Ma bio je mlad ali je uvek bio metiljav, ni u vojsku kraljevine ga nisu primili.
I metiljavi mogu djecu praviti:
PRIBELEŠKA O RAZGOVORIMA SA MITROPOLITOM AMFILOHIJEM RADOVIĆEM, DRUGA POLOVINA MAJA 2008. GODINE, SA ZAKAŠNJENJEM OD GODINU DANAANA
BEOGRAD, 8. septembar 2009. godine
Pozvao me preko telefona o. Jovan Blagojević, protojerej
crkve Svetog Marka u Beogradu, i reka da su on i
o. Miodrag Popović, urednik Pravoslavlja, razgovarali,
da bi bilo dobro za Crkvu da ja odem i razgovaram sa
mitropolitom Amfilohijem Radovićem, koga je Sveti
arhijerejski sinod SPC, po odobrenju patrijarha Pavla
Stojčevića, ovlastio da zamenjuje patrijarha, dok je on
(bolešću) odsutan, to jest, nesposoban da vrši dužnost
patrijarha. Bilo je to nekoliko dana kasnije kada je objavljena
takva vest u maju 2008. godine.
Tražio sam prijem, koji je Visokopreosvećeni odmah prihvatio
i zakazao mi isti u svom apartmanu u Patrijaršiji, u
večernjim satima, posle završetka samog večernja u Sabornoj
crkvi u Beogradu, da će me primiti.
Kad sam došao kod Mitropolita Amfilohija, u svoje
vreme uzornog revnitelja Pravoslavlja i Svetosavlja, uzeo
sam blagoslov, čestitao mu na postavljenju i, koliko se
sećam, naš razgovor se vodio u ovom tonu:
Visokopreosvećeni, pruža Vam se prilika da sada
razvlastite mafiju u SPC koja krade SPC, vrši simoniju
prodajući parohije za novac, koja živi nedostojno svog
visokog duhovnog pozvanja. Čak mnogi od arhijereja i sve-
štenika žive bludno, luksuzno i perverzno, pa da se onda,
kad očistite SPC od mafije, okružite dobrim, poštenim i
uglednim sveštenicima, kojih, hvala Bogu, ima u Beogradu.
- Aaa, ja to neću raditi!
- Zašto pobogu, odgovorih ja, videći da Mitropolita
interesuje samo položaj patrijarha, a ne stanje u SPC? Zar
nije sam Gospod Hristos isterao trgovce iz hrama (sr. Mt. 21,
12; Mk. 11, 15; Lk. 19, 46), da ga ne profanišu svojim poslom,
a trgovci su, u odnosu na lopove i našu mafiju u SPC,
pošteni ljudi, jer razmenjuju dobra koja nam je dao Bog, a ne
kradu jedni od drugih, niti kradu Crkvu, što je neoprostiv
greh. A Vi nećete te nečasne ljude da isterate iz Hrama, Ne
znam zašto, osim ako i Vi nemate nekakav interes od njih, da
ste podlegli njihovom uticaju ili, ne daj Bože, potkupljeni
od nekog od njih da to ne činite.
- Ja sam za sada samo zamenik patrijarha, a ne i patrijarh.
- Pa zar ćete opet, iako ste patrijarhov zamenik, dozvoliti
da protojerej, za koga kažu da je sa patrijarhom u bliskom
srodstvu, da zato vlada starim i nemoćnim patrijarhom i
našom Crkvom, da prodaje parohije sveštenicima, enormno
se bogateći, čineći greh simonije, mita – korupcije, kako li
se već to zove, pravim se ja nevešt.
- Žarko, moraš to shvatiti; patrijarh je star i treba da mu
se nađe neko pri ruci. Osim toga, oni četrdeset godina
sarađuju zajedno i navikli su jedan na drugog.
- Ali to ne daje pravo protojereju da vrši simoniju, prodajući
parohije, kompromitujući i samog patrijarha. Zar Vi
ne znate da se priča da se taj prota oženio patrijarhovom
vanbračnom ćerkom?
- U tom trenutku Mitropolit, koji je sa mnom pričao mirno
i staloženo, kako to samo on ume, u odnosu na mene koji sam
govorio skoro kroz suze i u grču, planu i odbrusi mi:
- Nemoj to i tako da govoriš; ono što širi CIA i neprijatelji
Crkve!
- Kakva CIA? Ja vam mogu dovesti najmanje deset vrsnih
intelektualaca koji bi vam mogli potvrditi ovo što vam
govorim, I ne govorim ja ovo iz zluradosti nego što me boli
sve što se dešava u našoj Crkre vi, a ne bi smelo ni , iako
i sam ne mogu da verujem u tako nešto, jer po kanonima ni po
zakletvi episkopa, ni po njihovom polaganju monaških zaveta,
a znamo da ima episkopa koji imaju vanbračnu decu i žene.
- Znaš li ti da patrijarha mnogi smatraju za sveca. Kod
mene u Crnoj Gori, čak i komunisti govore da je on svetitelj.
- Pa, poslovica kaže: „svaki Cigo svoga konja hvali“!
- Šta ti to znači?, upita me pomalo začuđeno Mitropolit.
- Zar vam nije čudno da komunisti, bezvernici, koji ne znaju
ni šta je Boga, ni šta je svetost, ni šta je vera, hvale i
proglašavaju našeg patrijarha za svetitelja još za vreme
njegovog života, a u poslednjem trenutku taj „svetitelj“ može
da se pogordi, da izgubi veru, a mi znamo da je naš patrijarh
Pavle u Sarajevskoj bogosloviji bio aktivista komunista,
držao komunističku literaturu, na demostracijama i da je
1939. uzvikivao parole na Miljacki: Dole srpski kralj! Da je,
pre monašenja, služio u zloglasnoj OZNi i Oznaše i tu, kako
se priča, smrtno ogrešio svoju dušu, možda i nekim ubistvima.
- Sve ti znaš! Otkud tebi takve informacije?
-
- Pa znam ono što znam. I to što znam, moram i da pričam.
Ali, mnoge od ovih stvari su mi pričali školski drugovi iz
Bogoslovije samog patrijarha, a i sam sâm davao intervjue o
tome da je patrijarh školski drug (sa Bogoslovskog fakulteta)
Svetozar, otac Slobodana Miloševića, da su istog dana
istog meseca (oktobra 1942.), u jeku Drugog svetskog rata,
diplomirali na Bogoslovskom fakultetu SPC: patrijarh
Pavle, German, mitropolit Vladislav, episkop Boca, „mitropolit“
skopski Dositej, Svetozar Milošević i cela garnitura
koja je posle rata vladala u SPC. Niti se zna ko im je
oformio komisiju za polaganje toliki predmeta, ko je otvorio
Fakultet, pred kojom komisijom su oni polagali
bogoslovske predmete i diplomske ispite, pa je patrijarh
dozvolio, kasnije da se ocu Filaretu Mićoviću, poklone
ispiti (iz sedam predmeta) na BF SPC, protiv čega sam
pisao otvoreno pismo samom patrijarhu, a i odgovarao pred
samim patrijarhom.
(Odlomak iz knjige o. Žarka Gavrilovića “DAVID PROTIV GOLIJATA”Beograd 2010.)
http://www.scribd.com/doc/25333810/David-Protiv-Golijata
...a onda budes sav isfrustriran pa ono malo vernika ispastaju zbog toga 
oooooozzzoooooviiteeee kasnijeeeeeeeee.
