Tema o Fondaciji Hajnrih Bel

gost 41715

gost 41715

Elita
Poruka
17.690


S obzirom da sam izrazito alergičan na nevladin sektor, naročito na onaj deo koji doji zapadna majka, a Srbi im brišu dupe, stvarno mi nije jasno otkud takvima ideja da mi šalju pozive za svoja predavanja, konkurse, kružoke itd.

Elem, već neko vreme meni stižu sve neke fine poruke, ono ,,s dužnim poštovanjem” i tako to od neke prefinjene EUropske gospode iz Fondacije Hajnrih Bel.

Ranije, nisam ni obraćao pažnju, mislim, spam-ko-spam, ali, eto, počeše u poslednje vreme i neke zanimljive poruke…

Poštovani gospodine ...,

Činjenica je da moramo razgovarati o Srebrenici kao što moramo da razgovaramo o mnogim drugim istorijskim događajima ne bismo li ih sačuvali od zaborava. Pa ipak slušamo puno izrečenog i čitamo mnogo napisanog na ovu temu što budi utisak da bi ćutanje bilo daleko bolje.

Događaji poput zločina u Srebrenici za nas predstavljaju izazov da pronađemo jezik kojim ćemo o tome govoriti još pre nego što počnemo da razgovaramo ili pišemo. Svi kojima je stalo jedino do toga šta tu ima da se kaže, podbacili su ako nisu razmislili o tome kako se o tome može i kako bi trebalo govoriti.

Ljudski jezik u kome možemo govoriti o neljudskom tako da nas taj jezik iz neljudskosti izvodi – kakav je to jezik? Oni koji nam možda mogu pomoći u pronalaženju takvog jezika jesu književnice i književnici, no, nije li i sama književnost u istoriji često bila instrument neljudskog?

Moraćemo da pronađemo taj jezik koji nam dozvoljava da na ljudski način govorimo o neljudskom. Moraćemo da potražimo i one od kojih možemo da ga učimo.
Fondacija Hajnrih Bel u goste je pozvala sagovornicu i sagovornika u nadi da nam u tome mogu pomoći:

↘ Svetlana Aleksijevič, rusko-ukrajinsko-beloruska spisateljica, autorka koja istražuje književnost i opisuje sve fenomene nasilja i patnje što su pratile raspad Sovjetskog Saveza: od Černobila preko rata u Avganistanu, sve do Čečenije i sasvim obične svakodnevnice u društvu u kome je nasilje ostavilo svoj pečat.

↘ Huan Aransadi, baskijsko-španski antropolog, posmatrač i analitičar baskijskih kao i drugih oblika nacionalističkog nasilja, istraživač onih procesa u kojima čitava društva oblaguju druge i sebe o sebi samima, obmanjuju, ostavljaju u neznanju, procesa koji se listom svi odigravaju posredstvom jezika i koje možemo razumeti samo ako nam pođe za rukom da nađemo jedan drugi jezik.

Fondacija Hajnrih Bel srdačno Vas poziva da nam se u toj potrazi priključite dana
15. jula 2010. u Centru za kulturnu dekontaminaciju u 20 časova
u razgovoru sa

Svetlanom Aleksijevič, Svetlanom Slapšak i Dejanom Ilićem i
20. jula 2010. u Centru za kulturnu dekontaminaciju u 20 časova
u razgovoru sa

Huanom Aransadijem, Irenom Ristić i Obradom Savićem

Tekstove Svetlane Aleksijevič i Huana Aransadija koji će Vam približiti njihov rad i razmišljanja, možete preuzeti sa naše internet stranice: www.boell.rs
Kliknite za proširenje...

Mislim, odazvao bih se ja tom pozivu na razgovor o Srebrenici, ali nešto ne verujem da bi bih bio podoban da ostanem na ćaskanju posle prvih par rečenica. :cool:
Inače, onako, radoznalosti radi, bacih malo pogled da vidim, po kom su to velikanu nazvali svoju fondaciju...

Onako, za prvu pomoć...

http://en.wikipedia.org/wiki/Heinrich_Böll

Hajnrih Teodor Bel (21. Decembar 1917 – 16. Jul 1985) jedan od najuticajnijih pisaca posleratne nemačke. Bel je 1967. dobio Nagradu Georga Bihnera, a 1967. Nobelovu nagradu za književnost.

Rođen je u Kelnu, u Nemačkoj, u porodici katoličkih pacifista, koji su se kasnije suprotstavljali usponu nacizma. Tokom 30-ih, uspešno je odbijao da se učlani u Hitlerovu omladinu. Bio je šegrt u knjižari, a zatim je studirao nemački jezik na Kelnskom univerzitetu. Nakon što je mobilisan u Vermaht, služio je u Francuskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Sovjetskom savezu i četiri puta je ranjavan pre nego što su ga Amerikanci zarobili 1945.

HeinrichBoell34.jpg


Dakle, nacistički nobelovac.

Dobro, ‘ajde, možda je čovek lepo pisao, pa nema veze što je bio nacista :roll:
Mislim, ipak je on bio prvi jatak izbeglog Solženjicina, čoveka koji je ,,otkrio svetu užase gulaga”.

Isto kao što je lepo pisao i Ginter Gras, koji je tek 2006. priznao da je služio u oklopnim jedinicama Waffen SS-a.

Baš kao što je lepo pisala i Herta Miler, čiji se otac takođe borio u redovima Waffen SS-a, inače pripadnica nemačke manjine u Rumuniji, koja je takođe svetu ,,obznanila patnje nemačke manjine po sovjetskim gulazima iz vremena sovjetske okupacije Rumunije" :roll: :roll:

Nego, kol’ko ono beše ima nobelovaca koji su služili u Crvenoj Armiji :think:
A, da - samo Solženjicin…

Inače, zašto bi se jedna fonadcija nazvana po bivšem nacisti nobelovcu toliko interesovala za Srebrenicu?

Mislim, kako li bi samo Nemcima mogla da se isplati priča o novom genocide u Evropi…? :think:
 
Poslednja izmena:
МАЧАК:
Fondacija Hajnrih Bel srdačno Vas poziva da nam se u toj potrazi priključite dana
15. jula 2010. u Centru za kulturnu dekontaminaciju u 20 časova

....А хоће л та фондација дати који динар...ако дођем...? :hahaha: :hahaha: :hahaha:
Kliknite za proširenje...

Ne daju pare... Samo dekontaminacija... :cool:

1_68_hazmat_decontamination.jpg


Za pare, moras da napises domaci :cool:

http://www.creemaginet.com/sajt/kan...u-raspisala-konkurs-za-zivotne-price-u-srbiji

Kancelarija Fondacije Hajnrih Bel u Beogradu raspisala konkurs za životne priče u Srbiji
Submitted by Jelena Petrovic on 30 March, 2010 - 13:40.

* Konkursi - takmičenja, radionice, stipendije, kursevi, festivali, škole
* beograd
* boell
* fondacija hajnrih bel
* konkurs za zivotne price u srbiji
* raznolikost srbije
* srbija

Kancelarija Fondacije Hajnrih Bel u Beogradu raspisala je konkurs za
životne priče u Srbiji.

Svaka životna priča je drugačija, a ipak odslikava uvek i političku i
socijalnu situaciju. Sa zbirkom priča iz Srbije, pokušaćemo da kroz
mnoštvo različitih životnih priča dočaramo raznolikost Srbije: Šta su
doživeli ljudi u Srbiji? Kojih se događaja sećaju i na koja mesta ih
je njihov život vodio? Na kraju će nastati kaleidoskop životnih priča
koji će prikazati sliku Srbije sa one strane uobičajenih zapažanja...

Kako možeš da učestvuješ? Dozvoli da ti neki čovek iz tvog okruženja
ispriča priču, zapiši je i pošalji nam je zajedno sa njegovom
fotografi jom.

Sve priče i fotografije biće objavljene na sajtu Fondacije Hajnrih Bel
www.boell.rs

Odabrane priče će se verovatno pojaviti u jednoj zbirci priča.

Priča ne bi trebalo da bude duža od tri stranice.

Kvalitet priče i njena izražajnost biće odlučujući u izboru za
objavljivanje u zbirci.

Pošalji tvoju priču do 4. aprila sa fotografijom osobe čiju si priču
zapisao, kao i sa njegovim uzrastom i mestom stanovanja na sledeću
adresu: hbs-bgd@hbs.rs
Kliknite za proširenje...
 
Dakle, da vise ne bude zabune...

Tema je o Fondaciji Hajnrih Bel.

S obzirom da sam izrazito alergičan na nevladin sektor, naročito na onaj deo koji doji zapadna majka, a Srbi im brišu dupe, stvarno mi nije jasno otkud takvima ideja da mi šalju pozive za svoja predavanja, konkurse, kružoke itd.

Elem, već neko vreme meni stižu sve neke fine poruke, ono ,,s dužnim poštovanjem” i tako to od neke prefinjene EUropske gospode iz Fondacije Hajnrih Bel.

Ranije, nisam ni obraćao pažnju, mislim, spam-ko-spam, ali, eto, počeše u poslednje vreme i neke zanimljive poruke…

Poštovani gospodine ...,

Činjenica je da moramo razgovarati o Srebrenici kao što moramo da razgovaramo o mnogim drugim istorijskim događajima ne bismo li ih sačuvali od zaborava. Pa ipak slušamo puno izrečenog i čitamo mnogo napisanog na ovu temu što budi utisak da bi ćutanje bilo daleko bolje.

Događaji poput zločina u Srebrenici za nas predstavljaju izazov da pronađemo jezik kojim ćemo o tome govoriti još pre nego što počnemo da razgovaramo ili pišemo. Svi kojima je stalo jedino do toga šta tu ima da se kaže, podbacili su ako nisu razmislili o tome kako se o tome može i kako bi trebalo govoriti.

Ljudski jezik u kome možemo govoriti o neljudskom tako da nas taj jezik iz neljudskosti izvodi – kakav je to jezik? Oni koji nam možda mogu pomoći u pronalaženju takvog jezika jesu književnice i književnici, no, nije li i sama književnost u istoriji često bila instrument neljudskog?

Moraćemo da pronađemo taj jezik koji nam dozvoljava da na ljudski način govorimo o neljudskom. Moraćemo da potražimo i one od kojih možemo da ga učimo.
Fondacija Hajnrih Bel u goste je pozvala sagovornicu i sagovornika u nadi da nam u tome mogu pomoći:

↘ Svetlana Aleksijevič, rusko-ukrajinsko-beloruska spisateljica, autorka koja istražuje književnost i opisuje sve fenomene nasilja i patnje što su pratile raspad Sovjetskog Saveza: od Černobila preko rata u Avganistanu, sve do Čečenije i sasvim obične svakodnevnice u društvu u kome je nasilje ostavilo svoj pečat.

↘ Huan Aransadi, baskijsko-španski antropolog, posmatrač i analitičar baskijskih kao i drugih oblika nacionalističkog nasilja, istraživač onih procesa u kojima čitava društva oblaguju druge i sebe o sebi samima, obmanjuju, ostavljaju u neznanju, procesa koji se listom svi odigravaju posredstvom jezika i koje možemo razumeti samo ako nam pođe za rukom da nađemo jedan drugi jezik.

Fondacija Hajnrih Bel srdačno Vas poziva da nam se u toj potrazi priključite dana
15. jula 2010. u Centru za kulturnu dekontaminaciju u 20 časova
u razgovoru sa

Svetlanom Aleksijevič, Svetlanom Slapšak i Dejanom Ilićem i
20. jula 2010. u Centru za kulturnu dekontaminaciju u 20 časova
u razgovoru sa

Huanom Aransadijem, Irenom Ristić i Obradom Savićem

Tekstove Svetlane Aleksijevič i Huana Aransadija koji će Vam približiti njihov rad i razmišljanja, možete preuzeti sa naše internet stranice: www.boell.rs
Mislim, odazvao bih se ja tom pozivu na razgovor o Srebrenici, ali nešto ne verujem da bi bih bio podoban da ostanem na ćaskanju posle prvih par rečenica.
Inače, onako, radoznalosti radi, bacih malo pogled da vidim, po kom su to velikanu nazvali svoju fondaciju...
Kliknite za proširenje...

Onako, za prvu pomoć...

http://en.wikipedia.org/wiki/Heinrich_Böll

Hajnrih Teodor Bel (21. Decembar 1917 – 16. Jul 1985) jedan od najuticajnijih pisaca posleratne nemačke. Bel je 1967. dobio Nagradu Georga Bihnera, a 1967. Nobelovu nagradu za književnost.

Rođen je u Kelnu, u Nemačkoj, u porodici katoličkih pacifista, koji su se kasnije suprotstavljali usponu nacizma. Tokom 30-ih, uspešno je odbijao da se učlani u Hitlerovu omladinu. Bio je šegrt u knjižari, a zatim je studirao nemački jezik na Kelnskom univerzitetu. Nakon što je mobilisan u Vermaht, služio je u Francuskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Sovjetskom savezu i četiri puta je ranjavan pre nego što su ga Amerikanci zarobili 1945.

HeinrichBoell34.jpg


Dakle, nacistički nobelovac.

Dobro, ‘ajde, možda je čovek lepo pisao, pa nema veze što je bio nacista
Mislim, ipak je on bio prvi jatak izbeglog Solženjicina, čoveka koji je ,,otkrio svetu užase gulaga”.

Isto kao što je lepo pisao i Ginter Gras, koji je tek 2006. priznao da je služio u oklopnim jedinicama Waffen SS-a.

Baš kao što je lepo pisala i Herta Miler, čiji se otac takođe borio u redovima Waffen SS-a, inače pripadnica nemačke manjine u Rumuniji, koja je takođe svetu ,,obznanila patnje nemačke manjine po sovjetskim gulazima iz vremena sovjetske okupacije Rumunije"

Nego, kol’ko ono beše ima nobelovaca koji su služili u Crvenoj Armiji
A, da - samo Solženjicin…

Inače, zašto bi se jedna fonadcija nazvana po bivšem nacisti nobelovcu toliko interesovala za Srebrenicu?

Mislim, kako li bi samo Nemcima mogla da se isplati priča o novom genocide u Evropi…?
 
Milanne:
Dakle, da vise ne bude zabune...

Tema je o Fondaciji Hajnrih Bel.

S obzirom da sam izrazito alergičan na nevladin sektor, naročito na onaj deo koji doji zapadna majka, a Srbi im brišu dupe, stvarno mi nije jasno otkud takvima ideja da mi šalju pozive za svoja predavanja, konkurse, kružoke itd.

Elem, već neko vreme meni stižu sve neke fine poruke, ono ,,s dužnim poštovanjem” i tako to od neke prefinjene EUropske gospode iz Fondacije Hajnrih Bel.

Ranije, nisam ni obraćao pažnju, mislim, spam-ko-spam, ali, eto, počeše u poslednje vreme i neke zanimljive poruke…


Onako, za prvu pomoć...

http://en.wikipedia.org/wiki/Heinrich_Böll

Hajnrih Teodor Bel (21. Decembar 1917 – 16. Jul 1985) jedan od najuticajnijih pisaca posleratne nemačke. Bel je 1967. dobio Nagradu Georga Bihnera, a 1967. Nobelovu nagradu za književnost.

Rođen je u Kelnu, u Nemačkoj, u porodici katoličkih pacifista, koji su se kasnije suprotstavljali usponu nacizma. Tokom 30-ih, uspešno je odbijao da se učlani u Hitlerovu omladinu. Bio je šegrt u knjižari, a zatim je studirao nemački jezik na Kelnskom univerzitetu. Nakon što je mobilisan u Vermaht, služio je u Francuskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Sovjetskom savezu i četiri puta je ranjavan pre nego što su ga Amerikanci zarobili 1945.

HeinrichBoell34.jpg


Dakle, nacistički nobelovac.

Dobro, ‘ajde, možda je čovek lepo pisao, pa nema veze što je bio nacista
Mislim, ipak je on bio prvi jatak izbeglog Solženjicina, čoveka koji je ,,otkrio svetu užase gulaga”.

Isto kao što je lepo pisao i Ginter Gras, koji je tek 2006. priznao da je služio u oklopnim jedinicama Waffen SS-a.

Baš kao što je lepo pisala i Herta Miler, čiji se otac takođe borio u redovima Waffen SS-a, inače pripadnica nemačke manjine u Rumuniji, koja je takođe svetu ,,obznanila patnje nemačke manjine po sovjetskim gulazima iz vremena sovjetske okupacije Rumunije"

Nego, kol’ko ono beše ima nobelovaca koji su služili u Crvenoj Armiji
A, da - samo Solženjicin…

Inače, zašto bi se jedna fonadcija nazvana po bivšem nacisti nobelovcu toliko interesovala za Srebrenicu?

Mislim, kako li bi samo Nemcima mogla da se isplati priča o novom genocide u Evropi…?
Kliknite za proširenje...

Како већ рекосмо, Бел је одличан писац, и није никако СС-овац, напротив, због противљења Хитлеровом режиму, мобилисан је у Вермахт још на почетку рата.

А то што се неке НВО крију иза његовог имена, само говори о њиховом злом деловању и штеточинској улози.
 
Милунка Савић:
Како већ рекосмо, Бел је одличан писац, и није никако СС-овац, напротив, због противљења Хитлеровом режиму, мобилисан је у Вермахт још на почетку рата.

А то што се неке НВО крију иза његовог имена, само говори о њиховом злом деловању и штеточинској улози.
Kliknite za proširenje...

Kad su mu vec dali Nobelovu nagradu, sigurno nece niko da kaze da je zlotvor, koljac itd. nego postoji nego se pusti neka mlaka prica.

Moze neko da bude fantastican pisac, ali to ne menja ulogu da moze da bude i kriminalac, ratni zlocinac, psihopata...

Cuo sam da je i Hitler lepo slikao, ali opet je bio Hitler.
 
Milanne:
Kad su mu vec dali Nobelovu nagradu, sigurno nece niko da kaze da je zlotvor, koljac itd. nego postoji nego se pusti neka mlaka prica.

Moze neko da bude fantastican pisac, ali to ne menja ulogu da moze da bude i kriminalac, ratni zlocinac, psihopata...

Cuo sam da je i Hitler lepo slikao, ali opet je bio Hitler.
Kliknite za proširenje...
Па да, има много и таквих примера, у у неком смислу увек треба одвајати уметничку од, условно речено, "световне" личности, али овде се ради о томе да Бел није био СС-овац, већ само војник мобилисан у Вермахт, управо по казни, као противник режима.

Таквих је, обичних војника, а чак и официра, било у Хитлеровој Немачкој доста, веровали или не.

Али, то је поредак, хијерархија и систем, из којег није баш тако лако и једноставно увек изићи.

(За време окупације, у стан мојих деде и бабе у Бгд био је насилно усељен један официр Вермахта. Мој деда је причао како му је тај говорио, да се он лично и интимно питао, никад не би покретао никакав рат).
 
Милунка Савић:
Па да, има много и таквих примера, у у неком смислу увек треба одвајати уметничку од, условно речено, "световне" личности, али овде се ради о томе да Бел није био СС-овац, већ само војник мобилисан у Вермахт, управо по казни, као противник режима.

Таквих је, обичних војника, а чак и официра, било у Хитлеровој Немачкој доста, веровали или не.

Али, то је поредак, хијерархија и систем, из којег није баш тако лако и једноставно увек изићи.

(За време окупације, у стан мојих деде и бабе у Бгд био је насилно усељен један официр Вермахта. Мој деда је причао како му је тај говорио, да се он лично и интимно питао, никад не би покретао никакав рат).
Kliknite za proširenje...

Ma, to mi reci... U tom slucaju je sve :ok:
 
"Kulturna dekontaminacija" - je izraz koji kao treba da ima pozitivan tretman na neke iskežene, bradate, masne, divljake s nožem u zubima, iskolačenih očiju koji kolju sve čega se dotaknu.

Ali, iza ove kao i mnoštva drugih NVO, se krije delovanje stranih službi u specijalnom ratu protiv naše zemlje i nacije. "Dekontaminacijom" je potrebno ubiti ono nacionalno u Srbina. To je jedino koheziono sredstvo za opstanak Srbije i njenih žitelja sa sve kulturom, tradicijom i ostalim što čini jedan etnicitet.
Dakle, ovo je mali rat u miru iza plaćenih likova koji će mešati realno i nerealno, istinu i laž (smiješano najlakše se pije) i pokušati da od nas naprave "guzičare", hedoniste koje zabole za bilo šta drugo osim sopstvenih malih života i sopstvene guzice.

Nije Putin lud što je ovakve zabranio ...
 
Milanne:
Kad su mu vec dali Nobelovu nagradu, sigurno nece niko da kaze da je zlotvor, koljac itd. nego postoji nego se pusti neka mlaka prica.

Moze neko da bude fantastican pisac, ali to ne menja ulogu da moze da bude i kriminalac, ratni zlocinac, psihopata...

Cuo sam da je i Hitler lepo slikao, ali opet je bio Hitler.
Kliknite za proširenje...

Milane,sam si napisao da je odbijao da bude Hitlerjugend,da je slan na više frontova gde je četiri puta ranjavan.Da li znaš (znaš sigurno) koliko je Nemačkih oficira i vojnika išlo u rat zbog patriotizma i odanosti svojoj državi?Tako da je malo bezveze pljuvati po čoveku koji je samo ratovao za svoju zemlju.
Što se tiče te fondacije i tome što su ti poslali,trebao si da odeš i kažeš im šta ti je na umu.

p.s. Hitler je bio prosečan slikar.Ali spoj umetnika i vojnika je čudna i jaka kombinacija
 
F-communication:
Milane,sam si napisao da je odbijao da bude Hitlerjugend,da je slan na više frontova gde je četiri puta ranjavan.Da li znaš (znaš sigurno) koliko je Nemačkih oficira i vojnika išlo u rat zbog patriotizma i odanosti svojoj državi?Tako da je malo bezveze pljuvati po čoveku koji je samo ratovao za svoju zemlju.
Što se tiče te fondacije i tome što su ti poslali,trebao si da odeš i kažeš im šta ti je na umu.
Kliknite za proširenje...
Управо то и ја му рекох данас.

Плус, овај пример немачког официра који поменух да је био насилно усељен код мојих, и да је он лично био против рата.
 
Lacibg:
"Kulturna dekontaminacija" - je izraz koji kao treba da ima pozitivan tretman na neke iskežene, bradate, masne, divljake s nožem u zubima, iskolačenih očiju koji kolju sve čega se dotaknu.

Ali, iza ove kao i mnoštva drugih NVO, se krije delovanje stranih službi u specijalnom ratu protiv naše zemlje i nacije. "Dekontaminacijom" je potrebno ubiti ono nacionalno u Srbina. To je jedino koheziono sredstvo za opstanak Srbije i njenih žitelja sa sve kulturom, tradicijom i ostalim što čini jedan etnicitet.
Dakle, ovo je mali rat u miru iza plaćenih likova koji će mešati realno i nerealno, istinu i laž (smiješano najlakše se pije) i pokušati da od nas naprave "guzičare", hedoniste koje zabole za bilo šta drugo osim sopstvenih malih života i sopstvene guzice.

Nije Putin lud što je ovakve zabranio ...
Kliknite za proširenje...

Da, ja sam skoro cuo za Putina.

Mislim da su u Belorusiji zatvarali te Soroseve jazbine bez obrazlozenja, a Putin im je valjda udario visoke poreze ili tako nesto...

 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nemoguća Могућност
Jedna politicka tema bez...
2 3
Odgovora
53
Pregleda
815
Nemoguća Могућност
Nemoguća Могућност
Grom_sa_neba!
Predsednik Vučić o najvažnijim temama
Odgovora
12
Pregleda
268
Straks92
Straks92
Straks92
  • Anketa
Sve o izboru za predsednika Rusije: Putinova predizborna "maskirovka", opozicija van zemlje i rat kao glavna tema
2
Odgovora
40
Pregleda
713
dulesrbenda
dulesrbenda

Back
Top