima oko ovog kamenog čudovišta nije gotovo: samo za gromobran na krstu treba izdvojiti 160.000 dinara. Mnogi ističu da se za taj novac može obezbediti oko 2.000 obroka u narodnim kuhinjama. Većina građana, naime, smatra da je bolje da se taj novac iskoristi za nešto drugo, poput asfaltiranja ulica i sređivanja kanalizacije u prigradskim naseljima, poručujući gradonačelniku: „Neću treći Verkov krst, hoću bioskop“.
Na sve to, gradonačelnik Stevanović odgovara: “Koliko se bojimo Boga, bićemo bolji ljudi jer ćemo se sebe bojati sutra. U ovom gradu je preko 90 odsto pravoslavaca. Siguran sam da ogromna većina Kragujevčana misli isto kao ja“.
Neka vam je svima Bog u pomoći!
http://www.e-novine.com/entertainment/entertainment-vesti/39080-Dinovski-krst-Koridor.html
Na ulazu u Kragujevac postavljen je Đurđevdanski krst visok 18 metara, raspona 11 metara. Na prednjoj strani krsta nalazi se ikona Raspeće visine šest metara, a sa druge strane je ikona Svetog Đorđa, zaštitnika grada, prečnika 2,6 metara. Krst je postavljen na na auto putu Kragujevac – Koridor 10, na raskrsnici sa kružnim tokom. Radnici kragujevačkih komunalnih preduzeća privode kraju uređenje prostora oko krsta, koji će uskoro biti, naravno, osveštan tokom pravoslavne procesije.
Na izgradnju ovog čudovišnog objekta veličine šestospratnice u koji je ugrađeno osam tona armature i naliveno 100 kubika betona, utrošeno je oko 110.000 evra. Pre nekoliko meseci, o značaju Krstače, iz teološkog ugla, objasnio je gradonačelnik Veroljub Stevanović: "Ovaj grad koji je bio dolina gladi, počeo je da živi. Krst predstavlja život, a ovaj grad je simbolično na krstu. Vaskrsenje bi simbolično trebalo da znači vaskrsenje svega, odnosno, morala, života, svega pozitivnog što je nedostajalo ovom narodu." Samo je grešni Veroljub, uprkos svom imenu, promašio temu: krst baš i nije simbol vaskrsenja.
Sumanuta ideja o izgradnji krsta postoji još od aprila 2008. godine, samo je ove godine ta zamisao aktivirana. Tome je doprinela i odluka gradskih vlasti u Nišu da, takođe, postavi krst usred grada, pa su Kragujevčani želeli da preteknu nelojalnu konkurenciju. Potpredsednik stranke Zajedno za Šumadiju i član Gradskog veća Nebojša Vasiljević smatrao je da gradske vlasti imaju nesporno pravo da donesu odluku o izgradnji spomenika i objekata, kakav je slučaj sa najnovijim kragujevačkim projektom. „Postoji gradska odluka o spomenicima i prema našim tumačenjima to će biti spomenik, a ne objekat, tako da se Zakon o planiranju i izgradnji ne odnosi na krst“, tvrdi Vasiljević. Ipak, ako će se krst zaista voditi kao spomenik, onda se ne zna ko je doneo ovu odluku, jer to nije uradila komisija za spomenike, koja je jedina nadležna.
Sporna je i odluka da se krst izgradi bez javnog konkursa, već prema rešenju sasvim nepoznatog vajara Zorana Ilića. Prema Vasiljevićevim rečima treba praviti razliku između estetskih i preduzimačkih radova. Jedno je statika, a drugo je umetnička strana projekta. U nadležnosti Direkcije je i izgradnja i estetski deo, a Zoran Ilić je njihov kadar. Na pitanje zašto nije bilo tendera za izvođače radova, Vasiljević objašnjava da sva preduzeća moraju biti izložena konkurenciji, ali da to ne može biti „preko noći“.
Zanimljivo je da sa troškovima oko ovog kamenog čudovišta nije gotovo: samo za gromobran na krstu treba izdvojiti 160.000 dinara. Mnogi ističu da se za taj novac može obezbediti oko 2.000 obroka u narodnim kuhinjama. Većina građana, naime, smatra da je bolje da se taj novac iskoristi za nešto drugo, poput asfaltiranja ulica i sređivanja kanalizacije u prigradskim naseljima, poručujući gradonačelniku: „Neću treći Verkov krst, hoću bioskop“.
Na sve to, gradonačelnik Stevanović odgovara: “Koliko se bojimo Boga, bićemo bolji ljudi jer ćemo se sebe bojati sutra. U ovom gradu je preko 90 odsto pravoslavaca. Siguran sam da ogromna većina Kragujevčana misli isto kao ja“.
Neka vam je svima Bog u pomoći!
http://www.e-novine.com/entertainment/entertainment-vesti/39080-Dinovski-krst-Koridor.html
