Војислављевћи и Немањићи "побочна линија" династије Трпимировић - још један хрв. мит
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 27

Tema: Војислављевћи и Немањићи "побочна линија" династије Трпимировић - још један хрв. мит

  1. #1
    Veoma poznat Akay (avatar)
    Učlanjen
    21.02.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Млечни пут
    Poruke
    10.963
    Reputaciona moć
    640

    Podrazumevano Војислављевћи и Немањићи "побочна линија" династије Трпимировић - још један хрв. мит

    Преносим шта пише на следећој страници -

    http://hr.wikipedia.org/wiki/Trpimirovi%C4%87i

    Pobočna dinastička linija [uredi]

    Prema Ljetopisu popa Dukljanina Petar je bio brat kralja Krešimira. Tijekom 10. stoljeća prema tom rukopisu on će postati vladar Duklje [2]. U doba makedonske i bizantske vrhovne vlasti njegovi potomci će prijeći na pravoslavnu vjeru. Tijekom stoljeća njegovi muški potomci će mijenjati ime svoje dinastije najprije u Vojislavljević, a potom u dinastija Nemanjić koja će izumrijeti 1422. godine nakon višestoljetnog vladanja Srbijom. [nedostaje izvor[


    Вери интерестинг...
    Poslednji put ažurirao/la Akay : 08.07.2010. u 17:52
    Буди промена коју желиш да видиш у свету.



  2. #2
    Lesandar nije na forumu
    An Unexpected Force Which Suddenly Appears and Resolves the Matter
    Elita Lesandar (avatar)
    Učlanjen
    27.08.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    22.541
    Reputaciona moć
    429

    Podrazumevano Re: Војислављевћи и Немањићи "побочна линија" династије Трпимировић - још један хрв.

    Citat Original postavio Alhemym007 Pogledaj poruku
    Преносим шта пише на следећој страници -

    http://hr.wikipedia.org/wiki/Trpimirovi%C4%87i

    Pobočna dinastička linija [uredi]

    Prema Ljetopisu popa Dukljanina Petar je bio brat kralja Krešimira. Tijekom 10. stoljeća prema tom rukopisu on će postati vladar Duklje [2]. U doba makedonske i bizantske vrhovne vlasti njegovi potomci će prijeći na pravoslavnu vjeru. Tijekom stoljeća njegovi muški potomci će mijenjati ime svoje dinastije najprije u Vojislavljević, a potom u dinastija Nemanjić koja će izumrijeti 1422. godine nakon višestoljetnog vladanja Srbijom. [nedostaje izvor[


    Вери интерестинг...
    A što ne idu unazad, bar jedno koleno, onda se po tom Barskom rodoslovu sazna da je Krešimir sin Tišemira vladara Travunije koji je učio zanat u Surbiji ( Bosni) i posle smrti dede po majci , bana Čudomira, zavladao Hrvatskom.
    "Velika seoba Slovena" i autohtonost Albanaca na Balkanu su lice i naličje iste "medalje" .

  3. #3
    Iskusan Ненад (avatar)
    Učlanjen
    17.12.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд
    Poruke
    6.373
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    101

    Podrazumevano Re: Војислављевћи и Немањићи "побочна линија" династије Трпимировић - још један хрв.

    Заправо хрватска историчарка Нада Клаић је доказала да је наводна Трпимирова повеља фалсификат.

  4. #4
    Ističe se yugo 45 (avatar)
    Učlanjen
    09.08.2005.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.586
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    74

    Podrazumevano Re: Војислављевћи и Немањићи "побочна линија" династије Трпимировић - још један хрв.

    @ Alhemym007
    stvarno pouzdan izvor ovog tvog posta
    Sirotan misli da vazduh nema ni masu ni težinu, i ne shvata da se kreće zajedno sa Zemljom, zato je zbunjen kao položajnik pred električnim šporetom.

  5. #5
    Veoma poznat Akay (avatar)
    Učlanjen
    21.02.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Млечни пут
    Poruke
    10.963
    Reputaciona moć
    640

    Podrazumevano Re: Војислављевћи и Немањићи "побочна линија" династије Трпимировић - још један хрв.

    Citat Original postavio yugo 45 Pogledaj poruku
    @ Alhemym007
    stvarno pouzdan izvor ovog tvog posta
    Није поента на извору,већ на ономе што дотична страна тврди.
    Буди промена коју желиш да видиш у свету.

  6. #6
    Iskusan
    Učlanjen
    09.05.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Na kisi
    Poruke
    5.044
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Војислављевћи и Немањићи "побочна линија" династије Трпимировић - још један хрв.

    Citat Original postavio Alhemym007 Pogledaj poruku
    Преносим шта пише на следећој страници -

    http://hr.wikipedia.org/wiki/Trpimirovi%C4%87i

    Pobočna dinastička linija [uredi]

    Prema Ljetopisu popa Dukljanina Petar je bio brat kralja Krešimira. Tijekom 10. stoljeća prema tom rukopisu on će postati vladar Duklje [2]. U doba makedonske i bizantske vrhovne vlasti njegovi potomci će prijeći na pravoslavnu vjeru. Tijekom stoljeća njegovi muški potomci će mijenjati ime svoje dinastije najprije u Vojislavljević, a potom u dinastija Nemanjić koja će izumrijeti 1422. godine nakon višestoljetnog vladanja Srbijom. [nedostaje izvor[


    Вери интерестинг...
    meni se ci ni da su to crosasani izmislili ,meni vise lici da je onaj tomislav ima veze sa srbima ,pre nego mi sa njima ...pa jesu li to uopste istoriski likovi ,mislim kolko informacija ima o njima ....

  7. #7
    Moderator Slaven777 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    27.085
    Reputaciona moć
    403

    Podrazumevano Re: Војислављевћи и Немањићи "побочна линија" династије Трпимировић - још један хрв.

    Citat Original postavio Alhemym007 Pogledaj poruku
    Није поента на извору,већ на ономе што дотична страна тврди.
    To nema nikakva smisla.

    Dotična strana to tvrdi upravo zato što je u njoj i problem.

    Neki klinac je to možda postavio i gotovo. I ljudi, nemojte više koristiti wikipediju (nikada). Ja je niti ne diram.
    "Narod jer pučina i ne pamti niti zna išto, to je skup poluidiota koje svaka budala zafrkava i vuče za nos." --FORMICA

  8. #8
    Veoma poznat Akay (avatar)
    Učlanjen
    21.02.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Млечни пут
    Poruke
    10.963
    Reputaciona moć
    640

    Podrazumevano Re: Војислављевћи и Немањићи "побочна линија" династије Трпимировић - још један хрв.

    Citat Original postavio Slaven777 Pogledaj poruku
    To nema nikakva smisla.

    Dotična strana to tvrdi upravo zato što je u njoj i problem.

    Neki klinac je to možda postavio i gotovo. I ljudi, nemojte više koristiti wikipediju (nikada). Ja je niti ne diram.
    У некој мери се слажем,али најгоре је то што људи (добра већина) углавном долазе на Википедију како би нешто прочитали или научили.

    А да све буде још горе. људи који те глупости постављају су све само не - некаква деца,тинејџери....


    А ту је и гомила бисера - Спиридон Гопчевић,Валтазар Богишић,Руђер Бошковић,Џиво Гундулић и безброј других - Хрвати...

    Ја само не знам како ти "главни људи" (или ко већ) на Википедији дозвољавају такве глупости...
    Буди промена коју желиш да видиш у свету.

  9. #9
    Moderator Slaven777 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    27.085
    Reputaciona moć
    403

    Podrazumevano Re: Војислављевћи и Немањићи "побочна линија" династије Трпимировић - још један хрв.

    Citat Original postavio Alhemym007 Pogledaj poruku
    У некој мери се слажем,али најгоре је то што људи (добра већина) углавном долазе на Википедију како би нешто прочитали или научили.

    А да све буде још горе. људи који те глупости постављају су све само не - некаква деца,тинејџери....


    А ту је и гомила бисера - Спиридон Гопчевић,Валтазар Богишић,Руђер Бошковић,Џиво Гундулић и безброј других - Хрвати...

    Ја само не знам како ти "главни људи" (или ко већ) на Википедији дозвољавају такве глупости...
    Ne slažem se. Mislim da malo ljudi čita wikipediju i da su u pitanju prvenstveno mladi. A i ako čitaju, nek' čitaju i posle zbog toga plaćaju lošim ocjenama i slično (znam jednog klinca koji je oboren na ispitu zato što je koristio wikipediju kao izvor).

    Ruđer Josip Bošković i Ivan Gundulić po izvorima zaista i jesu Hrvati, tu su srpski izvori u manjini (dobro doduše, oko Boškovića postoji jedan spor i nema šireg koncenzusa, ali Gundulića više ni nacionalistički Srbi ne svojataju).
    "Narod jer pučina i ne pamti niti zna išto, to je skup poluidiota koje svaka budala zafrkava i vuče za nos." --FORMICA

  10. #10
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.964
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    511

    Podrazumevano Re: Војислављевћи и Немањићи "побочна линија" династије Трпимировић - још један хрв.

    Citat Original postavio Slaven777 Pogledaj poruku
    Gundulića više ni nacionalistički Srbi ne svojataju).
    Ne slažem se. http://www.ivangundulic.edu.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=92&Itemid=2


    Novobeogradska osnovna škola Ivan Gundulić

    Gundulića svojataju nacionalistički Hrvati. Kao prvo rečeni pesnik nikad nije slutio da će ga neko pokrstiti u Ivana. On je celoga života bio Đovani sa nadimkom Đivo. Odatle su ga velikohrvatski nacionalisti prekstili u Ivo, a iz Ivo, koje im je u trenutku zazvučalo nadimački, u Ivan. Međutim, Ivan je kao suza čisto srpsko ime, kao kod Kosančić Ivana.


    http://encyclopedia.jrank.org/GUI_HAN/GUNDULICH_IVAN_1588_1638_.html

    http://www.1911encyclopedia.org/Ivan_Gundulich
    IVAN GUNDULICH (1588-1638), known also as Giovanni Gondola, Servian poet, was born at Ragusa on the 8th of January 1588. His father, Franco Gundulich, once the Ragusan envoy to Constantinople and councillor of the republic, gave him an excellent education. He studied the "humanities" with the Jesuit, Father Muzzi, and philosophy with Father Ricasoli. After that he studied Roman law and jurisprudence in general. He was member of the Lower Council and once served as the chief magistrate of the republic. He died on the 8th of December 1638. ... Osman was printed for the first time in Ragusa in 1826, the two missing cantos being replaced by songs written by Pietro Sorgo (or Sorkochevich). ... In the edition of 1844 (Agram) the last cantos, fourteen and fifteen, were replaced by fine compositions of the Serbo-Croatian poet, Mazhuranich (Mazuranic) .

    To je što se tiče književnosti i jezika, a što se tiče porekla:

    House of Gondola

    The Gondola or Gundulić family (Gondola is the Ragusan Dalmatian/Italian rendition; Gundulić is the Croatian/Serbian rendition) were an old noble family from Dubrovnik (Ragusa), with origins in Dalmatia and the Tyrol. They are considered as one of the most prestigious families of the Republic of Ragusa.

    Origins
    Originally from Lucca, the family arrived in Ragusa around 930: Wappenbuch von Dalmatien (Heyer Von Rosenfeld), Storia di Raugia (Lucca 1595), Ragusa (Skurla 1876), and Istria e Dalmazia (Semi Tacconi).

    In the thirteenth century, three generations of this family took leading roles in the public life in Dubrovnik.

    Three hundred years later, the poet Ivan Gundulić 1589-1638 (Giovanni Gondola, son of Francesco Count of Gondola, who died in 1624, had been knez five times) became the most significant person in the Gundulic family, being named the Count in Konavle in 1615 and 1619. In 1634 he became a senator. At the end of 1638 he was elected to the Small Parliament but died before he was able to take office.

    Ragusan house of Ghetaldi-Gondola
    Giovanni's son, Francesco, served the Austrian Empire and Polish King Jan III Sobieski in 1683, defeating the Ottoman Turks in the Battle of Vienna. The family then obtained fiefdoms from Leopold I, Holy Roman Emperor. The other son Segismondo, (Sisko) was many times knez of Ragusa.

    The members of these lines follow.
    Document printed at the printing house of Trojan Gundulic in Belgrade, 1552
    The Giovanni Gondola/Ivan Gundulić lineage
    This line begins with Giovanni Gondola, who married with Maria Victoria Condezza di Strozzi, have two children, Francesco Antonio Gondola (without descendants of male), who die in 1717, in the familiar palace of the city of Vienna "Renngasse", and Segismondo Gondola, that married with Catterina De Nale, have four children. Francesco Gondola, Giovanni Gondola, Hieronymus Gondola and Segismondo. Francesco, obtains the fiefdoms in June 21 1719, after his death his son inherits Francesco Guiseppe Gondola, archbishop of Paderborner Dom (1752 - 1764), who is born in Vienna in 1711 and dies in 1774, as well holds the fiefdoms from 1764, his cousin, son of Segismondo (II), *Segismondo Domenico, Count De Gondola, married with Francesca di Bona, not have any children.

    In 1787, Segismondo adopted Francesco Ghetaldi-Gondola, the son of his sister Catterina County of Gondola. Catterina married Matheo Ghetaldi (December 30, 1705–March 13, 1776). The testamentary condition took place in 1799, uniting the two families, creating the Ghetaldi-Gondola family.
    Poslednji put ažurirao/la Mrkalj : 11.07.2010. u 17:50

  11. #11
    Veoma poznat Akay (avatar)
    Učlanjen
    21.02.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Млечни пут
    Poruke
    10.963
    Reputaciona moć
    640

    Podrazumevano Re: Војислављевћи и Немањићи "побочна линија" династије Трпимировић - још један хрв.

    Citat Original postavio Slaven777 Pogledaj poruku
    Ne slažem se. Mislim da malo ljudi čita wikipediju i da su u pitanju prvenstveno mladi. A i ako čitaju, nek' čitaju i posle zbog toga plaćaju lošim ocjenama i slično (znam jednog klinca koji je oboren na ispitu zato što je koristio wikipediju kao izvor).

    Ruđer Josip Bošković i Ivan Gundulić po izvorima zaista i jesu Hrvati, tu su srpski izvori u manjini (dobro doduše, oko Boškovića postoji jedan spor i nema šireg koncenzusa, ali Gundulića više ni nacionalistički Srbi ne svojataju).
    Нетачно Славене.

    У старијим издањима "Енциклопедије Британике" за Гундулића пише да је Србин,а за Бошковића - Србо-Хрват (како већ),

    Не ради се ту о својатању.Чини ми се да си ти рекао да су то "романтичарске" "теорије", односно виђења - но то треба још мало да "појасниш".

    И поједина Гундулићева књижевна дела су препуна патриотизма,а између осталог помињу се Немањићи,српски деспоти итд.

    Ово сам још давно нашао на интернету - вреди прочитати.

    O JEDNOM ZANIMLJIVOM NALAZU U BIBLIOTECI SANU ILI JEDNO MOGUĆE ČITANJE PLAKATA


    Još 1958. godine kupila je Biblioteka SANU od Srpske književne zadruge jednu fasciklu u kojoj se nalazilo nekoliko plakata s kraja prošlog veka. Nekim slučajem ostala je ta fascikla zaturena sve do nedavno, kada je, opet igrom slučaja, pronađena i stigla na obradu. Već je letimičan pogled pokazao da se radi o veoma zanimljivom materijalu vezanom za kulturnu i političku istoriju Dubrovnika u poslednje dve decenije prošlog veka. Na žalost, mi više ne možemo da saznamo ništa o prethodnom vlasniku ovih plakata koji je, bez sumnje (a vidi se to po izboru materijala kao i po marginalijama), bio pomni proučavalac i pravi znalac. Posle kraćeg istraživanja postalo je jasno da se dokumenta koja su pred nama opiru strogoj bibliotečkoj obradi po nekim formalnim odlikama kao što su, na primer, hronološki red, izdavač ili format, nego da imaju neku imanentnu logiku i da nam nude nekoliko zanimljivih priča koje se slivaju u dragoceno svedočanstvo i živu istorijsku sliku jedne faze narodnog preporoda u Dubrovniku. Potpuno smo svesni da ovaj rad u mnogome izlazi iz okvira bibliotekarstva, ali mi zaista nismo mogli da odolimo iskušenju da zabeležimo ono mnoštvo zanimljivih podataka do kojih smo dolazili tragajući za činjenicama relevantnim za bibliotečku obradu. Isto tako svesno smo izbegli da se dotičemo složenog problema srpsko-hrvatskih političkih odnosa, osim koliko je to zahtevao jedan od naših plakata, iako je prethodni vlasnik verovatno i to imao na umu kada je sakupio materijal koji je u najvećoj meri vezan za onaj krug ličnosti koje su se deklarisale kao Srbi katolici koji su u to vreme bili u oštroj opreci sa predstavnicima hrvatske političke opcije. To, naravno, ne znači da sporimo uticaj političkog nejedinstva i stranačkih borbi na kulturna zbivanja u Dubrovniku.—


    PROSLAVA TRISTOGODIŠNJICE ROĐENJA IVANA GUNDULIĆA U DUBROVNIKU

    Da se vratimo Dubrovniku i načelniku grada Vlahu DeGiulliu koji je 6. januara 1888. godine potpisao još jedan, dakle treći, naš plakat. Ovom prilikom potpisani poziva sugrađane da uzmu učešće u proslavi tristogodišnjice rođenja "neumrloga sina ovoga grada i najvećega pjesnika cijeloga našega naroda, Ivana Frana Gundulića." Na njegovu čast i slavu, čitamo dalje, rodni mu grad postavlja u crkvi S. Dominika ploču za uspomenu.

    Za ovu proslavu Dubrovnik je počeo da se sprema nekoliko godina ranije s namerom da se toga dana otkrije spomenik Ivanu Gunduliću, a ne samo spomen-ploča, kako ovde saznajemo. Predlog je došao iz redova Srpske dubrovačke omladine. Na sednici opštinskog veća održanoj 9. marta 1880. bilo je odlučeno da se imenuje odbor od pet osoba koje su imale zadatak da prouče gde i kako bi se mogao podići dostojni spomenik i kako bi se mogla nabaviti za to potrebna sredstva.18 Odbor su sačinjavali Medo Pucić, Pero Budmani, Ivo Kaznačić, dum Mato Vodopić i Luko Zore. Evo šta o tome 1892. godine kaže jedan proglas objavljen u prvom broju lista Dubrovnik: "Već 1884. godine naročiti odbor bješe rasturio proglas na narod, kojim je pozivao sve rodoljube da podupru podizanje spomenika velikome Gunduliću u ovome gradu, pjesnikovoj kolijevci, a to o tristotoj obljetnici od njegova rogjenja, koja se navršila god. 1888. Mnogo se je rodoljuba odazvalo tome pozivu oda sviju strana slavenskoga svijeta, te od toga ima dovle dobrijeh 11000 fiorina. - To je lijepo glavno, kad promislimo o ekonomnom jadu našega naroda u opće, ali nije dovoljno odista da se podigne biljeg koji Gundulić dostoji. …Pokle nam dokle nije na žalost za rukom pošlo, da mu tristotu obljetnicu od njegova rogjenja, spomenikom proslavimo, pregnimo dajbudi da se sve spravi čim prije, a odbor je uglavio god. 1893. i licem na 20 Maja, u koji dan pada smrt Osmana, protagoniste njegove glavne pjesme …" Načelnik ovog odbora bio je Marinica Đorđi. Listajući dalje ove novine videćemo u broju 24 za istu godinu da je Vlaho DeGiulli priložio 10 fiorina, a Niko Pucić 5. Najveći novčani prilog dao je kralj Srbije Aleksandar Obrenović. I najzad, u nedelju 25. juna 1893. otkriven je Gundulićev spomenik na Poljani, najvećem trgu u Dubrovniku19. Gundulićev kip od tuča, u vlastelinskoj odori, sa knjigom u levoj ruci i perom podignutim u desnoj, delo je poznatog hrvatskog vajara Ivana Rendića iz Brača. Ali, pet godina pre toga, kao što kaže naš plakat, u zidu na dnu crkve dominikanaca, poznate i kao "Rozarija", postavljena je mramorna ploča "koju je općinsko vijeće umetnulo na uspomenu 300-godišnjice rođenja slavnoga Gundulića, pošto se je do tada cenilo, da je tu ukopan. Ploča je svečano otkrivena dne 8 siječnja 1888, uz misu, uz prigodno slovo, i uz polaganje vijenaca. S protivne strane nameštena je spomen-ploča Medu Puciću. Na obima su pločama natpisi u latinskom jeziku …"20 Ploča je na crkvenom zidu sa desne strane, a na njoj se čita sledeći natpis:
    JOANNI • FRANC • GONDOLAE
    RHACUSINO
    TRECENTESIMUM • DIEM • ANNIVERSARIUM
    AB • EIUS • ORTU
    CELEBRANTES
    A • D • VI • ID • IAN • MDCCCLXXXVIII
    CIVES
    P.

    Opštinsko veće je, dakle, postavilo mermernu ploču u crkvi dominikanaca jer je mislilo da je Ivan Gundulić tu sahranjen. Međutim, samo nekoliko dana pre otkrivanja Rendićevog spomenika, 1893, doznalo se da je najveći pesnik Dubrovnika zapravo pokopan u crkvi male braće. Beleška o tome pronađena je u knjizi mrtvih (Folio 15. Libr. Mort. N. 274).21

    I ovu proslavu, kao i sve prethodne, pratila je obavezna iluminacija grada kao i gradska muzika. Ovom prilikom, čitamo dalje, predviđena je i "tombola". Tombola se u Dubrovniku
    igrala na dan Sv. Vlaha još od 1842. godine. Živopisnu sliku uzbuđenja koje je obuzimalo igrače na Placu možemo pročitati kod Josipa Berse22. Dubrovčani su veoma voleli verske i državne svečanosti i pratili su sa velikim interesovanjem svako delo svoje vlade. Uz to, dubrovački puk je voleo sve što je lepo i plemenito pa je i ovom prilikom ispunio crkvu dominikanaca i grad.


    ________________________________________

    16 v. Kosta Milutinović (O pokretu Srba katolika u Dalmaciji, Dubrovniku i Boki Kotorskoj 1848-1914, Zbornik o Srbima u Hrvatskoj, Beograd, SANU 1989, str. 82.
    17 Tuzla (Tisak i naklada N. Pissenbergera i J. Schnurmachera, (b. g.)
    18 v. Život i rad Ćiva Frana Gundulića i kratak opis poglavitijeh zgrada Dubrovnika, Dubrovnik, D. Pretner, 1893.
    19 Dubrovnik god. II, br. 1, 1893.
    20 Petar Kuničić (Mjesec dana pješke (putopis od Korčule do Cetinja, Zadar, Brzotiskom (Narodnoga lista (, 1898, str. 199.
    21 v. Život i rad Ćiva Frana Gundulića i kratak opis poglavitijeh zgrada Dubrovnika, Dubrovnik, D. Pretner, 1893.

    http://www.sanu.ac.rs/Biblioteka/Plakat.pdf



    А шта има "спорно" око Бошковића (хајде да наставимо,кад смо већ кренули у овом смеру) . отац Србин који се покатоличио а мајка Италијанка . и како смо ми на крају из таквог споја добили "хрватског знанственика" ?
    Poslednji put ažurirao/la Akay : 11.07.2010. u 17:56
    Буди промена коју желиш да видиш у свету.

  12. #12
    Domaćin
    Učlanjen
    17.08.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Zadar
    Poruke
    3.820
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Војислављевћи и Немањићи "побочна линија" династије Трпимировић - још један хрв.

    Citat Original postavio Alhemym007 Pogledaj poruku
    Нетачно Славене.

    У старијим издањима "Енциклопедије Британике" за Гундулића пише да је Србин,а за Бошковића - Србо-Хрват (како већ),

    Не ради се ту о својатању.Чини ми се да си ти рекао да су то "романтичарске" "теорије", односно виђења - но то треба још мало да "појасниш".

    И поједина Гундулићева књижевна дела су препуна патриотизма,а између осталог помињу се Немањићи,српски деспоти итд.

    Ово сам још давно нашао на интернету - вреди прочитати.

    O JEDNOM ZANIMLJIVOM NALAZU U BIBLIOTECI SANU ILI JEDNO MOGUĆE ČITANJE PLAKATA


    Još 1958. godine kupila je Biblioteka SANU od Srpske književne zadruge jednu fasciklu u kojoj se nalazilo nekoliko plakata s kraja prošlog veka. Nekim slučajem ostala je ta fascikla zaturena sve do nedavno, kada je, opet igrom slučaja, pronađena i stigla na obradu. Već je letimičan pogled pokazao da se radi o veoma zanimljivom materijalu vezanom za kulturnu i političku istoriju Dubrovnika u poslednje dve decenije prošlog veka. Na žalost, mi više ne možemo da saznamo ništa o prethodnom vlasniku ovih plakata koji je, bez sumnje (a vidi se to po izboru materijala kao i po marginalijama), bio pomni proučavalac i pravi znalac. Posle kraćeg istraživanja postalo je jasno da se dokumenta koja su pred nama opiru strogoj bibliotečkoj obradi po nekim formalnim odlikama kao što su, na primer, hronološki red, izdavač ili format, nego da imaju neku imanentnu logiku i da nam nude nekoliko zanimljivih priča koje se slivaju u dragoceno svedočanstvo i živu istorijsku sliku jedne faze narodnog preporoda u Dubrovniku. Potpuno smo svesni da ovaj rad u mnogome izlazi iz okvira bibliotekarstva, ali mi zaista nismo mogli da odolimo iskušenju da zabeležimo ono mnoštvo zanimljivih podataka do kojih smo dolazili tragajući za činjenicama relevantnim za bibliotečku obradu. Isto tako svesno smo izbegli da se dotičemo složenog problema srpsko-hrvatskih političkih odnosa, osim koliko je to zahtevao jedan od naših plakata, iako je prethodni vlasnik verovatno i to imao na umu kada je sakupio materijal koji je u najvećoj meri vezan za onaj krug ličnosti koje su se deklarisale kao Srbi katolici koji su u to vreme bili u oštroj opreci sa predstavnicima hrvatske političke opcije. To, naravno, ne znači da sporimo uticaj političkog nejedinstva i stranačkih borbi na kulturna zbivanja u Dubrovniku.—


    PROSLAVA TRISTOGODIŠNJICE ROĐENJA IVANA GUNDULIĆA U DUBROVNIKU

    Da se vratimo Dubrovniku i načelniku grada Vlahu DeGiulliu koji je 6. januara 1888. godine potpisao još jedan, dakle treći, naš plakat. Ovom prilikom potpisani poziva sugrađane da uzmu učešće u proslavi tristogodišnjice rođenja "neumrloga sina ovoga grada i najvećega pjesnika cijeloga našega naroda, Ivana Frana Gundulića." Na njegovu čast i slavu, čitamo dalje, rodni mu grad postavlja u crkvi S. Dominika ploču za uspomenu.

    Za ovu proslavu Dubrovnik je počeo da se sprema nekoliko godina ranije s namerom da se toga dana otkrije spomenik Ivanu Gunduliću, a ne samo spomen-ploča, kako ovde saznajemo. Predlog je došao iz redova Srpske dubrovačke omladine. Na sednici opštinskog veća održanoj 9. marta 1880. bilo je odlučeno da se imenuje odbor od pet osoba koje su imale zadatak da prouče gde i kako bi se mogao podići dostojni spomenik i kako bi se mogla nabaviti za to potrebna sredstva.18 Odbor su sačinjavali Medo Pucić, Pero Budmani, Ivo Kaznačić, dum Mato Vodopić i Luko Zore. Evo šta o tome 1892. godine kaže jedan proglas objavljen u prvom broju lista Dubrovnik: "Već 1884. godine naročiti odbor bješe rasturio proglas na narod, kojim je pozivao sve rodoljube da podupru podizanje spomenika velikome Gunduliću u ovome gradu, pjesnikovoj kolijevci, a to o tristotoj obljetnici od njegova rogjenja, koja se navršila god. 1888. Mnogo se je rodoljuba odazvalo tome pozivu oda sviju strana slavenskoga svijeta, te od toga ima dovle dobrijeh 11000 fiorina. - To je lijepo glavno, kad promislimo o ekonomnom jadu našega naroda u opće, ali nije dovoljno odista da se podigne biljeg koji Gundulić dostoji. …Pokle nam dokle nije na žalost za rukom pošlo, da mu tristotu obljetnicu od njegova rogjenja, spomenikom proslavimo, pregnimo dajbudi da se sve spravi čim prije, a odbor je uglavio god. 1893. i licem na 20 Maja, u koji dan pada smrt Osmana, protagoniste njegove glavne pjesme …" Načelnik ovog odbora bio je Marinica Đorđi. Listajući dalje ove novine videćemo u broju 24 za istu godinu da je Vlaho DeGiulli priložio 10 fiorina, a Niko Pucić 5. Najveći novčani prilog dao je kralj Srbije Aleksandar Obrenović. I najzad, u nedelju 25. juna 1893. otkriven je Gundulićev spomenik na Poljani, najvećem trgu u Dubrovniku19. Gundulićev kip od tuča, u vlastelinskoj odori, sa knjigom u levoj ruci i perom podignutim u desnoj, delo je poznatog hrvatskog vajara Ivana Rendića iz Brača. Ali, pet godina pre toga, kao što kaže naš plakat, u zidu na dnu crkve dominikanaca, poznate i kao "Rozarija", postavljena je mramorna ploča "koju je općinsko vijeće umetnulo na uspomenu 300-godišnjice rođenja slavnoga Gundulića, pošto se je do tada cenilo, da je tu ukopan. Ploča je svečano otkrivena dne 8 siječnja 1888, uz misu, uz prigodno slovo, i uz polaganje vijenaca. S protivne strane nameštena je spomen-ploča Medu Puciću. Na obima su pločama natpisi u latinskom jeziku …"20 Ploča je na crkvenom zidu sa desne strane, a na njoj se čita sledeći natpis:
    JOANNI • FRANC • GONDOLAE
    RHACUSINO
    TRECENTESIMUM • DIEM • ANNIVERSARIUM
    AB • EIUS • ORTU
    CELEBRANTES
    A • D • VI • ID • IAN • MDCCCLXXXVIII
    CIVES
    P.

    Opštinsko veće je, dakle, postavilo mermernu ploču u crkvi dominikanaca jer je mislilo da je Ivan Gundulić tu sahranjen. Međutim, samo nekoliko dana pre otkrivanja Rendićevog spomenika, 1893, doznalo se da je najveći pesnik Dubrovnika zapravo pokopan u crkvi male braće. Beleška o tome pronađena je u knjizi mrtvih (Folio 15. Libr. Mort. N. 274).21

    I ovu proslavu, kao i sve prethodne, pratila je obavezna iluminacija grada kao i gradska muzika. Ovom prilikom, čitamo dalje, predviđena je i "tombola". Tombola se u Dubrovniku
    igrala na dan Sv. Vlaha još od 1842. godine. Živopisnu sliku uzbuđenja koje je obuzimalo igrače na Placu možemo pročitati kod Josipa Berse22. Dubrovčani su veoma voleli verske i državne svečanosti i pratili su sa velikim interesovanjem svako delo svoje vlade. Uz to, dubrovački puk je voleo sve što je lepo i plemenito pa je i ovom prilikom ispunio crkvu dominikanaca i grad.


    ________________________________________

    16 v. Kosta Milutinović (O pokretu Srba katolika u Dalmaciji, Dubrovniku i Boki Kotorskoj 1848-1914, Zbornik o Srbima u Hrvatskoj, Beograd, SANU 1989, str. 82.
    17 Tuzla (Tisak i naklada N. Pissenbergera i J. Schnurmachera, (b. g.)
    18 v. Život i rad Ćiva Frana Gundulića i kratak opis poglavitijeh zgrada Dubrovnika, Dubrovnik, D. Pretner, 1893.
    19 Dubrovnik god. II, br. 1, 1893.
    20 Petar Kuničić (Mjesec dana pješke (putopis od Korčule do Cetinja, Zadar, Brzotiskom (Narodnoga lista (, 1898, str. 199.
    21 v. Život i rad Ćiva Frana Gundulića i kratak opis poglavitijeh zgrada Dubrovnika, Dubrovnik, D. Pretner, 1893.

    http://www.sanu.ac.rs/Biblioteka/Plakat.pdf



    А шта има "спорно" око Бошковића (хајде да наставимо,кад смо већ кренули у овом смеру) . отац Србин који се покатоличио а мајка Италијанка . и како смо ми на крају из таквог споја добили "хрватског знанственика" ?
    A kako ste dobili Srpskog znanstvenika Josifa Pancica ili pisca Ivu Andrica? Ili mafijasa Ljubomira Magaša i li nogometasa Drgana Mancea? Ima takvih primjera koliko hoces. Tu su jos i vas najveci filozof Seselj, pa onaj neki Frenki i slicni.

  13. #13
    Veoma poznat Moračanin (avatar)
    Učlanjen
    07.12.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    11.370
    Reputaciona moć
    309

    Podrazumevano Re: Војислављевћи и Немањићи "побочна линија" династије Трпимировић - још један хрв.

    Gundulići nijesu nikad bili Srbi.
    To je stara aristokratska porodica iz Dubrovnika.
    Ivanov otac je bio Frane Gundulić dubrovački senator.
    On je dosta prevodio i pisao na italijanskom, pa otuda poneđe ima i ono njegovo ime na italijanskom.

  14. #14
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.964
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    511

    Podrazumevano Re: Војислављевћи и Немањићи "побочна линија" династије Трпимировић - још један хрв.

    Citat Original postavio Moračanin Pogledaj poruku
    Gundulići nijesu nikad bili Srbi.
    To je stara aristokratska porodica iz Dubrovnika.
    Ivanov otac je bio Frane Gundulić dubrovački senator.
    On je dosta prevodio i pisao na italijanskom, pa otuda poneđe ima i ono njegovo ime na italijanskom.
    Pa ko je i rekao da su bili Srbi????

    Reč je o tome da je Gundulić pisao srpskim jezikom i, između ostalih, o srpskim temama, pa je zato srpski pesnik. Tako je i Danlio Kiš srpski književnik.

  15. #15
    Domaćin
    Učlanjen
    17.08.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Zadar
    Poruke
    3.820
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Војислављевћи и Немањићи "побочна линија" династије Трпимировић - још један хрв.

    Citat Original postavio Mrkalj Pogledaj poruku
    Pa ko je i rekao da su bili Srbi????

    Reč je o tome da je Gundulić pisao srpskim jezikom i, između ostalih, o srpskim temama, pa je zato srpski pesnik. Tako je i Danlio Kiš srpski književnik.
    A ti si hrvatski forumas jer cesto pises o Hrvatima

  16. #16
    Veoma poznat Moračanin (avatar)
    Učlanjen
    07.12.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    11.370
    Reputaciona moć
    309

    Podrazumevano Re: Војислављевћи и Немањићи "побочна линија" династије Трпимировић - још један хрв.

    Citat Original postavio Mrkalj Pogledaj poruku
    Pa ko je i rekao da su bili Srbi????

    Reč je o tome da je Gundulić pisao srpskim jezikom i, između ostalih, o srpskim temama, pa je zato srpski pesnik. Tako je i Danlio Kiš srpski književnik.
    Sjetih se ovih stihova:

    U ovaj den ki dohodi,
    Jednom nama na godište,
    U ki slatki mi slobodi,
    Činim ovdi svetilište,
    **************
    Kolo sreće uokoli,
    Vrteći se ne prestaje,
    Ko bi gori etoj doli,
    A tko doli, gor ustaje,
    *********************

    Sad vrh sablje kruna pada,
    Sad vrh sablje kruna visi,
    Sad an carstvo rob s uzvisi
    A ko car bi, rob je sada.
    Poslednji put ažurirao/la Moračanin : 11.07.2010. u 22:37

  17. #17
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.964
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    511

    Podrazumevano Re: Војислављевћи и Немањићи "побочна линија" династије Трпимировић - још један хрв.

    Citat Original postavio Marin80 Pogledaj poruku
    A ti si hrvatski forumas jer cesto pises o Hrvatima
    Analogija ti puca jer ja jesam Srbin, kao i mojih osmoro prababa i pradedova, pišem na srpskom jeziku, a jedino što u Gundulića ima hrvatsko jeste da se njegov grob od 1992. sticajem okolnosti našao u Hrvatskoj. Kako već rekoh, čovek se zvao Đovani, nadimak Đivo a pisao je na srpskom. Šta više, Deretić je njegov sledbenik kada Gundulić kaže da je Aleksandar Veliki bio Srbin.

  18. #18
    Domaćin
    Učlanjen
    17.08.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Zadar
    Poruke
    3.820
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Војислављевћи и Немањићи "побочна линија" династије Трпимировић - још један хрв.

    Citat Original postavio Mrkalj Pogledaj poruku
    Analogija ti puca jer ja jesam Srbin, kao i mojih osmoro prababa i pradedova, pišem na srpskom jeziku, a jedino što u Gundulića ima hrvatsko jeste da se njegov grob od 1992. sticajem okolnosti našao u Hrvatskoj. Kako već rekoh, čovek se zvao Đovani, nadimak Đivo a pisao je na srpskom. Šta više, Deretić je njegov sledbenik kada Gundulić kaže da je Aleksandar Veliki bio Srbin.
    A gdje mu je grob bio do 1992. u Srbiji mozda? Pa sto ako bi se zvao Đovani to znaci da nije Hrvat nego Srbin? Zvao se je Ivan a ne Jovan ili Đovani. Razlog zasto Marko Marulic, Bartul Kasic, Faust Vrancic... imaju i ime na latinskom ili Talijanskom je taj sto je Dalmacija bila pod Mlecima i imena Hrvata su prevodili na svoj jezik.

    Marko Marulić (lat. Marcus Marulus Spalatensis), Bartol Kašić, isto Bartul Kašić, Bartholomaeus Cassius, Bartolomeo Cassio, Faust Vrančić (lat. Faustus Verantius...

  19. #19
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.964
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    511

    Podrazumevano Re: Војислављевћи и Немањићи "побочна линија" династије Трпимировић - још један хрв.

    Ništa ti ne znaš momče. Iz kojih to izvora zaključuješ da se Đovani don Gondola zvao Ivan, a iz kojih da je bio Hrvat? Niti mu je grob bio u Srbiji niti je Srbin - to jednostavno izmišljaš. Grob je bio u Jugoslaviji a on je bio Italijan.

    Marku Maruliću mati je bila italijanka i zvala se Bona a otac Vlah. Za Verancijusa i Kasija sasvim su proizvoljna - dakle lažna - prezimena Kašić i Vrančić. Jadnostavno, nema pisanih dokaza. To što je Dalmacija bila pod Venecijom, znači da je u gradovima bila sva sila Italijanskog življa pa nema nikakvog opravdanja - ali ima političkog interesa - u njihovnom masovnom pohrvaćivanju. Tako ste pokušali i sa Korčuljaninom Markom Polom (Polićem), ali je on za Italijane bio značajan, pa ste tu ispušili. Ove drugi, tipa della Belle, Mikalje, Kasija za njih su buranija pa vam tu zbog interesa svete (žitke) stolice puštaju na volju.
    Poslednji put ažurirao/la Mrkalj : 12.07.2010. u 00:34

  20. #20
    Domaćin
    Učlanjen
    17.08.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Zadar
    Poruke
    3.820
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Војислављевћи и Немањићи "побочна линија" династије Трпимировић - још један хрв.

    Citat Original postavio Mrkalj Pogledaj poruku
    Ništa ti ne znaš momče. Iz kojih to izvora zaključuješ da se Đovani don Gondola zvao Ivan, a iz kojih da je bio Hrvat? Niti mu je grob bio u Srbiji niti je Srbin - to jednostavno izmišljaš. Grob je bio u Jugoslaviji a on je bio Italijan.

    Marku Maruliću mati je bila italijanka i zvala se Bona a otac Vlah. Za Verancijusa i Kasija sasvim su proizvoljna - dakle lažna - prezimena Kašić i Vrančić. Jadnostavno, nema pisanih dokaza. To što je Dalmacija bila pod Venecijom, znači da je u gradovima bila sva sila Italijanskog življa pa nema nikakvog opravdanja - ali ima političkog interesa - u njihovnom masovnom pohrvaćivanju. Tako ste pokušali i sa Korčuljaninom Markom Polom (Polićem), ali je on za Italijane bio značajan, pa ste tu ispušili. Ove drugi, tipa della Belle, Mikalje, Kasija za njih su buranija pa vam tu zbog interesa svete (žitke) stolice puštaju na volju.
    Cijeli svijet ih smatra Hrvatima osim tebe i slicnih.

  21. #21
    Primećen član
    Učlanjen
    12.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    905
    Reputaciona moć
    47

    Podrazumevano Re: Војислављевћи и Немањићи "побочна линија" династије Трпимировић - још један хрв.

    Citat Original postavio Marin80 Pogledaj poruku
    Cijeli svijet ih smatra Hrvatima osim tebe i slicnih.
    Hoćeš reći : cijela Hrvatska ih smatra Hrvatima osim tebe i sličnih.

  22. #22
    Veoma poznat Akay (avatar)
    Učlanjen
    21.02.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Млечни пут
    Poruke
    10.963
    Reputaciona moć
    640

    Podrazumevano Re: Војислављевћи и Немањићи "побочна линија" династије Трпимировић - још један хрв.

    Citat Original postavio Marin80 Pogledaj poruku
    Cijeli svijet ih smatra Hrvatima osim tebe i slicnih.
    Могу ти само рећи да је један твој земљак управо радио на томе - и направио "добар посао" (да су ми прихватили коначни захтев ти би сада примао плату од 4000 руђера,нпр) - и то у право време,када се Срби уопште нису "интересовали" за та питања....


    Гундулић и Бошковић су првенствено ДУБРОВЧАНИ као што је и Carlo Goldoni Млетак - Дубровачка република - Млетачка република...


    Oвде имате фантастичне податке о Гундулићу - http://srcekrajine.net/diskusije/index.php?topic=1734.0
    Буди промена коју желиш да видиш у свету.

  23. #23
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.964
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    511

    Podrazumevano Re: Војислављевћи и Немањићи "побочна линија" династије Трпимировић - још један хрв.

    Citat Original postavio Slaven777 Pogledaj poruku
    Gundulića više ni nacionalistički Srbi ne svojataju.
    "SANU je Gundulića uvrstila među 100 najznamenitijih Srba, dok se u Hrvatskoj smatra jednim od najznačajnijih hrvatskih pesnika.
    Potomci Gundulića bivaju proterani iz Duborvnika kao Srbi-katolici početkom 20. veka."


  24. #24
    Veoma poznat Akay (avatar)
    Učlanjen
    21.02.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Млечни пут
    Poruke
    10.963
    Reputaciona moć
    640

    Podrazumevano Re: Војислављевћи и Немањићи "побочна линија" династије Трпимировић - још један хрв.

    Citat Original postavio Mrkalj Pogledaj poruku
    "SANU je Gundulića uvrstila među 100 najznamenitijih Srba, dok se u Hrvatskoj smatra jednim od najznačajnijih hrvatskih pesnika.
    Potomci Gundulića bivaju proterani iz Duborvnika kao Srbi-katolici početkom 20. veka."

    Немој Мрки,то је романтичарски приступ,барем тако Славен каже.
    Буди промена коју желиш да видиш у свету.

  25. #25
    Domaćin
    Učlanjen
    17.08.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Zadar
    Poruke
    3.820
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Војислављевћи и Немањићи "побочна линија" династије Трпимировић - још један хрв.

    Cime se vi bavite hehehe. Osporavate Hrvatima njihove pisce i dokazujete da su Talijani, Srbi , ovi, oni. Tko vam je kriv sto nemate ko Hrvati staru i vrijednu knjizevnost i kulturu. Pomirite se da nemate i ne kradite od drugih.


Slične teme

  1. Odgovora: 38
    Poslednja poruka: 01.07.2010., 08:40
  2. Odgovora: 32
    Poslednja poruka: 23.04.2010., 19:38
  3. Још један "напад" ципелом
    Autor acabg u forumu Politika
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 28.01.2010., 13:49
  4. Odgovora: 22
    Poslednja poruka: 24.11.2009., 08:45

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •