НИКШИЋ - пренето са www.pogledi.co.yu

PAC-PAC

PAC-PAC

Domaćin
Poruka
3.894
Срба


АПЕЛ СРБА ИЗ НИКШИЋА!


ДРАГИ СРБИ ИЗ ДИЈАСПОРЕ, ОВОМ ПРИЛИКОМ ЖЕЛИМО ВАС ОБАВИЈЕСТИТИ О ДОГАЂАЈИМА КОЈИ ОВИХ ДАНА ПОТРЕСАЈУ ЦРНУ ГОРУ СА ЕПИЦЕНТРОМ У ГРАДУ НИКШИЋУ, ОДНОСНО НИКШИЋКОЈ ГИМНАЗИЈИ. СЕЦЕСИОНИСТИЧКИ РЕЖИМ У ПОДГОРИЦИ КОЈИ ЖЕЛИ ЗАТРТИ СВЕ ШТО У ЦРНОЈ ГОРИ ИМАЛО СРПСКИ МИРИШЕ, УЧИНИО ЈЕ ОВИХ ДАНА НЕШТО ШТО ДО САДА НИЈЕДАН ОКУПАТОР НИЈЕ УЧИНИО: ПРОМИЈЕНИО ЈЕ ИМЕ СРПСКОМ ЈЕЗИКУ. ШЕСТ (ОД УКУПНО 9) ПРОФЕСОРА СРПСКОГ ЈЕЗИКА ОДБИЛО ЈЕ 1.СЕПТЕМБРА ДА У ТАКВИМ УСЛОВИМА УЂЕ У УЧИОНИЦЕ. ВЛАСТ ЈЕ РЕАГОВАЛА ОТКАЗИМА И ДОВОЂЕЊЕМ ЗАМЈЕНА СА БИРОА. НА ТО ЈЕ 40 ЊИХОВИХ КОЛЕГА И ОКО 900 УЧЕНИКА СТУПИЛО У ШТРАЈК. ПРИДРУЖИО ИМ СЕ И ИЗВЈЕСТАН БРОЈ ПРОФЕСОРА ДРУГИХ ШКОЛА. РЕЖИМ ЈЕ НА ТО ПРИМЈЕНИО ОПРОБАНЕ МЈЕРЕ ПРИТИСКА НА ПОЈЕДИНЦЕ ЧЕМУ МНОГИ НИСУ ОДОЉЕЛИ. АЛИ ЈЕ АКЦИЈА ПРОШИРЕНА И НА ГРАЂАНЕ ЧЕМУ ЈЕ МНОГО ДОПРИНИО НОВОФОРМИРАНИ ОДБОР РОДИТЕЉА И СРПСКИ ОРИЈЕНТИСАНЕ ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ. У НИКШИЋУ СЕ СВАКОДНЕВНО ОДРЖАВАЈУ ПРОТЕСТНЕ ШЕТЊЕ ГЛАВНОМ УЛИЦОМ КОЈЕ СЕ ЗАВРШАВАЈУ ПРЕД НЕКАДАШЊИМ ДВОРЦЕМ КРАЉА НИКОЛЕ ГДЈЕ ГОВОРЕ ОТПУШТЕНИ ПРОФЕСОРИ, РОДИТЕЉИ, ЂАЦИ СТУДЕНТИ, А КАО ГОСТИ ЧЕСТО ИСТАКНУТА ИМЕНА ЛИНГВИСТИКЕ (ЈЕДНОМ ЧАК И БОРА ЧОРБА СА СВОЈИМ СОЧНИМ "СРПСКИМ" ИЗРАЖАВАЊЕМ). ПРОТЕСТИ СЕ ПОЛАКО ШИРЕ И ПО ДРУГИМ ГРАДОВИМА. ОНО ШТО ЈЕ ГЛАВНА СМЕТЊА ЈЕ МЕДИЈСКА БЛОКАДА КОЈУ ЈЕ ЗАВЕО РЕЖИМ. ОВО ЈЕ НАШ ПРИЛОГ ПРОБИЈАЊУ ТЕ БЛОКАДЕ. ДАКЛЕ АКО О БОРБИ НИКШИЋКИХ ПРОФЕСОРА ЖЕЛИТЕ ДА ЧУЈЕТЕ ОД ЊИХ САМИХ ОТВОРИТЕ САЈТ WWW.NJEGOS.ORG ПА ПРИТИСНИТЕ ЛИНК ЊЕГОШ.ОРГ IN SERBIAN. У ВРХУ ЋЕТЕ НАЋИ НАТПИС ОТПУШТЕНИ НИКШИЋКИ ПРОФЕСОРИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА....ПРИТИСНИТЕ ТО И ТУ СТЕ. ВИ ПРЕКО ОКЕАНА ИМАТЕ ТАМО СВОЈА ИСЕЉЕНИЧКА УДРУЖЕЊА, ОБАВИЈЕСТИТЕ ИХ О ОВОЈ СИТУАЦИЈИ И ОБАВЕЗНО ИМ ДАЈТЕ АДРЕСУ ОВОГ САЈТА. СИГУРАН САМ ДА ТАМО ИМА ДОСТА ЉУДИ КОЈИ ЋЕ ХТЈЕТИ И МОЋИ ДА ПОМОГНУ, А СВАКА ВРСТА ПОМОЋ, УКЉУЧУЈУЋИ МОРАЛНУ И ПРИЈЕ СВЕГА ПОМОЋ У ШИРЕЊУ ИСТИНЕ И РАЗБИЈАЊУ БЛОКАДЕ ЛАЖИ, МНОГО БИ ЗНАЧИЛА ОВИМ ХРАБРИМ ЉУДИМА. СРБИ ИЗ ГРАДА НИКШИЋА, ЦРНА ГОРА
 
U današnjoj "Pobjedi" izasao je intervju koji je dao šef katedre za slavistiku na pariskoj Sorboni.
On je nedvosmislen, da je crnogorski jezik ravnopravan sa ostalim juznoslovenskim !

U isto vrijeme kod nas Veljesrpski paraziti, razne Posrbice i Terazijski Crnogorci, ljudi malog znanja ali velike galamdžije, osporavaju pravo na crnogorski jezik ?!

Prenosim citav intervju.




16.10.2004.
Kultura


INTERVJU : POL LUI TOMA, ŠEF KATEDRE ZA SLAVISTIKU NA SORBONI

U svojim tekstovima koristim termin crnogorski jezik




Ne može jedan čovjek prije podne govoriti srpski, po podne hrvatski, večerati uz vino i na crnogorskom vam jeziku poželjeti laku noć, a probuditi se kao neko ko govori bosanski. To bi ipak bilo teško
Vlatko Simunović

Pol Lui Toma šef je katedre za slavistiku na pariškoj Sorboni. Podgoricu je posjetio u svojstvu učesnika međunarodnog simpozijuma "Dramski tekst u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji i Crnoj Gori" održanom u Crnogorskom narodnom pozorištu, čiji je suorganizator Centre de recherse sur les litteratoures et civilisationns slaves iz Pariza. Vrstan je slavist i poznavalac južnoslovenske pismenosti. Dobro su mu poznata crnogorske jezičke nedoumice. Smatra da je sa aspekta struke stvar nedvosmisleno jasna i da Crnogorci, kao Srbi, Hrvati i Bošnjaci, govore jezikom koji mogu zvati imenom s etničkom odrednicom i da je na potezu država Crna Gora od koje treba očekivati da pravno normira taj fakat.
* U Crnoj Gori Francusku narod doživljava kao zemlju umjetnosti i visoke mode a Sorbona je simbol prestižnog univerziteta, gotovo ekvivalent Kembridzu ili Harvardu. Koliko su ta dva stereotipa bliska činjeničnom stanju ?
- U svakom stereotipu ipak se krije neka istina. Bez obzira što se stvari munjevito mijenjaju Francusku širom svijeta, i tu Crna Gora nije izuzetak, ljudi prepoznaju po modnoj industriji i umjetnosti, prevashodno slikarstvu, filmu i književnosti. Te vrijednosti naša su dragocjenost. Drago mi je čuti da Sorbona ima tretman prestižnog univerziteta. I to je tačno. Jednako kao što je tačno da je na Sorboni prije dvadeset i pet godina otvorena katedra na kojoj je izučavan jezik koga smo zvali srpsko-hrvatski a kog danas naši studenti izučavaju pod tri imena srpski, hrvatski i bosanski. Lično smatram da tu ima prostora i logike za još jedan - crnogorski jezik. Drago mi je što su ti jezici i književnosti nastale na njima prisutni na Sorboni upravo znatnom zaslugom mene i mog cijenjenog prethodnika koji je doktorirao izučavajući Njegoša. Značaj i ugled našeg univerziteta obavezuju nas da održimo nivo tih studija i stalno ih unapređujemo.
* Sorbona je dakle prihvatila fakat da se razlazom slovenskih naroda na Balkanu od jedinstvenog srpsko-hrvatskog, odnosno hrvatsko srpskog formiralo više jezika ?
- Velika je odgovornost govoriti u ime institucije kao što je Sorbona. Nemoguće je govoritu u ime Sorbone i niko od nas to ne čini.Dakle, ne govorim u ime Sorbone. Govorim kao lingvist, posmatrajući problem o kom razgovaramo u duhu Sorbone. Lingvistički stvar se nije drastično promijenila u odnosu na ono što je bilo ranije. Uvijek je bilo jasnih, osobito leksičkih razlika između govornog i pisanog jezika u Bosni, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji. Kad čitamo vaše pisce ili slušamo vaše ljude po jezičkim razlikama jasno znamo odakle nam ko dolazi. S imenovanjima koja su uslijedila te razlike su verifikovane i mi to uvažavamo.Naučno gledano, to je jedinstven lingvistički sistem unutar kog imamo više standardizovanih jezika. Identičnu situaciju imamo sa standardizovanim varijetetima engleskog u Britaniji, Americi i Australiji. Nema nikakvih razloga da imenovanja jezika prihvatimo u skladu sa vašim dogovorima.Predajemo na više jezika. Imamo lektore iz svih ovdašnjih država. Svaki student mora razumjeti sve varijante četvoroimenog jezika a svako od njih bira, shodno svom ukusu i namjerama, koju varijantu će aktivno govoriti. Ne može jedan čovjek prije podne govoriti srpski, po podne hrvatski, večerati uz vino i na crnogorskom jeziku vam poželjeti laku noć, a probuditi se kao neko ko govori bosanski. To bi ipak bilo teško. On razumije sve one koji govore ovim jezicima i bez teškoća s njima komunicira, ali govori isključivo jednom varijantom i tu je dosljedan.
* Dakle, ako Crnogorci jezik kojim govore nazovu nacionalnim imenom taj jezik će studenti izučavati na Sorboni ?
- Svakako. Taj jezik se već izučava i to godinama i decenijama unazad. Na Sorboni studenti čitaju velike crnogorske pisce, prvenstveno Njegoša. Vidim da sa imenovanjem svog jezika imate probleme koji se daju urediti rješenjima na nivou državnih institucija i precizirati odredbama Ustava. Morate imati zvanično rješenje. Država ga mora inicirati. Ja sam lingvist, u svojim tekstovima koristim termin crnogorski jezik i tu sa aspekta struke ne vidim da može postojati problem s imenovanjem, ali na diplomama naših studenata za sada piše samo srpski, hrvatski ili bosanski jezik. Imenovanje jezika te države institucionalno su normirale, što sa crnogorski jezikom za sada nije slučaj. Kada i kako to učiniti stvar je vašega izbora.
* Koliko su studenti zainteresovani za studije slavistike?
- Zbog rata i nesreća koje su se tokom prošle decenije izdešavale ovdje interesovanje je veće nego ranije. Na žalost, po pravilu interesovanje za južnoslovenske jezike i književnosti balkanskih naroda uvijek se uvećavalo kada je region bio u krizi . To se desilo u doba prvog svjetskog rata , tako je i danas.
* Da li su vaši studenti pretežno djeca imigranata sa područja koja nastanjuju Sloveni? Koliko su za slavistiku zainteresovani Francuzi ?
- Prvo vam moram objasniti sljedeću stvar : Pojam Francuz obuhvate sve ljude koji imaju francusko državljanstvo . Francuzi ne prave ta razdvajanja na nači kako vi to posmatrate. Ta vrsta različitosti o kojoj ste upravo govorili među nama, bez obzira da li je neko Francuz u prvoj, drugoj, trećoj generaciji ili su svi njegovi preci, kao što je to slučaj sa mnom, etnički Francuzi do u nedogled, jednostavno ne postoji. Svi smo mi Francuzi. Dvije trećine studenata pripadaju južnoslovenskom etničkom stablu ali to ne znači da znaju ovdašnje jezike. Djelimično poznaju razgovorni jezik ali ne mogu da čitaju lijepu književnost ili štampu. Naročito je komplikovano ako je to malo jezika što znaju vid nekog ovdašnjeg dijalekta . Većina naših studenata učenje jezika počinje s početka. U posljednje vrijeme sve više nam dolaze i studenti koji porijeklom nijesu iz ovog regiona, niti imaju slovensko porijeklo. To su ljudi koji studiraju istoriju, geografiju, političke nauke... pa se svako iz svog ugla interesuje za Balkan, shvatajući da znanja iz tih oblasti, koja se odnose na vas, mogu produbiti čitajući dokumenta ili literaturu u originalu. Interesantno je da postoji i znatan broj mladih ljudi, uglavnom se radi o ženama, koji stupaju u emotivnu vezu sa nekim ko dolazi odavde i to ih snažno motiviše da nauče vaše jezike.
* Koliko Francuzi čitaju svoje autore?
- Stalno govorimo o krizi čitanja i stalno se čudimo koliko se knjiga svake godine štampa.To je presjek našeg stanja. Stvari diktiraju izdavači i njihov poslovni interes.Francuska ima jako smjele izdavače i iste takve čitaoce. Dominira interesovanje za roman.
* Koliko su danas otvoreni za kulturne uticaje drugih naroda. Postoji fama da ste jako samozadovoljan svijet.
- To o našem samozadovoljstvu moglo se reći prije dvadesetak godina. Danas su Francizi postali nešto skromniji. Uticaj našeg jezika na planetarnom nivou opada u odnosu na engleski jezik koji postaje novi planetarni jezik, što nije činjenica koja nas fascinira ali je uvažavamo. Postajemo otvoreniji. Prije dvadestak godina teško da ste u Parizu mogli naći nekoga ko bi vam odgovorio na pitanje postavljeno na engleskom jeziku, čak i da ste ga postavili čovjeku koji dobro govori engleski . Danas je normalno da Francuz konverzaciju sa strancima obavlja na engleskom. Francuzi su duhom radoznao svijet koji želi znati što više tako da i male književnosti, to je inače termin kog nerado koristim, mogu računati na veliko interesovanje pospješeno političkim turbulencijama u regionima iz kojih ta književnost dolazi.
* Možemo li govoriti o Francuskoj kao zemlji bez društvenih konflikta?
- Ne postoji ni jedno društvo koje za sebe može reći da je za uvijek riješilo sve svoje problema, Francusko društvo ne predstavlja izuzetak. Imamo naše konflikte.U našem je duhu da polemišeno po svim pitanjima i probleme rješavamo kroz razmjenu stavova. Imamo načina da rješavamo sve naše različitosti.
* S dozom humora govoreći, svoje probleme rješavate institucionalno, ne prizivajući u pomoć tradicionalne terapeutske metode, na primjer "puštanje krvi" .
-Hoću reći da ih rješavamo na isti nači kao i vi u Crnoj Gori, za koju moram konstatovati da je regionalni izuzetak, dakle bez "puštanja krvi". Ne zaboravite šta je sve Crna Gora učinila sklanjajući hiljade ljudi čije su vjera i nacija različite u odnosu na vaše, a koji su se ovdje sklonili pred "terapeutima" na koje aludirate .
* Pomagati čovjeka u našem je etičkom kodu....
- To je toliko blisko modernom shvatanju ljudskih dužnosti.
* Na taj način Crnogorci su "moderni" od iskona.
-To znam. Zbog toga vas poštujem i ugodno se osjećam među vama i vašim prijateljima.

Kiš i Tišma

* Koliko se naši pisci prevode na francuski? Ko su najprevođeniji pisci i ko su najbolji prevodioci s naših jezika na francuski?
- Slična je stvar kao sa oscilacijama kada je posrijedi ineresovanje za jezike kojima govorite. Kada kod vas nastupe krizni periodi poraste zanimanje naše javnosti za ovo područje pa izdavači i prevodici koriste tu situaciju. Poslednjih godina se neuporedivo više prevodi u odnosu na period od prije petnaest godina ili ranije. Imamo više vrsnih prevodilaca a ja za najbolju među njima smatram svoju koleginicu Mirel Ruben. Ona je profesionalni prevodilac. Prevodi puno toga. Izdvaja se i količinom prevedenog teksta i kvalitetom prevoda.Prevodi sa svih vaših jezika. Sada je prevela Pekićevo Zlatno runo. Vama makar ne moram govoriti koliki je i kakav je to podvig. Upravo je štampana treća knjiga. Prevodi Dubravku Ugrešić. Prevela je i mnoge vaše tekstove pisane za pozorište. Najviše je prevođen Danilo Kiš. Sva njegova djela su prevedena na francuski. Prisutan je i Aleksandar Tišma. Nije to slučajno. Njih dvojica imaju jevrejsko porijeklo. Njihova djela zbog te činjenice, svoje tematike i duha u kom su pisana mogu računati na širu recepciju.
 
igracina:
U današnjoj "Pobjedi" izasao je intervju koji je dao šef katedre za slavistiku na pariskoj Sorboni.
On je nedvosmislen, da je crnogorski jezik ravnopravan sa ostalim juznoslovenskim !

U isto vrijeme kod nas Veljesrpski paraziti, razne Posrbice i Terazijski Crnogorci, ljudi malog znanja ali velike galamdžije, osporavaju pravo na crnogorski jezik ?!

Prenosim citav intervju.



16.10.2004.
Kultura


INTERVJU : POL LUI TOMA, ŠEF KATEDRE ZA SLAVISTIKU NA SORBONI

U svojim tekstovima koristim termin crnogorski jezik




Ne može jedan čovjek prije podne govoriti srpski, po podne hrvatski, večerati uz vino i na crnogorskom vam jeziku poželjeti laku noć, a probuditi se kao neko ko govori bosanski. To bi ipak bilo teško
Vlatko Simunović

Pol Lui Toma šef je katedre za slavistiku na pariškoj Sorboni. Podgoricu je posjetio u svojstvu učesnika međunarodnog simpozijuma "Dramski tekst u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji i Crnoj Gori" održanom u Crnogorskom narodnom pozorištu, čiji je suorganizator Centre de recherse sur les litteratoures et civilisationns slaves iz Pariza. Vrstan je slavist i poznavalac južnoslovenske pismenosti. Dobro su mu poznata crnogorske jezičke nedoumice. Smatra da je sa aspekta struke stvar nedvosmisleno jasna i da Crnogorci, kao Srbi, Hrvati i Bošnjaci, govore jezikom koji mogu zvati imenom s etničkom odrednicom i da je na potezu država Crna Gora od koje treba očekivati da pravno normira taj fakat.
* U Crnoj Gori Francusku narod doživljava kao zemlju umjetnosti i visoke mode a Sorbona je simbol prestižnog univerziteta, gotovo ekvivalent Kembridzu ili Harvardu. Koliko su ta dva stereotipa bliska činjeničnom stanju ?
- U svakom stereotipu ipak se krije neka istina. Bez obzira što se stvari munjevito mijenjaju Francusku širom svijeta, i tu Crna Gora nije izuzetak, ljudi prepoznaju po modnoj industriji i umjetnosti, prevashodno slikarstvu, filmu i književnosti. Te vrijednosti naša su dragocjenost. Drago mi je čuti da Sorbona ima tretman prestižnog univerziteta. I to je tačno. Jednako kao što je tačno da je na Sorboni prije dvadeset i pet godina otvorena katedra na kojoj je izučavan jezik koga smo zvali srpsko-hrvatski a kog danas naši studenti izučavaju pod tri imena srpski, hrvatski i bosanski. Lično smatram da tu ima prostora i logike za još jedan - crnogorski jezik. Drago mi je što su ti jezici i književnosti nastale na njima prisutni na Sorboni upravo znatnom zaslugom mene i mog cijenjenog prethodnika koji je doktorirao izučavajući Njegoša. Značaj i ugled našeg univerziteta obavezuju nas da održimo nivo tih studija i stalno ih unapređujemo.
* Sorbona je dakle prihvatila fakat da se razlazom slovenskih naroda na Balkanu od jedinstvenog srpsko-hrvatskog, odnosno hrvatsko srpskog formiralo više jezika ?
- Velika je odgovornost govoriti u ime institucije kao što je Sorbona. Nemoguće je govoritu u ime Sorbone i niko od nas to ne čini.Dakle, ne govorim u ime Sorbone. Govorim kao lingvist, posmatrajući problem o kom razgovaramo u duhu Sorbone. Lingvistički stvar se nije drastično promijenila u odnosu na ono što je bilo ranije. Uvijek je bilo jasnih, osobito leksičkih razlika između govornog i pisanog jezika u Bosni, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji. Kad čitamo vaše pisce ili slušamo vaše ljude po jezičkim razlikama jasno znamo odakle nam ko dolazi. S imenovanjima koja su uslijedila te razlike su verifikovane i mi to uvažavamo.Naučno gledano, to je jedinstven lingvistički sistem unutar kog imamo više standardizovanih jezika. Identičnu situaciju imamo sa standardizovanim varijetetima engleskog u Britaniji, Americi i Australiji. Nema nikakvih razloga da imenovanja jezika prihvatimo u skladu sa vašim dogovorima.Predajemo na više jezika. Imamo lektore iz svih ovdašnjih država. Svaki student mora razumjeti sve varijante četvoroimenog jezika a svako od njih bira, shodno svom ukusu i namjerama, koju varijantu će aktivno govoriti. Ne može jedan čovjek prije podne govoriti srpski, po podne hrvatski, večerati uz vino i na crnogorskom jeziku vam poželjeti laku noć, a probuditi se kao neko ko govori bosanski. To bi ipak bilo teško. On razumije sve one koji govore ovim jezicima i bez teškoća s njima komunicira, ali govori isključivo jednom varijantom i tu je dosljedan.
* Dakle, ako Crnogorci jezik kojim govore nazovu nacionalnim imenom taj jezik će studenti izučavati na Sorboni ?
- Svakako. Taj jezik se već izučava i to godinama i decenijama unazad. Na Sorboni studenti čitaju velike crnogorske pisce, prvenstveno Njegoša. Vidim da sa imenovanjem svog jezika imate probleme koji se daju urediti rješenjima na nivou državnih institucija i precizirati odredbama Ustava. Morate imati zvanično rješenje. Država ga mora inicirati. Ja sam lingvist, u svojim tekstovima koristim termin crnogorski jezik i tu sa aspekta struke ne vidim da može postojati problem s imenovanjem, ali na diplomama naših studenata za sada piše samo srpski, hrvatski ili bosanski jezik. Imenovanje jezika te države institucionalno su normirale, što sa crnogorski jezikom za sada nije slučaj. Kada i kako to učiniti stvar je vašega izbora.
* Koliko su studenti zainteresovani za studije slavistike?
- Zbog rata i nesreća koje su se tokom prošle decenije izdešavale ovdje interesovanje je veće nego ranije. Na žalost, po pravilu interesovanje za južnoslovenske jezike i književnosti balkanskih naroda uvijek se uvećavalo kada je region bio u krizi . To se desilo u doba prvog svjetskog rata , tako je i danas.
* Da li su vaši studenti pretežno djeca imigranata sa područja koja nastanjuju Sloveni? Koliko su za slavistiku zainteresovani Francuzi ?
- Prvo vam moram objasniti sljedeću stvar : Pojam Francuz obuhvate sve ljude koji imaju francusko državljanstvo . Francuzi ne prave ta razdvajanja na nači kako vi to posmatrate. Ta vrsta različitosti o kojoj ste upravo govorili među nama, bez obzira da li je neko Francuz u prvoj, drugoj, trećoj generaciji ili su svi njegovi preci, kao što je to slučaj sa mnom, etnički Francuzi do u nedogled, jednostavno ne postoji. Svi smo mi Francuzi. Dvije trećine studenata pripadaju južnoslovenskom etničkom stablu ali to ne znači da znaju ovdašnje jezike. Djelimično poznaju razgovorni jezik ali ne mogu da čitaju lijepu književnost ili štampu. Naročito je komplikovano ako je to malo jezika što znaju vid nekog ovdašnjeg dijalekta . Većina naših studenata učenje jezika počinje s početka. U posljednje vrijeme sve više nam dolaze i studenti koji porijeklom nijesu iz ovog regiona, niti imaju slovensko porijeklo. To su ljudi koji studiraju istoriju, geografiju, političke nauke... pa se svako iz svog ugla interesuje za Balkan, shvatajući da znanja iz tih oblasti, koja se odnose na vas, mogu produbiti čitajući dokumenta ili literaturu u originalu. Interesantno je da postoji i znatan broj mladih ljudi, uglavnom se radi o ženama, koji stupaju u emotivnu vezu sa nekim ko dolazi odavde i to ih snažno motiviše da nauče vaše jezike.
* Koliko Francuzi čitaju svoje autore?
- Stalno govorimo o krizi čitanja i stalno se čudimo koliko se knjiga svake godine štampa.To je presjek našeg stanja. Stvari diktiraju izdavači i njihov poslovni interes.Francuska ima jako smjele izdavače i iste takve čitaoce. Dominira interesovanje za roman.
* Koliko su danas otvoreni za kulturne uticaje drugih naroda. Postoji fama da ste jako samozadovoljan svijet.
- To o našem samozadovoljstvu moglo se reći prije dvadesetak godina. Danas su Francizi postali nešto skromniji. Uticaj našeg jezika na planetarnom nivou opada u odnosu na engleski jezik koji postaje novi planetarni jezik, što nije činjenica koja nas fascinira ali je uvažavamo. Postajemo otvoreniji. Prije dvadestak godina teško da ste u Parizu mogli naći nekoga ko bi vam odgovorio na pitanje postavljeno na engleskom jeziku, čak i da ste ga postavili čovjeku koji dobro govori engleski . Danas je normalno da Francuz konverzaciju sa strancima obavlja na engleskom. Francuzi su duhom radoznao svijet koji želi znati što više tako da i male književnosti, to je inače termin kog nerado koristim, mogu računati na veliko interesovanje pospješeno političkim turbulencijama u regionima iz kojih ta književnost dolazi.
* Možemo li govoriti o Francuskoj kao zemlji bez društvenih konflikta?
- Ne postoji ni jedno društvo koje za sebe može reći da je za uvijek riješilo sve svoje problema, Francusko društvo ne predstavlja izuzetak. Imamo naše konflikte.U našem je duhu da polemišeno po svim pitanjima i probleme rješavamo kroz razmjenu stavova. Imamo načina da rješavamo sve naše različitosti.
* S dozom humora govoreći, svoje probleme rješavate institucionalno, ne prizivajući u pomoć tradicionalne terapeutske metode, na primjer "puštanje krvi" .
-Hoću reći da ih rješavamo na isti nači kao i vi u Crnoj Gori, za koju moram konstatovati da je regionalni izuzetak, dakle bez "puštanja krvi". Ne zaboravite šta je sve Crna Gora učinila sklanjajući hiljade ljudi čije su vjera i nacija različite u odnosu na vaše, a koji su se ovdje sklonili pred "terapeutima" na koje aludirate .
* Pomagati čovjeka u našem je etičkom kodu....
- To je toliko blisko modernom shvatanju ljudskih dužnosti.
* Na taj način Crnogorci su "moderni" od iskona.
-To znam. Zbog toga vas poštujem i ugodno se osjećam među vama i vašim prijateljima.

Kiš i Tišma

* Koliko se naši pisci prevode na francuski? Ko su najprevođeniji pisci i ko su najbolji prevodioci s naših jezika na francuski?
- Slična je stvar kao sa oscilacijama kada je posrijedi ineresovanje za jezike kojima govorite. Kada kod vas nastupe krizni periodi poraste zanimanje naše javnosti za ovo područje pa izdavači i prevodici koriste tu situaciju. Poslednjih godina se neuporedivo više prevodi u odnosu na period od prije petnaest godina ili ranije. Imamo više vrsnih prevodilaca a ja za najbolju među njima smatram svoju koleginicu Mirel Ruben. Ona je profesionalni prevodilac. Prevodi puno toga. Izdvaja se i količinom prevedenog teksta i kvalitetom prevoda.Prevodi sa svih vaših jezika. Sada je prevela Pekićevo Zlatno runo. Vama makar ne moram govoriti koliki je i kakav je to podvig. Upravo je štampana treća knjiga. Prevodi Dubravku Ugrešić. Prevela je i mnoge vaše tekstove pisane za pozorište. Najviše je prevođen Danilo Kiš. Sva njegova djela su prevedena na francuski. Prisutan je i Aleksandar Tišma. Nije to slučajno. Njih dvojica imaju jevrejsko porijeklo. Njihova djela zbog te činjenice, svoje tematike i duha u kom su pisana mogu računati na širu recepciju.
Kliknite za proširenje...

E, da si se igračino rodio kojih 300 godina ranije veće poturice od tebe nebi bilo na prostora od Plava do Podgorice....
 
Analiticaru, draga moja Posrbice,
tebe je ocigledno pogodio, ovaj intervju koji je ovaj Francuz dao.

Ti ćes da mi kazes, ti Albanac iz Vrake, koji se posrbio, tvoji su 5 puta mijenjali vjeru, takvi izdajnici svoga roda kao sto si ti i ti sto su te napravili, su uvijek "veci katolici od Pape".

Ti ces da me naucis...

Riljaj čvarke i škembiće i ćuti.
 
igracina:
Analiticaru, draga moja Posrbice,
tebe je ocigledno pogodio, ovaj intervju koji je ovaj Francuz dao.

Ti ćes da mi kazes, ti Albanac iz Vrake, koji se posrbio, tvoji su 5 puta mijenjali vjeru, takvi izdajnici svoga roda kao sto si ti i ti sto su te napravili, su uvijek "veci katolici od Pape".

Ti ces da me naucis...

Riljaj čvarke i škembiće i ćuti.
Kliknite za proširenje...

A mene si ovog puta izostavio! Zasto?
 
igracina:
Profesor: Ne može jedan čovjek prije podne govoriti srpski, po podne hrvatski, večerati uz vino i na crnogorskom vam jeziku poželjeti laku noć, a probuditi se kao neko ko govori bosanski. To bi ipak bilo teško.
Kliknite za proširenje...

Tacno! Isto tako ne moze jedan covek pre podne da govori francuski, po podne bretanjski, vecerati uz sampanjac i na sampanjskom jeziku pozeleti laku noc, a probuditi se kao neko ko govori marseljski jezik.

Vise se ne razumeju jedan Marseljac i Parizanin nego Beogradjanin i Skopljenac (a kamoli Podgoricanin). Svako ko je bio u Francuskoj to zna! A ja sam licno tome svedok!


igracina:
Profesor: Lično smatram da tu ima prostora i logike za još jedan - crnogorski jezik. Drago mi je što su ti jezici i književnosti nastale na njima prisutni na Sorboni upravo znatnom zaslugom mene i mog cijenjenog prethodnika koji je doktorirao izučavajući Njegoša.
- Svakako. Taj jezik se već izučava i to godinama i decenijama unazad. Na Sorboni studenti čitaju velike crnogorske pisce, prvenstveno Njegoša.
Kliknite za proširenje...

A da li taj cudni profesor (sumnjam da neki lingvista moze da iznese ovakve iznenadjujuce ocene) zna sta je taj isti Njegos govorio i pisao. Ocito ne zna jer je to izgledalo ovako:

"Име ми је вјерољуб,
презиме ми родољуб.
Црну Гору, родну груду
камен паше одасвуда.
Српски пишем и зборим,
сваком громко говорим:
народност ми србинска,
ум и душа славјанска".


Ko zna koliko je mali mafijas i komunista Milo Djukanovic platio ovog cudnog profesora i time pomogao svoju kampanju!
 
aleks1:
A da li taj cudni profesor (sumnjam da neki lingvista moze da iznese ovakve iznenadjujuce ocene) zna sta je taj isti Njegos govorio i pisao.
Kliknite za proširenje...


Taj "cudni profesor" je sef katedre za slavistiku na Sorboni!

Ti ces da ga naucis sto je Njegos pisao ?!

"Gorski vijenac" pocinje sa :

"Viđi vraga su sedam binjišah"...

Od prvih 5 rijeci 4 nema u srpskom jeziku !!!!

Nema u srpskom: riječi viđi, riječi vrag, riječi su, riječi binjiš !!!!

....pa jasno mu je, bez ikakve dileme da ovo nije srpski nego crnogorski jezik!

Šef katedre za slavistiku na Sorboni, je potvrdio ono sto ovdje stalno govorim.
Crnogorci govore svojim crnogorskim jezikom, kojim su vjekovima govorili, a Srbi su uzeli crnogorski jezik kao podlogu za svoj jezik i proglasili jezik Crnogoraca za srpski jezik.

A svoj stari srpski jezik, Srbi su odbacili.


aleks1:
Ko zna koliko je mali mafijas i komunista Milo Djukanovic platio ovog cudnog profesora i time pomogao svoju kampanju!
Kliknite za proširenje...

Naravno, pokvareni ljudi kao sto je aleks1, odmah, bez razmisljanja traze teoriju zavjere.
Ja mislim da ti je bolja teorija zavjere, da je ovaj sef katedre za slavistiku na Sorboni, clan Kominterne !!
 
igracina:
Taj "cudni profesor" je sef katedre za slavistiku na Sorboni!

Ti ces da ga naucis sto je Njegos pisao ?!

"Gorski vijenac" pocinje sa :

"Viđi vraga su sedam binjišah"...

Od prvih 5 rijeci 4 nema u srpskom jeziku !!!!

Nema u srpskom: riječi viđi, riječi vrag, riječi su, riječi binjiš !!!!

....pa jasno mu je, bez ikakve dileme da ovo nije srpski nego crnogorski jezik!

Šef katedre za slavistiku na Sorboni, je potvrdio ono sto ovdje stalno govorim.
Crnogorci govore svojim crnogorskim jezikom, kojim su vjekovima govorili, a Srbi su uzeli crnogorski jezik kao podlogu za svoj jezik i proglasili jezik Crnogoraca za srpski jezik.

A svoj stari srpski jezik, Srbi su odbacili.

Naravno, pokvareni ljudi kao sto je aleks1, odmah, bez razmisljanja traze teoriju zavjere.
Ja mislim da ti je bolja teorija zavjere, da je ovaj sef katedre za slavistiku na Sorboni, clan Kominterne !!
Kliknite za proširenje...

Ma cela ti ova prica pada u vodu pred recima samog Njegosa:

Српски пишем и зборим,
сваком громко говорим:
народност ми србинска,
ум и душа славјанска.

I profesor sa Sorbone i ove "crnogorske" reci (a to su obicni arhaizmi, a ne dokaz za postojanje nekakvog stranog jezika) kojima pocinje Gorski vijenac nista ne vrede! Kao sto vidis i sam profesor govori da se radi o jednom jeziku, pa sad ko ga kako zove nije vazno. E pa vazno je!

KAD NJEGOS KAZE DA JE TO SRPSKI JEZIK, ONDA TO IMA DA BUDE SRPSKI, PA DA VIDIMO KO SME DA PRKOSI VLADIKI!

Inace, Srbi svoj stari jezik nisu "odbacili" vec je jezik ziva stvar, fenomen koji se vremenom menja. To znaju svi stari evropski narodi, a medju njima i Srbi!

Zavrsicu recima naseg Crnogorca, Rovcanina Petra Bozovica:
NJEGOSE,
SPAVAJ I NE BUDI SE,
AKO IKAKO MOS',
DA NE VIDIS STA SE SVE DESAVA
I S TOBOM
I SA SVIMA NAMA KOJI SMO TVOJI!

P.S. Koliko ja znam Gorski vijenac pocinje POSVETOM PRAHU OCA SRBIJE, nisam znao da vi Crveni Hrvati i to poceste da preskacete!
 
Želim da prikažem način, na koji se izražavalo prije Vukove reforme jezika, da vidimo i uporedimo više spisa.

Prvo ću od slova do slova, prepisati odlomak iz knjige Dositeja Obradovica "Život i priključenija" koja je izašla iz dva dijela:prvi je izašao 1783 god, a drugi, iz kojega prenosim sami početak, je izašao 1789 god.


...................PREDUVJEDOMLJENIJE..............

"Basna da sam hoteo više prevoditi, našao bih tri i četiri krat jošt toliko ili i veće čislo.No ja, izabravši samo one koje su meni najugodnije bile, proče sam drugima ostavio da s vremenom prevode i izdaju.Nameravajući obače da ovi tom bude najmanje od 25 ili 30 tabaka, za ispuniti ovo čislo pridodaću ovde neka od mojih pisma koja se kasaju do mojih priključenija.
Različni od naše nacije i usmeno i pismeno pouštavali su me da preduzmem opet ovu materiju i, na moje izvinovljenije da bih ja rad što bolje i poleznije izdati, jedan moj ljubezni prijatelj zaprosio me da mu u našem vzajmnom pisma sootvjetstvovaniju naznačujem sto znanja dostojnije od mojih dogadjaja, koje ja od nekoliko vremena i ispolnjavam.Imajuci, dakle, kopije pri sebi i hoteći, kako sam poviše rekao, da mi ova knjiga veća bude, radi dve pričine naumio sam priložiti ovde neka od ovih mojih pisama.Prvo - za ispuniti od časti volju svima onima koji su to isto zaktevali, a drugo, koje je meni najvažnije i srcu mojemu, poželateljnejše i dražajše, za predati večnomu vospominaniju potomkov naših imena mojih ljubimejših prijatelja i blagodjetelja koje je preblagi božji promisal za orudija svoja upotrebio i meni u mojim stranstvovanijam i pretprijatijam črez njih pomogao".
...................................................


Prikazaću i od slova do slova, pismo Svetog Petra Cetinjskog Karađorđu, koje je on napisao na Cetinju 5/17 marta 1811 god.

Svetlejši slavno-serbskogo naroda verhovni predvoditelj Georgij Petrovič!

"Minuvščego godišča u avgustu mesecu imao sam čest s veličajšim udovoljstvijem primit Vaše vseblagoprijateljnejšeje pismo, črez Gavrila Šibaliju i Jevta Šecerovića otpravljeno, koje me je puno obradovalo i na koje vam prinosu čuvsvitelnejšuju moju blagodarnost.Mi ovamo čujemo da je moždu našim visokoslavnim pokroviteljem i Portoju Otomanskoju mir zaključen, no na kakovih kondicionah neizvestno.Vsepokornjejše molim vas, ljubeznejši predvoditelj, ne ostavite črez sego pismonosca, kako o tom, tako i o svemu što tamo proishodi, uvedomit menja i najpače o dražajšem zdravijem Vašim.Ja sam soveršeno uveren jestli vojna prodolžena budet, što Vi ne ostavite prežije svoji plani, prostirajuščiesja k nasim granicam, i što ja zablagovremeno dražajšim pisanijem Vašim uvedomlen budu.
Koji imam čest i diku nazivati Vašej svetlosti istinij dobroželatelj i pokornjejši sluga"

mitropolit černogorski
PETR.PETROVIČ



Na kraju ćemo da vidimo, kako se Sveti Petar Cetinjski obraćao Crnogorcima, 1813 god.

...................PROGLAS PETRA PRVOG...............


"Blagorodnoj i poštenoj gospodi serdarima, vojvodama barjaktarima i ostalim glavarima i starješinama i svemu hrabrom crnogorskom i brdskom narodu.

Izvjesno je vama i tebi, ljubezni narode, kako je već nastupila sedma godina otkako su francuzi zauzeli bokeljsku provinciju i kako su nam oni strašno prijetili da se otačastvo naše unaprijed neće zvati C r n a, nego Crvena - to hoće reći krvlju našom oblivena G o r a.

Oni bi to i učinili po svojstvu njihove zloće, budući su najprije okaljali ruke u krvi svoga zakonitoga kralja i na temeljima jakobinsko-framanskog bezbožja postavili praviteljstvo, ali, blagodareći Boga, nijesu među nama našli izdajnika jakobinskoga duha, koji bi im puteve otvorili i čelovodje dali, kao što su nahodili u mnoga mjesta, na nesreću svih naroda među kojima su ti izdajnici bili...

Iz svega ovoga, ljubezna braćo, jasno vidjeti možete što su oni tirani mislili od nas učiniti i što bi učinili kad bi sile imali, a svaki dan gledate što čine od naše braće primoraca i po tome rasuditi možete koliko bi sav narod u svijet nesrećan bio, kad ne bi sveblag Bog blagoslovio oružje velikoga Aleksandra, premilostivoga pokrovitelja našega.
...................................................
Prigotovite se, dakle, junaci, s prirodnim duhom hrabrosti na viteški ovaj podvig da, prizivajuci Boga na pomoc, što skorije stupimo u bokeljsku provinciju pod slavodobitnim barjakom velikoga Aleksandra, svemilostvoga gospodara našega".



Jasno se vidi, da se danas više ne koristi jezik Dositeja Obradovića, a još manje jezik kojim se Karadjordju obraćalo, što ce reći da su Srbi odbačili svoj jezik, kojim su govorili i pisali.

Kao što vidimo, jezik kojim se Sveti Petar Cetinjski obraća Crnogorcima, je skoro potpuno istovjetan današnjem.
Da vas ne bi vise niko lagao, ovo sam sve prepisao doslovce, te proizilazi nepobitan zakljucak da,
JE ĆOPAVI VUK KARADZIC ODBACIO TADAŠNJI SRPSKI JEZIK, UZEO CRNOGORSKI JEZIK I PROGLASIO GA ZA SRPSKI JEZIK !

Bez ikakve sumnje, jezik crnogoraca je uzet za podlogu za Vukovu reformu jezika.

Vidimo da se u Srbiji prije Vuka, drugačije pisalo i govorilo, a vidimo da se kod nas u Crnu Goru, koristi isti jezik kao i prije 200 god.

Ovo nije moj zaključak, nego svih lingvista, ali sam to sada kristalno jasno pokazao.

I najnevjerovatnija stvar je, da naš jezik, mi Crnogorci, ne možemo da nazovemo našim imenom, nego nam to osporavaju Srbi, koji su preuzeli za podlogu svoga - naš crnogorski jezik !

Ali eto Srbi i Velikosrbi su daleko bučniji i daleko veću larmu dižu !
 
Ја незнам што се толико узбуђујете око тога.Чињеница је да је ЦГ у некој врсти диктатуре (можда помало и фашистичке) али као и све диктатуре неће дуго трајати и црногорци ће се на крају свакако вратити српству.Колико треба бити сигуран у то показује и садашњи (диктаторски) попис становништва.

У међувремену свако има право да се сматра чим год оће па било то Србин,Црногорац(Дукњанин) или Бошњак.Исто важи и за Играцину,мада имам неки утисак да се он самтра Хрватом у потаји...
 
Jasno se vidi, da se danas više ne koristi jezik Dositeja Obradovića, a još manje jezik kojim se Karadjordju obraćalo, što ce reći da su Srbi odbačili svoj jezik, kojim su govorili i pisali.

Kao što vidimo, jezik kojim se Sveti Petar Cetinjski obraća Crnogorcima, je skoro potpuno istovjetan današnjem.
Da vas ne bi vise niko lagao, ovo sam sve prepisao doslovce, te proizilazi nepobitan zakljucak da,
JE ĆOPAVI VUK KARADZIC ODBACIO TADAŠNJI SRPSKI JEZIK, UZEO CRNOGORSKI JEZIK I PROGLASIO GA ZA SRPSKI JEZIK !

Bez ikakve sumnje, jezik crnogoraca je uzet za podlogu za Vukovu reformu jezika.

Vidimo da se u Srbiji prije Vuka, drugačije pisalo i govorilo, a vidimo da se kod nas u Crnu Goru, koristi isti jezik kao i prije 200 god.

Ovo nije moj zaključak, nego svih lingvista, ali sam to sada kristalno jasno pokazao.

I najnevjerovatnija stvar je, da naš jezik, mi Crnogorci, ne možemo da nazovemo našim imenom, nego nam to osporavaju Srbi, koji su preuzeli za podlogu svoga - naš crnogorski jezik !

Ali eto Srbi i Velikosrbi su daleko bučniji i daleko veću larmu dižu !

Ја ти на већ ко зна којој теми одговарам на ове твоје ''кристално јасне доказе'', а ти се после тога покријеш ушима, заборавиш ту тему и више не смеш на њој да се појавиш, али стално отвараш нове, сличне. Буди јуначина, мој соколе, па прихвати да не знаш неке ствари и да је боље не петљати се у оно што не разумеш. :wink:
 
Hellen:
Ја ти на већ ко зна којој теми одговарам на ове твоје ''кристално јасне доказе'', а ти се после тога покријеш ушима, заборавиш ту тему и више не смеш на њој да се појавиш, али стално отвараш нове, сличне. Буди јуначина, мој соколе, па прихвати да не знаш неке ствари и да је боље не петљати се у оно што не разумеш. :wink:
Kliknite za proširenje...

S tobom mogu da polemisem samo ako mi se izvines !
I to iskreno !

Inace rizikujem, da ti opet mozak zablokira, pa da me napadnes da sam nacista !

Dakle zahtijevam izvinjenje za onu gomilu uvreda !
 
igracina:
Hellen:
Ја ти на већ ко зна којој теми одговарам на ове твоје ''кристално јасне доказе'', а ти се после тога покријеш ушима, заборавиш ту тему и више не смеш на њој да се појавиш, али стално отвараш нове, сличне. Буди јуначина, мој соколе, па прихвати да не знаш неке ствари и да је боље не петљати се у оно што не разумеш. :wink:
Kliknite za proširenje...

S tobom mogu da polemisem samo ako mi se izvines !
I to iskreno !

Inace rizikujem, da ti opet mozak zablokira, pa da me napadnes da sam nacista !

Dakle zahtijevam izvinjenje za onu gomilu uvreda !
Kliknite za proširenje...

Гомилу увреда??? :roll: Цццц...Како се он мени увледио! :)
Никога, па ни тебе на овом форуму нисам вређала. Не зато што те нешто ценим, него зато што то није мој стил и нисам навикла на такав начин комуникације.
Друго, увредама прибегавају људи кад остану без аргумената. Ја сам професор српског језика и на све теме везане за лингвистику сам ти аргументовано одговарала, а ти си онда или вређао, или бежао са форума и отварао нове, сличне теме.
Знам да ти је непријатно да признаш да си се избламирао, али можеш то да схватиш као подстицај. Дала сам ти већ на другим темама мало литературе, па се мало едукуј о лингвистици пре него што започнеш полемику са стручним људима.
:) С друге стране, тражила сам да ми даш наслове књига, научних радова који говоре о црногорском језику, јер ме то интересује. Можда бих једног дана могла да радим и као преводилац са српског на црногорски и обратно. :wink:
Питала сам те и то да ли је за основу црногорског језика узет зетски ( којим се говори у Подгорици ) или источнохерцеговачки ( који се говори на Дурмитору). И ништа ми ниси одговорио...

Узгред, кад смо већ код вређања, ја сам те једном питала који су твоји мотиви што са неког другог форума преносиш неке смешне текстове, а ти си ме, као одговор на то, назвао ''најглупљом женом на Форуму''!Е па видиш, лепи мој Монтенегринчићу, ја се због тога уопште нисам увредила и не тражим извињење, јер те твоје речи не говоре о мени, него о твојој слабости да објасниш и научним аргументима поткрепиш своје ставове.
Бес, као и мржња, увек проистиче из немоћи![/b]
...И...књигу у шаке! :wink: :D
 
Pa Helen, ako dozvoljavas, pomoci cu ti oko "maternjeg".

Bio sam vise puta u Crnu Goru i slusao sam da ljudi mnogo lepo pricaju, ijekavicom, medjutim, na mnogo mesta sam cuo i ovakav razgovor:

"Uh jah jaka akiii ja, hiaata ki"

"Nu kumbr drk rk salih trk, ujm kuj ital tuj cig ar"

"Vaks mird u sir, grm trn brm brm"

"Hotaa joc"

"Ooons vsn muml tlm brtujek idn as kliv"

"Ike, IKE IKE kek ke ke krek"
(ovo zadnje je bio smeh, ni ja nisam znao)

Ako si primetila, pazljivim citanjem, ovo je bio jedan veoma srdacan i prijateljski razgovor. Mada ne izgleda tako, ali prijatelj mi je ukazao da oni cascevaju jedan drugog, zivim mesom koji kidaju zubima. Zaista, bilo mi je zadovoljstvo sto nisam morao ici u Amazoniju a video sam ove divne ljude rodjeni u prirodi u sumi.

Boraveci malo duze tamo, video sam i drugaciji razgovor:

"Smed ge ju tu, edi med ed drek urek, uzi burek ud"

"Dud iz gud, crko lud, ojha sad, gad jsikuu sav"

"Umbr tumbr, huhcij az guz liz pliz"

"Joh kocj, noc vidi zini taj gu jas sev"

Ovo je bio ljubavni razgovor dvoje mladih i zaljubljenih. Divan je obicaj, ali i shvatanje koje se razlikuje od naseg. Na primer, mladic devojci pruzi cvet a ova ga pojede, sto ovaj odusevljeno skace neko vreme i svima gura u usta komad buta od neke zivotinje i ovi mu se pridruzuju. Srecan zbog pojedenog cveta, mladic napravi most i tako prilazi zenki a ona okrene zadnjicu (slicno kao kada se terijeri dave) i ona njemu prilazi isto tako, dok ostali pljeskaju i pevaju neke pesme i igraju u krug, jer ce biti sparivanja a time i produzetak vrste... kako mi je prijatelj objasnio.

Ali i kod njih postoji prosidba, sto ni ja nisam verovao, znam da sada zacudjeno citas. Po njima veoma romanticna (i te kako romanticna). Kod nas, takvo je shvatanje da devojka obicno daje povoda muskarcu da joj pridje i kasnije ga veze za sebe, kod ovih ljudi stvar je veoma prosta: devojka (ako se moze tako reci, jer dlake im jos prekrivaju telo, tako da je tesko praviti razliku a i po karakteru su slicni), uzme "budzu" (to je veoma jaka palica slicnoj bejzbol, ali mnogo jaca i ima kvrge, tako da je to veoma mocno oruzje u borbi, ne bih se suprotstavio ratniku tog plemena) te njime klepi svog izabranika (ili vise puta, dok se ovaj ne onesvesti) druge zenke, napadaju tog osvojenog muzjaka, ali ova to (kazem to, jer mi lici kao da ce ga ona pojesti) uspesno brani (desava se kod mladjih da ne uspeju, sto je znak u ovom plemenu da nije zrela za brak). Onda obicno nastupaju slavlja gde Poglavica objavljuje pred totemom da su oni vezani za sva vremena.

Ima veoma interesantnih primera... ako ste zainteresovani, nastavicu drugom prilikom. Bitno je da obratite paznju na govor, posto zelite da prevodite a nama bi zaista mnogo pomogli u razumevanju tih praljudi.
 
analiticar:
igracina:
U današnjoj "Pobjedi" izasao je intervju koji je dao šef katedre za slavistiku na pariskoj Sorboni.
On je nedvosmislen, da je crnogorski jezik ravnopravan sa ostalim juznoslovenskim !

U isto vrijeme kod nas Veljesrpski paraziti, razne Posrbice i Terazijski Crnogorci, ljudi malog znanja ali velike galamdžije, osporavaju pravo na crnogorski jezik ?!

Prenosim citav intervju.




16.10.2004.
Kultura


INTERVJU : POL LUI TOMA, ŠEF KATEDRE ZA SLAVISTIKU NA SORBONI

U svojim tekstovima koristim termin crnogorski jezik




Ne može jedan čovjek prije podne govoriti srpski, po podne hrvatski, večerati uz vino i na crnogorskom vam jeziku poželjeti laku noć, a probuditi se kao neko ko govori bosanski. To bi ipak bilo teško
Vlatko Simunović

Pol Lui Toma šef je katedre za slavistiku na pariškoj Sorboni. Podgoricu je posjetio u svojstvu učesnika međunarodnog simpozijuma "Dramski tekst u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji i Crnoj Gori" održanom u Crnogorskom narodnom pozorištu, čiji je suorganizator Centre de recherse sur les litteratoures et civilisationns slaves iz Pariza. Vrstan je slavist i poznavalac južnoslovenske pismenosti. Dobro su mu poznata crnogorske jezičke nedoumice. Smatra da je sa aspekta struke stvar nedvosmisleno jasna i da Crnogorci, kao Srbi, Hrvati i Bošnjaci, govore jezikom koji mogu zvati imenom s etničkom odrednicom i da je na potezu država Crna Gora od koje treba očekivati da pravno normira taj fakat.
* U Crnoj Gori Francusku narod doživljava kao zemlju umjetnosti i visoke mode a Sorbona je simbol prestižnog univerziteta, gotovo ekvivalent Kembridzu ili Harvardu. Koliko su ta dva stereotipa bliska činjeničnom stanju ?
- U svakom stereotipu ipak se krije neka istina. Bez obzira što se stvari munjevito mijenjaju Francusku širom svijeta, i tu Crna Gora nije izuzetak, ljudi prepoznaju po modnoj industriji i umjetnosti, prevashodno slikarstvu, filmu i književnosti. Te vrijednosti naša su dragocjenost. Drago mi je čuti da Sorbona ima tretman prestižnog univerziteta. I to je tačno. Jednako kao što je tačno da je na Sorboni prije dvadeset i pet godina otvorena katedra na kojoj je izučavan jezik koga smo zvali srpsko-hrvatski a kog danas naši studenti izučavaju pod tri imena srpski, hrvatski i bosanski. Lično smatram da tu ima prostora i logike za još jedan - crnogorski jezik. Drago mi je što su ti jezici i književnosti nastale na njima prisutni na Sorboni upravo znatnom zaslugom mene i mog cijenjenog prethodnika koji je doktorirao izučavajući Njegoša. Značaj i ugled našeg univerziteta obavezuju nas da održimo nivo tih studija i stalno ih unapređujemo.
* Sorbona je dakle prihvatila fakat da se razlazom slovenskih naroda na Balkanu od jedinstvenog srpsko-hrvatskog, odnosno hrvatsko srpskog formiralo više jezika ?
- Velika je odgovornost govoriti u ime institucije kao što je Sorbona. Nemoguće je govoritu u ime Sorbone i niko od nas to ne čini.Dakle, ne govorim u ime Sorbone. Govorim kao lingvist, posmatrajući problem o kom razgovaramo u duhu Sorbone. Lingvistički stvar se nije drastično promijenila u odnosu na ono što je bilo ranije. Uvijek je bilo jasnih, osobito leksičkih razlika između govornog i pisanog jezika u Bosni, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji. Kad čitamo vaše pisce ili slušamo vaše ljude po jezičkim razlikama jasno znamo odakle nam ko dolazi. S imenovanjima koja su uslijedila te razlike su verifikovane i mi to uvažavamo.Naučno gledano, to je jedinstven lingvistički sistem unutar kog imamo više standardizovanih jezika. Identičnu situaciju imamo sa standardizovanim varijetetima engleskog u Britaniji, Americi i Australiji. Nema nikakvih razloga da imenovanja jezika prihvatimo u skladu sa vašim dogovorima.Predajemo na više jezika. Imamo lektore iz svih ovdašnjih država. Svaki student mora razumjeti sve varijante četvoroimenog jezika a svako od njih bira, shodno svom ukusu i namjerama, koju varijantu će aktivno govoriti. Ne može jedan čovjek prije podne govoriti srpski, po podne hrvatski, večerati uz vino i na crnogorskom jeziku vam poželjeti laku noć, a probuditi se kao neko ko govori bosanski. To bi ipak bilo teško. On razumije sve one koji govore ovim jezicima i bez teškoća s njima komunicira, ali govori isključivo jednom varijantom i tu je dosljedan.
* Dakle, ako Crnogorci jezik kojim govore nazovu nacionalnim imenom taj jezik će studenti izučavati na Sorboni ?
- Svakako. Taj jezik se već izučava i to godinama i decenijama unazad. Na Sorboni studenti čitaju velike crnogorske pisce, prvenstveno Njegoša. Vidim da sa imenovanjem svog jezika imate probleme koji se daju urediti rješenjima na nivou državnih institucija i precizirati odredbama Ustava. Morate imati zvanično rješenje. Država ga mora inicirati. Ja sam lingvist, u svojim tekstovima koristim termin crnogorski jezik i tu sa aspekta struke ne vidim da može postojati problem s imenovanjem, ali na diplomama naših studenata za sada piše samo srpski, hrvatski ili bosanski jezik. Imenovanje jezika te države institucionalno su normirale, što sa crnogorski jezikom za sada nije slučaj. Kada i kako to učiniti stvar je vašega izbora.
* Koliko su studenti zainteresovani za studije slavistike?
- Zbog rata i nesreća koje su se tokom prošle decenije izdešavale ovdje interesovanje je veće nego ranije. Na žalost, po pravilu interesovanje za južnoslovenske jezike i književnosti balkanskih naroda uvijek se uvećavalo kada je region bio u krizi . To se desilo u doba prvog svjetskog rata , tako je i danas.
* Da li su vaši studenti pretežno djeca imigranata sa područja koja nastanjuju Sloveni? Koliko su za slavistiku zainteresovani Francuzi ?
- Prvo vam moram objasniti sljedeću stvar : Pojam Francuz obuhvate sve ljude koji imaju francusko državljanstvo . Francuzi ne prave ta razdvajanja na nači kako vi to posmatrate. Ta vrsta različitosti o kojoj ste upravo govorili među nama, bez obzira da li je neko Francuz u prvoj, drugoj, trećoj generaciji ili su svi njegovi preci, kao što je to slučaj sa mnom, etnički Francuzi do u nedogled, jednostavno ne postoji. Svi smo mi Francuzi. Dvije trećine studenata pripadaju južnoslovenskom etničkom stablu ali to ne znači da znaju ovdašnje jezike. Djelimično poznaju razgovorni jezik ali ne mogu da čitaju lijepu književnost ili štampu. Naročito je komplikovano ako je to malo jezika što znaju vid nekog ovdašnjeg dijalekta . Većina naših studenata učenje jezika počinje s početka. U posljednje vrijeme sve više nam dolaze i studenti koji porijeklom nijesu iz ovog regiona, niti imaju slovensko porijeklo. To su ljudi koji studiraju istoriju, geografiju, političke nauke... pa se svako iz svog ugla interesuje za Balkan, shvatajući da znanja iz tih oblasti, koja se odnose na vas, mogu produbiti čitajući dokumenta ili literaturu u originalu. Interesantno je da postoji i znatan broj mladih ljudi, uglavnom se radi o ženama, koji stupaju u emotivnu vezu sa nekim ko dolazi odavde i to ih snažno motiviše da nauče vaše jezike.
* Koliko Francuzi čitaju svoje autore?
- Stalno govorimo o krizi čitanja i stalno se čudimo koliko se knjiga svake godine štampa.To je presjek našeg stanja. Stvari diktiraju izdavači i njihov poslovni interes.Francuska ima jako smjele izdavače i iste takve čitaoce. Dominira interesovanje za roman.
* Koliko su danas otvoreni za kulturne uticaje drugih naroda. Postoji fama da ste jako samozadovoljan svijet.
- To o našem samozadovoljstvu moglo se reći prije dvadesetak godina. Danas su Francizi postali nešto skromniji. Uticaj našeg jezika na planetarnom nivou opada u odnosu na engleski jezik koji postaje novi planetarni jezik, što nije činjenica koja nas fascinira ali je uvažavamo. Postajemo otvoreniji. Prije dvadestak godina teško da ste u Parizu mogli naći nekoga ko bi vam odgovorio na pitanje postavljeno na engleskom jeziku, čak i da ste ga postavili čovjeku koji dobro govori engleski . Danas je normalno da Francuz konverzaciju sa strancima obavlja na engleskom. Francuzi su duhom radoznao svijet koji želi znati što više tako da i male književnosti, to je inače termin kog nerado koristim, mogu računati na veliko interesovanje pospješeno političkim turbulencijama u regionima iz kojih ta književnost dolazi.
* Možemo li govoriti o Francuskoj kao zemlji bez društvenih konflikta?
- Ne postoji ni jedno društvo koje za sebe može reći da je za uvijek riješilo sve svoje problema, Francusko društvo ne predstavlja izuzetak. Imamo naše konflikte.U našem je duhu da polemišeno po svim pitanjima i probleme rješavamo kroz razmjenu stavova. Imamo načina da rješavamo sve naše različitosti.
* S dozom humora govoreći, svoje probleme rješavate institucionalno, ne prizivajući u pomoć tradicionalne terapeutske metode, na primjer "puštanje krvi" .
-Hoću reći da ih rješavamo na isti nači kao i vi u Crnoj Gori, za koju moram konstatovati da je regionalni izuzetak, dakle bez "puštanja krvi". Ne zaboravite šta je sve Crna Gora učinila sklanjajući hiljade ljudi čije su vjera i nacija različite u odnosu na vaše, a koji su se ovdje sklonili pred "terapeutima" na koje aludirate .
* Pomagati čovjeka u našem je etičkom kodu....
- To je toliko blisko modernom shvatanju ljudskih dužnosti.
* Na taj način Crnogorci su "moderni" od iskona.
-To znam. Zbog toga vas poštujem i ugodno se osjećam među vama i vašim prijateljima.

Kiš i Tišma

* Koliko se naši pisci prevode na francuski? Ko su najprevođeniji pisci i ko su najbolji prevodioci s naših jezika na francuski?
- Slična je stvar kao sa oscilacijama kada je posrijedi ineresovanje za jezike kojima govorite. Kada kod vas nastupe krizni periodi poraste zanimanje naše javnosti za ovo područje pa izdavači i prevodici koriste tu situaciju. Poslednjih godina se neuporedivo više prevodi u odnosu na period od prije petnaest godina ili ranije. Imamo više vrsnih prevodilaca a ja za najbolju među njima smatram svoju koleginicu Mirel Ruben. Ona je profesionalni prevodilac. Prevodi puno toga. Izdvaja se i količinom prevedenog teksta i kvalitetom prevoda.Prevodi sa svih vaših jezika. Sada je prevela Pekićevo Zlatno runo. Vama makar ne moram govoriti koliki je i kakav je to podvig. Upravo je štampana treća knjiga. Prevodi Dubravku Ugrešić. Prevela je i mnoge vaše tekstove pisane za pozorište. Najviše je prevođen Danilo Kiš. Sva njegova djela su prevedena na francuski. Prisutan je i Aleksandar Tišma. Nije to slučajno. Njih dvojica imaju jevrejsko porijeklo. Njihova djela zbog te činjenice, svoje tematike i duha u kom su pisana mogu računati na širu recepciju.
Kliknite za proširenje...

E, da si se igračino rodio kojih 300 godina ranije veće poturice od tebe nebi bilo na prostora od Plava do Podgorice....
Kliknite za proširenje...


BRAVO ANALITICAR BRAVO!
 
Hellen:
igracina:
Hellen:
Ја ти на већ ко зна којој теми одговарам на ове твоје ''кристално јасне доказе'', а ти се после тога покријеш ушима, заборавиш ту тему и више не смеш на њој да се појавиш, али стално отвараш нове, сличне. Буди јуначина, мој соколе, па прихвати да не знаш неке ствари и да је боље не петљати се у оно што не разумеш. :wink:
Kliknite za proširenje...

S tobom mogu da polemisem samo ako mi se izvines !
I to iskreno !

Inace rizikujem, da ti opet mozak zablokira, pa da me napadnes da sam nacista !

Dakle zahtijevam izvinjenje za onu gomilu uvreda !
Kliknite za proširenje...

Гомилу увреда??? :roll: Цццц...Како се он мени увледио! :)
Никога, па ни тебе на овом форуму нисам вређала. Не зато што те нешто ценим, него зато што то није мој стил и нисам навикла на такав начин комуникације.
Друго, увредама прибегавају људи кад остану без аргумената. Ја сам професор српског језика и на све теме везане за лингвистику сам ти аргументовано одговарала, а ти си онда или вређао, или бежао са форума и отварао нове, сличне теме.
Знам да ти је непријатно да признаш да си се избламирао, али можеш то да схватиш као подстицај. Дала сам ти већ на другим темама мало литературе, па се мало едукуј о лингвистици пре него што започнеш полемику са стручним људима.
:) С друге стране, тражила сам да ми даш наслове књига, научних радова који говоре о црногорском језику, јер ме то интересује. Можда бих једног дана могла да радим и као преводилац са српског на црногорски и обратно. :wink:
Питала сам те и то да ли је за основу црногорског језика узет зетски ( којим се говори у Подгорици ) или источнохерцеговачки ( који се говори на Дурмитору). И ништа ми ниси одговорио...

Узгред, кад смо већ код вређања, ја сам те једном питала који су твоји мотиви што са неког другог форума преносиш неке смешне текстове, а ти си ме, као одговор на то, назвао ''најглупљом женом на Форуму''!Е па видиш, лепи мој Монтенегринчићу, ја се због тога уопште нисам увредила и не тражим извињење, јер те твоје речи не говоре о мени, него о твојој слабости да објасниш и научним аргументима поткрепиш своје ставове.
Бес, као и мржња, увек проистиче из немоћи![/b]
...И...књигу у шаке! :wink: :D
Kliknite za proširenje...



E HELLEN jako je lepo kada neko poput tebe ne vredja nikoga! I ja obicno nemam obicaj da tako nesto radim ali sa IGRACINOM i drugim DIVLJACIMA mora se divljacki govoriti jer samo taj jezik razumeju!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

yenohpamai
Da li bi, sa etnicko-jezickog stanovista, pravilan naziv prve Jugoslavije trebao biti "Kraljevina Srbohrvata, Bugara i Slovenaca?
Odgovora
1
Pregleda
195
yenohpamai
yenohpamai
Н
Храм Светог Саве
2
Odgovora
32
Pregleda
519
Meliot
M
Nina
Samo Srbi nisu naplatili što su u Nemačkoj bili robovi
Odgovora
19
Pregleda
463
Zlatko 01
Zlatko 01

Back
Top