Mali virtuelni klub pesnika - Strana 493
Strana 493 od 493 PrvaPrva ... 393443483489490491492493
Prikazujem rezultate 12.301 do 12.318 od 12318

Tema: Mali virtuelni klub pesnika

  1. #12301
    Početnik kaca.veljkovic.93 (avatar)
    Učlanjen
    28.10.2018.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Lazarevac
    Poruke
    17
    Tekstova u blogu
    9
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: HM

    ZAVOLETI

    Shvatila sam da mi je

    dan bez tebe kao ružan san

    posle kog se budiš bezvoljan,

    nervozan,

    umoran.



    Shvatila sam da ovaj osećaj nije zdrav,

    da je disbalans neki u pitanju,

    da su moje misli u opasnom skitanju,

    da sam na stranputici životnog značaja,

    da mi je dan bez tebe gorak ukus očaja.



    Shvatila sam da mi je

    dan sa tobom kao ostvaren san

    posle kog se budiš radostan,

    pun elana,

    odmoran.



    Shvatila sam,

    No,

    tebi to još dugo neće biti jasno,

    više je

    mnogo rano

    nego što je kasno.

    To je nešto što se čuva tiho

    iako odjekuje glasno.



    Zavoliš nekoga tek tako,

    posve iskreno,

    bezopasno.

    U potpunom osećanju blagostanja,

    gde je neminovno srećna i jedna i druga strana.



    Zavoliš svaki mali gest

    i svaku izrečenu reč,

    Osetiš i neopisivo zaželiš

    sa njom ceo svoj mali svet da deliš.



    K.V.



  2. #12302
    Obećava
    Učlanjen
    11.11.2013.
    Pol
    muški
    Poruke
    91
    Reputaciona moć
    22

    Podrazumevano Re: Mali virtuelni klub pesnika

    ...u noći, kao što je ova, kad je san daleko i sati kad polahko teku, kad svuda oko mene, još samo tišina odjekuje...u noći kao što je ova, ja mislim o tebi; skidam paučinu sa sjećanja, vrtim točak vremena unatrag i sjećam se, i maštam, i uživam i...pitam se; prizivam tvoj vitki lik, tvoje prelijepo lice, gubim se u dubini tvojih očiju; čekam, napeto slušam, sve dok u ušima ponovo ne začujem zvuk glasa tvoga; pričaš, opet i mnogo...smiješ se veselo i ja uživam, opet i mnogo; tu si, vidim te, osjećam te i...poželim i pomislim, da te dotaknem...pružam ruke, tražim tvoje; nježno te milujem i...stanem; u noći, kao što je ova...ja opet mislim o tebi

  3. #12303
    Početnik absu (avatar)
    Učlanjen
    05.12.2018.
    Pol
    muški
    Poruke
    22
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Mali virtuelni klub pesnika

    Inferno

    Iste sklupčane reči, užegle misli
    što u čamcu od pruća navike nemo sede
    svesne nemoći i prolaznosti svoje
    polako na margini života blede
    Tmurne od srama, jada
    kao hrpa stvari odbačenih, starih
    plutaju rekom ka obali žada
    do sunčevih zraka sjajnih

    Suvi vazduh na crvenom vetru pustinje
    mije rosna jutra licem osmeha
    naše kosti su teške i natopljene ambrozijom besciljnosti
    nose ih želje lažne i sebične
    u manir ljudskosti odevene
    one krvare ostavljajući ožiljaka pupoljke
    u pitomoj dolini savesti

    Sreća, pitamo se gde je
    gde je to blaženstvo mira
    nemirna oblast zadovoljstva uma
    sočna hrana duha mladosti
    gde je ta obećana zemlja
    u čijoj utrobi leže razdragana čula
    mirisna polja i svest slobodna, gola

    Prolaze dani
    večnost biva razlučena u nama
    delić celine za svakoga
    i crva i čoveka
    podjednako raste na latici lotusa
    u nekom rtu
    posuta kapljicama bistrine sećanja
    bez sumnje u početak
    beznadežno čeka svoj kraj
    Poslednji put ažurirao/la absu : 11.12.2018. u 22:30

  4. #12304
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    09.09.2011.
    Pol
    muški
    Poruke
    194
    Reputaciona moć
    34

    Podrazumevano Re: Mali virtuelni klub pesnika

    Sam

    Kad ostaneš sam;
    I nemaš s kime da provedeš dan;
    Pozovi mene, biću kraj tebe;
    Tješit te dugo, šaputat tiho kroz mrak;

    Reću ti sve ono što treba da znaš;
    Jer već dugo ovjenčan tugom;
    Koračam tiho kroz svaki dan;
    Znajući da je život san, kome će doći kraj;

    Kad ostaneš sam;
    I misliš da je svemu došao kraj;
    Od mene ćeš ćuti par savijeta mudrih;
    Oštrih kao sablja, potrebnih da znaš;

    Svaki čovjek je sam;
    Usamljeni jahač kroz noć i dan;
    Koji se bori za život goli;
    I pun boli dočekuje dan;

    Zato pomiren s ovim;
    Jer ja te volim i cijenim nek znaš;
    Želim da shvatiš da niko nikog ne moli;
    I da život ne mari za nas;

  5. #12305
    Aktivan član OOOJ Dimitrije (avatar)
    Učlanjen
    07.12.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.278
    Tekstova u blogu
    2
    Reputaciona moć
    58

    Podrazumevano Re: Mali virtuelni klub pesnika

    tehnički problemi

    sećam se osećaja ushićenja i
    optimizma prvi put kada sam
    shvatio da ljudi pišu poeziju
    danas

    da ti nisu to samo ljudi
    sa crno belih strana
    daliekih od mene
    a bliskih

    sećam se osećaja
    da nisam sam
    i koliko olakšanje
    to nosi

    inernet, forum
    mesto koje
    zbližava i
    otudjuje ljude

  6. #12306
    Elita Jennifer Jennin (avatar)
    Učlanjen
    28.01.2009.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Zar je bitno
    Poruke
    16.849
    Tekstova u blogu
    22
    Reputaciona moć
    525

    Podrazumevano Re: Mali virtuelni klub pesnika

    Carpe diem

  7. #12307
    Zainteresovan član celadon (avatar)
    Učlanjen
    04.11.2018.
    Pol
    muški
    Lokacija
    nikad u mestu
    Poruke
    182
    Reputaciona moć
    6

    Podrazumevano Re: Mali virtuelni klub pesnika

    Da li ćeš mi opet doći u januaru,
    sa buketom tek ubranih belih ruža,
    kao nekada, kada si dolazila
    dok si me volela?
    Znaš da za mene vreme ne postoji:
    možeš doći danas, sutra,
    za sto ili milion godina,
    isto je.
    Negde smo se ukrstili, nekada,
    na kratko ličili na sina i majku, na ljubav.
    Sada blješti sjaj veštačkog u tvojim očima.
    Od novembra do januara mi pišeš pesme,
    zalepiš ih na oglasnu tablu
    i čekaš da se neko sažali
    i daruje ti plastične ruže utehe.
    Odatle uzmeš dve ili četiri,
    ostaviš mi ih, reda radi...
    važan ti je paran broj,
    rekli su ti da tako treba
    da si, onda, uradila "kako valja".
    Nikada nisam voleo plastične ruže
    ni šljokičasti prah, posut po njima.
    Moliš se da se sretnemo
    molis se po inerciji,
    rekli su ti: Valja se.
    No, nikada se se više nećemo sresti.
    U večnosti ćemo ostati razdvojeni.
    Nikada nisam voleo prepoklonjene bele veštačke ruže.
    "...negdje u suncu, teška, još neobrana
    i moja se svija grana."

  8. #12308
    Aktivan član memento mori (avatar)
    Učlanjen
    06.05.2018.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.256
    Reputaciona moć
    32

    Podrazumevano Re: Mali virtuelni klub pesnika

    jutro biva dan,
    dan biva noć,
    a noć ima potpis.
    Ujutru ćeš videti
    sve što nisi
    i opet ćeš
    sklopiti oči
    da bi ih otvorio...

    ...i sve tako u krug
    bez nekog smisla
    bez nekog kraja...

  9. #12309
    Aktivan član memento mori (avatar)
    Učlanjen
    06.05.2018.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.256
    Reputaciona moć
    32

    Podrazumevano Re: Mali virtuelni klub pesnika

    dlanovi su mi uplakani od boja
    ne mogu da ih obrišem
    zidovi pamte sve što je bilo i nije...

  10. #12310
    Početnik kaca.veljkovic.93 (avatar)
    Učlanjen
    28.10.2018.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Lazarevac
    Poruke
    17
    Tekstova u blogu
    9
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Mali virtuelni klub pesnika

    INSPIRACIJA

    Pitaš me:

    Šta me to inspiriše

    ja se nasmejem

    jer je u pitanju toliko toga

    previše

    a premalo reči

    da se prosto opiše

    složeno odviše

    to što sve vidim

    primećujem

    znam

    i ne znam

    najviše što volim

    sanjam i osećam,

    Inspiriše me i ono što predosećam,

    Realno i nerealno,

    Iskreno i tajno,

    Nešto melodično

    Nešto mračno, a sjajno

    Pronalazim izvor i u tebi i sebi,

    Neotkrivenost u otkriću o nama

    Kako se biće i energija otkriva

    i slama,

    Toliko toga još nije rečeno,

    Toliko toga još uvek ima draži

    Skromne sitnice i neke velike stvari,



    Pod lupom uma i duše

    Pod okriljem života i smrti,

    Iz zvezdanih noći u nov dan osvani.



    Inspiracija budi i ostani.



    K.V.

  11. #12311
    Aktivan član memento mori (avatar)
    Učlanjen
    06.05.2018.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.256
    Reputaciona moć
    32

    Podrazumevano Re: Mali virtuelni klub pesnika

    potonućemo svi
    sa vrlinama i manama,
    sa željama i nadanjima
    sa gresima i pokajanjem
    i niko neće pitati
    zašto smo i postojali
    a ponajmanje mi sami

    sve nestaje, sve se menja
    materija u vatru
    vatra u materiju
    odlazimo, vraćamo se
    tu smo, daleko
    ko će nas pamtiti...ko...
    ima li smisla sve ovo...


    ne znam, samo grakćem

  12. #12312
    sliko-stihoklepac Sojo (avatar)
    Učlanjen
    29.07.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.563
    Reputaciona moć
    128

    Podrazumevano Re: Mali virtuelni klub pesnika


  13. #12313
    Dremač nije na forumu
    FKCZvezda šampion 33х, Uništiti FSS KSS lopove, penaltizane, grobote
    Aktivan član Dremač (avatar)
    Učlanjen
    21.06.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.791
    Reputaciona moć
    77

    Podrazumevano Re: Mali virtuelni klub pesnika

    Zaljubio se nisam
    Gledam je čitav dan, a ne znam ko je... dolazi pa odlazi, o kako je lepa, sjajna,
    očarala mi srce, zavela telo, ušla u dušu kao bajka, zagonetka uma prava,
    gledam je sav hipnotisan, a ne znam ko je, telo lepo i glatke ruke ima,
    kosu tamnu, lice je blista, daleko i mutno mojim umornim očima
    i, ne znam ko je ona, ni kako da joj priđem, gde da je nađem, o žudnjo prokleta,
    o sudbino kleta, o svetlino sveta, o anđeli sa neba i zmajevi podzemlja,
    verovatno potražiti je ja neću nikada, ni saznati ko je ta neznana zvezdana žena,
    zanosna ko foto model koju stotine nekih drugih momaka dobro zna i željno čeka,
    samo ta slika ruku kose i lica, ta predivna slika njena mala ostaće još da spava
    u ćošku pamćenja moga, još nekih deset ili dvadeset i nešto minuta,
    dok u vihoru zime hladne i vejavice bele u tihoj noći nestaće zauvek i memorija ta,
    na krasotu što stajaše u pretrazivaču, kao sličica na reklamnom baneru foruma krstarica.
    In my sleep I'm searching for a way to find the open door leading me to where it all begins
    Zvezdi titule 1946,1986,1999 ili srušen do temelja,sistem

  14. #12314
    Početnik kaca.veljkovic.93 (avatar)
    Učlanjen
    28.10.2018.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Lazarevac
    Poruke
    17
    Tekstova u blogu
    9
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Mali virtuelni klub pesnika

    RAZOČARANjE

    Ko živi sebično razočarati se neće,

    Njemu će se diviti površnost,

    njemu će na grob donositi cveće.



    Onaj ko kida svoje srce,

    Njemu neće zapaliti sveće

    U jami dobrota trune kao odbačeno smeće.



    Čija je slava večna

    Ponor sreće, bezdan lažni

    Ima li mira u svetu gde

    ste u površnosti svi sebi važni



    Gutam reči mračne,

    Ronim suze u gustoj tami,

    Pitam sebe gde mi prođoše od života dani

    I tako proklinjem dane kad bih ovde

    kad ikad progledah, kročih i rekoh,

    Žalim u biti za nečim što nikad i ne stekoh



    U suštini, dan za danom

    U istini potpuno gola,

    neshvaćena i sa sobom sama,

    Priželjkujem datum svog bliskog sudnjeg dana.



    Živim u laži da je u istini spasenje,

    U mislima da će ipak doći otrežnjenje

    Neshvaćena odlazim bez vizije o raju

    Ako ono o čemu snevam ne znaju,

    ne želim ni ono što daju.



    K.V.


  15. #12315
    Domaćin wirdz (avatar)
    Učlanjen
    25.05.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.977
    Tekstova u blogu
    204
    Reputaciona moć
    184

    Podrazumevano Re: Mali virtuelni klub pesnika

    nomen

    vežbač nedelovanja, silentio,
    je izašao iz nebesedilišta - ćutališta bezosećajnih emotivaca.
    na putu od glasa ka tišini,
    postade besposlen i bezazlen.
    izdržao je bez životinjskih vlakana.
    pobedio je „niže on“.
    međutim, u povratku u svet, olinjao se i pao.
    Život ga je sačekao i nebesmisleno omlatio.
    a nosio se mišlju da je možda postao snažan kao zemlja,
    možda drevan i nezainteresovan?
    nije važno silentio, ne očajavaj, nego ojačavaj.
    nomen est omen,
    bat nomen iz en ajland.


  16. #12316
    Početnik Alatorus (avatar)
    Učlanjen
    30.01.2019.
    Pol
    muški
    Poruke
    34
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Mali virtuelni klub pesnika

    Cvet

    U Edenskom vrtu, baš u središtu tog raja,
    preda mnom je bilo cveća da im nema kraja.
    Svaki je bio jedinstven, mirisan i priča za sebe,
    Ali ja sam tražio među njima najlepši, tražio sam tebe.

    Nalik detetu, skakaću i tražiću samo taj cvet,
    Nalik leptiru, iskoristiću zamahom krila let.
    Ne dolazim da bih ga ubrao ili sa sobom nosio,
    Dolazim da bih se njegovom lepotom ponosio

    Stidljiv je on, i svoje latice retko otvara,
    ali unutra se krije tajna koju cvet stvara.
    Može zvučati ludo, ali voleću ovaj cvet do kraja,
    Paziti ga, negovati i nazivati ga - Maja.

  17. #12317
    Aktivan član OOOJ Dimitrije (avatar)
    Učlanjen
    07.12.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.278
    Tekstova u blogu
    2
    Reputaciona moć
    58

    Podrazumevano Re: Mali virtuelni klub pesnika

    rajski vodoskoci


    tu knjigu sam uzeo jednog leta
    od ujaka u Novom Sadu
    on je momak u najboljim godinama
    ja sam dete zainteresovano za svaku vrstu fantastike

    bile su devedesete , vreme je sporo prolazilo i bilo je vruće
    ujaka su odveli na front
    ja sam citao o skupturama Šri lanke i
    fantastičnom liftu

    i sve je bilo ok

    Ujak se vratio
    nije mu bilo ništa
    nije bio čak ni ranjen

    dugo vremena nisam uopšte ni razmišljao o tome
    a to se ipak tek kasnije pokazalo
    tog leta ujak je izgubio mogućnost da bude sećan

  18. #12318
    Domaćin *pustinjakinja (avatar)
    Učlanjen
    14.05.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    4.841
    Tekstova u blogu
    334
    Reputaciona moć
    1135

    Podrazumevano Re: Mali virtuelni klub pesnika

    Писмо у флаши испијеног вина

    Волео бих да си ноћас ту крај мене
    да не морам да те тражим у облаку
    кафанског дима и песмама Цигана,
    да те не тражим у лицима непознатим
    и чашама испијеним, разбијеним,
    у капима горким опорог вина на уснама
    да твоје усне не цртам у мислима.

    Волео бих, али ноћас те нема ту.

    Празним нову чашу, не бројим више,
    девојка нека прилази и пита
    сме ли да седне крај мене,
    волео бих да је она ти па да седне
    и одагна од мене слутнје и немире,
    али није, мирис није твој, глас није твој
    лик и не гледам, не морам, осећам
    предосећам, ти ме се ноћас ни не сећаш.

    Волео бих да ме ноћас волиш и да си ту.

    Празна флаша испијеног вина
    твоје име у песми Циганина
    уместо мене јеца виолина, ово у мом оку
    само је пијана ноћ пуна дима,
    ова црвена кап на рукама је просута чаша вина
    сасвим случајно здробљено стакло
    сасвим случајан траг на белом столњаку
    прва слова твога имена и знак бескраја.

    Волео бих да ме ноћас волиш као што те нема.

    Рекла си, волела си некад неког, више нећеш никог
    и да љубав не знаш шта је, не знаш ништа о њој
    сем да празне речи ветар носи, даљинама разноси,
    причала си, на ветар си ми личила, јогунаст, помало љут
    у очима су ти се смењивали ноћ и дан,
    схватио сам, заробљен сам остао у ветру, у оку твом
    заробљен и заљубљен, као дете преплашен.

    Волео бих да ми ноћас верујеш да љубав није пуста реч.

    Поново чаше вином пуним, поново исту песму
    да ми свирају, да ми певају, да се докрајчим
    и док још нешто од свести ми оста
    узимам хартију и пишем ти писмо с поруком
    да ме пустиш у свој свет да га чувам као цвет
    једна кап црвена је на белину папира канула
    она нека ти буде уместо завета, сведок твога човека,
    јер, твој сам човек, теби припадам сад и довек.

    Волео бих да знам где си да ноћас могу да одем к теби.

    Не знам где си се сакрила од мене и адреса
    ми непозната, сем да си ме заробила
    све је мистерија остала, све сања и узаврела осећања,
    не знам, па узимам празну флашу испијеног вина
    и као у филму неком, заљубљен, изгубљен, луд
    на писамце пољубац утиснух и уролан у флашу убацих
    решен да сиђем до прве реке па нека је виреви носе
    нека је неко нађе и нека ти преда и каже
    како те овај лудак чека, макар чекао довека.

    Буди ноћас бар у мом сну и воли ме толико колико ниси ту.

    ( februar, 2018. )
    Acta est fabula
    https://www.youtube.com/watch?v=YBIoieBoYCE

Slične teme

  1. Mali virtuelni klub pisaca kratkih i dugih formi
    Autor gorkoj u forumu Književnost i jezik
    Odgovora: 715
    Poslednja poruka: 26.02.2018., 12:53
  2. Odgovora: 6
    Poslednja poruka: 12.09.2008., 16:12
  3. Kreativni dub centar, Akademija, Mali klub, 14.jul
    Autor frootsman u forumu Muzika
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 09.07.2006., 15:21

Oznake

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •