Jacob
Buduća legenda
- Poruka
- 49.567
Našoj zemlji će u skoroj budućnosti biti potrebna nuklearna elektrana kao zamena za ugalj i energiju koju dobijamo iz hidroelektrana
Srbiji će u skoroj budućnosti biti potrebna nuklearna elektrana kao zamena za resurse koji sada služe za proizvodnju električne energije, kaže za Press Slobodan Petrović, sekretar za energetiku Privredne komore Srbije. On objašnjava da domaća nuklearka neće moći da bude gotova pre 2030. godine, čak i da odmah počnemo da je gradimo, jer prvo moraju da se izvrše ispitivanja i obuče kadrovi koji bi brinuli o tom objektu!
Posle vesti da Srbija sa pet odsto vlasništva ulazi u projekat bugarske centrale Belene, stručnjaci se slažu da je nuklearna energija neophodna Srbiji. Međutim, da bi pokrili domaće potrebe moramo da izgradimo sopstvenu elektranu velike snage.
Dugo istraživanje
- Danas da donesemo odluku da gradimo nuklearku, do prvog zabodenog ašova treba da prođe oko 15 godina jer bi toliko trajala istraživanja i priprema dokumentacije. To znači da pre 2030. godine ne bi mogli da imamo takav objekat - tvrdi za Press Slobodan Petrović iz PKS-a.
Iako u Srbiji postoje istraživanja o dve lokacije na kojima bi moglo da se gradi, Petrović kaže da bi ta dokumentacija mogla samo delimično da se iskoristi.
- Ta istraživanja su stara više od 30 godina, pa bi mogla delimično da se iskoriste. Sigurno da će Srbiji u jednom trenutku nuklearka biti potrebna jer će svi drugi resursi za proizvodnju električne energije da se potroše - smatra on.
U Srbiji trenutno postoje termoelektrane koje koriste ugalj i hidroelektrane koje koriste vodu za pravljenje struje. Termoelektrane učestvuju u proizvodnji struje oko 70, a hidroelektrane sa 30 odsto. Problem Srbije je, međutim, nedostatak kadrova koji bi mogli da održavaju nuklearnu centralu, a Slobodan Petrović kaže da bi bilo potrebno barem 10 godina da dobijemo nove generacija stručnjaka za ovakve poslove.
- Kada je izglasan moratorijum o zabrani gradnje nuklearnih elektrana, tada je ukinut i nuklearni odsek na Elektrotehničkom fakultetu. Srbija ima stare kadrove koji se delimično nalaze na institutima „Vinča" i „Mihajlo Pupin", ali većina njih je otišla u inostranstvo. Ako bi se odlučili za gradnju imali bi vremena da stvorimo nove ljude, ali trebaće najmanje 10 godina da bi dobili prve stručnjake - objašnjava Petrović.
Direktor JP „Nuklearni objekti Srbije" Radojica Pešić kaže za Press da Srbija ima kadrova koji bi mogli da pomognu Vladi Srbije da donese odluku o gradnji nuklearke.
- Srbija ima kadrove u JP „Nuklearni objekti Srbije", na Elektrotehničkom fakultetu, na Mašinskom fakultetu, kao i na svetskim univerzitetima, koji bi mogli da odgovore na sva pitanja koja bi omogućila Vladi da donese adekvatnu odluku. Trenutno se, na primer, samo u JP „Nuklearni objekti Srbije" rade četiri doktorske disertacije koje se tiču sigurnog upravljanja izvorima radioaktivnog zračenja i zaštitom od zračenja. Inače, naši ljudi obezbeđuju radijacionu sigurnost na tekućim poslovima prepakivanja i utovara iskorišćenih gorivnih elemenata reaktora, a oprema koja se koristi spada u najmoderniju na svetu - kaže on.
Skupa izgradnja
Slobodan Petrović iz PKS-a kaže i da je gradnja nuklearki dosta skuplja u odnosu na gradnju klasičnih elektrana.
- Za jednu klasičnu hidro ili termo elektranu potrebno je oko milion i po evra po megavatu. Nuklearna elektrana u zavisnosti od lokacije i veličine može da bude i do 50 odsto skuplja - kaže naš sagovornik.
Pomoćnik ministra energetike Dejan Rajković takođe smatra da energija iz hidroelektrana ne može da zameni ono što dobijamo iz uglja.
- Hidroenergija jeste najbolja ako je imate, ali kada dođe suša, šta onda? Onda morate da je nadoknađujete na drugi način - objašnjava Rajković.
Škundrić: Pojeftinila bi struja
U Vladi Srbije ozbiljno se razmišlja o gradnji zajedničke nuklearne elektrane sa Bugarskom, izjavio je srpski ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić. On kaže da nema ništa protiv te ideje i dodaje da bi izgradnjom zajedničke nuklearke u Bugarskoj, struja u Srbiji bila jeftinija.
PREDNOSTI
Dug vek rada i male investicije za održavanje
Jeftina cena proizvedenog kilovata
Stvara se manja količina otpada nego kod termoelektrana
Struja se može proizvoditi konstantno, za razliku od hidroelektrana
Ne zagađuje vazduh i okolinu
Nuklearka se „puni" gorivom jednom u tri godine
MANE
Stvara se radioaktivni otpad
Visoka cena gradnje
Zatvaranje nuklearki košta skoro kao i gradnja
Veća opasnost od havarije nego kod termo i hidro elektrana
Srbija nema dovoljno urana
Nemamo dovoljno kadrova
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/u_fokusu/story/124847/Srbiji+treba+nuklearka!.html
Srbiji će u skoroj budućnosti biti potrebna nuklearna elektrana kao zamena za resurse koji sada služe za proizvodnju električne energije, kaže za Press Slobodan Petrović, sekretar za energetiku Privredne komore Srbije. On objašnjava da domaća nuklearka neće moći da bude gotova pre 2030. godine, čak i da odmah počnemo da je gradimo, jer prvo moraju da se izvrše ispitivanja i obuče kadrovi koji bi brinuli o tom objektu!
Posle vesti da Srbija sa pet odsto vlasništva ulazi u projekat bugarske centrale Belene, stručnjaci se slažu da je nuklearna energija neophodna Srbiji. Međutim, da bi pokrili domaće potrebe moramo da izgradimo sopstvenu elektranu velike snage.
Dugo istraživanje
- Danas da donesemo odluku da gradimo nuklearku, do prvog zabodenog ašova treba da prođe oko 15 godina jer bi toliko trajala istraživanja i priprema dokumentacije. To znači da pre 2030. godine ne bi mogli da imamo takav objekat - tvrdi za Press Slobodan Petrović iz PKS-a.
Iako u Srbiji postoje istraživanja o dve lokacije na kojima bi moglo da se gradi, Petrović kaže da bi ta dokumentacija mogla samo delimično da se iskoristi.
- Ta istraživanja su stara više od 30 godina, pa bi mogla delimično da se iskoriste. Sigurno da će Srbiji u jednom trenutku nuklearka biti potrebna jer će svi drugi resursi za proizvodnju električne energije da se potroše - smatra on.
U Srbiji trenutno postoje termoelektrane koje koriste ugalj i hidroelektrane koje koriste vodu za pravljenje struje. Termoelektrane učestvuju u proizvodnji struje oko 70, a hidroelektrane sa 30 odsto. Problem Srbije je, međutim, nedostatak kadrova koji bi mogli da održavaju nuklearnu centralu, a Slobodan Petrović kaže da bi bilo potrebno barem 10 godina da dobijemo nove generacija stručnjaka za ovakve poslove.
- Kada je izglasan moratorijum o zabrani gradnje nuklearnih elektrana, tada je ukinut i nuklearni odsek na Elektrotehničkom fakultetu. Srbija ima stare kadrove koji se delimično nalaze na institutima „Vinča" i „Mihajlo Pupin", ali većina njih je otišla u inostranstvo. Ako bi se odlučili za gradnju imali bi vremena da stvorimo nove ljude, ali trebaće najmanje 10 godina da bi dobili prve stručnjake - objašnjava Petrović.
Direktor JP „Nuklearni objekti Srbije" Radojica Pešić kaže za Press da Srbija ima kadrova koji bi mogli da pomognu Vladi Srbije da donese odluku o gradnji nuklearke.
- Srbija ima kadrove u JP „Nuklearni objekti Srbije", na Elektrotehničkom fakultetu, na Mašinskom fakultetu, kao i na svetskim univerzitetima, koji bi mogli da odgovore na sva pitanja koja bi omogućila Vladi da donese adekvatnu odluku. Trenutno se, na primer, samo u JP „Nuklearni objekti Srbije" rade četiri doktorske disertacije koje se tiču sigurnog upravljanja izvorima radioaktivnog zračenja i zaštitom od zračenja. Inače, naši ljudi obezbeđuju radijacionu sigurnost na tekućim poslovima prepakivanja i utovara iskorišćenih gorivnih elemenata reaktora, a oprema koja se koristi spada u najmoderniju na svetu - kaže on.
Skupa izgradnja
Slobodan Petrović iz PKS-a kaže i da je gradnja nuklearki dosta skuplja u odnosu na gradnju klasičnih elektrana.
- Za jednu klasičnu hidro ili termo elektranu potrebno je oko milion i po evra po megavatu. Nuklearna elektrana u zavisnosti od lokacije i veličine može da bude i do 50 odsto skuplja - kaže naš sagovornik.
Pomoćnik ministra energetike Dejan Rajković takođe smatra da energija iz hidroelektrana ne može da zameni ono što dobijamo iz uglja.
- Hidroenergija jeste najbolja ako je imate, ali kada dođe suša, šta onda? Onda morate da je nadoknađujete na drugi način - objašnjava Rajković.
Škundrić: Pojeftinila bi struja
U Vladi Srbije ozbiljno se razmišlja o gradnji zajedničke nuklearne elektrane sa Bugarskom, izjavio je srpski ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić. On kaže da nema ništa protiv te ideje i dodaje da bi izgradnjom zajedničke nuklearke u Bugarskoj, struja u Srbiji bila jeftinija.
PREDNOSTI
Dug vek rada i male investicije za održavanje
Jeftina cena proizvedenog kilovata
Stvara se manja količina otpada nego kod termoelektrana
Struja se može proizvoditi konstantno, za razliku od hidroelektrana
Ne zagađuje vazduh i okolinu
Nuklearka se „puni" gorivom jednom u tri godine
MANE
Stvara se radioaktivni otpad
Visoka cena gradnje
Zatvaranje nuklearki košta skoro kao i gradnja
Veća opasnost od havarije nego kod termo i hidro elektrana
Srbija nema dovoljno urana
Nemamo dovoljno kadrova
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/u_fokusu/story/124847/Srbiji+treba+nuklearka!.html
