Stvari koje mrzimo

Ljudima je teško da priznaju da su prosečni te se koprcaju i hvataju za karijeru/porodicu/imovinu/hobije dajući im žešći značaj.
Kao kada ti neko nabraja svoja zanimanja a ono sve prodaja magle...OK,lepo je to što znaju i trude se al' ništa spektakularno.

Zbog toga što često izostane moje oduševljenje nemam baš najbolji tretman međ' ljudima.
 
Black Baron:
Tačno, moje mišljenje je nebitno, ali je i njihovo o meni valjda nebitno. A oni se ponašaju kao da je bitno. Ja inače ne smatram da su oni bolje prošli od mene, štaviše ne vidim ni da su nešto srećni nego smaraju sa tim seljačkim pričama. Svaka droplja koja se yebe i okoti ***** o svom detetu kao da je napravila nevidjen civilizacijski korak. Droplje iz odeljenja koje su se yebale po školskim wc-ima sad glume majke i supruge.



Pa kad ljudi stalno pričaju o sebi. Gde god da odem, na koje god porodično okupljanje samo se o tome priča. Ko je šta završio, ko je dobio dete, ko je koga oženio i za kog se udao, kako se dete zove, slike deteta, ko je kupio stan, ko je nadogradio stan... normalno pošto ja nisam na tim poljima nešto ostvaren jer me to iskreno ne zanima (osim faksa) kreće smaranje nad tolikom opsednutošću time. A vrhunac iritacije je kad takvi krenu da ti sole pamet što i ti nisi u tom fazonu. Ja nemam problem da neko radi šta želi, ali kad vidim da svaka glupača ***** nešto jer se udala ili porodila i drugima deli savete smuči mi se život.



Pa ja to upravo i radim, samo mnogo je to komplikovanije nego što ti opisuješ. Činjenica je da su drugi ljudi dobar deo naših života i da čopor diktira pravila i bije druge u glavu svojim sranjima.
Kliknite za proširenje...

Pazi mili, to jesu bitni dogadjaji u zivotu. Ne mozes da kazes da kad se neko ostvari kao roditelj da to nije bitan dogadjaj u zivotu.
Oni ljudi dele svoje uspehe i dostignuca u zivotu, ne znam zasto bi trebali da se stide svojih uspeha i zasto bi to tebi trebalo toliko da smeta?
Ne mozes nauciti ribu da leti. To ne znaci da je riba glupa, vec je namenjena da pliva. Ne mogu svi biti doktori nauka niti je to jedini kriterijum da bi neko bio uspesan.
Za Tibetanskog monaha je potpuno irelevantno to sto si ti milijarder, a milijarderu je potpuno nebitno to sto ti mozes cuda da izvedes i sto si na visokom duhovnom nivou.
Obojica misle da su uspeli u zivotu, a opet ce im neko reci da trace vreme i zviot na gluposti. Tudje misljenje nije bitno.

Ni skola nije bitna. Posle nekog vremena te ljudi vise nece ni pitati sta si od skole zavrsio, uopste ih to ne interesuje. Ljudsko rangiranje i kriterijumi su promenljiva stvar.
Neko ko je bio luzer u osnovnoj moze postati car u srednjoj ili obrnuto. Kriterijum se menja. Kao sto se kriterijum menja kad udaris 23-25 godinu vise skola nije bitna. Svi su je ili zavrsiliili napustili, ako jos studiras ti si automatski na nizem razvoju i kasnis u odnosu na generaciju. Tad je bitan posao. Posle je bitna zenidba, deca, kola, kuce... To ili treba prestati da juris i pustiti da se stvari same odvijaju lagano i da te boli kara za tudje misljenje ili treba sve ekspresno resavati kao ti tvoji iz odeljenja.
 
User Friendly:
Pazi mili, to jesu bitni dogadjaji u zivotu. Ne mozes da kazes da kad se neko ostvari kao roditelj da to nije bitan dogadjaj u zivotu.
Oni ljudi dele svoje uspehe i dostignuca u zivotu, ne znam zasto bi trebali da se stide svojih uspeha i zasto bi to tebi trebalo toliko da smeta?
Ne mozes nauciti ribu da leti. To ne znaci da je riba glupa, vec je namenjena da pliva. Ne mogu svi biti doktori nauka niti je to jedini kriterijum da bi neko bio uspesan.
Za Tibetanskog monaha je potpuno irelevantno to sto si ti milijarder, a milijarderu je potpuno nebitno to sto ti mozes cuda da izvedes i sto si na visokom duhovnom nivou.
Obojica misle da su uspeli u zivotu, a opet ce im neko reci da trace vreme i zviot na gluposti. Tudje misljenje nije bitno.

Ni skola nije bitna. Posle nekog vremena te ljudi vise nece ni pitati sta si od skole zavrsio, uopste ih to ne interesuje. Ljudsko rangiranje i kriterijumi su promenljiva stvar.
Neko ko je bio luzer u osnovnoj moze postati car u srednjoj ili obrnuto. Kriterijum se menja. Kao sto se kriterijum menja kad udaris 23-25 godinu vise skola nije bitna. Svi su je ili zavrsiliili napustili, ako jos studiras ti si automatski na nizem razvoju i kasnis u odnosu na generaciju. Tad je bitan posao. Posle je bitna zenidba, deca, kola, kuce... To ili treba prestati da juris i pustiti da se stvari same odvijaju lagano i da te boli kara za tudje misljenje ili treba sve ekspresno resavati kao ti tvoji iz odeljenja.
Kliknite za proširenje...

Ništa od toga što si nabrojao nije zaista bitno niti je neko moranje, problem je samo u drugim ljudima koji guraju nos u tudje stvari i nameću svoj koncept življenja koji važi za 90 posto ljudi. Ti kažeš ovo je bitan kriterijum, ono je bitan kriterijum... zato što je rulja rekla da je to"bitan kriterijum". Ja ne smatram da sam nešto bolji i pametniji od drugih, samo malo mi je bedno kad vidim neke ološe kako dobiju decu ili nadju neki posao ćate u preduzeću pa se ***** time kao da su ne znam šta uradili. Kao sredili su život, ovo ono.

Ne mislim da je rodjenje deteta uspeh, to je zapravo sasvim obična stvar, poyebu se i naprave klinca, nije to kvantna fizika. I raznorazni ološi, propaliteti i hulje su takodje bili deca, neko ih je rodio i šta sa tim?

Problem sa ljudima je što misle da neko zbog tako banalnih stvari treba da im se divi i da ih bespogovnorno poštuje, prosto je pomalo smešno kad neka napumpana sa stomakom do zuba dodje i sat vremena priča o detetu koje čeka, a svi okolo klimaju glavom i govore "svaka čast". Za šta bre svaka čast? :lol. Na zemlji ima sedam milijardi ljudi, otkad je yebanje postalo podvig?

Tako je i sa poslovima, tipa dobiješ posao u nekom preduzeću i kurčiš se time, kao sredio si život. Nema gadnijih stvari od toga.

A ja i dalje smatram da svako ko drugog pita kad će da se zaposli, kad će da se oženi, kad će da dobije dete i ostalo zaslužuje boks u glavu. Ne zbog uvrede nego zbog besprizorne, seljoberske drskosti. Samopoštovanje je ipak najbitnije u životu, nećemo ga imati ako dopustimo svakoj šuši da se krevelji i glumi da je bolja od nas.
 
Poslednja izmena:
Ljudi vole da podele svoju sreću sa drugima, otuda to šerovanje po društvenim mrežama. Gledaš sve to iz previše mračnog ugla, Sukhoi :)
Ako ti se ne sviđa to što kače, lepo ideš unfollow, i čistiji ti homepage
 
Black Baron:
Ne kapiram baš koji je fazon sa ovim spominjanjem kifle i jogurta, je l' to neka aluzija na telesne sokove ili...? :lol:
Kliknite za proširenje...

Pa kao, jogurt je gust i beo, otkud znam.... :mrgreen:
Ali ja kad sam stavljala ovaj nick nikad ga nisam smatrala dvosmislenim
Tek nakon par godina skontala :mrgreen:

- - - - - - - - - -

Anonymous man:
Mrzim svoju nesposobnost da vec jednom izkocim iz zone komfora i uradim nesto sto sam oduvek zeleo
Mrzim sto sam klasicna pi*ka
Kliknite za proširenje...

hahahahahahaha
a mica mala
 
Direkt:
Obelodani nam šta je to što želiš, i čineći to izaći ćeš makar jednim korakom iz te zone komfora :lol:
Maybe we can help ya :per:
Kliknite za proširenje...

Ma nije u sustini nista specijalno
Govorim generalno za sve sto mi se desava
Na primer juce sam posle 5 meseci dobio odobrenje za razmenu studenata
I sad sa jeden strane mi se ide, a sa druge strane postoji taj neki strah od novih ljudi, novog okruzenja, jedva sam uspeo da se adaptiram na svoj faks a kamo li sad da idem u inostranstvo
Ili recimo najbanalniji primer - nesposobnost po pitanju devojaka
 
Poslednja izmena:
Strah od nepoznatog je normalan, poenta je što ne smeš da dozvoliš prekomernom razmišljanju da pokuša da racionalizuje sve, već jednostavno da povremeno pustiš mozak na ispašu i pustiš da se neke stvari dogode.
To za razmenu zvuči kao dojajna ideja, videćeš već koliko se u hodu lako privikneš na neke stvari. Čovek je prilagodljivo stvorenje, ali njegov mozak nije jer težeći ka onom običnom, poznatom, svakodnevnom, on želi da uljuljka sebe u neki vid komfora da bi se zaštitio od potencijalne opasnosti.
 
Dve reči-bez panike.Panika parališe.

Mene hvata žešća frka pred svaki put preko.Prošle nedelje nisam mogao da zaspim od nervoze.Na papiru sam ispisao svaki korak do odredišta(koristan savet BTW)ali me je sama pomisao na mapu i lošu frenkventnost prevoza odsekla.Taj osećaj me nije puštao do sletanja.
Nisi sam.Ljudi uglavnom hoće da pomognu.Pitaš,ako neko ne zna-pitaš dalje.Kada nemaš koga-slušaj intuiciju(ako već nemaš WiFi).Dan/dva ti sve deluje strašno,posle se zavališ i uživaš.
 
Direkt:
Strah od nepoznatog je normalan, poenta je što ne smeš da dozvoliš prekomernom razmišljanju da pokuša da racionalizuje sve, već jednostavno da povremeno pustiš mozak na ispašu i pustiš da se neke stvari dogode.
To za razmenu zvuči kao dojajna ideja, videćeš već koliko se u hodu lako privikneš na neke stvari. Čovek je prilagodljivo stvorenje, ali njegov mozak nije jer težeći ka onom običnom, poznatom, svakodnevnom, on želi da uljuljka sebe u neki vid komfora da bi se zaštitio od potencijalne opasnosti.
Kliknite za proširenje...

A znam i sam da me overthink predstavlja najveci problem i najvecu blokadu u nekim situacijama i radim na tome da se toga resim

- - - - - - - - - -

Mil00rad:
Dve reči-bez panike.Panika parališe.

Mene hvata žešća frka pred svaki put preko.Prošle nedelje nisam mogao da zaspim od nervoze.Na papiru sam ispisao svaki korak do odredišta(koristan savet BTW)ali me je sama pomisao na mapu i lošu frenkventnost prevoza odsekla.Taj osećaj me nije puštao do sletanja.
Nisi sam.Ljudi uglavnom hoće da pomognu.Pitaš,ako neko ne zna-pitaš dalje.Kada nemaš koga-slušaj intuiciju(ako već nemaš WiFi).Dan/dva ti sve deluje strašno,posle se zavališ i uživaš.
Kliknite za proširenje...

Snaci cu se nekako
Hvala za savet :ok:
 
Black Baron:
Tačno, moje mišljenje je nebitno, ali je i njihovo o meni valjda nebitno. A oni se ponašaju kao da je bitno. Ja inače ne smatram da su oni bolje prošli od mene, štaviše ne vidim ni da su nešto srećni nego smaraju sa tim seljačkim pričama. Svaka droplja koja se yebe i okoti ***** o svom detetu kao da je napravila nevidjen civilizacijski korak. Droplje iz odeljenja koje su se yebale po školskim wc-ima sad glume majke i supruge.



Pa kad ljudi stalno pričaju o sebi. Gde god da odem, na koje god porodično okupljanje samo se o tome priča. Ko je šta završio, ko je dobio dete, ko je koga oženio i za kog se udao, kako se dete zove, slike deteta, ko je kupio stan, ko je nadogradio stan... normalno pošto ja nisam na tim poljima nešto ostvaren jer me to iskreno ne zanima (osim faksa) kreće smaranje nad tolikom opsednutošću time. A vrhunac iritacije je kad takvi krenu da ti sole pamet što i ti nisi u tom fazonu. Ja nemam problem da neko radi šta želi, ali kad vidim da svaka glupača ***** nešto jer se udala ili porodila i drugima deli savete smuči mi se život.



Pa ja to upravo i radim, samo mnogo je to komplikovanije nego što ti opisuješ. Činjenica je da su drugi ljudi dobar deo naših života i da čopor diktira pravila i bije druge u glavu svojim sranjima.
Kliknite za proširenje...

Vidi (ne mogu da verujem da pišem na tinejdž pdf-u), daću ti par saveta jer je i mene užasno jedno vreme nerviralo to postavljanje fotki a svi srećni nasmejani, naročito u fazi kad ja nisam ni srećna ni nasmejana. Opšte je poznato da to dodatko ujebava ljude, kao i činjenica da se najveći broj samoubistava i sranja ljudima desi u vreme tzv. "porodičnih" praznika tipa Božić i Nova godina. Svi oko tebe super i čini ti se jedini si ti na svetu sam i nisi srećan ni ispunjen, a niko te ne hebava dva posto jer su zauzeti sopstvenim malim, radosnim životima. Za početak - razumem te.

Saveti: mani se fejsbuka jedno duže vreme, po mogućstvu zauvek. I instagrama i tvitera, i svih ostalih tzv. društvenih mreža. Biće teško neko vreme, to mu dođe ko odvikavanje od bolesti zavisnosti, ali ako imaš dovoljno čvrstu volju - uspeće ti. Odstrani iz svog života sve koji te nerviraju, privremeno ili stalno, ma koliko da ste dobri. Bolje je da neko vreme budeš sam sa sobom kad si u negativnoj fazi, nego da se uporno družiš a ne prija ti. Nek ti ostanu samo oni koji imaju volju i želju da slušaju tvoje kukumavčenje - nemoj da me razumeš pogrešno i sama sam kukumavac, i tada mi pravo da ti kažem prija jedino drušvo mog psa, a od skora i, ajd recimo dečka mada je to u našim godinama malo neprimeren izraz. Zašto? Zato što samo njih dvoje mogu da me podnesu, pas jer mora, gospodin verovatno jer tako hoće, da neće šutnuo bi me odavno.
Osim toga, time sebe spašavaš slušanja o tuđim divnim i bajnim i sjajnim životima u situaciji kada ne da ti nije do toga, nego ti se bljuje kad čuješ prve tri reči - tipa "moj dragi i ja...ili "jao, a moj mali, srce mamino... i sl. Briši od čopora glavom bez obzira. I uopšte bez obzira. Budi grub ako treba da bi ih otkačio. Radi se o tvom životu, ne o njihovom i zato - ko ih hebe.

Za početak to će biti dovoljno. Istražuj malo unutar sebe. Kad tad pronaći ćeš ono što ti treba.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top