Vidi, vidi, ja pa ja !
Da ja vama čobani, analfabeti, unapred kažem sa kim imate posla, ma nemoj...
Uf, što ja takve, (načitane) obožavam !
Au, kakvi argumenti, ništa nema od pametovanja, poezija, (poeziju pisati) se ne uči čitajući istu.
Ne, nema na silu, treba da ti stave u kolijevku, kak bi Jambrek rekl, u zibku, a Nazor "Ko dete ću čuvat slepo i zibat te lepo, lepo".
Ovdje si donekle u pravu, treba se koliko-toliko truditi da rima ne bude svakidašnja, ali, čini mi se da nam je jezik škrt
da imamo stotinjak riječi koje se ponavljaju, nalaze u ( savkidašnjoj rimi ) ...
Moje mišljenje, rima (je) i ostaje tablica mnošenja 1. x 1. poezije.
Ako ne pišeš, kakoo onda "ne postavljam je ovde"
U ostalom, lako je kritikovati jahača, ipak, trebali bi znati jahati zar ne ?
Ja verujem da si razumeo i da si samo hteo da me pecneš, ali pošto sam se već upecao, moram da objasnim.
Zaista nisam navodio svoje kvalifikacije da bih na bilo koji način apostrofirao samog sebe. Naprotiv! Ja sam počeo svoj post time da ne želim da zvučim drsko (I zaista sam se trudio da ne bude tako), te sam iz tog razloga, budući da ne pišem poeziju, pokušao da pokažem šta mi to daje pravo da uopšte komentarišem o poeziji. Dakle, cilj mog predstavljanja nije bilo samoafirmativne prirode, već naprotiv, potreba da nekako opravdam slobodu koju sam sebi dao. To je što se prvog tiče.
Što se ovog drugog tiče, svakako da je pominjanje autoriteta argument u slučajevima kada neko u potpunosti podriva nešto što su ti autoriteti potvrdili. Dakle, pominjanje ovih pesnika bilo je samo u funkciji da pokaže da slobodan stih itekako može da pruži mnogo poeziji (a u poslednjih 100 godina I mnogo vise nego rimovani stih), apropos jedne kontinuirane propagacije rimovanog stiha kao mere i apsoluta, što je jako pogrešno i prilično retrogradno. Ja nisam pominjao autoritete da bih nekoga poklopio, već da bih pokazao da je apsurdna takva borba protiv slobodnog stiha, kakvu vidim ovde..... Kad neko uputi kritiku npr. ,,izlomljen ti je stih'', to je smešno, jer izlomljen stih je legitimno sredstvo. Ako će se već kritikovati kao takav, onda se treba objasniti zašto neko smatra da u nekoj pesmi taj izlomljen stih ne postiže adekvatan estetski efekat.... a da ne pričam da ima i komentara koji nemaju vrednost nikakve kritike ,,ništa ne valja'', ,,šta ti je ovo?'', ,,menjaj to''....Pa to ni neki mnogo veći autoritet ne bi sebi dozvolio da progovori iz takve pozicije apsolutnog poništavanja nečijeg rada..... A pesnik, svakako mora da se obrazuje, među ostalim i čitanjem... Više od bilo čega drugog upotreba rimovanog stiha je proizvod izvesnog znanja? Forma je nešto što se uči, ima i svoje jedinice, metar, sa formom rimovanog stiha i strofe si se sreo pa si počeo da pišeš na taj način....U tom smislu, ne stoji to što kažeš kako se poezija ne uči čitajaući - tebi je čitalačko iskustvo bilo posrednik za formu koju si prihvatio.... Isto tako, mlad pesnik koji traži svoj izraz, mora da se senzibilizuje za poeziju čitanjem...Ali slobodan stih se i zove slobodnim jer značajno oslobađa misao i izraz nekih formalnih zahteva, istovremeno oslobađajući i pesnika da pronađe autentičan izraz, ritam....
Što se jezika našeg tiče, rima je skoro iscrpljena i zato rekoh, rimovan stih ima smisla još samo u dečjoj i satiričnoj i humorističnoj poeziji (kao recimo tvojoj), gde se oneobičavanjima mogu dati sveži stihovi i gde rima uvek zvuči inventivno. U lirksoj i misaonoj poeziji zaista treba biti pesnički genije, pa prevazići nešto što je u datoj formi, datim stihom već pruženo od strane velikih pesnika....FIksna forma ograničava, rimovan stih je lep i zvučan, ali ne otvara nove mogućnosti i poezija bi zamrla da se zadržala u njemu, zato su pesnici i posegli za oslobađanjem stiha. Što ne znači,kako sam vise puta rekao i ogradio se ni da je slobodan stih preduslov za bilo šta kvalitetno, kao što nije bio ni rimovani.
Ne postavljam ovde - htedoh reći ne postujem. Dakle niti pišem poeziju, niti postujem na ovoj temi (što će reći, ovo mi je prvi post iako par meseci unazad čitam)
S poslednjim se ne slažem. Bilo bi strašno kad bi samo umetnici, pobornici jedne poetike, bili jedini kritičari celine umetnosti. Za kritiku je potrebno obrazovanje i bar pokušaj objektivnosti..Postojali su umetnici koji su bili i veliki teoretičari poput Kostića, Crnjanskog, M.Pavića, u filmu recimo Pazolinija itd.... Ali osnova za npr. književnog kritičara jeste obrazovanje i ČITALAČKI talenat (umeti čitati, to je zaista veliki talenat), a ne talenat za pisanje poezije. Zato mislim da i meni izvesno poznavanje materije, iako ne pišem poeziju (pišem povremeno prozu i teorijske radove) daje za pravo da imam komentar.
- - - - - - - - - -
Nemoj tako, Sojo. Nije ocajnapesma nastupio previše s visoka. A sasvim je poželjno da kaže nešto o sebi prije nego što se uključi u diskusiju.
To što sam ne piše poeziju nipošto mu ne oduzima pravo da je kritikuje.
Naravno, ne mora da znači da je uvijek u pravu, niti bilo ko mora s njim da se slaže, ali lijepo bi bilo da i oni koji se s njim ne slažu raspolažu sličnim teorijskim i terminološkim instrumentarijem kad iznose svoje mišljenje.
Hvala na razumevanju. Zaista mi nije bila takva namera.
Takođe, ne mora teorijska i terminološka podloga da bude uslov, ali konstruktivnost u komentarima mora, kao i oslobođenost dogmi, a ovde su najčešći komentari koji proizilaze iz dogmatizovanja nekih tradicionalnih formi poezije....
