East+West review:
The Relations between Turkey and Russia: New Eurasian Alliance?
Odnosi Turske i Rusije: nova evroazijska alijansa
http://eastwest-review.com/article/relations-between-turkey-and-russia-new-eurasian-alliance
Pocetak XXI veka doneo je brojne probleme u Evroaziji. Medjunarodni terorizam, manjak energetskih resursa, ekspanzija SAD na Bliskom istoku i dr. doveli su blize politicke pozicije Rusije i Turske. To dovodi do rasta izvoza u obe zemlje, resavanja politickih problema protiv podrske terorizmu u Ceceniji i istocnoj i jugoistocnoj Anadoliji.
Moze se izabrati nekoliko tacaka zajednickih interesa savremene Turske i Rusije, koji promovisu politicko zblizavanje njihovih pozicija:
1. Rastuca trgovina. To je oko 35000000000 dolara u 2009.
2. Rastuci otpor politickih elita i ljudi politici USA u Evroaziji. Ideje Evroazije postaju popularne u obe zemlje. Rusija i Turska danas dele dublje razumevanje geopolitickih pitanja.
Nekoliko reci o turskom evroazijstvu. Geopoliticki ovaj znacajan termin dosao je u tursku politiku sa Erdoganom.
3. Revizija istorijskih odnosa Turske i Rusije u XXI veku
Turski i ruski istoricari nastoje da preispitaju odnose izmedju dveju zemalja. Oni pokusavaju da otvore momente saradnje, prijateljstva izmedju Rusa i Turaka. Sada ima vise objavljenih knjiga na obe strane o periodima mira.
4. Saradnja u resavanju regionalnih problema poput onih u Karabahu, na Kipru, Balkanu.
Turski odnosi sa EU predstavljaju dobar primer. Originalno Kremlj je bio zabrinut o pridruzivanju Turske u EU. Medjutim pristup Kremlja se kasnije promenio, i posle posete Vladimira Putina u decembru 2004 Turskoj, on je neocekivano promenio glediste. Putin je pozeleo dobrodoslicu Turske u Evropsku uniju i cak pozvao Brisel da ubrza ovaj proces.
Bilo je to ocigledno preispitivanje vrednosti. Od pocetka USA operacije u Iraku, Moskva se koncentrisala na zblizavanje sa Evropom naspram USA. Ako Turska udje u EU, drzi i razvija odnose sa Rusijom, ruski stav u Evropi bio bi pojacan. Vladajuca turska partija Pravda i preporod ima svoje interese. Sto je veci uticaj Turske u medjunarodnoj areni to su jaci odnosi Turske sa vodecim zemljama (ukljucujuci Rusiju), i veci je njen prestiz u Evropi. Dakle, interesi Risije i Turske se poklapaju. I tako postaje ocigledno da pozicioniranje ovih evroazijskih sila u EU nije srecno za USA i njegovog glavnog saveznika Izrael.
Postojeca polticka pozicija na Bliskom istoku ujedinila je tri sile: Moskvu, Brisel i Ankaru. Zblizavanje sa Rusijom vec je donelo plod Turskoj za izuzetno vazno kiparsko pitanje. Turska i kiparski Turci su podrzali plan generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, Kofi Anana, na Kipru. Medjutim projekat je naisao na otpor stanovnika grckog dela osrtva i u Atini. U ovom stanju, Putin je tokom posete Ankari podrzao Ananov plan, govoreci na Erdoganovo zadovoljstvo, da je “da je apsolutno besmisleno i smesno da se nastavi izolacija turskog dela Kipra”. Brisel je stoga pripremio kompromisnu varijantu Ananovog plana, ali podrska Kremlja je znatno ojacao poziciju Ankari. Ocigledno, ruski glas ce biti odlucujuci u resavanju problema zajednice Kiprana. Pored toga, Republika Kipra, kao clanica EU, moze da stavi veto na prijem Turske u EU. Moskva, koja ima posebne odnose sa Grckom, sposobna je da spreci to.
Turska zavisi od Moskve po citavom spektru vitalnih problema: od buduceg irackog Kurdistana, odnosa sa EU i kiparskog pitanja. Pored ovih politickih zavisnosti postoji ekonomska zavisnost.
Putin podrzava tursku zelju da udje u organizaciju Sangajske kooperacije SCO (koja ukljucuje sest zemalja: Rusiju, Kinu, Uzbekistan, Kazahstan, Kirgiziju i Tadzikistan). Erdogan podrzava teznju Rusije da se suzbiju napadi radikala. Od pocetka novog veka zemlje su usle u treci stadijum zajednickih odnosa u Centralnoj Aziji i regionu Kavkaza. Ostajuci kompetitori za sfere uticaja, oni su postali partneri i obostrano koordinisu akcije, sa aspiracijom da ogranice uticaj Zapada.
The Relations between Turkey and Russia: New Eurasian Alliance?
Odnosi Turske i Rusije: nova evroazijska alijansa
http://eastwest-review.com/article/relations-between-turkey-and-russia-new-eurasian-alliance
Pocetak XXI veka doneo je brojne probleme u Evroaziji. Medjunarodni terorizam, manjak energetskih resursa, ekspanzija SAD na Bliskom istoku i dr. doveli su blize politicke pozicije Rusije i Turske. To dovodi do rasta izvoza u obe zemlje, resavanja politickih problema protiv podrske terorizmu u Ceceniji i istocnoj i jugoistocnoj Anadoliji.
Moze se izabrati nekoliko tacaka zajednickih interesa savremene Turske i Rusije, koji promovisu politicko zblizavanje njihovih pozicija:
1. Rastuca trgovina. To je oko 35000000000 dolara u 2009.
2. Rastuci otpor politickih elita i ljudi politici USA u Evroaziji. Ideje Evroazije postaju popularne u obe zemlje. Rusija i Turska danas dele dublje razumevanje geopolitickih pitanja.
Nekoliko reci o turskom evroazijstvu. Geopoliticki ovaj znacajan termin dosao je u tursku politiku sa Erdoganom.
3. Revizija istorijskih odnosa Turske i Rusije u XXI veku
Turski i ruski istoricari nastoje da preispitaju odnose izmedju dveju zemalja. Oni pokusavaju da otvore momente saradnje, prijateljstva izmedju Rusa i Turaka. Sada ima vise objavljenih knjiga na obe strane o periodima mira.
4. Saradnja u resavanju regionalnih problema poput onih u Karabahu, na Kipru, Balkanu.
Turski odnosi sa EU predstavljaju dobar primer. Originalno Kremlj je bio zabrinut o pridruzivanju Turske u EU. Medjutim pristup Kremlja se kasnije promenio, i posle posete Vladimira Putina u decembru 2004 Turskoj, on je neocekivano promenio glediste. Putin je pozeleo dobrodoslicu Turske u Evropsku uniju i cak pozvao Brisel da ubrza ovaj proces.
Bilo je to ocigledno preispitivanje vrednosti. Od pocetka USA operacije u Iraku, Moskva se koncentrisala na zblizavanje sa Evropom naspram USA. Ako Turska udje u EU, drzi i razvija odnose sa Rusijom, ruski stav u Evropi bio bi pojacan. Vladajuca turska partija Pravda i preporod ima svoje interese. Sto je veci uticaj Turske u medjunarodnoj areni to su jaci odnosi Turske sa vodecim zemljama (ukljucujuci Rusiju), i veci je njen prestiz u Evropi. Dakle, interesi Risije i Turske se poklapaju. I tako postaje ocigledno da pozicioniranje ovih evroazijskih sila u EU nije srecno za USA i njegovog glavnog saveznika Izrael.
Postojeca polticka pozicija na Bliskom istoku ujedinila je tri sile: Moskvu, Brisel i Ankaru. Zblizavanje sa Rusijom vec je donelo plod Turskoj za izuzetno vazno kiparsko pitanje. Turska i kiparski Turci su podrzali plan generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, Kofi Anana, na Kipru. Medjutim projekat je naisao na otpor stanovnika grckog dela osrtva i u Atini. U ovom stanju, Putin je tokom posete Ankari podrzao Ananov plan, govoreci na Erdoganovo zadovoljstvo, da je “da je apsolutno besmisleno i smesno da se nastavi izolacija turskog dela Kipra”. Brisel je stoga pripremio kompromisnu varijantu Ananovog plana, ali podrska Kremlja je znatno ojacao poziciju Ankari. Ocigledno, ruski glas ce biti odlucujuci u resavanju problema zajednice Kiprana. Pored toga, Republika Kipra, kao clanica EU, moze da stavi veto na prijem Turske u EU. Moskva, koja ima posebne odnose sa Grckom, sposobna je da spreci to.
Turska zavisi od Moskve po citavom spektru vitalnih problema: od buduceg irackog Kurdistana, odnosa sa EU i kiparskog pitanja. Pored ovih politickih zavisnosti postoji ekonomska zavisnost.
Putin podrzava tursku zelju da udje u organizaciju Sangajske kooperacije SCO (koja ukljucuje sest zemalja: Rusiju, Kinu, Uzbekistan, Kazahstan, Kirgiziju i Tadzikistan). Erdogan podrzava teznju Rusije da se suzbiju napadi radikala. Od pocetka novog veka zemlje su usle u treci stadijum zajednickih odnosa u Centralnoj Aziji i regionu Kavkaza. Ostajuci kompetitori za sfere uticaja, oni su postali partneri i obostrano koordinisu akcije, sa aspiracijom da ogranice uticaj Zapada.
