Pred Apelacionim sudom u San Francisku upravo se nalazi tužba protiv Banke Vatikana, optužene da je "prala" zlato i drugu imovinu koju je tokom Drugog svetskog rata opljačkao hrvatski ustaški režim. Prema vestima hrvatskih elektronskih medija, tužba grupe preživelih žrtava rata prošle sedmice izneta je pred sudom, koji treba da odluči da li ovaj predmet treba da bude rešen u sudstvu ili da bude predat diplomatiji. Slučaj je složen, komplikovan i težak, prema rečima jednog od sudija. Presuda suda u San Francisku očekuje se za nekoliko meseci. Reč je o novom pokušaju grupe preživelih žrtava ustaškog progona da isteraju pravdu. Još 1999. godine predali su Američkom saveznom sudu tužbu u kojoj Banku Vatikana i franjevački red optužuju za "pranje" miliona američkih dolara u zlatu i drugoj imovini koju je od 1941. do 1945. opljačkao hrvatski ustaški režim. Ali, tužba je tada odbijena.
U tužbi se ne traži određena svota novca, već, u prvoj fazi, samo da se sačini popis opljačkane imovine. Advokat Banke Vatikana Džefri Lena smatra da ovakva istorijska potraživanja treba da se rešavaju političkim putem, a ne na sudu, jer da bi se došlo do suštine slučaja, morali bi da se skupljaju dokazi iz velikog broja zemalja, i to oni stariji od 50 godina.
Vatikan je još 1997. negirao tvrdnje prema kojima je zlato koje je kvislinška Nezavisna Država Hrvatska u Drugom svetskom ratu oduzela Srbima i Jevrejima posle rata prebačeno u Vatikan. SAD su 1998. objavile izveštaj o takozvanom nacističkom zlatu, u kome se vrednost ustaškog blaga procenjivala na 80 miliona dolara, što odgovara današnjoj vrednosti od oko 700 miliona.
Ustaške glavešine su tokom rata velike svote prebacivale na švajcarske bankovne račune, a trezore Hrvatske narodne banke u Zagrebu početkom maja 1945. ispraznio je s oružanom pratnjom ustaški ministar Mirko Puk i razdelio zlato ustaškim funkcionerima. Deo zlata u vidu dukata dobili su i niže rangirani funkcioneri, a među njima i Vlatko Maček, koji je dobio hiljadu dukata. Veliki deo zlata pohranjen je na Kaptol, gde su ga našli policijski organi, dok je deo razgrabljen u metežu prilikom povlačenja.
U posleratnu Jugoslaviju vraćen je veoma mali deo od dela blaga koji je pred kraj rata prebacivan u Švajcarsku, zaključuje se u američkom izveštaju. Posleratno sklonište ustaša u Rimu, Zavod Sv. Jerolima, verovatno je, barem delimično, finansirano ostacima ustaškog zlata, delujući uz prećutni pristanak nekih čelnih ljudi Vatikana.
Preko Zavoda Sv. Jerolima mnoge su ustaše pobegle na Zapad, a fratri u tom zavodu bili su učesnici "pacovskog puta" kojim je američka kontraobaveštajna služba prebacivala antikomuniste.
Kao glavni akter u ustaškim aktivnostima u Rimu izdvaja se sveštenik Krunoslav Draganović, koji je zahvaljujući svojim kontaktima u Međunarodnom komitetu Crvenog krsta omogućio nabavku falsifikovanih isprava i bekstvo ustašama uglavnom u Argentinu, a pretpostavlja se da je u bekstvu pomogao i Anti Paveliću. Na Međunarodnoj konferenciji o nacističkom zlatu, koja je u decembru 1997. održana u Londonu, govorilo se o 300 tona zlata koje je Pavelić pri svom bekstvu u maju 1945. prebacio iz Hrvatske u inostranstvo, od čega je otprilike trećina završila u vatikanskim trezorima.
Molim komentare na gorenavedenu vrucu vest.
U tužbi se ne traži određena svota novca, već, u prvoj fazi, samo da se sačini popis opljačkane imovine. Advokat Banke Vatikana Džefri Lena smatra da ovakva istorijska potraživanja treba da se rešavaju političkim putem, a ne na sudu, jer da bi se došlo do suštine slučaja, morali bi da se skupljaju dokazi iz velikog broja zemalja, i to oni stariji od 50 godina.
Vatikan je još 1997. negirao tvrdnje prema kojima je zlato koje je kvislinška Nezavisna Država Hrvatska u Drugom svetskom ratu oduzela Srbima i Jevrejima posle rata prebačeno u Vatikan. SAD su 1998. objavile izveštaj o takozvanom nacističkom zlatu, u kome se vrednost ustaškog blaga procenjivala na 80 miliona dolara, što odgovara današnjoj vrednosti od oko 700 miliona.
Ustaške glavešine su tokom rata velike svote prebacivale na švajcarske bankovne račune, a trezore Hrvatske narodne banke u Zagrebu početkom maja 1945. ispraznio je s oružanom pratnjom ustaški ministar Mirko Puk i razdelio zlato ustaškim funkcionerima. Deo zlata u vidu dukata dobili su i niže rangirani funkcioneri, a među njima i Vlatko Maček, koji je dobio hiljadu dukata. Veliki deo zlata pohranjen je na Kaptol, gde su ga našli policijski organi, dok je deo razgrabljen u metežu prilikom povlačenja.
U posleratnu Jugoslaviju vraćen je veoma mali deo od dela blaga koji je pred kraj rata prebacivan u Švajcarsku, zaključuje se u američkom izveštaju. Posleratno sklonište ustaša u Rimu, Zavod Sv. Jerolima, verovatno je, barem delimično, finansirano ostacima ustaškog zlata, delujući uz prećutni pristanak nekih čelnih ljudi Vatikana.
Preko Zavoda Sv. Jerolima mnoge su ustaše pobegle na Zapad, a fratri u tom zavodu bili su učesnici "pacovskog puta" kojim je američka kontraobaveštajna služba prebacivala antikomuniste.
Kao glavni akter u ustaškim aktivnostima u Rimu izdvaja se sveštenik Krunoslav Draganović, koji je zahvaljujući svojim kontaktima u Međunarodnom komitetu Crvenog krsta omogućio nabavku falsifikovanih isprava i bekstvo ustašama uglavnom u Argentinu, a pretpostavlja se da je u bekstvu pomogao i Anti Paveliću. Na Međunarodnoj konferenciji o nacističkom zlatu, koja je u decembru 1997. održana u Londonu, govorilo se o 300 tona zlata koje je Pavelić pri svom bekstvu u maju 1945. prebacio iz Hrvatske u inostranstvo, od čega je otprilike trećina završila u vatikanskim trezorima.
Molim komentare na gorenavedenu vrucu vest.
