Bler stigao na Kosovo

adem_ks

adem_ks

Buduća legenda
Banovan
Poruka
33.624
kazu da je najuspesniji premijer britanije. i koliko mi je poznato, najskuplja osoba na svetu. svaka njegova pojava se meri stotinama hiljada ojra.

Bler stigao na Kosovo
Blic - Pre 19 minuta

Bivši britanski premijer Toni Bler doputovao je danas u dvodnevnu posetu Prištini na poziv predsednika kosovske Vlade Hašima Tačija. Bilbord postavljen uoči dolaska Tonija Blera u Pristinu

Bleru je ispred Vlade Kosova u centru grada, uz smotru garde, priređen svečani doček. On će se sutra u 10.10 časova na svečanoj sednici obratiti poslanicima u kosovske Skupštine, a pre obraćanja poslanicima Blera će primiti predsednik Kosova Fatmir Sejdiu.

Prema najavama, Bler će biti proglašen za počesnog doktora prištinskog Univerzitita, dok će mu na sednici Skupštine biti uručeno najveće kosovko priznanje "povelja slobode".

Bler će sutra u 14 časova posjetiti novoformiranu opštinu Gračanica, gde će ga, prema najavama iz britanske ambasade, primiti gradonačelnik Bojan Stojanović. Nakon posete Gračanici, Bler će obići Prizren, a potom i Peć.
Kliknite za proširenje...
 
Ovaj izveštaj svetu počinje da prenosi priču koju je do sada mogao čuti samo u fragmentima. Iako je nepotpun, iz njega možemo puno da saznamo. Posmatrali smo porodice, iskorenjene, razdvojene na delove i razbacane izvan granica Kosova. Videli smo zabravljene vozove u svojoj misiji u jednom smeru očaja. Mi smo tešili decu koja su plakala za roditeljima koje ne mogu da pronadju. Slušali smo priče ljudi čiji su očevi, braća, sinovi i muževi odvedeni nekuda. Saznali smo za žrtve silovanja koje su zanemele od divljaštva. Videli smo zloslutne snimke sveže prekopane zemlje i spaljenih naselja. Već sada možemo svedočiti o užasu. Već sada smo mi kao ljudi, kao nacija, kao svet svedoci i ne možemo dopustiti da se nastave ovakva nečuvena kršenja ljudskih prava. Ovo je razlog zbog kojeg se NATO i dalje bori za žrtve etničkog čišćenja koje sprovodi Beograd.



PREGLED:

Ono šta je krajem februara 1998.g. počelo kao kampanja srpske vlade protiv OVK pretvorilo se u obiman i smišljen program sistematskog etničkog čišćenja srpske pokrajine Kosovo od njenih približno 1.7 miliona etničkih Albanaca (kosovskih Albanaca).

Zbog odbijanja srpskih vlasti da dozvole pristup medjunarodnim posmatračima, napori oko dokumentovanja su bili suviše isitnjeni da bi se procenio konačan broj nestalih i mrtvih.

Srpske vojne, paravojne i policijske snage su prisilno izgnale preko 1.5 milion kosovskih Albanaca iz svojih domova. Od marta 1998. približno 700.000 kosovskih Albanaca je prebeglo u susedne zemlje: Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, BJR Makedoniju i Republiku Crnu Goru. Oko 600.000 kosovskih Albanaca je možda raseljeno unutar Kosova. To je radjeno tako što su srpske snage vršle masovna pogubljenja, razdvajale vojno sposobne muškarce od njihovih porodica, silovali žene i devojke, rušile džamije i crkve, pretvarale bolnice u vojne kasarne, pljačkale i palile kuće i sela.

Termin etničko čišćenje je prvi put upotrebljen za masovna proterivanja etničkih Muslimana iz gradova u istočnoj Bosni i Hercegovini 1992.g. Od tada, mediji, organizacije za ljudska prava i vlade drčava, koristile su ovaj termin u dovoljno prilika da bi bilo potrebno dodatno tumačenje.

U ovom izveštaju, etničko čišćenje je definisano kao sistematsko i prisilno proterivanje pripadnika jedne etničke grupe iz njihovih zajednica da bi se promenio etnički sastav regiona. U Bosni je više etnički očišćenih gradova i regiona ponovo naseljeno pripadnicima druge etničke grupe (nad kojima je vrlo često takodje bilo izvršeno etničko čišćenje).

Od samog početka režim u Beogradu je dovodio u zabludu medjunarodnu zajednicu kao i svoje gradjane u vezi sa kampanjom entičkog čišćenja. Operacije protiv OVK su započele krajem februara i početkom marta 1998.g. kada je srpsko Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) napalo sela Likošane i Čirez. Ovi napadi su rezultirali smrću 25 kosovskih Albanaca od kojih je 14 najverovatnije pogubljeno. Od tada MUP, Vojska Jugoslavije (VJ) i paravojne jedinice nisu pravile mnogo razlike da li su u pitanju borci OVK ili civilno stanovništvo.

Krajem marta 1999. srpske snage su znatno pojačale vrstu i brzinu svojih dejstava krećući se od sistematskog odabira gradova i regiona gde je postojala sumnja da se nalaze borci OVK, prema trajnom i sistematskom nastojanju da se etnički očisti cela oblast Kosova. Do danas srpske snage koje su vodile operacije etničkog čišćenja nisu jos uvek pokušale da ponovo nasele preko 500 gradova i sela iz kojih su stanovnici proterani. Neka od naselja se sada koriste kao skrovišta za srpska vojna uporišta. Mnoga druga naselja ostaju bez stanovnika. NATO je rešen da omogući povratak svih stanovnika Kosova svojim domovima.

Od 19. marta 1999.g. od odlaska misije OEBS-a/KVM, kancelarija UNHCR procenjuje da je preko 700.000 stanovnika Kosova prebeglo: u BJR Makedoniju (211.000), u Albaniju (404.000), Bosnu i Hercegovinu (18.000), Republiku Crnu Goru (62.000) i drugde (podaci do 5. maja 1999.).

Vlade Makedonije, Albanije, Bosne i Hercegovine i Republike Crne Gore su obezbedile zemlju za kampove, logistiku i zaštitu dok su NATO snage u Makedoniji i Albaniji pomogle da se podignu tranzitni kampovi. Druge vlade su počele da prihvataju različite brojeve izbeglica da bi olakšale pritisak na zemlje sa tzv. prve linije. Čak i sa ovakvom podrškom, zemlje prve linije nastaviće da snose najveći teret ovih masovnih proterivanja koja su teško opteretila privrede i poremetile ravnoteže tih zemalja.
 
Iako se javnost gotovo potpuno usredsredila na sudbinu stotine hiljada iscrpljenih izbeglica koji su pristizali u kampove u Makedoniji i Albaniji, jedna druga priča je promakla pažnji, u velikoj meri zato što srpske vlasti nisu dozvoljavale ulazak na Kosovo. Oni koji su ostali tamo, koje nazivamo interno raseljenim licimaa (IRL), nalaze se u teškoj situaciji, u mnogo težim uslovima nego što su uslovi u kojima su izbeglice. I dok nezavisni izvori nisu mogli da potvrde gladovanja medju interno raseljenim licima, mnogi od njih najverovatnije nemaju dovoljno hrane, pate od neishranjenosti, zdravstvenih problema i drugih vidova siromaštva što je posledica višenedeljnog sakrivanja od srpskih snaga u planinama i šumama. Nije potrebno reći da se oni suočavaju sa napadima srpskih snaga. Prema nekim izveštajima, vojska Jugoslavije je bacala bombe iz helikoptera na IRL u bekstvu. Granatiranje civila, prema izveštajima, radjeno je da bi se civili sakupili u gomile radi lakšeg deportovanja.

Izveštaji o hapšenjima i masovnim egzekucijama vojno sposobnih muškaraca su sve brojniji. Proteklih nedelja izbeglice su potvrdile da su sprpske snage izvršile masovne egzekucije i pojedinačna ubistva u najmanje 70 gradova i sela širom pokrajine. Konture tla potvdjuju postojanje masovnih grobnica u Pustom Selu i Izbici. Moguće je da postoje i druga mesta u Drenici, Kačaniku, Mališevu, Rezali i dolini Pagaruše. Kazivanja izbeglica ukazuju da su srpske snage pogubile najmanje 4.000 kosovskih Albanaca. Ovaj broj se vrlo lako može uvećati kada se budu prikupile dodatne informacije i postoji mnogo veći broj osoba o kojima nema podataka.

Tokom proteklih nedelja izbeglice su prijavile novi metod egzekucije. Sprske snage bi naterale nenaoružane etničke Albance da beže i onda bi pucale na njih. Srpske vlasti očigledno više vole ovaj način jer tako mogu tvrditi da se radi o ubistvima koja su posledica vojnih operacija.

Sve je veći broj izveštaja o silovanjima etničkih Albanki od strane srpskih snaga bezbednosti i to kako na organizovan način, tako i od strane pojedinaca iz redova srpskih snaga. Prema tvrdnjama izbeglica, organizovano silovanje se odvijalo u Djakovici i u hotelu Karagac u Peći.

Dokumentacija o zlostavljanju:

Nakon povlačenja KVM 19. marta 1999. srpska vojska, paravojne i policijske jedinice na Kosovu su počinile brojne ratne zločine, zločine protiv čovečanstva i druge prekršaje medjunarodnog humanitarnog prava i povrede ljudskih prava. Ovaj izveštaj daje kratak pregled sedam kategorija ovih zločina. Prisilna proterivanja kosovskih Albanaca iz njihovih domova, paljenje i pljačkanje kuća, škola, religijskih objekata i zdravstvenih ustanova, hapšenja vojno sposobnih muškaraca, masovna pogubljenja, silovanja, povrede lekarske etike i brisanje identiteta.

Prinudna proterivanja:

Režim predsednika Slobodana Miloševića sprovodi kampanju prisilne migracije u razmerama koje nisu vidjene u Evropi još od II svetskog rata. Srpske snage su izgnale većinu kosovskih Albanaca iz njihovih domova, gurnuvši mnoge u klopku unutar samog Kosova i isterujući još veći broj izvan granica Kosova. Srpske vlasti tvrde da je kriza zbog izbeglica posledica bombardovanja NATO snaga, što je u suprotnosti sa činjenicom da su se vojne snage stacionirale na Kosovu nekoliko nedelja pre odbijanja da se potpiše sporazum iz Rambujea. Izbeglice neprekidno izjavljuju da su napustili svoje domove ne iz straha od NATO-a nego zato što su im srpske snage pretile oružijem.

Za razliku od protekle jeseni kada su se napadi na civile od strane srpskih snaga bezbednosti uglavnom dešavali u malim mestima, ovog proleća Vojska Jugoslavije i jedince MUP-a su se očigledno spojile sa nedavno naoružanim srpskim civilima da bi isterale svoje susede iz sela i iz većih gradova na Kosovu. Prema izveštajima, srpske snage su išle od kuće do kuće, pljačkale Albance a zatim palile njihove domove. Pre nego što su dopustili etničkim Albancima da pobegnu sa Kosova, neki od predstavnika srpskih vlasti su ih prislili da potpišu izjave da odlaze dobrovoljno. Činjenica da mnoga mesta koja su navodno bila mete napada nisu bila i mesta koja su prethodno bila poprišta borbi sa OVK ukazuje da su ova proterivanja bila deo sistematskog nastojanja da se oblast očisti od kosovskih Albanaca.

Trenutni status interno raseljenih lica (IRL): Oko 600.000 IRL na Kosovu se sada bori da preživi. Oni su razbacani širom teritorije Kosova u potrazi za skloništem u dubokim šumama i planinskim uvalama. Mnogi od njih nisu mogli da se udalje puno od svojih kuća. Skoro svi bi podizali kampove kombinujući šatore, grube zaklone, traktore, prikolice i automobile. U nekim oblastima , postoje izveštaji o velikim nestašicama i gladi, posebno u planinskim zbegovima.

Veće skupine IRL se mogu videti na sledećim lokacijama:

Tušiljetica - kamp

Obrinje - kamp

Novo Selo - Crnoljevo - kamp

Kijevo - kamp

Studenica - kamp

Bradas - kamp

Duž-Kolic - kamp
 
SADAŠNJE STANJE IZBEGLICA:

Skoro 700.000 kosovskih Albanaca je izbeglo u Albaniju, Makedoniju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu (vidi sliku 5) od kako su neprijateljstva počela, marta 1998. Ne zna se broj raseljenih lica van Kosova, u okviru uže Srbije. Od ovih 700.000 izbeglica preko tri četvrtine je stiglo u ovaj kamp od kraja marta 1999. Kada je progon bio na vrhuncu, izbeglice koje su pokušale da udju u Albaniju i Makedoniju su stvorile kolone duge više kilometara koje su se protezale od granica. Izazivajući ovaj masovni egzodus, srpske vlasti su naizmenično dozvoljavale i zabranjivale izbeglicama da prelaze granicu. Napori koje su ulagale agencije za pomoć izbeglicama i humanitarne organizacije da zbrinu izbeglice postajali su sve veći stavarajući konfuziju i nesigurnost. Srpske vlasti su posmatranjem ovog isterivanja, izgleda, sistematski progonili kosovske Albance, usmeravajući njihovo kretanje ka prelazima da bi progoni dobili i političku dimenziju.

Prema podacima UNHCR-a sredinom aprila, za samo nedelju dana, oko 65.000 izbeglica je napustilo Kosovo. Različiti izvori ukazuju da se još na desetine hiljada njih kreće ka albanskoj i makedonskoj granici. Nedavno je UNHCR izvestio da je dodatnih nekoliko hiljada izbeglica stiglo u u Makedoniju, u čijim je izbegličkim kampovima situacija dostigla kritičnu tačku. Kampovi u Makedoniji su krcati i napetost u njima raste. Zdravstveni i sanitarni uslovi se pogoršavaju, ostavljajući humanitarne radnike u strahu da će dolaskom toplijeg vremena nastati epidemije.

Procenjeno je da je od 5. maja 1,5 milion kosovskih Albanaca raseljeno iz svojih domova:

Kosovo (IRL): 600.000 , Albanija: 404.000, Crna Gora: 62.000, Makedonija: 211.000, Bosna: 38.000 (uključujući i 20.000 Muslimana iz Sandžaka), ostale zemlje: 160.000 (uključujući i 30.000 etničkih Srba)





2. PLJAČKANJE I PALJENJE KUĆA:
3. Preko 600 naselja je bar delimično oštećeno od oktobra 1998. uključujući i više od 300 sela koja su spaljena od 4. aprila (vidi sliku 6). U izveštajima se kaže da je većina srpskih domova i prodavnica ostalo nedirnuto; prema izveštajima izbeglica, srpski civili su u gradu Vučitrnu pisali ćirilično slovo S na vratima da srpske snage ne bi greškom napadale njihove kuće. Razaranje je, izgleda, mnogo jače i temeljnije od onog letos. Mnoga naselja su potpuno uništena, očigledno iz razloga da se etnički Albanci ne bi mogli vratiti. Izveštaji svedoče da su srpske snage palile kuće koje su pre toga izdavane OEBS-ovim posmatračima u Vučitrnu, Štimlju i Mitrovici. Izbeglice navode da su škole bile mete napada ili su uništene u najmanje 14 sela i gradova.

Potvrdjujemo da su sledeća sela spaljena ili teško oštećena:

Bajčina, Bajgora, Banja, Batlava, Bela Crkva, Bradaš, Celine, Crebnik, Crni Lug, Dobri Do, Donja Penduha, Donja Lapaštica, Donje Retimlje, Donji Streoci, Dumoš, Gajrak, Gedje, Godišnjak, Gornji Zakut, Gornja Pakaštica, Gornji Crnobreg, Gornji Strelci, Jablanica, Jović, Kaćandol, Klinćina, Letance, Lipovac, Lužane, Mamuša, Madjare, Mala Hoča, Mališevo, Miruša, Nepribište, Novo Selo, Begova, Pantina, Pasoma, Radošte, Randubrava, Retimlje, Rogovo, Skorošnik, Slatina, Smač, Sopnić, Stanica, Donje Ljupče, Suvi Do, Vlaški Drenovac, Vučitrn, Vujitin i Zrze.
4. HAPŠENJA:
5. Izbeglice neprekidno svedoče da srpske snage odvajaju vojno sposobne muškarce od članova porodica i to se, izgleda, odvija sistematski. Žene, stari i deca čine nesrazmeran procenat izbeglica kojima je dozvoljeno da pobegnu sa Kosova, naročito u Albaniju. Dok se ovaj izveštaj sastavlja broj nestalih muškaraca i njihove sudbine su nepoznati. U sledećim mestima je došlo do masovnih hapšenja:

DJENERAL JANKOVIĆ: Kaže se da je fabrika cementa korišćena kao centar za hapšenje 5.000 etničkih Albanaca.

GLOGOVAC: Fabrika za preradu gvoždja i nikla u ovom gradu se, prema izveštajima, koristi kao centar za hapšenje velikog broja kosovskih Albanaca; navodno je korišćen za pritvor i likvidaciju prošle godine za vreme operacija snaga bezbednosti.

SRBICA: Medijski izvori tvrde da je čak 20.000 etničkih Albanaca, uključujući i žene i decu primorano da kao ljudski štit ispred srpskih tenkova odmarširaju od Ćireza do Srbice. Nakon toga su ih zatvorili u fabrici oružja.

VUČITRN: Ne zna se broj etničkih Albanaca koje su u velikim grupama okupili u jednoj školi u ovom mestu.
6. MASOVNA POGUBLJENJA:
7. Izbeglice svedoče o masovnim pogubljenjima u barem 70 gradova i sela širom Kosova. Pored toga, ima izveštaja o masovnim grobnicama u Drenici, Kačaniku, Rezali, Mališevu, Pustom Selu, Izbici, Velikoj Kruši i Pagaruškoj dolini. Oko 150 leševa je otkriveno u Drenici, a 34 u Mališevu. Srpske snage bezbednosti su, kaže se, zatvorile celu porodicu u jednoj kući u selu Drenica i žive ih spalili. Konture na snimcima iz aviona su stvorile dokaze koji se javljaju bar u dva izveštaja - o masovnom pogubljenju u Velikoj Kruši i Pustom Selu. Pored nasumičnih žrtava, srpske vlasti su, izgleda na meti imale i kosovske intelektualce, stručnjake i lidere.
8. SILOVANJA:
9. Postoje izveštaji da je silovanje etničkih Albanki u sve većem porastu. Prema pričama izbeglica, srpske snage u Djakovici i Peći siluju žene organizovano i sistematično. Žrtve su odvajali od porodica i slali u vojne kampove blizu Djakovice, gde su ih srpski vojnici više puta silovali. U Peći izbeglice navode da su srpske snage okupili mlade Albanke i odveli ih u hotel Karagac gde su više puta silovane. Komandant vojne baze tamo koristi spisak sa imenima vojnika da bi svi oni mogli da provedu noć u ovom hotelu. Pored ovih posebnih priča, izbeglice tvrde da je pri napadu na njihova sela veći broj muškaraca silovao devojke po kućama i kraj puta. Verujemo da mnogi ovakvi incidenti nisu prijavljeni zbog kulturne ljage koja se u tradicionalnom albanskom društvu pripisuje zbog ovakve uvrede.
10. KRŠENJE LEKARSKE ETIKE:
11. Izbeglice izveštavaju da srpske snage sistematski napadaju doktore i pacijente Albance, kao i medicinske ustanove na Kosovu. Izveštaji ukazuju da kršenje lekarske etike od strane srpskih snaga uključuje ubistva, mučenje, pritvor i otmice lekara kosovskih Albanaca; jedna nevladina organizacija ima dokumentaciju koja svedoči da je sedmorica lekara Albanaca ubijeno. Pored toga što na meti imaju pojedince, srpske snage pljačkaju i uništavaju brojne klinike, privatne zdravstvene centre, apoteke i druge medicinske objekte koje vodi albansko medicinsko osoblje. Prema izveštajima, kršenje lekarske etike je dramatično povećano od prošlog marta i usmereno je protiv celokupnog etničkog albanskog stanovništva širom Kosova, lišavajući ga medicinske pomoći. U poslednjih mesec dana srpski snabdevači zdravstvenih ustanova, policija i milicija, prema izveštajima, izbacili su bolesnike etničke Albance iz zdravstvenih ustanova, a zatim veliki broj tih ustanova upotrebili kao paravan za vojne aktivnosti. Krajem marta su Srbi koji su direktori državnih bolnica u Prištini otpustili sve lekare Albance i proterali sve bolesnike etničke Albance, čak i one u kritičnom stanju.

Izbeglice svedoče da su sledeći gradovi i sela neki od onih u kojima su državne i privatne klinike, apoteke i ostale strukture zdravstvene pomoći oštećeni ili uništeni:

Ćirez, Dečani, Glogovac, Gnjilane, Gornja Klina, Grebno, Kačanik, Kamena Glava, Klina, Kosovska Mitrovica, Lipljan, Magura, Mališevo, Nevoljane, Orahovac, Obilić, Priština, Štimlje, Srbica, Uroševac i Vučitrn.
12. BRISANJE IDENTITETA



Pored izveštaja da Vojska Jugoslavije, MUP i paravojne snage pljačkaju kosovske kuće i preduzeća, izbeglice svedoče i da su ih srpske snage opljačkale uzimajući im sve što im je preostalo pre nego što bi im dozvolili da napuste Kosovo. Postoje izveštaji da su srpske snage oduzimale dokumenta, uključujući i lične karte i pritom im govorili da više nikada neće smeti da se vrate u svoja sela. Izveštaji svedoče da su uništavani glasački spiskovi i ostali popisi kosovskih civila, kao i da su skidane tablice sa vozila kojima su izbeglice odlazile sa Kosova. SAD i druge države upotpunjuju dokumentaciju koja svedoči o strahovitom brisanju identiteta koje na Kosovu sprovodi Beograd.
 
SVIREPOSTI I RATNI ZLOČINI POČINJENI PO ODREDJENIM LOKACIJAMA

Sledi delimičan popis ratnih zločina i kršenja medjunarodnog humanitarnog prava na Kosovu krajem marta 1999. To su delimični opisi i o njima se još istražuje i prikuplja dokumentacija.

BELA CRKVA Srpske snage su ubile 35 osoba i potom njihove leševe bacili u reku Belaju (na putu izmedju Rogova i Bele Crkve). Do 28. marta srpske snage su, sudeći po izveštajima, u ovom gradu ubile čak 500 civila.

BELENICA Smatra se da su 1. aprila srpske snage pogubile 60 mladića, etničkih Albanaca.

BRUSNIK Srbi su, prema izveštajima, spalili ovo selo blizu Vučitrna početkom aprila. Jedno izbeglo lice tvrdi da su srpske snage nakon konferencije u Rambujeu ubile 100 etničkih Albanaca.

CECELIJA Izbeglice koje su 4. maja iz kosovskog sela Šale stizale u Albaniju izjavile su da su ih zaustavili u selu Cecelija, gde su srpske snage izdvojili sve muškarce iz konvoja traktora i ubile ih.

ĆIREZ Kaže se da je 20.000 kosovskih Albanaca upotrebljeno kao ljudski štit protiv NATO bombardovanja.

DJAKOVICA Naoružani srpski civili su delovali u ovom gradu i spalili su jednu zgradu dok su se u njoj sklanjali etnički Albanci za vreme NATO napada. Albance u ovom mestu su upozorili da treba da ga napuste do 29. marta. Srpske snage su počele da im pale kuće i poslovne prostore. Kaže se da su muškarce odvajali od žena i dece. Pored toga, jedinice MUP-a i paravojne jedinice su ubile preko 100 etničkih Albanaca. Prema navodima izbeglica, u dvema kućama je pronadjeno 70 leševa, a 33 u obližnjoj reci. Skoro 14.000 ljudi iz Djakovice je 5. aprila izbeglo u pravcu Prušita, graničnog prelaza sa Albanijom. Prema izveštajima izbeglica, srpske snage su 27.aprila ubile 200 vojno sposobnih etničkih Albanaca.

DJENERAL JANKOVIĆ Nekoliko izbeglica tvrdi da su srpske snage bezbednosti pritvorile čak 5.000 etničkih Albanaca u fabrici cementa u ovom pograničnom mestu.

GLODJANE U ovom gradu je primećena velika koncentracija raseljenih lica koja su bila pod stražom srpskih snaga.

GLOGOVAC Ovo mesto koje je pretežno bilo stambena oblast u kojoj su živeli kosovski Albanci spaljeno je, nakon čega su interno raseljena lica otišla na planinu Ćićavica. Prema jednom izveštaju, srpske snage su 12. aprila ubile 50 izbeglica dok su izlazili iz ovog mesta. Postoje izveštaji da se u Glogovcu nalazi centar za masovno hapšenje i likvidiranje muškaraca Albanaca.

GNJILANE Izmedju 7. i 15. aprila srpske snage Vojske Jugoslavije i paravojne snage su fizički zlostavljale etničke Albance ovog grada i iznudjivale im novac. Paravojne jedinice su 16.aprila navodno naredile da svi etnički Albanci napuste ovaj grad ili će u protivnom biti ubijeni. Najmanje 1.000 interno raseljenih lica je otišlo i u izveštajima se kaže da su ih srpske snage zlostavljale na putu. Muškarce su izvodili iz konvoja i ubijali. Srpske snage su navodno naredile ostalim izbeglicama da zakopaju leševe najmanje šestorice etničkih Albanaca. Kaže se da su dva tela spaljena a preostala četiri na potiljku imaju rane od metaka.

GODEN Pre nego što su spalile ovo selo, srpske snage su 25. maja ubile 20 muškaraca, uključujući tu i nastavnike.

GORNJE OBRINJE Jedno izbeglo lice tvrdi da su srpske snage 5. aprila pogubile 12 etničkih Albanaca.

HADE Srpske snage su proterale svih 1.400 stanovnika ovog sela i kaže se da je petorica muškaraca ubijeno.

ISTOK Hiljadu izbeglica iz ovog grada je stiglo na makedonsku granicu 8. aprila. Prema izveštajima nekih izbeglica ne zna se koliko ljudi je umrlo na putu, ali se zna da je srpska policija neke izbeglice vratila blizu Raške i Novog Pazara.

IZBICA Srpske snage su ubile otprilike 270 etničkih Albanaca od sredine marta. Izbeglice kažu da su videle tela ljudi koji su očigledno bili mučeni i spaljeni.

JOVIĆ Kaže se da su srpske snage izdvajale muškarce iz kolona albanskih civila i jedan izbeglica tvrdi da je u tom gradu video 34 leša.

KAČANIK Izbeglice kažu da su srpske snage 9. aprila ubile 45 etničkih Albanaca i njihova tela sahranili u masovnoj grobnici. Jedna izbeglica tvrdi da je čak 300 maskiranih pripadnika Vojske Jugoslavije na silu proteralo etničke Albance iz ovog sela ka Prizrenu. Srpske paravojne snage su 14. aprila odvojile muškarce od žena i dece, odveli ih na jednu livadu i naterali da kleče i zakunu se na vernost Srbiji. Ove iste snage su zatim pucale na njih, pri čemu je, prema izveštaju izbeglica, ubijeno bar 12 ljudi.

KAMENA GLAVA Srpske paravojne snage su 6. aprila opljačkale domove i spalili ovo selo. Pošto je ove seljane deset dana progonila u šumu, jugoslovenska vojska je 17. aprila naredila da svi napuste tu oblast.

KLINA Progon etničkih Albanaca iz ovog mesta je počeo 28. marta, kada su srpske snage terale stanare iz domova i naredjivale im da napuste zemlju. Srpske snage su upotrebile 500 kosovskih Albanaca kao živi štit tokom borbi sa OVK. Jedna izbeglica koja je preživela borbe tvrdi da su ove muškarce opljačkali, naterali ih da se skinu i dva sata leže na polju dok je srpska artiljerija otvarala paljbu po obližnjim jedinicama OVK.

KOSOVSKA MITROVICA Srpske snage su od 23. marta proterale sve kosovske Albance iz ovog grada. Pored toga, preko 200 albanskih kuća i prodavnica je zapaljeno i kaže se da su srpske snage ubile istaknute Albance. Ljatif Beriša, pesnik i predsednik Demokratskog saveza mitrovačke opštine je ubijen u svojoj kući a Agim Hajrizi, predsednik skupštine Nezavisnog radničkog sindikata je ubijen zajedno sa majkom i dvanaestogodišnjim sinom. Srpske snage su, prema izveštajima, pljačkale radnje kosovskih Albanaca, palile albanske kuće blizu kasarne koja je bila meta NATO bombardovanja, da bi na taj način pokušali da optuže NATO za nanetu štetu. Srpske snage su nastavile da pale sela u okolini ovog grada nakon 2. aprila. Jedna izbeglica je tvrdila da su srpske snage izdvajale etničke Albance, vezivali im ruke lančano i onda ih puštali na ulicu. Iako ova osoba nije bila svedok masovnih ubijanja, ona tvrdi da je bila prisutna kada je jedan pripadnik Vojske Jugoslavije pucao na etničkog Albanca dok je ovaj sedeo u kolima. Jedan drugi izbeglica iz obližnjeg sela tvrdi da je prisustvovao sceni kada su srpski civili ubili mladića Albanca. Proterani Albanci iz obližnjih sela su ostali na planini Ćićavica koja se nalazi istočno od grada.

KOSOVO POLJE Srpske snage su primorale etničke Albance da udju u kuće koje su zatim granatirali iz ručnih bacača. Prema izveštaju drugih izbeglica, etničke Albance su žive palili u njihovim domovima. Srpske paravojne snage su 28. marta pobile bar 70 kosovskih civila. Izbeglice koje su vozom putovale iz Prištine izveštavaju da su srpske paravojne jedinice ulazile u vagone i otimale im sve dragocenosti. Srpske snage su ušle u ovo mesto 4. aprila, okupile sve meštane, oduzeli im sva lična dokumenta i ključeve od kola a onda ih vozom transportovali do granice.

KOTLINA Prema rečima izbeglica iz ovog grada blizu Kačanika, izmedju 50 i 60 etničkih Albanaca se i dalje vode kao nestali. Ostatak stanovnika ovog mesta je ukrcan na vozove i poslat u Makedoniju. Etnički Albanci otkrivaju masovnu grobnicu 8. aprila. Smatra se da je u njoj 26 leševa. Žrtve je sredinom marta ubila jedna srpska paravojna grupa koja je ušla u grad i ove muškarce odvojila od članova njihovih porodica.

KRALJANJE Izbeglice sa Kosova tvrde da su 4. aprila srpske snage pogubile 100 civila, etničkih Albanaca.

KURAZ Tvrdi se da su srpske snage ubile 21 nastavnika u ovom selu blizu Srbice. Izbeglice takodje tvrde da su 5. aprila srpske snage bezbednosti uhapsile čak 200 etničkih Albanaca.

LIKOVAC Kaže se da su srpske snage 30. marta spalile ovo selo koje se nalazi južno od Srbice.

LIPLJAN Srpske snage su 20. aprila proterale etničke Albance iz ovog sela. Pored toga, opljačkali su i spalili kuće Albanaca. Srpske paravojne snage su pobile preko 50 civila u tri obližnja sela.

LJUBENIĆ Prema izveštaju izbeglica, srpske snage su 8.aprila ubile najmanje 100 etničkih Albanaca iz ovog sela u zapadnom Kosovu.

MALA KRUŠA Stotinu i dvanaest muškaraca je streljano i njihova tela su spaljena u očiglednom pokušaju da se dokazi sakriju. Ovo je izjavila osoba koja je bila ranjena i u opekotinama ali je preživela ove strahote.

MALIŠEVO Srpske snage su uništile većinu ovog mesta i okolna sela. Izbeglice odatle tvrde da su videli kako srpske snage spaljuju etničke Albance žive. Žene izbeglice tvrde da su srpske snage izdvajale muškarce iz grupa. Srpske snage su 27. marta pobile oko 50 muškaraca u ovom mestu čiji je jedan deo zapaljen 30. marta. Do 1. aprila srpske snage su, izgleda, ispraznile ovo mesto. Izbeglice tvrde da je od 50.000 do 140.000 raseljenih lica oko Mališeva i Delje bombardovano i da je iz aviona i helikoptera u niskom letu na njih otvarana mitraljeska paljba.
 
Pakleni vozac:
Ovaj izveštaj svetu počinje da prenosi priču koju je do sada mogao čuti samo u fragmentima. Iako je nepotpun, iz njega možemo puno da saznamo. Posmatrali smo porodice, iskorenjene, razdvojene na delove i razbacane izvan granica Kosova. Videli smo zabravljene vozove u svojoj misiji u jednom smeru očaja. Mi smo tešili decu koja su plakala za roditeljima koje ne mogu da pronadju. Slušali smo priče ljudi čiji su očevi, braća, sinovi i muževi odvedeni nekuda. Saznali smo za žrtve silovanja koje su zanemele od divljaštva. Videli smo zloslutne snimke sveže prekopane zemlje i spaljenih naselja. Već sada možemo svedočiti o užasu. Već sada smo mi kao ljudi, kao nacija, kao svet svedoci i ne možemo dopustiti da se nastave ovakva nečuvena kršenja ljudskih prava. Ovo je razlog zbog kojeg se NATO i dalje bori za žrtve etničkog čišćenja koje sprovodi Beograd.



PREGLED:

Ono šta je krajem februara 1998.g. počelo kao kampanja srpske vlade protiv OVK pretvorilo se u obiman i smišljen program sistematskog etničkog čišćenja srpske pokrajine Kosovo od njenih približno 1.7 miliona etničkih Albanaca (kosovskih Albanaca).

Zbog odbijanja srpskih vlasti da dozvole pristup medjunarodnim posmatračima, napori oko dokumentovanja su bili suviše isitnjeni da bi se procenio konačan broj nestalih i mrtvih.

Srpske vojne, paravojne i policijske snage su prisilno izgnale preko 1.5 milion kosovskih Albanaca iz svojih domova. Od marta 1998. približno 700.000 kosovskih Albanaca je prebeglo u susedne zemlje: Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, BJR Makedoniju i Republiku Crnu Goru. Oko 600.000 kosovskih Albanaca je možda raseljeno unutar Kosova. To je radjeno tako što su srpske snage vršle masovna pogubljenja, razdvajale vojno sposobne muškarce od njihovih porodica, silovali žene i devojke, rušile džamije i crkve, pretvarale bolnice u vojne kasarne, pljačkale i palile kuće i sela.

Termin etničko čišćenje je prvi put upotrebljen za masovna proterivanja etničkih Muslimana iz gradova u istočnoj Bosni i Hercegovini 1992.g. Od tada, mediji, organizacije za ljudska prava i vlade drčava, koristile su ovaj termin u dovoljno prilika da bi bilo potrebno dodatno tumačenje.

U ovom izveštaju, etničko čišćenje je definisano kao sistematsko i prisilno proterivanje pripadnika jedne etničke grupe iz njihovih zajednica da bi se promenio etnički sastav regiona. U Bosni je više etnički očišćenih gradova i regiona ponovo naseljeno pripadnicima druge etničke grupe (nad kojima je vrlo često takodje bilo izvršeno etničko čišćenje).

Od samog početka režim u Beogradu je dovodio u zabludu medjunarodnu zajednicu kao i svoje gradjane u vezi sa kampanjom entičkog čišćenja. Operacije protiv OVK su započele krajem februara i početkom marta 1998.g. kada je srpsko Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) napalo sela Likošane i Čirez. Ovi napadi su rezultirali smrću 25 kosovskih Albanaca od kojih je 14 najverovatnije pogubljeno. Od tada MUP, Vojska Jugoslavije (VJ) i paravojne jedinice nisu pravile mnogo razlike da li su u pitanju borci OVK ili civilno stanovništvo.

Krajem marta 1999. srpske snage su znatno pojačale vrstu i brzinu svojih dejstava krećući se od sistematskog odabira gradova i regiona gde je postojala sumnja da se nalaze borci OVK, prema trajnom i sistematskom nastojanju da se etnički očisti cela oblast Kosova. Do danas srpske snage koje su vodile operacije etničkog čišćenja nisu jos uvek pokušale da ponovo nasele preko 500 gradova i sela iz kojih su stanovnici proterani. Neka od naselja se sada koriste kao skrovišta za srpska vojna uporišta. Mnoga druga naselja ostaju bez stanovnika. NATO je rešen da omogući povratak svih stanovnika Kosova svojim domovima.

Od 19. marta 1999.g. od odlaska misije OEBS-a/KVM, kancelarija UNHCR procenjuje da je preko 700.000 stanovnika Kosova prebeglo: u BJR Makedoniju (211.000), u Albaniju (404.000), Bosnu i Hercegovinu (18.000), Republiku Crnu Goru (62.000) i drugde (podaci do 5. maja 1999.).

Vlade Makedonije, Albanije, Bosne i Hercegovine i Republike Crne Gore su obezbedile zemlju za kampove, logistiku i zaštitu dok su NATO snage u Makedoniji i Albaniji pomogle da se podignu tranzitni kampovi. Druge vlade su počele da prihvataju različite brojeve izbeglica da bi olakšale pritisak na zemlje sa tzv. prve linije. Čak i sa ovakvom podrškom, zemlje prve linije nastaviće da snose najveći teret ovih masovnih proterivanja koja su teško opteretila privrede i poremetile ravnoteže tih zemalja.
Kliknite za proširenje...


бем му миша,па откуд сад онолико Шиптара доле?
ајде ајде....
осмјех на лице
Србија,на њену жалост,а на твоју очигледну срећу, није очистила Космет од тог смећа,још га има ;)
 
MORINA Izbeglice tvrde da su srpske snage bezbednosti 7. aprila minirale ovaj važan prelaz izmedju Kosova i Albanije da bi sprečili prelaz izbeglica.

NEGROVCI Prema izveštaju izbeglica, srpske snage su 5. aprila pogubile petoro etničkih Albanaca.

ORAHOVAC Izbeglice tvrde da se ne zna broj albanskih civila ubijenih tokom etničkog čišćenja ovog grada. Jedna grupa Roma koja je 1.aprila stigla na albansku granicu tvrdi da su proterani i da su im srpske vlasti rekle da potiču iz Albanije i da nisu "pravi stanovnici Kosova". Ova grupa ljudi je takodje rekla da su srpske snage ubile oko 50 etničkih Albanaca, uključujući i žene, decu i stare.

Prema kazivanju izbeglica čak 700 muškaraca je upotrebljeno kao živi štit početkom aprila. Ovi etnički Albanci su dva dana morali da stoje na kiši pred tenkovima dok su im ruke bile svezane na ledjima. Neki su kazali da su na kraju ipak pobegli tako što su vojnicima platili 10.000 nemačih maraka.

ORLATE Prema izjavama izbeglica, srpske snage su 30. marta zapalile zgrade u ovom malom mestu koje se nalazi na raskrsnici izmedju Prištine, Peći i Mališeva nakon što je oko 200 muškaraca, etničkih Albanaca pogubljeno.

OVČAREVA Srpske snage su, prema izveštajima, 30. marta zapalile ovo naselje u Dreničkoj oblasti.

PATASEL Interno raseljena lica su 1. aprila pronašla tela oko 70 Albanaca uzrasta od 14 do 50 godina. Srpske vlasti su, sudeći po izveštajima, pogubile jedinog preživelog koji je zatražio medicinsku pomoć u blizini.

PEĆ Saopšteno je da je najmanje 50 etničkih Albanaca ubijeno i zakopano u dvorištima njihovih kuća u predvečerje 27. marta. Istog dana, više etničkih Albanaca je privedeno u petospratnu zgradu u centru grada. Snage MUP-a su ih zatim ukrcale na autobuse i odvezle van grada. Dana 28. marta 200 Albanaca koji su tražili spas u katoličkoj crkvi u Peći izvedeni su iz crkve i proterani iz grada. Srpske snage su navodno opljačkale i zapalile domove i radnje po celom gradu. Izbeglice tvrde da je potencijalni ratni zločinac Željko Ražnjatović (poznat kao "Arkan") odgovoran za ova nasilja. Srpske snage su iz Peći proterale oko 50.000 kosovskih Albanaca i prema izveštajima, napale kolonu izbeglica koja je napuštala Peć 6. aprila.
 
PODUJEVO Srpske snage su prema izveštajima od 5. aprila nastavile da pale naselja istočno i jugoistočno od ovog grada. Srpske snage su navodno pogubile 200 vojno sposobnih kosovskih Albanaca. Takodje su, prema izveštajima, isterale etničke Albance iz njihovih vozila i na licu mesta ih likvidirale. Devedeset procenata zgrada u gradu je zapaljeno. Navodi se da su 19. aprila srpske snage koristile etničke Albance kao živi štit duž puta od Podujeva ka Prištini.

PRIŠTINA Srpske snage su završile vojne operacije u samom gradu i počele od 4. aprila sa proterivanjem stanovnika i IRL. Prema izjavama izbeglica, etničke Albance su silom isterali prvo iz svojih domova, a zatim i vozom iz Prištine. Oko 25.000 etničkih Albanaca je 1. aprila ukrcano na voz koji je od Prištine išao ka makedonskoj granici, a navodi se da je preko 200.000 zadržano čekajući na prevoz. Prema izveštajima izbeglica većina IRL je bilo bez hrane, vode, lekova ili skloništa. Više izbeglica tvrdi da su srpske snage koristile ozvučenje i rasturale pamflete da upozore etničke Albance da napuste grad ili će biti ubijeni. Kosovski Albanci su izjavili da su 2. aprila videli tri kamiona puna leševa u pratnji tri oklopna vozila na groblju u Prištini.

Prištinska policija je uhapsila oko 20 ljudi koji su radili za OEBS-KVM a vlastima je bilo naloženo da tragaju za etničkim Albancima koji su bili na državnim položajima, radili za medjunarodne organizacije ili za strane novinare. Likvidirani su muškarci, etnički Albanci, uključujući i istaknutog advokata i branioca ljudskih prava Bajrama Keljmendija i njegova dva sina. Srpske paramilitarne jedinice su navodno zapalile i opljačkale kuće i radnje Albanaca. Mešovite paramilitarne jedinice i srpska policija su, navodi se, razdvajali muškarce od žena i dece.

Civili, kosovski Albanci su navodno sakupljani u prištinskom sportskom centru i odatle sprovodjeni na železničku stanicu. Dobijali smo kontradiktorne izveštaje o proceduri u prištinskom sportskom centru. Autobusi i veliki transprotni kamioni su korišćeni za transport IRL do mesta koja su bila 5 do 8 kilometara udaljenja od granice, odakle su pešačili do granice. Izbeglice su izjavile da su kvartovi sa etničkim Albancima u Prištini ispražnjeni.

PRIZREN Srpske snage su prema izveštajima, likvidirale izmedju 20 i 30 civila i transprotovale su etničke Albance do granice. Izbeglice su takodje izjavile da su srpske paramilitarne jedince delovale nesmetano po gradu. Srpske snage su na granici oduzimale svu ličnu dokumentaciju, uklanjale registarske tablice sa kola i opominjale izbeglice da se nikada više ne vraćaju na Kosovo. Kosovski Albanac koji je išao u Prizren na sahranu 2. aprila je izjavio da je bio svedok da su albanske civile terali iz svojih domova. On je pretpostavio da su porodice imale dva sata da napuste svoje domove i da su kuće paljene ili korišćene kao sklonište za srpske snage. Drugi izbeglica iz Prizrena je navodno prisustvovao dok su srpske snage zakopavale brojne leševe etničkih Albanaca i dok su palile kuće po gradu. Takodje, prema izjavama izbeglica, mnogi etnički Albanci se kriju u strahu od srpskih odmazdi.

POPOVO Srpski avion je prema izveštajima bombardovao ovo selo jugozapadno od Podujeva usmrtivši pri tom 10 etničkih Albanaca.

PUSTO SELO Konture na površini zemlje potvrdjuju postojanje masovnih grobnica.

REZALA Srpske snage su prema izveštaju, 30. marta spalile ovo naselje južno od Srbice. Prema izjavama izbeglica u masovnoj grobnici otkrivenoj 14. aprila nalazi se oko 70 tela.

RUGOVO Srpske snage su pogubile 50 etničkih Albanaca.

SOJEVO Početkom aprila srpski snajperisti su ubili osam etničkih Albanaca dok su snage bezbednosti proterivale preostale stanovnike u obližnu poljanu.

SRBICA Srpske snage su navodno ispraznile grad od kosovskih Albanaca i pogubile približno 115 etničkih Albanaca starijih od osamnaest godina. Srpske vlasti navodno drže 20.000 ljudi u pritvoru u fabrici municije u gradu.

STARI TRG Dana 23. aprila štampa na albanskom jeziku je javila da su srpske snage istovarile u krematorijum tela brojnih etničkih Albanaca iz kamiona, verovatno da bi uklonile tragove ubijenih.

ŠTIMLJE Srpske snage su, prema izveštajima, spalile sedište Komiteta za ljudska prava kao i Demokratskog saveza Kosova. Srpske snage su navodno spalile kuće, radnje i vozila kosovskih Albanaca i isterale 25.000 civila iz grada ka selima na jugu. Spaljena je i zgrada u koje se nalazio OEBS.

SUVA REKA Srpske vlasti su prema izveštajima 25. marta ubile 30 kosovskih Albanaca, najverovatnije tako što su ih žive spalile u njihovim domovima. Dana 28. marta srpske snage su spalile 60% zgrada u gradu. Izbeglica iz grada je saopštio da su srpske snage 4. aprila pogubile 40 muškaraca i njihove leševe bacili u dve masovne grobnice. Srpske vojne i policijske snage su prema izveštajima likvidirale oko 350 etničkih Albanaca u ovom gradu. Prema iskazima izbeglica, grupa srpskih policajaca i civila je opljačkala i likvidirala porodicu etničkih Albanaca koji su živeli u bivšoj kancelariji OEBS-a. Prema navodima, srpske snage su tada spalile tela svojih žrtava. Celokupno stanovništo je prognano iz grada.
 
UROŠEVAC Srpske snage su prema izveštajima od 10. aprila silom proterale civile kosovske Albance iz svojih domova i sada koriste kuće kao kasarne. Radnje i kuće koje su pripadale kosovskim Albancima su date stanovnicima Srbima. Srpska policija je navodno transportovala civile vozom za Blace. Srpske snage su tragale za kućama istaknutih političara i intelektualaca. Kaže se da je približno 40 etničkih Albanaca navodno ubijeno. Izbeglice su prijavile silovanja mladih Albanki. Prema iskazu izbeglica, srpske paravojne jedinice teraju muškarce Albance da kopaju odbrambene položaje na jugoistočnoj strani grada. Blizu 50 pripadnika paravojnih snaga je navodno nateralo 25 civila da kopaju rovove tri dana, od 10. do 12. aprila.

VAROŠ SELO Prema izjavama izbeglica, srpske paramilitarne snage su navodno upadale u albanske domove, silom izbacivale stanare uz pretnje nožem i otimale njihovu imovinu. Oni su navodno ubili nepoznat broj kosovskih Albanaca i odneli njihova tela.

VATAJ Prema izjavama izbeglica, srpske snage su 13. aprila ubile 14 etničkih Albanaca. Jedan izbeglica tvrdi da je on morao da sahranjuje tela i da su leševi na potiljku imali rane od metka.

VELIKA HOCA Dve paramilitarne jedinice, Arkanovi "Tigrovi" i "Beli orlovi" su prema izjavama stacionirani u gradskom kvartu i kontrolisali su oblast izmedju Orahovca i Suve Reke.

VELIKA KRUŠA Postoje izveštaji izbeglica sa kraja marta da su srpske snage likvidirale izmedju 150 i 160 muškaraca, etničkih Albanaca, nakon što su ih odvojili od žena i dece da bi nakon toga istovarili 50 tela u masovnu grobnicu.

Ovi izveštaji su potvrdjeni video-snimkom koji je snimio preživeli koji je izjavio da je oko 100 kosovskih Albanaca likvidirano. On je naveo imena preko dvadeset žrtava. BBC je emitovao snimak gde se vidi više leševa u jarkovima i po ulici. Prema izjavi izbeglice, sve žrtve su imale jednu prostrelnu ranu od metka u potiljku ili vratu. Žene izbeglice iz istog sela su izjavile da je oko četrdeset muškaraca likvidirano od strane srpskih snaga dok su druge izbeglice izjavile da su domovi spaljivani, zbog čega je preko 60 Albanaca nastradalo, uključujući žene i decu koji su se nalazili u njima. Policija je, prema izveštaju, rekla stanovnicima susednih sela Laše, Kobanje i Atjadha da će "kao poklon ubiti samo desetoro" a onda su kazali preživelima "da idu u NATO".

VRŠEVAC Srpske snage su prema izveštajima od 7. aprila koristile etničke Albance kao živi štit.

VUČITRN Navodi se da su srpske snage zapalile sve zgrade koje su prethodno bile iznajmljene od strane OEBS-a, i opljačkale domove kosovskih Albanaca. Izbeglice iz grada takodje tvrde da su muškarci bili razdvojeni od svojih porodica. Srpske snage su, prema izveštaju, 27. marta ubile 4 etnička Albanca uključujući i četrnaestogodišnju devojčicu. Srpske snage su, kaže se u izveštajima, 29. marta saterale etničke Albance u gradsku školu i izbeglice iz grada tvrde da su muškarci bili odvojeni od svojih porodica. Izbeglice koje su nešto ranije stigle u Albaniju prijavile su da su 4. maja videle najmanje 50 leševa.

ŽEGRA Srpske snage su proterale sve etničke Albance iz ovog sela a zatim 13. aprila spalile sve kuće.

ZJUM Srpske snage su, prema izveštajima, spalile ovaj južni kosovski grad.

ZULFAJ Srpske snage su proterale sve etničke Albance a zatim spalile sve kuće.

ŽUR Srpske snage su, prema izveštajima, naredile svim Albancima da napuste grad. Zbog toga je više od 7.000 kosovskih Albanaca sada interno raseljeno.



HRONOLOGIJA NEDAVNOG ETNIČKOG ČIŠĆENJA

Pre početka NATO napada, 19. mart:

Povlačenje Kosovske Verifikacione Misije.

Povećana mobilizacija srpskih snaga bezbednosti kao pojačanje već mobilisanim snagama započelo je nekoliko dana pre povlačenja posmatrača KVM i većine nevladinih organizacija (NGO) nakon neuspelih razgovora u Parizu i uz predvidjanje NATO napada. Pre nego {to je predsedavajući OEBS-a, Knut Volebek izdao odobrenje o povlačenju posmatrača u Makedoniju, dodatne srpske snage kao i pojačanja Vojske Jugoslavije stacionirale su se na Kosovu da bi obezbedile važne transportne pravce. Ispostavilo se da su stavljene u pripravnost za operacije većeg obima. Brzina sa kojom je kampanja vodjena kao i širina operacije ukazuju da je postojao plan da se etnički očiste barem uporišta OVK ako ne i celokupna oblast. Humanitarna situacija koja se u februaru donekle popravila, znatno se pogoršala sredinom marta - uključujući i kretanja izbeglica i raseljenih lica usled operacija srpskih snaga. Na primer, 200 pripadnika snaga MUP-a i Vojske Jugoslavije su 18. marta ušle u selo zapadno od Djakovice i tada pljačkali i palili zbog čega je jedna osoba nastradala. MUP je sproveo akcije u Orahovcu i Kačaniku a paramilitarne snage su bile aktivne blizu Gnjilana. Potparol vlade Srbije je tvrdio da su to reakcije na provokacije OVK, iako posmatrači nisu videli takve incidente. U drugom slučaju srpske snage su 20. marta napale tri ključna grada: Srbicu, Glogovac i Lužane pod izgovorom da je OVK 19. marta tamo napala policijsku stanicu. Trenutno nije na raspolaganju nijedan dokaz kojim bi se potvrdila tvrdnja srpske vlade o prethodnim napadima OVK.
 
UNHCR je 19. marta prijavio ukupno 330.000 raseljenih kosovskih Albanaca: 250.000 IRL na teritoriji Kosova, 30.000 širom Srbije, 25.000 u Crnoj Gori kao i skoro 10.000 izbeglica u Makedoniji i 18.000 u Albaniji.

20. mart VJ i snage MUP-a su započele obimnu operaciju protiv snaga OVK u severoistočnom i centralnom Kosovu da bi obezbedili ključne pravce saobraćaja kao i oblast planine Čićavica, najverovatnije kao uvod u početak šire ofanzive protiv OVK. U jednom sektoru napada izmedju Vučitrna i Prištine nisu registrovane nikakve akcije OVK. Pravac Podujevo - Priština je bio blokiran usled akcija srpskih snaga, koje su naterale civile da pobegnu u planine.

21. mart Do ovog dana je novih 25.000 kosovskih Albanaca raseljeno u regionu Drenice gde su srpske snage, prema izveštajima, palile i pljačkale kuće. Likvidiranje civila je prijavila OVK u Srbici.

23. mart Do današnjeg dana, srpske snege su napale većinu značajnijih gradova da bi izvršile etničko čišćenje: Peć, Prizren, Djakovicu, Prištinu, Uroševac, Podujevo i Kačanik. Iseljavnje stanovnika iz Kosovske Mitrovice je započelo.

Početak NATO napada 24. marta Na sam dan napada ili vrlo brzo nakon početka NATO napada, VJ se pridružila policiji i paramilitarnim formacijama u sistematskom isterivanju Albanaca, kako iz sela tako i iz velikih gradova. Naselja koja nisu prethodno bila na meti i u kojima nije bilo akcija OVK, sada su bila iseljavana. Hiljade prebivališta je prema izveštajima, opljačkano i spaljeno. Srpske snage su značajno povećale već obimnu akciju oduzimanja i uništavanja dokumenata. Izveštaji o zločinima su bili u velikom porastu.

Rusija je prekinula saradnju sa NATO-m.

25. mart Jugoslavija je prekinula diplomatske odnose sa Francuskom, Nemačkom, Velikom Britanijom i Sjedinjenim Američkim Državama.

26. mart Kancelarija OEBS-a u Tirani je izvestila o spaljivanju naselja na Kosovu.

27. mart Etnički Albanci koji napuštaju Kosovo ili bivaju proterani, u velikim talasima beže u Albaniju i u Makedoniju stvarajući uvod u izbegličku krizu.

29. mart Izveštaji do današnjeg dana govore da je većina od 1.6 miliona etničkih Albanaca na Kosovu iseljena iz svojih domova. Celi gradovi i sela su ispražnjeni. UNHCR javlja da su srpske snage prisilno isterale više od 70.000 lica u Albaniju u toku vikenda. Izbeglice su prijavile razdvajanje vojno sposobnih muškaraca iz grupa, masovne likvidacije u preko 20 gradova i sela, kao i masovna pljačkanja i spaljivanja domova.

30. mart Postoje izveštaji nevladinih organizacija da je 10.000 Albanaca sakupljeno i odvedeno na sportski stadion u Prištini; novinski izveštaji i izveštaji izbeglica ukazuju da je više od 20.000 etničkih Albanaca odvedeno u prisilnom maršu od Ćireza do Srbice, gde su pritvoreni u fabrici.

31 mart Kosovske izbeglice su vozovima dovedene do granice sa Makedonijom. UNHCR je javio da je 125.000 izbeglica prebeglo od 24. marta.

2. april Vlade Albanije i Makedonije javljaju da su preplavljene izbeglicama. Oko 25.000 etničkih Albanaca je, prema izveštajima, prinudno transportovano vozovima od Prištine do Makedonije.

4. april Lideri zapadnih zemalja su predložili vazdušni transport za prihvat 100.000 kosovskih Albanaca u zemlje NATO-a. Makedonija se složila da NATO postavi dodatne kampove za oko 100.000 ljudi.

5. april Najmanje 560.000 kosovskih Albanaca - preko četvrtine ukupnog broja stanovnika u ovoj pokrajini pre izbijanja konflikta je napustilo Kosovo od kako su Srbi počeli sa odmazdom 1. marta prošle godine. Polovina njih je u susednim zemljama.

6. april Izbeglice prijavljuju postojanje masovnih grobnica u Drenici, Mališevu i Pagaruši. Oko150 leševa je otkriveno u Drenici a 34 u Mališevu. Srpske snage su, prema izveštajima, zatvorile celu porodicu u jednoj kući u selu Drenica i žive ih spalili.

Oko 150 kosovskih Albanaca je avionima prebačeno u Tursku. To je bio prvi od predvidjenih letova za transport izbeglica.

9. april Procenjuje se da je trenutno 200.000 etničkih Albanaca raseljeno unutar Kosova. Prema tvrdnjama izbeglica, srpske snage su pogubile 3.200 etničkih Albanaca.

UNHCR je savetovao da izbeglice treba da ostanu blizu Kosova. Većina NATO letova za prevoz izbeglica je odloženo.



12. april Savezna skupština Jugoslavije glasala povodom pitanja o ujedinjenju sa Rusijom i Belorusijom.



13.april Snimci koje je NATO javno objavio izgleda da potvrdjuju izveštaje izbeglica o masovnim grobnicama u Velikoj Kruši i Pustom Selu.



16.april Egzodus izbeglica je opet dostigao kriznu tačku - dnevno je izgnano 20.000 novih izbeglica. Veliki zadatak je stavljen pred vlade, medjunarodne i nevladine organizacije da prošire kampove kako bi se smestile sve izbeglice.



17. april UNHCR je dao izveštaj da će verovatno morati da preradi planove za masovni transport izbeglica do dalekih zemalja.



18. april U izveštaju NATO-a se kaže da su srpske snage na Kosovu izgnale ili napale 850.000 raseljenih etničkih Albanaca.

Jugoslovenska vlada je prekinula diplomatske odnose sa Albanijom

21. april Novinski izveštaji ukazuju na to da je oko 3.300 etničkih Albanaca iz Crne Gore pobeglo u Albaniju, što je verovatno reakcija na ubistvo grupe interno raseljenih lica sa Kosova i jednog Crnogorca blizu Rožaja. Ovo ubistvo su počinili rezervisti Vojske Jugoslavije 19. aprila.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Барышников
На X нема места за тзв. Косово!
Odgovora
10
Pregleda
341
dulesrbenda
dulesrbenda
Барышников
SPC priznala Kosovo* i zvanično!
2 3
Odgovora
60
Pregleda
1.042
NickFreak
NickFreak
Nikita Kulganov
Рама: Сваки напад на Косово био би напад на Албанију
2
Odgovora
26
Pregleda
567
Обилић
Обилић

Back
Top