- Poruka
- 3.078
Bashing the neighbors is a favorite sport on this forum, isn't it? Have a nice time with this text:
Otišlo 1,4 mlrd. evra, dinar pao 8%
9. jul 2010. | 08:13 | Izvor: Danas
Beograd -- Samo za prvih šest meseci NBS je potrošila čak 1,4 milijarde evra na odbranu domaće valute, ali je uprkos tome kurs evra ojačao čak 8,5 dinara.
Međutim, zahvaljujući novim intervencijama i očiglednom signalu da će NBS braniti domaću valutu dinar je poslednjih dana počeo da jača.
Tokom ove godine, NBS je u proseku na svakih četiri do pet dana trošila po tridesetak miliona evra kako bi sprečila oštriji pad dinara.
To znači da je NBS bila primorana da deluje dva puta češće i više nego tokom najvećeg udara krize krajem 2008. godine, kada je potrošeno 643 miliona evra u 21 intervenciji.
Ovako drastičan rast potrošnje deviznih rezervi na odbranu dinara, stručnjaci vide kao pokazatelj odlučnosti centralne banke da ne dozvoli dalji pad domaće valute, uprkos tome što su kursni pritisci sada veoma izraženi zbog manjka investicija, mada je pitanje koliko će u tome biti uspešna.
Zanimljivo je da tokom prošle godine skoro da nije bilo intervencija centralne banke, što je tada često isticano kao pozitivan rezultat, a što ekonomisti jednoglasno vide kao proizvod Bečke inicijative, koja je unela stabilnost na deviznom tržištu, bez koje bi pad dinara i tada bio neizbežan.
Prema rečima profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Nikole Fabrisa, visok nivo intervencija je posledica odluke Narodne banke da ne dozvoli dalje značajnije slabljenje dinara jer bi to ugrozilo ostvarivanje ciljane inflacije, „koja je već sada ugrožena pojavom viška dinara“.
Kako ističe Fabris, teško je reći šta je tome uzrok, odnosno da li je u pitanju povlačenje banaka iz repo operacija, transfer profita ili plaćanja privrede prema inostranstvu, ali bez obzira na to, višak dinara predstavlja rizik za inflaciju.
"Treba imati u vidu da mere monetarne politike često daju efekte tek sa značajnim kašnjenjima, tako da očekujem da će u drugoj polovini godine oslabiti pritisci na dinar. Tokom 2008. godine, dinar je bio precenjen i sve cene su bile formirane sa višim kursom na umu, pošto niko nije očekivao da se održi jak dinar, zbog čega je NBS tada mogla da dozvoli veće slabljenje domaće valute bez rizika da dođe do veće inflacije. Sada to nije slučaj jer više nema mesta za smanjenje marži, tako da još jedino niska tražnja sprečava rast cena", ističe Fabris.
S druge strane, ekonomista Goran Nikolić smatra da inflacija trenutno nije ugrožena, ali da je izvesno da će u drugoj polovini godine međugodišnja inflacija ipak rasti. Prema njegovim rečima, razlog zbog kojeg tokom 2009. nije bilo potrebe za većim intervencijama na međubankarskom deviznom tržištu je to što je tada u punom kapacitetu delovala Bečka inicijativa, odnosno dogovor NBS-a i vodećih banaka da ne smanjuju svoju izloženost u Srbiji, a tu je bio i Međunarodni monetarni fond sa svojim kriterijumima.
"Najvažniji razlog sadašnjeg slabljenja dinara su mali kapitalni prilivi, zatim kriza poverenja investitora u ceo ovaj region zbog situacije u Grčkoj, zbog čega su manje spremni da ulažu u hartije od vrednosti i drugde, kao i manja ulaganja u trezorske zapise. Naravno, ne pomaže ni to što referentna kamatna stopa ide nadole. Dinar je od početka godine izgubio 8,2 odsto svoje vrednosti, a u poslednjih 12 meseci čak 10 odsto", kaže on.
"Međutim, i druge valute istočnoevropskih valuta su takođe imale žestoke padove, od leja, preko forinte i zlote, pa sve do rublje", naglašava Nikolić i dodaje da ovakvo stanje dinara nije dramatično i da ne bi trebalo da zabrinjava.
U opasnosti da "zaigramo grčki sirtaki“
Saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović smatra da NBS suviše intenzivno troši devizne rezerve, „koje su naduvane tuđim izvorima finansiranja“ te da bismo u slučaju da se tako nastavi, mogli da dođemo u situaciju da „zaigramo grčki sirtaki“.
"Dinar je u ranijem periodu bio precenjen zahvaljujući neodgovornoj monetarnoj politici NBS, koja je forsirala jačanje domaće valute preko visoke referentne stope i emitovanja profitabilnih hartija koje su prikupljale uglavnom šprekulativni kapital. Ako je privreda i tada bila loša kao što je i sada, pitanje je kako je dinar ranije mogao da jača, a da sada slabi. Da Narodna banka tada nije veštački jačala dinar, njegov sadašnji pad bi bio blaži. Ovako centralna banka sada troši devize kako bi sprečila veće potrese, iako je i sadašnji nivo kursa neodrživ, zbog čega je logično da će se pad dinara nastaviti", tvrdi Đogović.
Objašnjavajući relativno mali pad dinara tokom prethodne godine i odsustvo intervencija NBS-a, ovaj ekonomista takođe podseća na Bečku inicijativu, „pre koje je bilo intervencija“, kao i na priliv kapitala iz Rusije, što je sprečilo veću eroziju domaće valute do koje bi sigurno došlo da toga nije bilo.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=07&dd=09&nav_id=444325
Otišlo 1,4 mlrd. evra, dinar pao 8%
9. jul 2010. | 08:13 | Izvor: Danas
Beograd -- Samo za prvih šest meseci NBS je potrošila čak 1,4 milijarde evra na odbranu domaće valute, ali je uprkos tome kurs evra ojačao čak 8,5 dinara.
Međutim, zahvaljujući novim intervencijama i očiglednom signalu da će NBS braniti domaću valutu dinar je poslednjih dana počeo da jača.
Tokom ove godine, NBS je u proseku na svakih četiri do pet dana trošila po tridesetak miliona evra kako bi sprečila oštriji pad dinara.
To znači da je NBS bila primorana da deluje dva puta češće i više nego tokom najvećeg udara krize krajem 2008. godine, kada je potrošeno 643 miliona evra u 21 intervenciji.
Ovako drastičan rast potrošnje deviznih rezervi na odbranu dinara, stručnjaci vide kao pokazatelj odlučnosti centralne banke da ne dozvoli dalji pad domaće valute, uprkos tome što su kursni pritisci sada veoma izraženi zbog manjka investicija, mada je pitanje koliko će u tome biti uspešna.
Zanimljivo je da tokom prošle godine skoro da nije bilo intervencija centralne banke, što je tada često isticano kao pozitivan rezultat, a što ekonomisti jednoglasno vide kao proizvod Bečke inicijative, koja je unela stabilnost na deviznom tržištu, bez koje bi pad dinara i tada bio neizbežan.
Prema rečima profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Nikole Fabrisa, visok nivo intervencija je posledica odluke Narodne banke da ne dozvoli dalje značajnije slabljenje dinara jer bi to ugrozilo ostvarivanje ciljane inflacije, „koja je već sada ugrožena pojavom viška dinara“.
Kako ističe Fabris, teško je reći šta je tome uzrok, odnosno da li je u pitanju povlačenje banaka iz repo operacija, transfer profita ili plaćanja privrede prema inostranstvu, ali bez obzira na to, višak dinara predstavlja rizik za inflaciju.
"Treba imati u vidu da mere monetarne politike često daju efekte tek sa značajnim kašnjenjima, tako da očekujem da će u drugoj polovini godine oslabiti pritisci na dinar. Tokom 2008. godine, dinar je bio precenjen i sve cene su bile formirane sa višim kursom na umu, pošto niko nije očekivao da se održi jak dinar, zbog čega je NBS tada mogla da dozvoli veće slabljenje domaće valute bez rizika da dođe do veće inflacije. Sada to nije slučaj jer više nema mesta za smanjenje marži, tako da još jedino niska tražnja sprečava rast cena", ističe Fabris.
S druge strane, ekonomista Goran Nikolić smatra da inflacija trenutno nije ugrožena, ali da je izvesno da će u drugoj polovini godine međugodišnja inflacija ipak rasti. Prema njegovim rečima, razlog zbog kojeg tokom 2009. nije bilo potrebe za većim intervencijama na međubankarskom deviznom tržištu je to što je tada u punom kapacitetu delovala Bečka inicijativa, odnosno dogovor NBS-a i vodećih banaka da ne smanjuju svoju izloženost u Srbiji, a tu je bio i Međunarodni monetarni fond sa svojim kriterijumima.
"Najvažniji razlog sadašnjeg slabljenja dinara su mali kapitalni prilivi, zatim kriza poverenja investitora u ceo ovaj region zbog situacije u Grčkoj, zbog čega su manje spremni da ulažu u hartije od vrednosti i drugde, kao i manja ulaganja u trezorske zapise. Naravno, ne pomaže ni to što referentna kamatna stopa ide nadole. Dinar je od početka godine izgubio 8,2 odsto svoje vrednosti, a u poslednjih 12 meseci čak 10 odsto", kaže on.
"Međutim, i druge valute istočnoevropskih valuta su takođe imale žestoke padove, od leja, preko forinte i zlote, pa sve do rublje", naglašava Nikolić i dodaje da ovakvo stanje dinara nije dramatično i da ne bi trebalo da zabrinjava.
U opasnosti da "zaigramo grčki sirtaki“
Saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović smatra da NBS suviše intenzivno troši devizne rezerve, „koje su naduvane tuđim izvorima finansiranja“ te da bismo u slučaju da se tako nastavi, mogli da dođemo u situaciju da „zaigramo grčki sirtaki“.
"Dinar je u ranijem periodu bio precenjen zahvaljujući neodgovornoj monetarnoj politici NBS, koja je forsirala jačanje domaće valute preko visoke referentne stope i emitovanja profitabilnih hartija koje su prikupljale uglavnom šprekulativni kapital. Ako je privreda i tada bila loša kao što je i sada, pitanje je kako je dinar ranije mogao da jača, a da sada slabi. Da Narodna banka tada nije veštački jačala dinar, njegov sadašnji pad bi bio blaži. Ovako centralna banka sada troši devize kako bi sprečila veće potrese, iako je i sadašnji nivo kursa neodrživ, zbog čega je logično da će se pad dinara nastaviti", tvrdi Đogović.
Objašnjavajući relativno mali pad dinara tokom prethodne godine i odsustvo intervencija NBS-a, ovaj ekonomista takođe podseća na Bečku inicijativu, „pre koje je bilo intervencija“, kao i na priliv kapitala iz Rusije, što je sprečilo veću eroziju domaće valute do koje bi sigurno došlo da toga nije bilo.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=07&dd=09&nav_id=444325
