The green green grass
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 36

Tema: The green green grass

  1. #1
    Početnik
    Učlanjen
    18.08.2003.
    Poruke
    5
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano The green green grass

    The green green grass...

    Letnji oblačan dan, popodnevna kiša u najavi, znači od neke sportske rekreacije ništa. Ne loče mi se popodne, znači otpadaju svi koji piju... Kiša u najavi... kako kući stić?...
    Znači - zvati, dogovoriti se, možda me odvede prvo na neki pelinkovac...
    Nemam jasnu predstavu u glavi... a kako ću je i imati posle onog piva i pelinkovca od dana pre.
    Nisam stigla ni kanastu preko interneta da odigram a već je bio tu.
    Prelazim ulicu ka kolima, pogledam – ne inspiriše me ni za šta, opuštena sam totalno.
    On se smejulji, otvara mi vrata. Ubacujem noge unutra, kažem mu “ćao” kao da smo se videli pre dan-dva, osmeh i krećemo.
    Uručuje mi čokoladnu bananicu.
    “Bolje da si mi kupio pelinkovac”, smejem se.
    A on nešto priča, ma ko ga bre sluša, čula sam samo onaj detalj kako ima on nešto drugo... mmmm... da, zeleno je.
    Obradovah se, nisam dugo, a volela bih, zašto da ne bih.
    Uživam u vožnji, baš lepo vozi, uvek je lepo vozio... Ma, te muške ruke na volanu...
    Ulazimo u lift, on opet nešto komentariše, ja se nešto smeškam, da mi je malo bolja memorija mogla bih i da kažem šta komentariše, kao oni drugi ljudi sa memorijom kad prepričavaju svoje dogadjaje... A ja... ja imam samo neki poludefinisani okvir... Ma, da je definisani okvir dobar, i vuk bi ga imao! Interesantno je koliko često koristim ovo sa vukom i imanjem i nemanjem. Pa valjda zato što je to jedna od malog broja stvari koje su našle svoje mesto u mojoj limitiranoj memoriji. Krhko je znaje...
    Nego, gde smo ono stali?
    Lift!
    Dakle, iskrcasmo se iz lifta i udjosmo u stan.
    Terasa, velika, pogled na Dorćol, ja sedim tako... Pita me on “Je l’ to sjediš i razmišljaš?”
    “Jok, samo sjedim”, kažem ja. A volela bih i ja da sjedim i razmišljam, ali nije to za mene, to je za one sa jasnim tokom misli i memorijom da se sete o onoga o čemu bi da razmišljaju. Ja samo tako sedim, blesnem nekad po malo ko zvezda padalica, pa se ugasim... Jebi ga, ne možeš imati sve – i sedenje i razmišljanje.
    Popušismo tad tu “lulu mira”, ne potraja dugo, poče lula da deluje – razlio se Dorćol ispod terase, nije ni on jasno definisan, ko ga ****, što pa da on bude bolji od mene.
    Sve je lepo razliveno ko školski primer akvarela.
    Ne znam zašto pita me da li da me veže za stolicu kad je pošao po kiselu iz frižidera... sigurno mu delujem nekako letački raspoložena.
    I tako u tom mom mentalnom bludjenju, u jednom trenutku, kad sam izoštrila sliku pela sam se na bicikl parkiran na terasi da vidim da li su mu pedale na dobrom mestu za moju visinu – srećom tesna suknja je imala i šlic, pa sam uspela nekako i da sidjem, onako blentava.
    Sledeći kadar – on me sprovodi u sobu i nešto petlja sa teget roletnama koje su meni delovale kao neko gotivno more na pučini. Hoće da mi napravi neki poseban ugodjaj sa suncetom koje mi se tu migoljilo iza nekih drugih roletni na rupice, pa nije bilo dovoljno tih rupica da sunce udje. Ma, haos!
    Sedimo jedno pored drugog na trosedu, ja srčem učestalo moju kiselu koja mi je najbolji kompanjon u zelenim situacijama, on nešto opet priča, zasmejava me i uveseljava, nije loše, neka ga.
    Vidim ja on bi nekako da me dodirne, uveseljava me njegova kombinatorika, a i ne uzbudjujem se mnogo, samo mi je sve to interesantno i pitam se da li da se ja nešto branim kad on krene i od čega da se branim, a od čega ne... i gle, njegova ruka je već negde tu po meni, rame, kosa, ne znam, sve mi se zamrsilo, smešna mi cela situacija, smejem se.
    On i dalje priča to nešto što je pričao, tu i tamo blesne mi razum, osvetli se po koji fragment, smejem se. Uglavnom se smejem. Smejem se i kad se ubacim u drugi deo njegove priče, pa pokušavam da skapiram šta je bilo u prvom. Ma, program je nevidjen!
    Naredno uključenje – on mi skinuo papučicu, podigao mi nogicu preko njegovog krila (mislim krila- butina, a ne krila za letenje - toliko zelena nisam) i prelazi rukom po istoj. Druga mi nogica ostala na podu, viri iz svoje papučice, ‘oće i ona gore. Podignem je ja, što nogica da pati, opružile se tako njih dve jedna pored druge po njemu, a on... zlatne ruke ima...
    Smejem se, gleda me, smejem se i dalje - ma ko će mu sad ceo taj svemir objašnjavati...
    Pita me da me masira. Ko zna kako sam ga pogledala iz onog mog pomerenog smešnog svemira kad dodaje – “Reci bolje “ne””.
    A ja – smejem se. Šta ću, to najbolje znam.
    Opet se nameće za masiranje.
    More bato, ne ori drumova!
    More seko, ne gazi oranja!
    A svi znamo da sam ja umesto od majmuna postala od jednog maznog prugastog mačka, ali ga nosim malo dublje dole ispod površine od divljeg konja. A koji je mačak lud ja kaže odlučno “ne”. Samo Tito, izgleda...
    Ćutah ja ko pametna sova, ali odaje me smejuljak valjda... siroti mačak...
    Kadar sledeći – ukrao mi papučice i plaši me sa upaljenim velikim ventilatorom koji gura ka meni.
    Sledi – Ja lebdim po sobi, ležim a idem, ne, to me on nosi preko sobe, preko stana, preko svega, preko neba...
    Izvrnu me u drugoj sobi na ledja ko kornjačicu.
    Nije mi se koprcalo da se prevrnem na stomak - ostadoh tako malo, gledasmo se, a ja - ja ništa ne videh ustvari...
    Muljanje... mmmm, šta ću, jadna, kad volim... nisam se opirala, **** opiranje, lepo mi.
    Ja ko zna gde, a on tu po meni sa tim svojim legendarnim dodirom (Budaletino jedna dodirska!), sve je i dalje neki veliki akvarel...
    Tu i tamo nešto kaže, nema veze - nekad ga pitam da ponovi, a nekad ne – što ja moram baš sve da znam.
    I tako... the green green grass...
    Još par isprekidanih kadrova, dovozi me do kuće, zasmejava me opet nešto, ja izlazim iz kola, preblejavam do ulaza... stepenice, vrata... večera na brzinu, kontrola razmazanosti šminke, pravac Mira – a u Mirinom frižideru čeka pelinkovac...



  2. #2
    Primećen član
    Učlanjen
    30.07.2003.
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    710
    Reputaciona moć
    60

    Podrazumevano

    E blago tebi...
    E to se zove otici u pichqu materinu...

  3. #3
    Princessa
    Guest

    Podrazumevano

    E super je pricica. Veoma interesantna. Malo doterivanja i slobodno je posalji na konkurs Beografita, za najlepsu kratku pricu. Pozovi Index radio oni znaju dosta o tome, tj. znali su. Kontaktiraj Dachu Kocijana on je glavni za te price i sigurno zna o konkursu.
    Nikad nisam imala sex pod dejstvom bilo cega sto mi zamucuje um. Cak ni alkohol. I ne bih volela da probam. Suvise volim da sam na zemlji.

  4. #4
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    13.08.2003.
    Poruke
    178
    Reputaciona moć
    54

    Podrazumevano Re: The green green grass

    Citat Original postavio Osobica
    The green green grass...

    Letnji oblačan dan, popodnevna kiša u najavi, znači od neke sportske rekreacije ništa. Ne loče mi se popodne, znači otpadaju svi koji piju... Kiša u najavi... kako kući stić?...
    Znači - zvati, dogovoriti se, možda me odvede prvo na neki pelinkovac...
    Nemam jasnu predstavu u glavi... a kako ću je i imati posle onog piva i pelinkovca od dana pre.
    Nisam stigla ni kanastu preko interneta da odigram a već je bio tu.
    Prelazim ulicu ka kolima, pogledam – ne inspiriše me ni za šta, opuštena sam totalno.
    On se smejulji, otvara mi vrata. Ubacujem noge unutra, kažem mu “ćao” kao da smo se videli pre dan-dva, osmeh i krećemo.
    Uručuje mi čokoladnu bananicu.
    “Bolje da si mi kupio pelinkovac”, smejem se.
    A on nešto priča, ma ko ga bre sluša, čula sam samo onaj detalj kako ima on nešto drugo... mmmm... da, zeleno je.
    Obradovah se, nisam dugo, a volela bih, zašto da ne bih.
    Uživam u vožnji, baš lepo vozi, uvek je lepo vozio... Ma, te muške ruke na volanu...
    Ulazimo u lift, on opet nešto komentariše, ja se nešto smeškam, da mi je malo bolja memorija mogla bih i da kažem šta komentariše, kao oni drugi ljudi sa memorijom kad prepričavaju svoje dogadjaje... A ja... ja imam samo neki poludefinisani okvir... Ma, da je definisani okvir dobar, i vuk bi ga imao! Interesantno je koliko često koristim ovo sa vukom i imanjem i nemanjem. Pa valjda zato što je to jedna od malog broja stvari koje su našle svoje mesto u mojoj limitiranoj memoriji. Krhko je znaje...
    Nego, gde smo ono stali?
    Lift!
    Dakle, iskrcasmo se iz lifta i udjosmo u stan.
    Terasa, velika, pogled na Dorćol, ja sedim tako... Pita me on “Je l’ to sjediš i razmišljaš?”
    “Jok, samo sjedim”, kažem ja. A volela bih i ja da sjedim i razmišljam, ali nije to za mene, to je za one sa jasnim tokom misli i memorijom da se sete o onoga o čemu bi da razmišljaju. Ja samo tako sedim, blesnem nekad po malo ko zvezda padalica, pa se ugasim... * ga, ne možeš imati sve – i sedenje i razmišljanje.
    Popušismo tad tu “lulu mira”, ne potraja dugo, poče lula da deluje – razlio se Dorćol ispod terase, nije ni on jasno definisan, ko ga *, što pa da on bude bolji od mene.
    Sve je lepo razliveno ko školski primer akvarela.
    Ne znam zašto pita me da li da me veže za stolicu kad je pošao po kiselu iz frižidera... sigurno mu delujem nekako letački raspoložena.
    I tako u tom mom mentalnom bludjenju, u jednom trenutku, kad sam izoštrila sliku pela sam se na bicikl parkiran na terasi da vidim da li su mu pedale na dobrom mestu za moju visinu – srećom tesna suknja je imala i šlic, pa sam uspela nekako i da sidjem, onako blentava.
    Sledeći kadar – on me sprovodi u sobu i nešto petlja sa teget roletnama koje su meni delovale kao neko gotivno more na pučini. Hoće da mi napravi neki poseban ugodjaj sa suncetom koje mi se tu migoljilo iza nekih drugih roletni na rupice, pa nije bilo dovoljno tih rupica da sunce udje. Ma, haos!
    Sedimo jedno pored drugog na trosedu, ja srčem učestalo moju kiselu koja mi je najbolji kompanjon u zelenim situacijama, on nešto opet priča, zasmejava me i uveseljava, nije loše, neka ga.
    Vidim ja on bi nekako da me dodirne, uveseljava me njegova kombinatorika, a i ne uzbudjujem se mnogo, samo mi je sve to interesantno i pitam se da li da se ja nešto branim kad on krene i od čega da se branim, a od čega ne... i gle, njegova ruka je već negde tu po meni, rame, kosa, ne znam, sve mi se zamrsilo, smešna mi cela situacija, smejem se.
    On i dalje priča to nešto što je pričao, tu i tamo blesne mi razum, osvetli se po koji fragment, smejem se. Uglavnom se smejem. Smejem se i kad se ubacim u drugi deo njegove priče, pa pokušavam da skapiram šta je bilo u prvom. Ma, program je nevidjen!
    Naredno uključenje – on mi skinuo papučicu, podigao mi nogicu preko njegovog krila (mislim krila- butina, a ne krila za letenje - toliko zelena nisam) i prelazi rukom po istoj. Druga mi nogica ostala na podu, viri iz svoje papučice, ‘oće i ona gore. Podignem je ja, što nogica da pati, opružile se tako njih dve jedna pored druge po njemu, a on... zlatne ruke ima...
    Smejem se, gleda me, smejem se i dalje - ma ko će mu sad ceo taj svemir objašnjavati...
    Pita me da me masira. Ko zna kako sam ga pogledala iz onog mog pomerenog smešnog svemira kad dodaje – “Reci bolje “ne””.
    A ja – smejem se. Šta ću, to najbolje znam.
    Opet se nameće za masiranje.
    More bato, ne ori drumova!
    More seko, ne gazi oranja!
    A svi znamo da sam ja umesto od majmuna postala od jednog maznog prugastog mačka, ali ga nosim malo dublje dole ispod površine od divljeg konja. A koji je mačak lud ja kaže odlučno “ne”. Samo Tito, izgleda...
    Ćutah ja ko pametna sova, ali odaje me smejuljak valjda... siroti mačak...
    Kadar sledeći – ukrao mi papučice i plaši me sa upaljenim velikim ventilatorom koji gura ka meni.
    Sledi – Ja lebdim po sobi, ležim a idem, ne, to me on nosi preko sobe, preko stana, preko svega, preko neba...
    Izvrnu me u drugoj sobi na ledja ko kornjačicu.
    Nije mi se koprcalo da se prevrnem na stomak - ostadoh tako malo, gledasmo se, a ja - ja ništa ne videh ustvari...
    Muljanje... mmmm, šta ću, jadna, kad volim... nisam se opirala, * opiranje, lepo mi.
    Ja ko zna gde, a on tu po meni sa tim svojim legendarnim dodirom (Budaletino jedna dodirska!), sve je i dalje neki veliki akvarel...
    Tu i tamo nešto kaže, nema veze - nekad ga pitam da ponovi, a nekad ne – što ja moram baš sve da znam.
    I tako... the green green grass...
    Još par isprekidanih kadrova, dovozi me do kuće, zasmejava me opet nešto, ja izlazim iz kola, preblejavam do ulaza... stepenice, vrata... večera na brzinu, kontrola razmazanosti šminke, pravac Mira – a u Mirinom frižideru čeka pelinkovac...
    svaka cast!
    malo je nas, koji tako sa iskrenom ironijom i zdravim sarkazmom umeju da prepricavaju svoje dogadjaje (ma makar bili i neistiniti - who cares
    sweet...

  5. #5
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    23.05.2003.
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    319
    Reputaciona moć
    57

    Podrazumevano

    Osobice, odakle potreba da napises ovo? Deluje mi kao praznjenje, kao stranica dnevnika...
    Real life story...

  6. #6
    Početnik
    Učlanjen
    18.08.2003.
    Poruke
    5
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Citat Original postavio kety
    Osobice, odakle potreba da napises ovo? Deluje mi kao praznjenje, kao stranica dnevnika...
    Real life story...
    pa i jeste istinita pricica. eto, tako, da vidim sta ce da od toga nastane...

  7. #7
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    13.08.2003.
    Poruke
    178
    Reputaciona moć
    54

    Podrazumevano

    PISI KNJIGU DEVOJKO !!!

    "behind my mind"

  8. #8
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    23.05.2003.
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    319
    Reputaciona moć
    57

    Podrazumevano

    Zaista ne moze mnogo ljudi da ovako iskreno i lako prenese svoje misli, stanje, osecanja na papir (...), malo njih i govori o tome... kad bi nas vise otvoreno pricalo o sebi sigurno bi bili mnogo rastereceniji, opusteniji.... a polge' ovo, ovde ljudi retko i napisu komentar, procitaju , udju-izadju, ko da ih nikad nije ni bilo.... Wake Up!!!

  9. #9
    Početnik
    Učlanjen
    19.08.2003.
    Poruke
    39
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    sve kao u snu...
    sve kao u mom stanu pre tri godine...
    samo nije Dorcol nego Sava...i preko NBG...
    hvala ti Osobice ovo me je fino provozalo sad kad sam daleko od svega
    Pisi...ozbiljno pisi, pisi... evo stampam sad tvoj post

  10. #10
    sanja
    Guest

    Podrazumevano

    odlicna prica. da posalje jos neko pa da publikujemo, bez zezanja...

    ps

    imam neki reklamni mali pelinkovac, ako dodjes u subotu poklanjam ti ga!!!

  11. #11
    Početnik
    Učlanjen
    19.08.2003.
    Poruke
    39
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano negde 2000-te

    sve bas tako bese samo sto mi "mlad a glup" organizam odbi masazu, a sad mi zao, znas li....i uvek bilo zao...i uvek ce bit'...al' jebga bolje po tebe jer imas zivot svoj da s njim sta hoces cinis a moj je prodat sad, dal' skupo il' jeftino ostaje da vidimo

  12. #12
    sanja
    Guest

    Podrazumevano Re: negde 2000-te

    Citat Original postavio ufolog
    sve bas tako bese samo sto mi "mlad a glup" organizam odbi masazu, a sad mi zao, znas li....i uvek bilo zao...i uvek ce bit'...al' jebga bolje po tebe jer imas zivot svoj da s njim sta hoces cinis a moj je prodat sad, dal' skupo il' jeftino ostaje da vidimo
    au prijatelju.... jos jedan sto je bio cool frajer a onda se ozenio i propao... nadama se da gresim...

  13. #13
    ufologg
    Guest

    Podrazumevano

    ne grasis sem sto jos nije sasvim propao, drzim se ja
    + obecavam da necu vise nikad mrtav pijan da se pojavljujem na forumu, ponelo me

  14. #14
    Aktivan član
    Učlanjen
    04.05.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Vranje
    Poruke
    1.345
    Reputaciona moć
    67

    Podrazumevano Re: The green green grass

    Citat Original postavio Osobica
    The green green grass...

    Letnji oblačan dan, popodnevna kiša u najavi, znači od neke sportske rekreacije ništa. Ne loče mi se popodne, znači otpadaju svi koji piju... Kiša u najavi... kako kući stić?...
    Znači - zvati, dogovoriti se, možda me odvede prvo na neki pelinkovac...
    Nemam jasnu predstavu u glavi... a kako ću je i imati posle onog piva i pelinkovca od dana pre.
    Nisam stigla ni kanastu preko interneta da odigram a već je bio tu.
    Prelazim ulicu ka kolima, pogledam – ne inspiriše me ni za šta, opuštena sam totalno.
    On se smejulji, otvara mi vrata. Ubacujem noge unutra, kažem mu “ćao” kao da smo se videli pre dan-dva, osmeh i krećemo.
    Uručuje mi čokoladnu bananicu.
    “Bolje da si mi kupio pelinkovac”, smejem se.
    A on nešto priča, ma ko ga bre sluša, čula sam samo onaj detalj kako ima on nešto drugo... mmmm... da, zeleno je.
    Obradovah se, nisam dugo, a volela bih, zašto da ne bih.
    Uživam u vožnji, baš lepo vozi, uvek je lepo vozio... Ma, te muške ruke na volanu...
    Ulazimo u lift, on opet nešto komentariše, ja se nešto smeškam, da mi je malo bolja memorija mogla bih i da kažem šta komentariše, kao oni drugi ljudi sa memorijom kad prepričavaju svoje dogadjaje... A ja... ja imam samo neki poludefinisani okvir... Ma, da je definisani okvir dobar, i vuk bi ga imao! Interesantno je koliko često koristim ovo sa vukom i imanjem i nemanjem. Pa valjda zato što je to jedna od malog broja stvari koje su našle svoje mesto u mojoj limitiranoj memoriji. Krhko je znaje...
    Nego, gde smo ono stali?
    Lift!
    Dakle, iskrcasmo se iz lifta i udjosmo u stan.
    Terasa, velika, pogled na Dorćol, ja sedim tako... Pita me on “Je l’ to sjediš i razmišljaš?”
    “Jok, samo sjedim”, kažem ja. A volela bih i ja da sjedim i razmišljam, ali nije to za mene, to je za one sa jasnim tokom misli i memorijom da se sete o onoga o čemu bi da razmišljaju. Ja samo tako sedim, blesnem nekad po malo ko zvezda padalica, pa se ugasim... * ga, ne možeš imati sve – i sedenje i razmišljanje.
    Popušismo tad tu “lulu mira”, ne potraja dugo, poče lula da deluje – razlio se Dorćol ispod terase, nije ni on jasno definisan, ko ga *, što pa da on bude bolji od mene.
    Sve je lepo razliveno ko školski primer akvarela.
    Ne znam zašto pita me da li da me veže za stolicu kad je pošao po kiselu iz frižidera... sigurno mu delujem nekako letački raspoložena.
    I tako u tom mom mentalnom bludjenju, u jednom trenutku, kad sam izoštrila sliku pela sam se na bicikl parkiran na terasi da vidim da li su mu pedale na dobrom mestu za moju visinu – srećom tesna suknja je imala i šlic, pa sam uspela nekako i da sidjem, onako blentava.
    Sledeći kadar – on me sprovodi u sobu i nešto petlja sa teget roletnama koje su meni delovale kao neko gotivno more na pučini. Hoće da mi napravi neki poseban ugodjaj sa suncetom koje mi se tu migoljilo iza nekih drugih roletni na rupice, pa nije bilo dovoljno tih rupica da sunce udje. Ma, haos!
    Sedimo jedno pored drugog na trosedu, ja srčem učestalo moju kiselu koja mi je najbolji kompanjon u zelenim situacijama, on nešto opet priča, zasmejava me i uveseljava, nije loše, neka ga.
    Vidim ja on bi nekako da me dodirne, uveseljava me njegova kombinatorika, a i ne uzbudjujem se mnogo, samo mi je sve to interesantno i pitam se da li da se ja nešto branim kad on krene i od čega da se branim, a od čega ne... i gle, njegova ruka je već negde tu po meni, rame, kosa, ne znam, sve mi se zamrsilo, smešna mi cela situacija, smejem se.
    On i dalje priča to nešto što je pričao, tu i tamo blesne mi razum, osvetli se po koji fragment, smejem se. Uglavnom se smejem. Smejem se i kad se ubacim u drugi deo njegove priče, pa pokušavam da skapiram šta je bilo u prvom. Ma, program je nevidjen!
    Naredno uključenje – on mi skinuo papučicu, podigao mi nogicu preko njegovog krila (mislim krila- butina, a ne krila za letenje - toliko zelena nisam) i prelazi rukom po istoj. Druga mi nogica ostala na podu, viri iz svoje papučice, ‘oće i ona gore. Podignem je ja, što nogica da pati, opružile se tako njih dve jedna pored druge po njemu, a on... zlatne ruke ima...
    Smejem se, gleda me, smejem se i dalje - ma ko će mu sad ceo taj svemir objašnjavati...
    Pita me da me masira. Ko zna kako sam ga pogledala iz onog mog pomerenog smešnog svemira kad dodaje – “Reci bolje “ne””.
    A ja – smejem se. Šta ću, to najbolje znam.
    Opet se nameće za masiranje.
    More bato, ne ori drumova!
    More seko, ne gazi oranja!
    A svi znamo da sam ja umesto od majmuna postala od jednog maznog prugastog mačka, ali ga nosim malo dublje dole ispod površine od divljeg konja. A koji je mačak lud ja kaže odlučno “ne”. Samo Tito, izgleda...
    Ćutah ja ko pametna sova, ali odaje me smejuljak valjda... siroti mačak...
    Kadar sledeći – ukrao mi papučice i plaši me sa upaljenim velikim ventilatorom koji gura ka meni.
    Sledi – Ja lebdim po sobi, ležim a idem, ne, to me on nosi preko sobe, preko stana, preko svega, preko neba...
    Izvrnu me u drugoj sobi na ledja ko kornjačicu.
    Nije mi se koprcalo da se prevrnem na stomak - ostadoh tako malo, gledasmo se, a ja - ja ništa ne videh ustvari...
    Muljanje... mmmm, šta ću, jadna, kad volim... nisam se opirala, * opiranje, lepo mi.
    Ja ko zna gde, a on tu po meni sa tim svojim legendarnim dodirom (Budaletino jedna dodirska!), sve je i dalje neki veliki akvarel...
    Tu i tamo nešto kaže, nema veze - nekad ga pitam da ponovi, a nekad ne – što ja moram baš sve da znam.
    I tako... the green green grass...
    Još par isprekidanih kadrova, dovozi me do kuće, zasmejava me opet nešto, ja izlazim iz kola, preblejavam do ulaza... stepenice, vrata... večera na brzinu, kontrola razmazanosti šminke, pravac Mira – a u Mirinom frižideru čeka pelinkovac...
    Svaka cast!

  15. #15
    Poznat rastamann (avatar)
    Učlanjen
    01.08.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    7.839
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    140

    Podrazumevano

    Kol'ki post

  16. #16
    Primećen član
    Učlanjen
    18.07.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    702
    Reputaciona moć
    60

    Podrazumevano

    Citat Original postavio rastamann
    Kol'ki post
    Skoro ko Bundevin *

  17. #17
    Elita
    Učlanjen
    08.05.2003.
    Pol
    ženski
    Poruke
    22.499
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Uh osobice, bas me lijepo opusti ova tvoja prica...
    Svijda mi se tvoj stil...

  18. #18
    Početnik
    Učlanjen
    18.08.2003.
    Poruke
    5
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Citat Original postavio sanja
    odlicna prica. da posalje jos neko pa da publikujemo, bez zezanja...

    ps

    imam neki reklamni mali pelinkovac, ako dodjes u subotu poklanjam ti ga!!!
    hvala ti, sanja, na pelinkovcu i na komentaru, ali pelinkovac mi se u medjuvremenu ogadio, pa ga ne konzumiram vise.
    hvala i na pozivu, mozda neki drugi put, putujem u petak

  19. #19
    Početnik
    Učlanjen
    18.08.2003.
    Poruke
    5
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: negde 2000-te

    Citat Original postavio ufolog
    sve bas tako bese samo sto mi "mlad a glup" organizam odbi masazu, a sad mi zao, znas li....i uvek bilo zao...i uvek ce bit'...al' jebga bolje po tebe jer imas zivot svoj da s njim sta hoces cinis a moj je prodat sad, dal' skupo il' jeftino ostaje da vidimo
    ma nikad nista svom dragom bicu ne treba odbijati, jer uvek ces se posle jednom nekad kad tad kajati, a i "najteze je plivati protiv struje sopstvene krvi"...

  20. #20
    Početnik
    Učlanjen
    18.08.2003.
    Poruke
    5
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Citat Original postavio rastamann
    Kol'ki post
    vejiki, bato... nije se zalilo...

  21. #21
    ?
    Guest

    Podrazumevano

    Postovana Osobice
    Da li postoje neki uslovi koje bi trebalo da ispunim,
    pa da se uopznamo.... ili neznam sta,pa da i u vezi samnom nesto napises.
    Kako bih samo bio srecan...

  22. #22
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    11.07.2003.
    Lokacija
    bgd
    Poruke
    412
    Reputaciona moć
    57

    Podrazumevano

    Citat Original postavio Princessa
    E super je pricica. Veoma interesantna. Malo doterivanja i slobodno je posalji na konkurs Beografita, za najlepsu kratku pricu. Pozovi Index radio oni znaju dosta o tome, tj. znali su. Kontaktiraj Dachu Kocijana on je glavni za te price i sigurno zna o konkursu.
    Nikad nisam imala sex pod dejstvom bilo cega sto mi zamucuje um. Cak ni alkohol. I ne bih volela da probam. Suvise volim da sam na zemlji.
    ...mislim da je fora u reci "suvise"... ne treba preterivati ni u cemu

  23. #23
    Iskusan Zak (avatar)
    Učlanjen
    15.07.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Bgd
    Poruke
    6.336
    Reputaciona moć
    121

    Podrazumevano Zak

    Sanja pokloni meni pelinkovac. 8)

  24. #24
    sanja
    Guest

    Podrazumevano Re: Zak

    Citat Original postavio Zak
    Sanja pokloni meni pelinkovac. 8)

    zar ocekujes od jedne zene bandita da ti pokloni pelinkovac?

  25. #25
    Iskusan Zak (avatar)
    Učlanjen
    15.07.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Bgd
    Poruke
    6.336
    Reputaciona moć
    121

    Podrazumevano Zak

    Bolje pelinkovac nego metak...

Slične teme

  1. Green Green Grass-spin of Mućki
    Autor herkul poaro u forumu Televizija, radio i novine
    Odgovora: 5
    Poslednja poruka: 08.03.2006., 09:27
  2. green zap
    Autor drripac u forumu Preduzetništvo i radni odnosi
    Odgovora: 4
    Poslednja poruka: 09.06.2005., 17:03
  3. Green day
    Autor ticatica u forumu Muzika
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 07.05.2005., 00:35

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •