Српски - наш језик
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 47

Tema: Српски - наш језик

  1. #1
    Početnik
    Učlanjen
    15.10.2004.
    Lokacija
    Прапостојбина Срба
    Poruke
    50
    Reputaciona moć
    49

    Podrazumevano Српски - наш језик

    Odbor za odbranu srpskog jezika u Pljevljima sinoć je organizovao petu protestnu šetnju ulicama tog grada. Protest je organizovan protiv preimenovanja imena srpskog jezika u nastavnim planovima i programima škola u Crnoj Gori. Učenici i profesori nosili su transparent na kome je pisalo "Srpski - naš jezik".

    Молим за коментаре. Форумашу Играчу се препоручује да се не укључује у расправу јер још увек није положио тест из националне историје а све у циљу личне протекције од бламаже од стране осталих учесника форума.



  2. #2
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    13.07.2004.
    Lokacija
    Montenegro
    Poruke
    374
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Bugarče Sotirov osporava Sorbonu ?!?!?!?!

    U današnjoj "Pobjedi" izasao je intervju koji je dao šef katedre za slavistiku na pariskoj Sorboni.
    On je nedvosmislen, da je crnogorski jezik ravnopravan sa ostalim juznoslovenskim !

    U isto vrijeme kod nas Veljesrpski paraziti i Terazijski Crnogorci, ljudi malog znanja ali velike galamdžije, osporavaju pravo na crnogorski jezik ?!

    Prenosim citav intervju.





    16.10.2004.
    Kultura


    INTERVJU : POL LUI TOMA, ŠEF KATEDRE ZA SLAVISTIKU NA SORBONI

    U svojim tekstovima koristim termin crnogorski jezik




    Ne može jedan čovjek prije podne govoriti srpski, po podne hrvatski, večerati uz vino i na crnogorskom vam jeziku poželjeti laku noć, a probuditi se kao neko ko govori bosanski. To bi ipak bilo teško
    Vlatko Simunović

    Pol Lui Toma šef je katedre za slavistiku na pariškoj Sorboni. Podgoricu je posjetio u svojstvu učesnika međunarodnog simpozijuma "Dramski tekst u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji i Crnoj Gori" održanom u Crnogorskom narodnom pozorištu, čiji je suorganizator Centre de recherse sur les litteratoures et civilisationns slaves iz Pariza. Vrstan je slavist i poznavalac južnoslovenske pismenosti. Dobro su mu poznata crnogorske jezičke nedoumice. Smatra da je sa aspekta struke stvar nedvosmisleno jasna i da Crnogorci, kao Srbi, Hrvati i Bošnjaci, govore jezikom koji mogu zvati imenom s etničkom odrednicom i da je na potezu država Crna Gora od koje treba očekivati da pravno normira taj fakat.
    * U Crnoj Gori Francusku narod doživljava kao zemlju umjetnosti i visoke mode a Sorbona je simbol prestižnog univerziteta, gotovo ekvivalent Kembridzu ili Harvardu. Koliko su ta dva stereotipa bliska činjeničnom stanju ?
    - U svakom stereotipu ipak se krije neka istina. Bez obzira što se stvari munjevito mijenjaju Francusku širom svijeta, i tu Crna Gora nije izuzetak, ljudi prepoznaju po modnoj industriji i umjetnosti, prevashodno slikarstvu, filmu i književnosti. Te vrijednosti naša su dragocjenost. Drago mi je čuti da Sorbona ima tretman prestižnog univerziteta. I to je tačno. Jednako kao što je tačno da je na Sorboni prije dvadeset i pet godina otvorena katedra na kojoj je izučavan jezik koga smo zvali srpsko-hrvatski a kog danas naši studenti izučavaju pod tri imena srpski, hrvatski i bosanski. Lično smatram da tu ima prostora i logike za još jedan - crnogorski jezik. Drago mi je što su ti jezici i književnosti nastale na njima prisutni na Sorboni upravo znatnom zaslugom mene i mog cijenjenog prethodnika koji je doktorirao izučavajući Njegoša. Značaj i ugled našeg univerziteta obavezuju nas da održimo nivo tih studija i stalno ih unapređujemo.
    * Sorbona je dakle prihvatila fakat da se razlazom slovenskih naroda na Balkanu od jedinstvenog srpsko-hrvatskog, odnosno hrvatsko srpskog formiralo više jezika ?
    - Velika je odgovornost govoriti u ime institucije kao što je Sorbona. Nemoguće je govoritu u ime Sorbone i niko od nas to ne čini.Dakle, ne govorim u ime Sorbone. Govorim kao lingvist, posmatrajući problem o kom razgovaramo u duhu Sorbone. Lingvistički stvar se nije drastično promijenila u odnosu na ono što je bilo ranije. Uvijek je bilo jasnih, osobito leksičkih razlika između govornog i pisanog jezika u Bosni, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji. Kad čitamo vaše pisce ili slušamo vaše ljude po jezičkim razlikama jasno znamo odakle nam ko dolazi. S imenovanjima koja su uslijedila te razlike su verifikovane i mi to uvažavamo.Naučno gledano, to je jedinstven lingvistički sistem unutar kog imamo više standardizovanih jezika. Identičnu situaciju imamo sa standardizovanim varijetetima engleskog u Britaniji, Americi i Australiji. Nema nikakvih razloga da imenovanja jezika prihvatimo u skladu sa vašim dogovorima.Predajemo na više jezika. Imamo lektore iz svih ovdašnjih država. Svaki student mora razumjeti sve varijante četvoroimenog jezika a svako od njih bira, shodno svom ukusu i namjerama, koju varijantu će aktivno govoriti. Ne može jedan čovjek prije podne govoriti srpski, po podne hrvatski, večerati uz vino i na crnogorskom jeziku vam poželjeti laku noć, a probuditi se kao neko ko govori bosanski. To bi ipak bilo teško. On razumije sve one koji govore ovim jezicima i bez teškoća s njima komunicira, ali govori isključivo jednom varijantom i tu je dosljedan.
    * Dakle, ako Crnogorci jezik kojim govore nazovu nacionalnim imenom taj jezik će studenti izučavati na Sorboni ?
    - Svakako. Taj jezik se već izučava i to godinama i decenijama unazad. Na Sorboni studenti čitaju velike crnogorske pisce, prvenstveno Njegoša. Vidim da sa imenovanjem svog jezika imate probleme koji se daju urediti rješenjima na nivou državnih institucija i precizirati odredbama Ustava. Morate imati zvanično rješenje. Država ga mora inicirati. Ja sam lingvist, u svojim tekstovima koristim termin crnogorski jezik i tu sa aspekta struke ne vidim da može postojati problem s imenovanjem, ali na diplomama naših studenata za sada piše samo srpski, hrvatski ili bosanski jezik. Imenovanje jezika te države institucionalno su normirale, što sa crnogorski jezikom za sada nije slučaj. Kada i kako to učiniti stvar je vašega izbora.
    * Koliko su studenti zainteresovani za studije slavistike?
    - Zbog rata i nesreća koje su se tokom prošle decenije izdešavale ovdje interesovanje je veće nego ranije. Na žalost, po pravilu interesovanje za južnoslovenske jezike i književnosti balkanskih naroda uvijek se uvećavalo kada je region bio u krizi . To se desilo u doba prvog svjetskog rata , tako je i danas.
    * Da li su vaši studenti pretežno djeca imigranata sa područja koja nastanjuju Sloveni? Koliko su za slavistiku zainteresovani Francuzi ?
    - Prvo vam moram objasniti sljedeću stvar : Pojam Francuz obuhvate sve ljude koji imaju francusko državljanstvo . Francuzi ne prave ta razdvajanja na nači kako vi to posmatrate. Ta vrsta različitosti o kojoj ste upravo govorili među nama, bez obzira da li je neko Francuz u prvoj, drugoj, trećoj generaciji ili su svi njegovi preci, kao što je to slučaj sa mnom, etnički Francuzi do u nedogled, jednostavno ne postoji. Svi smo mi Francuzi. Dvije trećine studenata pripadaju južnoslovenskom etničkom stablu ali to ne znači da znaju ovdašnje jezike. Djelimično poznaju razgovorni jezik ali ne mogu da čitaju lijepu književnost ili štampu. Naročito je komplikovano ako je to malo jezika što znaju vid nekog ovdašnjeg dijalekta . Većina naših studenata učenje jezika počinje s početka. U posljednje vrijeme sve više nam dolaze i studenti koji porijeklom nijesu iz ovog regiona, niti imaju slovensko porijeklo. To su ljudi koji studiraju istoriju, geografiju, političke nauke... pa se svako iz svog ugla interesuje za Balkan, shvatajući da znanja iz tih oblasti, koja se odnose na vas, mogu produbiti čitajući dokumenta ili literaturu u originalu. Interesantno je da postoji i znatan broj mladih ljudi, uglavnom se radi o ženama, koji stupaju u emotivnu vezu sa nekim ko dolazi odavde i to ih snažno motiviše da nauče vaše jezike.
    * Koliko Francuzi čitaju svoje autore?
    - Stalno govorimo o krizi čitanja i stalno se čudimo koliko se knjiga svake godine štampa.To je presjek našeg stanja. Stvari diktiraju izdavači i njihov poslovni interes.Francuska ima jako smjele izdavače i iste takve čitaoce. Dominira interesovanje za roman.
    * Koliko su danas otvoreni za kulturne uticaje drugih naroda. Postoji fama da ste jako samozadovoljan svijet.
    - To o našem samozadovoljstvu moglo se reći prije dvadesetak godina. Danas su Francizi postali nešto skromniji. Uticaj našeg jezika na planetarnom nivou opada u odnosu na engleski jezik koji postaje novi planetarni jezik, što nije činjenica koja nas fascinira ali je uvažavamo. Postajemo otvoreniji. Prije dvadestak godina teško da ste u Parizu mogli naći nekoga ko bi vam odgovorio na pitanje postavljeno na engleskom jeziku, čak i da ste ga postavili čovjeku koji dobro govori engleski . Danas je normalno da Francuz konverzaciju sa strancima obavlja na engleskom. Francuzi su duhom radoznao svijet koji želi znati što više tako da i male književnosti, to je inače termin kog nerado koristim, mogu računati na veliko interesovanje pospješeno političkim turbulencijama u regionima iz kojih ta književnost dolazi.
    * Možemo li govoriti o Francuskoj kao zemlji bez društvenih konflikta?
    - Ne postoji ni jedno društvo koje za sebe može reći da je za uvijek riješilo sve svoje problema, Francusko društvo ne predstavlja izuzetak. Imamo naše konflikte.U našem je duhu da polemišeno po svim pitanjima i probleme rješavamo kroz razmjenu stavova. Imamo načina da rješavamo sve naše različitosti.
    * S dozom humora govoreći, svoje probleme rješavate institucionalno, ne prizivajući u pomoć tradicionalne terapeutske metode, na primjer "puštanje krvi" .
    -Hoću reći da ih rješavamo na isti nači kao i vi u Crnoj Gori, za koju moram konstatovati da je regionalni izuzetak, dakle bez "puštanja krvi". Ne zaboravite šta je sve Crna Gora učinila sklanjajući hiljade ljudi čije su vjera i nacija različite u odnosu na vaše, a koji su se ovdje sklonili pred "terapeutima" na koje aludirate .
    * Pomagati čovjeka u našem je etičkom kodu....
    - To je toliko blisko modernom shvatanju ljudskih dužnosti.
    * Na taj način Crnogorci su "moderni" od iskona.
    -To znam. Zbog toga vas poštujem i ugodno se osjećam među vama i vašim prijateljima.

    Kiš i Tišma

    * Koliko se naši pisci prevode na francuski? Ko su najprevođeniji pisci i ko su najbolji prevodioci s naših jezika na francuski?
    - Slična je stvar kao sa oscilacijama kada je posrijedi ineresovanje za jezike kojima govorite. Kada kod vas nastupe krizni periodi poraste zanimanje naše javnosti za ovo područje pa izdavači i prevodici koriste tu situaciju. Poslednjih godina se neuporedivo više prevodi u odnosu na period od prije petnaest godina ili ranije. Imamo više vrsnih prevodilaca a ja za najbolju među njima smatram svoju koleginicu Mirel Ruben. Ona je profesionalni prevodilac. Prevodi puno toga. Izdvaja se i količinom prevedenog teksta i kvalitetom prevoda.Prevodi sa svih vaših jezika. Sada je prevela Pekićevo Zlatno runo. Vama makar ne moram govoriti koliki je i kakav je to podvig. Upravo je štampana treća knjiga. Prevodi Dubravku Ugrešić. Prevela je i mnoge vaše tekstove pisane za pozorište. Najviše je prevođen Danilo Kiš. Sva njegova djela su prevedena na francuski. Prisutan je i Aleksandar Tišma. Nije to slučajno. Njih dvojica imaju jevrejsko porijeklo. Njihova djela zbog te činjenice, svoje tematike i duha u kom su pisana mogu računati na širu recepciju.

  3. #3
    Početnik
    Učlanjen
    15.10.2004.
    Lokacija
    Прапостојбина Срба
    Poruke
    50
    Reputaciona moć
    49

    Podrazumevano Сорбона

    ЦРНОГОРСКИ ГОВОР, КАО ГОВОР СРБА ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ, ЈЕ АПСОЛУТНО РАВНОПРАВАН СА ОСТАЛИМ ДИЈАЛЕКТИМА КОЈИ УЛАЗЕ У ОКВИР СРПСКОГ ЈЕЗИКА. ТО ЗНАЈУ СВИ СЛОВЕНСКИ ФИЛОЛОЗИ СЕМ ОНИХ У ЗАГРЕБУ КОЈИ И ФИНАНСИРАЈУ ОДВАЈАЊЕ ЦРНОГОРСКОГ СРПСКОГ ДИЈАЛЕКТА ОД ТЕЛА СРПСКОГ ЈЕЗИКА. ДРУГА СТВАР, КАКО ЈЕДАН ФРАНЦУЗ КОМЕ СЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК И НИЈЕ МАТЕРЊИ МОЖЕ УОПШТЕ ДА БУДЕ ШЕФ КАТЕДРЕ ЗА СЛАВИСТИКУ А КАМОЛИ ДА ПРЕСУЂУЈЕ У ОВАКВИМ СТВАРИМА. ТАЈ ТВОЈ ГАЛ СИГУРНО НЕЋЕ ДА ПРИЗНА ПРОВАНСАЛСКИ ИЛИ БРЕТОНСКИ ЈЕЗИК КАО ПОСЕБНЕ НЕГО ИХ ТРПА У ФРАНЦУСКИ ГДЕ ИМ НИЈЕ МЕСТО А НАШАО СЕ ДА НАМА СЛОВЕНИМА СОЛИ ПАМЕТ О НАШЕМ МАТЕРЊЕМ ЈЕЗИКУ. САМО ТИ ЧИТАЈ НАШЕК ВУКА ЈЕР ЈЕ ЊЕМУ ТАЈ ЦРНОГОРСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ ДИЈАЛЕКТ СРПСКОГ ЈЕЗИКА БИО МАТЕРЊИ ГОВОР. И РЕКО САМ ТИ ДА СЕ НЕ ЈАВЉАШ ДА СЕ НЕ БЛАМИРАШ.

  4. #4
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    13.07.2004.
    Lokacija
    Montenegro
    Poruke
    374
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Profesor sa Sorbone je clan Kominterne !!!!

    Citat Original postavio Gediminas
    ЦРНОГОРСКИ ГОВОР, КАО ГОВОР СРБА ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ, ЈЕ АПСОЛУТНО РАВНОПРАВАН СА ОСТАЛИМ ДИЈАЛЕКТИМА КОЈИ УЛАЗЕ У ОКВИР СРПСКОГ ЈЕЗИКА. ТО ЗНАЈУ СВИ СЛОВЕНСКИ ФИЛОЛОЗИ СЕМ ОНИХ У ЗАГРЕБУ КОЈИ И ФИНАНСИРАЈУ ОДВАЈАЊЕ ЦРНОГОРСКОГ СРПСКОГ ДИЈАЛЕКТА ОД ТЕЛА СРПСКОГ ЈЕЗИКА.

    Znaci katedru za slavistiku na Sorboni finansiraju "oni u Zagrebu" ??

    Znaci u pitanju je teorija zavjere, tj ovaj Francuz je clan Kominterne ??

  5. #5
    Aktivan član laa-laa (avatar)
    Učlanjen
    26.06.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    ...SomewhereOnlyWeKnow...
    Poruke
    1.060
    Reputaciona moć
    60

    Podrazumevano

    Ovo nema nigdje na svijetu... Nadrealisti su svojevremeno na SATV fantasticno komentarisali ovaj jezicki problem na nasim, balkanskim prostorima (srpski, hrvatski, bosanski, hercegovski, crnski, gorski...jezik).
    Polako, za par stotina godina mozda se i naprave vece razlike koje ce dovesti do prirodne podjele, ali zasad se jos uvijek, manje-vise dobro razumijemo. Bar tehnicki govoreci...

  6. #6
    Početnik
    Učlanjen
    15.10.2004.
    Lokacija
    Прапостојбина Срба
    Poruke
    50
    Reputaciona moć
    49

    Podrazumevano ВУК

    ЂЕЦО МОЈА, ДА СУ ХРВАТИ УЗЕЛИ ЗА СВОЈ КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК СРПСКУ ШТОКАВИЦУ ОНАКО КАКО ЈУ ЈЕ ВУК СТАНДАРДИЗОВАО ЗА СРБЕ ЈАСНО ПОТВРЂУЈЕ И САМ ЉУДЕВИТ ГАЈ У СВОМ ЧЛАНКУ "ЧИЈЕ ЈЕ КОЛО" ШТАМПАНОГ У ЗАГРЕБАЧКОЈ ДАНИЦИ 1846. РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ИКАВИЦЕ, ЕКАВИЦЕ И ИЈЕКАВИЦЕ ЈЕ ГОВОРНО-ДИЈАЛЕКТОЛОШКЕ ПРИРОДЕ. ТУ СЕ РАДИ О ЈЕДНОМ ЈЕЗИКУ. КАЈКАВСКИ ЈЕ СЛОВЕНАЧКИ А САМО ЧАКАВСКИ ЈЕ ИЗВОРНО ХРВАТСКИ.

  7. #7
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    19.03.2004.
    Lokacija
    Montenegro independent
    Poruke
    193
    Reputaciona moć
    52

    Podrazumevano

    U jucerašnjoj "Pobjedi" izasao je intervju koji je dao šef katedre za slavistiku na pariskoj Sorboni.

    On je nedvosmislen, da je crnogorski jezik ravnopravan sa ostalim juznoslovenskim jezicima!

    Prenosim citav intervju.




    16.10.2004.
    Kultura


    INTERVJU : POL LUI TOMA, ŠEF KATEDRE ZA SLAVISTIKU NA SORBONI

    U svojim tekstovima koristim termin crnogorski jezik




    Ne može jedan čovjek prije podne govoriti srpski, po podne hrvatski, večerati uz vino i na crnogorskom vam jeziku poželjeti laku noć, a probuditi se kao neko ko govori bosanski. To bi ipak bilo teško
    Vlatko Simunović

    Pol Lui Toma šef je katedre za slavistiku na pariškoj Sorboni. Podgoricu je posjetio u svojstvu učesnika međunarodnog simpozijuma "Dramski tekst u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji i Crnoj Gori" održanom u Crnogorskom narodnom pozorištu, čiji je suorganizator Centre de recherse sur les litteratoures et civilisationns slaves iz Pariza. Vrstan je slavist i poznavalac južnoslovenske pismenosti. Dobro su mu poznata crnogorske jezičke nedoumice. Smatra da je sa aspekta struke stvar nedvosmisleno jasna i da Crnogorci, kao Srbi, Hrvati i Bošnjaci, govore jezikom koji mogu zvati imenom s etničkom odrednicom i da je na potezu država Crna Gora od koje treba očekivati da pravno normira taj fakat.
    * U Crnoj Gori Francusku narod doživljava kao zemlju umjetnosti i visoke mode a Sorbona je simbol prestižnog univerziteta, gotovo ekvivalent Kembridzu ili Harvardu. Koliko su ta dva stereotipa bliska činjeničnom stanju ?
    - U svakom stereotipu ipak se krije neka istina. Bez obzira što se stvari munjevito mijenjaju Francusku širom svijeta, i tu Crna Gora nije izuzetak, ljudi prepoznaju po modnoj industriji i umjetnosti, prevashodno slikarstvu, filmu i književnosti. Te vrijednosti naša su dragocjenost. Drago mi je čuti da Sorbona ima tretman prestižnog univerziteta. I to je tačno. Jednako kao što je tačno da je na Sorboni prije dvadeset i pet godina otvorena katedra na kojoj je izučavan jezik koga smo zvali srpsko-hrvatski a kog danas naši studenti izučavaju pod tri imena srpski, hrvatski i bosanski. Lično smatram da tu ima prostora i logike za još jedan - crnogorski jezik. Drago mi je što su ti jezici i književnosti nastale na njima prisutni na Sorboni upravo znatnom zaslugom mene i mog cijenjenog prethodnika koji je doktorirao izučavajući Njegoša. Značaj i ugled našeg univerziteta obavezuju nas da održimo nivo tih studija i stalno ih unapređujemo.
    * Sorbona je dakle prihvatila fakat da se razlazom slovenskih naroda na Balkanu od jedinstvenog srpsko-hrvatskog, odnosno hrvatsko srpskog formiralo više jezika ?
    - Velika je odgovornost govoriti u ime institucije kao što je Sorbona. Nemoguće je govoritu u ime Sorbone i niko od nas to ne čini.Dakle, ne govorim u ime Sorbone. Govorim kao lingvist, posmatrajući problem o kom razgovaramo u duhu Sorbone. Lingvistički stvar se nije drastično promijenila u odnosu na ono što je bilo ranije. Uvijek je bilo jasnih, osobito leksičkih razlika između govornog i pisanog jezika u Bosni, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji. Kad čitamo vaše pisce ili slušamo vaše ljude po jezičkim razlikama jasno znamo odakle nam ko dolazi. S imenovanjima koja su uslijedila te razlike su verifikovane i mi to uvažavamo.Naučno gledano, to je jedinstven lingvistički sistem unutar kog imamo više standardizovanih jezika. Identičnu situaciju imamo sa standardizovanim varijetetima engleskog u Britaniji, Americi i Australiji. Nema nikakvih razloga da imenovanja jezika prihvatimo u skladu sa vašim dogovorima.Predajemo na više jezika. Imamo lektore iz svih ovdašnjih država. Svaki student mora razumjeti sve varijante četvoroimenog jezika a svako od njih bira, shodno svom ukusu i namjerama, koju varijantu će aktivno govoriti. Ne može jedan čovjek prije podne govoriti srpski, po podne hrvatski, večerati uz vino i na crnogorskom jeziku vam poželjeti laku noć, a probuditi se kao neko ko govori bosanski. To bi ipak bilo teško. On razumije sve one koji govore ovim jezicima i bez teškoća s njima komunicira, ali govori isključivo jednom varijantom i tu je dosljedan.
    * Dakle, ako Crnogorci jezik kojim govore nazovu nacionalnim imenom taj jezik će studenti izučavati na Sorboni ?
    - Svakako. Taj jezik se već izučava i to godinama i decenijama unazad. Na Sorboni studenti čitaju velike crnogorske pisce, prvenstveno Njegoša. Vidim da sa imenovanjem svog jezika imate probleme koji se daju urediti rješenjima na nivou državnih institucija i precizirati odredbama Ustava. Morate imati zvanično rješenje. Država ga mora inicirati. Ja sam lingvist, u svojim tekstovima koristim termin crnogorski jezik i tu sa aspekta struke ne vidim da može postojati problem s imenovanjem, ali na diplomama naših studenata za sada piše samo srpski, hrvatski ili bosanski jezik. Imenovanje jezika te države institucionalno su normirale, što sa crnogorski jezikom za sada nije slučaj. Kada i kako to učiniti stvar je vašega izbora.
    * Koliko su studenti zainteresovani za studije slavistike?
    - Zbog rata i nesreća koje su se tokom prošle decenije izdešavale ovdje interesovanje je veće nego ranije. Na žalost, po pravilu interesovanje za južnoslovenske jezike i književnosti balkanskih naroda uvijek se uvećavalo kada je region bio u krizi . To se desilo u doba prvog svjetskog rata , tako je i danas.
    * Da li su vaši studenti pretežno djeca imigranata sa područja koja nastanjuju Sloveni? Koliko su za slavistiku zainteresovani Francuzi ?
    - Prvo vam moram objasniti sljedeću stvar : Pojam Francuz obuhvate sve ljude koji imaju francusko državljanstvo . Francuzi ne prave ta razdvajanja na nači kako vi to posmatrate. Ta vrsta različitosti o kojoj ste upravo govorili među nama, bez obzira da li je neko Francuz u prvoj, drugoj, trećoj generaciji ili su svi njegovi preci, kao što je to slučaj sa mnom, etnički Francuzi do u nedogled, jednostavno ne postoji. Svi smo mi Francuzi. Dvije trećine studenata pripadaju južnoslovenskom etničkom stablu ali to ne znači da znaju ovdašnje jezike. Djelimično poznaju razgovorni jezik ali ne mogu da čitaju lijepu književnost ili štampu. Naročito je komplikovano ako je to malo jezika što znaju vid nekog ovdašnjeg dijalekta . Većina naših studenata učenje jezika počinje s početka. U posljednje vrijeme sve više nam dolaze i studenti koji porijeklom nijesu iz ovog regiona, niti imaju slovensko porijeklo. To su ljudi koji studiraju istoriju, geografiju, političke nauke... pa se svako iz svog ugla interesuje za Balkan, shvatajući da znanja iz tih oblasti, koja se odnose na vas, mogu produbiti čitajući dokumenta ili literaturu u originalu. Interesantno je da postoji i znatan broj mladih ljudi, uglavnom se radi o ženama, koji stupaju u emotivnu vezu sa nekim ko dolazi odavde i to ih snažno motiviše da nauče vaše jezike.
    * Koliko Francuzi čitaju svoje autore?
    - Stalno govorimo o krizi čitanja i stalno se čudimo koliko se knjiga svake godine štampa.To je presjek našeg stanja. Stvari diktiraju izdavači i njihov poslovni interes.Francuska ima jako smjele izdavače i iste takve čitaoce. Dominira interesovanje za roman.
    * Koliko su danas otvoreni za kulturne uticaje drugih naroda. Postoji fama da ste jako samozadovoljan svijet.
    - To o našem samozadovoljstvu moglo se reći prije dvadesetak godina. Danas su Francizi postali nešto skromniji. Uticaj našeg jezika na planetarnom nivou opada u odnosu na engleski jezik koji postaje novi planetarni jezik, što nije činjenica koja nas fascinira ali je uvažavamo. Postajemo otvoreniji. Prije dvadestak godina teško da ste u Parizu mogli naći nekoga ko bi vam odgovorio na pitanje postavljeno na engleskom jeziku, čak i da ste ga postavili čovjeku koji dobro govori engleski . Danas je normalno da Francuz konverzaciju sa strancima obavlja na engleskom. Francuzi su duhom radoznao svijet koji želi znati što više tako da i male književnosti, to je inače termin kog nerado koristim, mogu računati na veliko interesovanje pospješeno političkim turbulencijama u regionima iz kojih ta književnost dolazi.
    * Možemo li govoriti o Francuskoj kao zemlji bez društvenih konflikta?
    - Ne postoji ni jedno društvo koje za sebe može reći da je za uvijek riješilo sve svoje problema, Francusko društvo ne predstavlja izuzetak. Imamo naše konflikte.U našem je duhu da polemišeno po svim pitanjima i probleme rješavamo kroz razmjenu stavova. Imamo načina da rješavamo sve naše različitosti.
    * S dozom humora govoreći, svoje probleme rješavate institucionalno, ne prizivajući u pomoć tradicionalne terapeutske metode, na primjer "puštanje krvi" .
    -Hoću reći da ih rješavamo na isti nači kao i vi u Crnoj Gori, za koju moram konstatovati da je regionalni izuzetak, dakle bez "puštanja krvi". Ne zaboravite šta je sve Crna Gora učinila sklanjajući hiljade ljudi čije su vjera i nacija različite u odnosu na vaše, a koji su se ovdje sklonili pred "terapeutima" na koje aludirate .
    * Pomagati čovjeka u našem je etičkom kodu....
    - To je toliko blisko modernom shvatanju ljudskih dužnosti.
    * Na taj način Crnogorci su "moderni" od iskona.
    -To znam. Zbog toga vas poštujem i ugodno se osjećam među vama i vašim prijateljima.

    Kiš i Tišma

    * Koliko se naši pisci prevode na francuski? Ko su najprevođeniji pisci i ko su najbolji prevodioci s naših jezika na francuski?
    - Slična je stvar kao sa oscilacijama kada je posrijedi ineresovanje za jezike kojima govorite. Kada kod vas nastupe krizni periodi poraste zanimanje naše javnosti za ovo područje pa izdavači i prevodici koriste tu situaciju. Poslednjih godina se neuporedivo više prevodi u odnosu na period od prije petnaest godina ili ranije. Imamo više vrsnih prevodilaca a ja za najbolju među njima smatram svoju koleginicu Mirel Ruben. Ona je profesionalni prevodilac. Prevodi puno toga. Izdvaja se i količinom prevedenog teksta i kvalitetom prevoda.Prevodi sa svih vaših jezika. Sada je prevela Pekićevo Zlatno runo. Vama makar ne moram govoriti koliki je i kakav je to podvig. Upravo je štampana treća knjiga. Prevodi Dubravku Ugrešić. Prevela je i mnoge vaše tekstove pisane za pozorište. Najviše je prevođen Danilo Kiš. Sva njegova djela su prevedena na francuski. Prisutan je i Aleksandar Tišma. Nije to slučajno. Njih dvojica imaju jevrejsko porijeklo. Njihova djela zbog te činjenice, svoje tematike i duha u kom su pisana mogu računati na širu recepciju

  8. #8
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    19.03.2004.
    Lokacija
    Montenegro independent
    Poruke
    193
    Reputaciona moć
    52

    Podrazumevano

    Jos od vremena artikulacije govora u toku dugotrajnog procesa rada najstarijih praljudi u horadama i njegova postepenog prerastanja u plemenske, medjuplemenske, narodne, nacionalne i svjetske ili medjunarodne jezike, po pravilu ti su premenski, narodni i nacionalni mrtvi ili zivi jezici imenovani etnickim nazivima njihovih predstavnika kao tvorca.




    Matica crnogorska je ocenila da je raspadom bivse SFRJ "svaki narod s pravom svoj jezik nazvao nacionalnim imenom".
    "Samo je u crnogorski Ustav od 1992. godine uneto da je jezik Crnogoraca srpski", navodi se u saopstenju Matice crnogorske.
    "Naziv maternjeg jezika u Ustavu Republike Crne Gore nije samo znak prihvatanja srpske drzavne ideologije devedesetih godina (20.veka) i ostatak vazalnog polozaja vlasti prema nosiocima te politike, vec je u tome sadrzana duga istorija politickih zabluda, inferiornosti, ponizavajuceg pristajanja na starateljstvo i asimilaciju", smatra Matica crnogorska.
    Univerzitetski profesor i poslanik Demokratske partije socijalista Vuk Minic nedavno je predlozio da zvanicni jezik u drzavnoj zajednici Srbije i Crne Gore bude srpsko-crnogorski, odnosno crnogorsko-srpski.

  9. #9
    Buduća legenda Hellen (avatar)
    Učlanjen
    29.08.2004.
    Pol
    ženski
    Poruke
    30.131
    Reputaciona moć
    921

    Podrazumevano

    Ни најмоћнијој држави на свету не смета што нема свој језик!!! Американцима и Аустралијанцима не смета што не говоре америчким и аустралијским језиком, ни целој Јужној Америци не смета што говоре шпанским и португалским, а не бразилским, мексичким, перуанским, аргентинским....језицима!
    Једино мали и неиживљени народи мисле да ће изгубити на значају и величини ако језик којим говоре не назову својим националним именом!!!Његош би се, јадан, вртео у гробу ко пропелер кад би имао прилику да чује ове његове потомке!!!

    Ако се овако настави имаћемо широку лепезу нових језика: бачки, банатски, сремски, шумадијски...а у Црној Гори на пример цуцки, дробњачки, васојевски, паштровски... Ето посла за лингвисте!!!

  10. #10
    Početnik
    Učlanjen
    15.10.2004.
    Lokacija
    Прапостојбина Срба
    Poruke
    50
    Reputaciona moć
    49

    Podrazumevano Liberalu

    ЉУБЉЕНИ МОЈ БРАТЕ ЛИБЕРАЛУ, ПА ЂЕ СИ ТИ ДО САДА. ЧЕКАМ ДА МИ СЕ ЈАВИШ А ОНО КАД СЕ ЈАВИШ ШАЉЕШ ЗЕЛЕНЕ КОРИЦЕ ЦРНОГОРСКОГ ЈЕЗИКА ОД УСТАШЕ НИКЧЕВИЋА. ПА СРБИМА КАО СЛОВЕНИМА, А НЕ КАО МУСЛИМАНИМА, НЕМА ЗЕЛЕНЕ БОЈЕ У НАЦИОНАЛНОМ ИДЕНТИТЕТУ. ЗАБОРАВИ НИКЧЕВИЋА И ОДВОЈЕНОГ ЦРНОГОРСКОГ ЈЕЗИКА ОД СРПСКОГ. АЛИ АКО ВЕЋ ОЋЕШ ДА БУДЕШ ОДВОЈЕН, ПРЕМА ФОРМУЛИ ТВОГ ЛИБЕРАЛСКОГ САБРАТА ТАЈ ВАШ НОВИ ЈЕЗИК МОЖЕ ДА СЕ ЗОВЕ САМО ЦРНИ ЈЕЗИК И НИКАКО ДРУГАЧИЈЕ. ЗАШТО ЦРНИ А НЕ ЉУБИЧАСТИ ТО НЕК ВАМ КАЖЕ НИКЧЕВИЋ.

  11. #11
    Domaćin Nestasna Ameba (avatar)
    Učlanjen
    12.10.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Ima jedan kućerak u Sremu...
    Poruke
    4.919
    Reputaciona moć
    98

    Podrazumevano

    Citat Original postavio Hellen
    Ни најмоћнијој држави на свету не смета што нема свој језик!!! Американцима и Аустралијанцима не смета што не говоре америчким и аустралијским језиком, ни целој Јужној Америци не смета што говоре шпанским и португалским, а не бразилским, мексичким, перуанским, аргентинским....језицима!
    Једино мали и неиживљени народи мисле да ће изгубити на значају и величини ако језик којим говоре не назову својим националним именом!!!Његош би се, јадан, вртео у гробу ко пропелер кад би имао прилику да чује ове његове потомке!!!

    Ако се овако настави имаћемо широку лепезу нових језика: бачки, банатски, сремски, шумадијски...а у Црној Гори на пример цуцки, дробњачки, васојевски, паштровски... Ето посла за лингвисте!!!
    A bre Hellen, opet se moram sloziti s tobom.

    Pri tom, trebalo bi naglasiti da stanovnici Latinske Amerike takoreci uzdisu za svojom maticom Spanijom i Portugalijom koje jos uvek smatraju svojim centrima kulture i obrazovanja.

    Sad ce cinici reci kako se mi iz Srbije (kako uze tako i sire) foliramo da smo matica i centar srpske duhovnosti. Crna Gora ima Cetinje, ali kako vidim i njemu okrecu ledja.

    Ah, zaboravih, pa ima Crnogoraca koji smatraju da oni nemaju sta da rade s nama. A i ja se onda pitam kog djavola mi trazimo s Crnom Gorom, cisto mi dodje da se otcepimo.

    I jos da dodam, Crnogorci su nacija kao sto sam i ja sremske nacionalnosti... Hahahahahahaha, ma daaaaaaajte bre, braco crnogorski Srbi, samim tim sto ste tolike galamdzije oko jezika i ostalih gluposti (ups, ne mislim da je jezik glupost), samo ste dobrano potvrdili vasu SRPSKOST!!! Najveci ste Srbi, veci i od srbijanskih Srba. A samim tim, vas dijalekat ne pripada nijednom drugom do nasem zajednickom jeziku, SRPSKOM.

  12. #12
    Obećava zoranh (avatar)
    Učlanjen
    23.09.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    60
    Reputaciona moć
    49

    Podrazumevano Re: Bugarče Sotirov osporava Sorbonu ?!?!?!?!

    Citat Original postavio igracina
    * Sorbona je dakle prihvatila fakat da se razlazom slovenskih naroda na Balkanu od jedinstvenog srpsko-hrvatskog, odnosno hrvatsko srpskog formiralo više jezika ?
    - ...Lingvistički stvar se nije drastično promijenila u odnosu na ono što je bilo ranije. Uvijek je bilo jasnih, osobito leksičkih razlika između govornog i pisanog jezika u Bosni, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji.
    Novinar je obican napaljeni idiot - razgranicenje drzava ne znaci deljenje jezika. Zar Brazilci ne govore portugalskim? Zar se u Kongu ne govori francuski? Drzavne granice nisu argument.

    Medjutim, ni odgovor nije tacan. Pre nekoliko meseci bio sam na 10km od Oksforda i pricao sa bakicom koju sam razumeo bolje nego nekog Uzicanina. Ali dan ranije nisam razumeo jednu jedinu rec taksistu iz Londona. Dakle, ZNA SE ko je u Britaniji odakle po govoru. Juce sam govorio sa covekom iz Skotske i nije morao da mi kaze da je Skot. Danas sam govorio sa Ircem, bio je pegav i ruzicast ko svaki Irac, i govorio je irskim dijalektom. Potpuno razliciti govori! I SVI SU ENGLESKI.

    Dijalekt nije zaseban jezik. Tvrditi da neki Crnogorac govori crnogorskim JEZIKOM, je kao kada bi se engleski delio na skotski, oksfordski, londonski, irski, ili ako bi se francuski jezik delio na lorenski i alzaski.

    Srpski, ruski i bugarski su tri jezika - jer je jako davno doslo do razdvajanja. Srpski i hrvatski su jako bliski, ima vrlo malo govornih razlika, ili razlika u formi i gramatici, zato sto su se nasi zajednicki preci razdvojili mnogo kasnije. Makedonski je zaseban jezik jer je nastao pod velikim uticajem bugarskog i srpskog - pa je bitno razlicit od oba. Slovenacki se razvijao vekovima kao zasebna grana. Sta tu nije jasno? Kako se tu uklapa onda hipoteticki crnogorski jezik? Kada je on to nastao? U vreme Slobodana Milosevica?

    Ljudi, spustite se na zemlju.

  13. #13
    Buduća legenda Hellen (avatar)
    Učlanjen
    29.08.2004.
    Pol
    ženski
    Poruke
    30.131
    Reputaciona moć
    921

    Podrazumevano

    Кад смо већ код тога, волела бих да ми црногорски ''лингвисти'' објасне које су то разлике између црногорског и српског језика. По чему се може препознати да ли неко пише или говори црногорским или српским? Који је дијалекат узет за књижевну основу црногорског језика?

  14. #14
    Početnik
    Učlanjen
    20.04.2004.
    Lokacija
    kao da je bilo...negde
    Poruke
    31
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano језик наш насушни

    Нико ме не може убедити да Срби и Црногорци не говоре истим језиком. Велики део народа на подручју Србије и Црне Горе говори ИСТИМ ДИЈАЛЕКТОМ(дакле не може се говорити ни о дијалекатским разликама у потпуности)- ИСТИЧНОХЕРЦЕГОВАЧКИМ. Њиме се говори у северозападној Црној Гори, једном делу Санџака и западној Србији а последњим миграцијама становништва овај дијалекат се и проширио.Други дијалекат који је ушао у основицу српског књижевног језика а говори се на подручју Србије је ШУМАДИЈСКО-ВОЈВОЂАНСКИ и има највише сличности управо са ИСТОЧНОХЕРЦЕГОВАЧКИМ(иако је један екавски а други ијекавски)- четири акцента и седам падежа, што са преостала три дијалекта(зетско-јужносанџачки,косовско-ресавски и призренско-тимочки)није случај и зато и спадају у старије дијалекте и зато и нису ушли у књижевну норму.
    Па сад ако ми у Србији имамо један новији дијалекат који има скоро истоветне одлике као и новији дијалекат ијекавског изговора којим се говори у Црној Гори и и једни и други имамо и старије дијалекте који без обзира ком изговору припадају(екавском или ијекавском)имају НЕРАЗВИЈЕН АКЦЕНАТСКИ И ПАДЕЖНИ СИСТЕМ, објасните ми у чему се то наши језици разликују-осим у изговору, који да подсетим, не ствара никакву разлику у било којим морфолошким категоријама, синтаксичким облицима итд.
    Питање имена језика у Црној Гори је ствар политике и то политике која се преварила у процени националног опредељења народа па вештачким и насилним потезима попут преименовања језика ствара национални идентитет који , дубоко верујем, црногорски народ има али је грешка што се он тражи у одрицању од свега што је српско и носи то име.
    У овом случају језик је само средство.

  15. #15
    Zainteresovan član zharko (avatar)
    Učlanjen
    16.02.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    170
    Reputaciona moć
    52

    Podrazumevano

    Ствар је јасна.
    Нпр. ако неко туђу песму делимично обради и потпише као своју, чини кривично дело.
    Или ако неко користи туђи заштитни знак, лого или назив представљајући себе, чини кривично дело.
    НИЈЕДАН НАРОД НЕМА ПРАВО ДА НАЗОВЕ ЈЕЗИК КОЈИМ ГОВОРИ ОНАКО КАКО ХОЋЕ!
    Језик се између осталог састоји од речи. Оног ко српске речи назива црногорским, бошњачким или било како другачије треба тужити због плагијата и фалцификовања. Ово међутим није нигде у свету уређено никаквим правним нормама из једноставног разлога јер ником није падало на памет да би се могла појавити тако идиотска идеја, противна здравом разуму, о присвајању (крађи) језика.
    Дакле, црногорска нација има право на свој сопствени, црногорски језик; треба да седну, да се договоре, и напишу своје речи, граматику и остало, што ће се све, наравно, битно разликовати од српског.

  16. #16
    Početnik
    Učlanjen
    20.04.2004.
    Lokacija
    kao da je bilo...negde
    Poruke
    31
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Citat Original postavio жарко
    Ствар је јасна.
    Нпр. ако неко туђу песму делимично обради и потпише као своју, чини кривично дело.
    Или ако неко користи туђи заштитни знак, лого или назив представљајући себе, чини кривично дело.
    НИЈЕДАН НАРОД НЕМА ПРАВО ДА НАЗОВЕ ЈЕЗИК КОЈИМ ГОВОРИ ОНАКО КАКО ХОЋЕ!
    Језик се између осталог састоји од речи. Оног ко српске речи назива црногорским, бошњачким или било како другачије треба тужити због плагијата и фалцификовања. Ово међутим није нигде у свету уређено никаквим правним нормама из једноставног разлога јер ником није падало на памет да би се могла појавити тако идиотска идеја, противна здравом разуму, о присвајању (крађи) језика.
    Дакле, црногорска нација има право на свој сопствени, црногорски језик; треба да седну, да се договоре, и напишу своје речи, граматику и остало, што ће се све, наравно, битно разликовати од српског.
    Језик није приватна својина па ћеш некоме забранити да га користи и чиме ћеш доказати ко је полаже право на језик којим говоримо, Срби или Црногорци...
    Крађу језика и прављење новог боље да не коментаришем .

  17. #17
    Zainteresovan član zharko (avatar)
    Učlanjen
    16.02.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    170
    Reputaciona moć
    52

    Podrazumevano

    Чиме доказати? Па црногорски језик тренутно званично не постоји. Дакле, неки језик се преименује у други, нови. У овом случају српски као постојећи у нови као црногорски. Заиста, мислим да је јасно.
    И свако има право да пије (користи) Coca-Colu али не сме да је препакује, назове другим именом и продаје.

  18. #18
    Obećava zoranh (avatar)
    Učlanjen
    23.09.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    60
    Reputaciona moć
    49

    Podrazumevano

    Citat Original postavio жарко
    Дакле, црногорска нација има право на свој сопствени, црногорски језик; треба да седну, да се договоре, и напишу своје речи, граматику и остало, што ће се све, наравно, битно разликовати од српског.
    Jezik nije kikiriki. Svi cemo mi umreti i nasi ce nas potomci pamtiti kao gomilu idiota.

  19. #19
    Početnik
    Učlanjen
    20.04.2004.
    Lokacija
    kao da je bilo...negde
    Poruke
    31
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Zarko da neces jos i da im naplatimo sto koriste nas jezik. Ne postoji licenca na jezik niti ce postojati. Zastitno ime Coca-cole cuva onaj koji je proizvodi ili onaj koji je smislio. Ko li bi to bio kad je jezik u pitanju?
    Vaznije je pitanje da li je to jedan jezik od pitanja da li Crnogorci imaju prava da ga zovu imenom svoje nacije(a i nije za forum knjizevnost)

  20. #20
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    13.07.2004.
    Lokacija
    Montenegro
    Poruke
    374
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano crnogorski je jezik proglasen za srpski !!!!

    Citat Original postavio жарко
    Ствар је јасна.
    Нпр. ако неко туђу песму делимично обради и потпише као своју, чини кривично дело.
    Или ако неко користи туђи заштитни знак, лого или назив представљајући себе, чини кривично дело.
    НИЈЕДАН НАРОД НЕМА ПРАВО ДА НАЗОВЕ ЈЕЗИК КОЈИМ ГОВОРИ ОНАКО КАКО ХОЋЕ!
    Језик се између осталог састоји од речи. Оног ко српске речи назива црногорским, бошњачким или било како другачије треба тужити због плагијата и фалцификовања. Ово међутим није нигде у свету уређено никаквим правним нормама из једноставног разлога јер ником није падало на памет да би се могла појавити тако идиотска идеја, противна здравом разуму, о присвајању (крађи) језика.
    Дакле, црногорска нација има право на свој сопствени, црногорски језик; треба да седну, да се договоре, и напишу своје речи, граматику и остало, што ће се све, наравно, битно разликовати од српског.
    Posto si tako mudar i pametan, procitaj dolje ova tri spisa, pa ces vidjeti da su Crnogorci govorili istim jezikom prije 200 god, a da su Srbi za danasnji srpski jezik, uzeli kao podlogu crnogorski jezik.
    Vas pravi jezik ste odbacili, sto se jasno vidi iz istorijskih spisa koje sam dolje ostavio, a na volseban nacin, pomocu carobne srpske formule ciribu-ciriba, copavi Vuk je crnogorski jezik proglasio za srpski, iako su u vrijeme Vuka ljudi u Srbiji drugacije govorili nego danas!

    Volio bih da mi das neki dokaz da su recimo rijeci:kamen, drvo, voda, sunce, dobro, lose, da su ove rijeci vlasnistvo Srba, ili ako imas da pokazes, neki posjedovni list, da su ih Srbi patentirali i izmislili ?

    Procitaj ovo dolje i uzivaj u govoru Svetog Petra Cetinjskog Crnogorcima od prije 200 god



    Želim da prikažem način, na koji se izražavalo prije Vukove reforme jezika, da vidimo i uporedimo više spisa.

    Prvo ću od slova do slova, prepisati odlomak iz knjige Dositeja Obradovica "Život i priključenija" koja je izašla iz dva dijelarvi je izašao 1783 god, a drugi, iz kojega prenosim sami početak, je izašao 1789 god.



    ..............................PREDUVJEDOMLJENIJE.. ......................

    "Basna da sam hoteo više prevoditi, našao bih tri i četiri krat jošt toliko ili i veće čislo.No ja, izabravši samo one koje su meni najugodnije bile, proče sam drugima ostavio da s vremenom prevode i izdaju.Nameravajući obače da ovi tom bude najmanje od 25 ili 30 tabaka, za ispuniti ovo čislo pridodaću ovde neka od mojih pisma koja se kasaju do mojih priključenija.
    Različni od naše nacije i usmeno i pismeno pouštavali su me da preduzmem opet ovu materiju i, na moje izvinovljenije da bih ja rad što bolje i poleznije izdati, jedan moj ljubezni prijatelj zaprosio me da mu u našem vzajmnom pisma sootvjetstvovaniju naznačujem sto znanja dostojnije od mojih dogadjaja, koje ja od nekoliko vremena i ispolnjavam.Imajuci, dakle, kopije pri sebi i hoteći, kako sam poviše rekao, da mi ova knjiga veća bude, radi dve pričine naumio sam priložiti ovde neka od ovih mojih pisama.Prvo - za ispuniti od časti volju svima onima koji su to isto zaktevali, a drugo, koje je meni najvažnije i srcu mojemu, poželateljnejše i dražajše, za predati večnomu vospominaniju potomkov naših imena mojih ljubimejših prijatelja i blagodjetelja koje je preblagi božji promisal za orudija svoja upotrebio i meni u mojim stranstvovanijam i pretprijatijam črez njih pomogao".
    .................................................. .


    Prikazaću i od slova do slova, pismo Svetog Petra Cetinjskog Karađorđu, koje je on napisao na Cetinju 5/17 marta 1811 god.

    Svetlejši slavno-serbskogo naroda verhovni predvoditelj Georgij Petrovič!

    "Minuvščego godišča u avgustu mesecu imao sam čest s veličajšim udovoljstvijem primit Vaše vseblagoprijateljnejšeje pismo, črez Gavrila Šibaliju i Jevta Šecerovića otpravljeno, koje me je puno obradovalo i na koje vam prinosu čuvsvitelnejšuju moju blagodarnost.Mi ovamo čujemo da je moždu našim visokoslavnim pokroviteljem i Portoju Otomanskoju mir zaključen, no na kakovih kondicionah neizvestno.Vsepokornjejše molim vas, ljubeznejši predvoditelj, ne ostavite črez sego pismonosca, kako o tom, tako i o svemu što tamo proishodi, uvedomit menja i najpače o dražajšem zdravijem Vašim.Ja sam soveršeno uveren jestli vojna prodolžena budet, što Vi ne ostavite prežije svoji plani, prostirajuščiesja k nasim granicam, i što ja zablagovremeno dražajšim pisanijem Vašim uvedomlen budu.
    Koji imam čest i diku nazivati Vašej svetlosti istinij dobroželatelj i pokornjejši sluga"

    mitropolit černogorski
    PETR.PETROVIČ



    Na kraju ćemo da vidimo, kako se Sveti Petar Cetinjski obraćao Crnogorcima, 1813 god.

    ...................PROGLAS PETRA PRVOG...............


    "Blagorodnoj i poštenoj gospodi serdarima, vojvodama barjaktarima i ostalim glavarima i starješinama i svemu hrabrom crnogorskom i brdskom narodu.

    Izvjesno je vama i tebi, ljubezni narode, kako je već nastupila sedma godina otkako su francuzi zauzeli bokeljsku provinciju i kako su nam oni strašno prijetili da se otačastvo naše unaprijed neće zvati C r n a, nego Crvena - to hoće reći krvlju našom oblivena G o r a.

    Oni bi to i učinili po svojstvu njihove zloće, budući su najprije okaljali ruke u krvi svoga zakonitoga kralja i na temeljima jakobinsko-framanskog bezbožja postavili praviteljstvo, ali, blagodareći Boga, nijesu među nama našli izdajnika jakobinskoga duha, koji bi im puteve otvorili i čelovodje dali, kao što su nahodili u mnoga mjesta, na nesreću svih naroda među kojima su ti izdajnici bili...

    Iz svega ovoga, ljubezna braćo, jasno vidjeti možete što su oni tirani mislili od nas učiniti i što bi učinili kad bi sile imali, a svaki dan gledate što čine od naše braće primoraca i po tome rasuditi možete koliko bi sav narod u svijet nesrećan bio, kad ne bi sveblag Bog blagoslovio oružje velikoga Aleksandra, premilostivoga pokrovitelja našega.
    .................................................. .
    Prigotovite se, dakle, junaci, s prirodnim duhom hrabrosti na viteški ovaj podvig da, prizivajuci Boga na pomoc, što skorije stupimo u bokeljsku provinciju pod slavodobitnim barjakom velikoga Aleksandra, svemilostvoga gospodara našega".



    Jasno se vidi, da se danas više ne koristi jezik Dositeja Obradovića, a još manje jezik kojim se Karadjordju obraćalo, što ce reći da su Srbi odbačili svoj jezik, kojim su govorili i pisali.

    Kao što vidimo, jezik kojim se Sveti Petar Cetinjski obraća Crnogorcima, je skoro potpuno istovjetan današnjem.
    Da vas ne bi vise niko lagao, ovo sam sve prepisao doslovce, te proizilazi nepobitan zakljucak da,
    JE ĆOPAVI VUK KARADZIC ODBACIO TADAŠNJI SRPSKI JEZIK, UZEO CRNOGORSKI JEZIK I PROGLASIO GA ZA SRPSKI JEZIK !

    Bez ikakve sumnje, jezik crnogoraca je uzet za podlogu za Vukovu reformu jezika.

    Vidimo da se u Srbiji prije Vuka, drugačije pisalo i govorilo, a vidimo da se kod nas u Crnu Goru, koristi isti jezik kao i prije 200 god.

    Ovo nije moj zaključak, nego svih lingvista, ali sam to sada kristalno jasno pokazao.

    I najnevjerovatnija stvar je, da naš jezik, mi Crnogorci, ne možemo da nazovemo našim imenom, nego nam to osporavaju Srbi, koji su preuzeli za podlogu svoga - naš crnogorski jezik !

    Ali eto Srbi i Velikosrbi su daleko bučniji i daleko veću larmu dižu !

  21. #21
    Početnik
    Učlanjen
    20.04.2004.
    Lokacija
    kao da je bilo...negde
    Poruke
    31
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Za one koji ne znaju!!!!!!!!!!
    Jezikom kojim je pisao Dositej Obradovic nikad se u narodu nije govorilo, svi srpski knjizevni jezici(staroslovenski, ruskoslovenski pa i slavenosrpski) su bili iskljucivo jezici kojima su se pisale knjige. Igracina, procitaj ovo pazljivo
    Vuk je za osnovicu knjizevnog jezika uzeo narodni govor svoga kraja, a rodjen je u Trsicu tj. u Srbiji iz vise razloga:zato sto ga je dobro poznavao, zato sto je na tom dijalektu uglavnom ispevana srpska narodna poezija koju je od detinjstva poznavao i zato sto je na tom dijalektu imao i dela pisane knjizevnosti...
    I jadan je ovaj nas jezik i mi zajedno sa njim kad uvek ima onih koji bi da stave tapiju na njega.

  22. #22
    Buduća legenda Hellen (avatar)
    Učlanjen
    29.08.2004.
    Pol
    ženski
    Poruke
    30.131
    Reputaciona moć
    921

    Podrazumevano ''Књиге, браћо, књиге!''

    Пријатељу из Монтенегра ( ваљда се тако на вашем језику каже Црна Гора ),хајде мало се информиши пре него што наставиш да се бламираш својим катастрофалним непознавањем историје језика.
    1.Црногорски језик, под тим називом никада није постојао!
    2. Вук је као основу српског књижевног језика узео источнохерцеговачки дијалекат (ијекавски), говор Јадра, јер је тамо било много досељеника из источне Херцеговине.Нешто касније је прихватио и шумадијско-војвођански дијалекат (екавски), и они су до данас основа српског књижевног језика.
    3. Ни говора нема о томе како су Срби до Вука говорили другачије, а онда узели ''црногорски'' језик, нити је Доситеј доказ за тако нешто.Доситеј је дете из ''пречанских''крајева, школовао се на српскословенском и рускословенском, а писао на славеносрпском. Ови језици су били језици писане књижевности (која у то време у Црној Гори није ни постојала).Упоредо са писаном,грађанском књижевношћу, постојала је веома богата усмена, народна књижевност која је била испевана на правом народном српском језику, управо онако како ју је Вук забележио.
    Дакле, твоји квазинаучни и смешни ''докази'' падају у воду чим отвориш било коју књигу која говори о развоју српског књижевног језика. Драги ''Монтенегрине''- књигу у шаке, а после полемиши о научним теоријама!

  23. #23
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    13.07.2004.
    Lokacija
    Montenegro
    Poruke
    374
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Ma, sto mi naprica !

    Citat Original postavio Hellen
    Пријатељу из Монтенегра ( ваљда се тако на вашем језику каже Црна Гора ),хајде мало се информиши пре него што наставиш да се бламираш својим катастрофалним непознавањем историје језика.
    1.Црногорски језик, под тим називом никада није постојао!
    2. Вук је као основу српског књижевног језика узео источнохерцеговачки дијалекат (ијекавски), говор Јадра, јер је тамо било много досељеника из источне Херцеговине.Нешто касније је прихватио и шумадијско-војвођански дијалекат (екавски), и они су до данас основа српског књижевног језика.
    3. Ни говора нема о томе како су Срби до Вука говорили другачије, а онда узели ''црногорски'' језик, нити је Доситеј доказ за тако нешто.Доситеј је дете из ''пречанских''крајева, школовао се на српскословенском и рускословенском, а писао на славеносрпском. Ови језици су били језици писане књижевности (која у то време у Црној Гори није ни постојала).Упоредо са писаном,грађанском књижевношћу, постојала је веома богата усмена, народна књижевност која је била испевана на правом народном српском језику, управо онако како ју је Вук забележио.
    Дакле, твоји квазинаучни и смешни ''докази'' падају у воду чим отвориш било коју књигу која говори о развоју српског књижевног језика. Драги ''Монтенегрине''- књигу у шаке, а после полемиши о научним теоријама!
    Ma sto mi naprica, "knjigu u sake"!
    Koju knjigu ?
    Od slavnog srpskog lingviste Dr Kamenka Kukuruzovica, valjda tu knjigu da uzmem u sake ?

    Nije se pricalo kao u pismima Karadjordju i kao u Dositejevom djelu.
    Kazes Srbi nisu tako govorili ?
    A kako su govorili ?
    Kako su govorili u Negotinu, Vranju, Pirotu, Nisu, Leskovcu, itd, itd.
    Znaci nisu govorili srpskim jezikom ?
    Ili hoces reci, nijesu bili ni tada ni sada Srbi nego posrbljeni Bugari i Makedonci ?
    Vratite se vi jeziku iz "Zone Zamfirove" ili ovome Dositejevom, jer su to pravi srpski jezici.

    Velis istocno-hercegovacki dijalekt !!!

    Da ne bi malo mnogo bilo, za ukuse Srba, a narocito Velikih Srba da su stvari nazvane punom istinom:
    Uzet je crnogorski jezik (dijalekt) za podlogu za srpski jezik !

    Da Srbi kazu da su uzeli crnogorski dijalekt (jezik), ho ho pa to bi bilo malo previse !

    Zato je napravljena ta majmunska konstatacija "istocno-hecegovacki dijalekt".

    Vrati se ti, pa procitaj ona tri spisa opet, a narocito onaj govor Svetog Petra Cetinjskog Crnogorcima pa kad ga procitas 10 puta shvatices da je taj govor, govor Crnogoraca uzet i PROGLASEN za srpski jezik.

    Nisam lingvista ali nisam ni malouman.
    Konstrukcija recenice kod Svetog Petra Cetinjskog i nacin na koji se sklapa recenica ( misaoni redosled ) je isti kao i danas.

    Dok u ona druga 2 spisa to nema blage veze sa danasnjim, nasim zajednickim jezikom.

    AKO KOZA LAZE ROG NE LAZE !


    p.s.

    Sve te "narodne pjesme" je legendarni ćopavac Vuk Karadzic, taj najveci posrbljivac Balkana, izdavao nakon svoje OBRADE !


    A o Vuku, da.

    Hmmm...da vidimo.

    ..Svi Slavenski narodi kromje Serbalja vostočnog' vjeroispovjedanija imaju svoje Rječnike..Mi ga sami trebamo...Ja sam takovij Rječnik preduzeo, i već skupio. On će pomenutim' potrebama udovletvoriti. Soderžavaće sve Serbske rječi, koe se nalaze u Rječnicima: Kurcbekovom (koi e samo imenom Serbskij), Dellabelli, Belostencu, Jambrešiću, Stulliju, Hajmu; i maće jošt' ednu tretinu pravih Srbskih rječi, koe se ni u ednome, ot rečenih Rječnika, ne nalaze."

    (Sabrana dela Vuka Karadžića, 2. tom, Prosveta, Beograd, 1966- "Objavlnie o serbskome rječniku")

    Dakle- jedna trećina "pravih srpskih riječi" (33,33333..%). Ostalo je uzeo iz navedenih rječnika. Bar tako sam kaže.

  24. #24
    Buduća legenda Hellen (avatar)
    Učlanjen
    29.08.2004.
    Pol
    ženski
    Poruke
    30.131
    Reputaciona moć
    921

    Podrazumevano

    Ало, мајсторе, да ниси лингвиста то се види, иначе не би себи допустио овакво бламирање непознавањем ствари о којим причаш!!!
    Да ли си икада чуо за науку која се зове дијалектологија? Јеси ли чуо да у оквиру сваког језика постоје различити дијалекти? У српском језику постоје:шумадијско-војвођански,смедеревско-вршачки, косовско-ресавски, призренско-тимочки, источнохерцеговачки, зетско-сјенички...и много поддијалеката.Књижевни су само шумадијско-војвођански и источнохерцеговачки ( 7 падежа, 4 акцента...бла, бла, да не залазим сад у детаље...).
    А о ком ти то црногорском језику говориш? У Подгорицу ( намерно тако кажем јер они не користе локатив у оваквој конструкцији ), се говори зетским дијалектом, а не источнохерцеговачким!!! Који је од ова два онда ''црногорски језик''?
    Ако хоћеш прави српски језик са почетка 19. века узми ''Мемоаре'' Проте Матеје Ненадовића, човек је из Бранковине код Ваљева, па ћеш видети да ли је то данашњи српски језик!
    И рекла сам ти већ - Доситеј није писао српским народним језиком него славеносрпским којим није говорио прост свет, него само учени људи школовани на рускословенском! ( Мало поједностављујем да би могао да схватиш! )Отвори мало енциклопедије!
    Узми ''Дијалектологију српскохрватског језика '' Павла Ивића или ''Српски народ и његов језик'' од истог аутора, или било коју историју књижевности...
    Волела бих да и ти мени препоручиш нека дела црногорских лингвиста у којима се доказује постојање некаквог посебног ''црногорског језика''.
    Волела бих да га мало истражим, можда бих се могла бавити и преводилачким радом. Ево, нудим се да преведем ''Горски вијенац'' на црногорски!!!
    П.С.
    Мани се, дете, политике и подела! Црногорци су вазда били цењени и без ''црногорског'' језика! Ја носим црногорско презиме, волим Црну Гору, али јесам за то да се лепо и мирно разиђемо ако не можемо заједно. Само јако је страшно кад политичари силују науку!!! Тиме простом свету из свог малог народа уливају осећај изузетности, величине и нереалног значаја, а то није добро ни за један народ!

  25. #25
    Domaćin Nestasna Ameba (avatar)
    Učlanjen
    12.10.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Ima jedan kućerak u Sremu...
    Poruke
    4.919
    Reputaciona moć
    98

    Podrazumevano

    Hahahahahaha, pushti ga Hellen, dzabe se trudis i ti i ostali. Citam i ne mogu da verujem kako imate samo zivaca da se nastavljate s totalnim laicima ostrascenim politikom.
    Neka nima njihova drzavica i njihov jezik... Ja bih se rado otcijepila od takvijeh, nego li ostala u bilo kakvoj zajednici sh njima.
    Nazalost, ili na srecu, postoje i ljudi koji o svemu ovome razmisljaju hladne glave. Meni je na fakultetu u Novom Sadu, gde zavrsavam Srpski jezik i knjizevnost, predavao Dijalektologiju pprof. dr Dragoljub Petrovic (zamislite, Crnogorac), a Istoriju srpskog jezika prof. dr Mato Pizurica, takodje Crnogorac. Ni od jednog nisam slusala ovakve budalastine kakve nam servira Igracina. Zasto? Hm... Pitam se i ja. Jer da je neke logike po poreklu, trebalo bi da su sve svoje studente zatrovali pricom o postojanju nekakvog vajnog crnogorskog jezika, ali nisu i sad ce nama Igracina da oprica kako je to sve sam sljam otpao od crnogorskog shjemena. Ne bih mu zamerila na takvim recima jer od takvih kao sto je on, meni i mojim profesorima to dodje kao kompliment, i to kakav kompliment
    Moj predlog, manimo se ove teme i razgovora s ignorantima. Iz njega ne progovara covek nego politicar, i to neuspeli politicar (jer da je uspeo u politici, sad sigurno ne bi imao vremena da maltretira ljude na forumima).

    And by the way, njegov copavi Vuk (kako ga on rado zove) otpao je od Drobnjaka. To je taj njegov Vuk, plagijator i lopov. Slika i prilika nadobudnih kretena. Kad vec moram sirotog Vuka da trpam u isti kos s doticnim.

    Zao mi i onog Njegosa...

Slične teme

  1. Српски језик
    Autor VR u forumu Jezik
    Odgovora: 42
    Poslednja poruka: 25.08.2011., 17:48
  2. Odgovora: 441
    Poslednja poruka: 17.12.2008., 23:57
  3. Језик који изумире...
    Autor svesnaglista u forumu Zanimljivosti
    Odgovora: 40
    Poslednja poruka: 04.03.2008., 14:34
  4. Српски језик и књижевност
    Autor ivanna89 u forumu Književnost
    Odgovora: 4
    Poslednja poruka: 25.12.2006., 11:57
  5. Грчки језик
    Autor Арион Дали u forumu Arhiva
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 27.12.2005., 15:09

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •