Boles i bolesnost

Postoje dva koncepta bolesnog stanja: bolest i bolesnost, koje prve spominje Levenstein, 1984.g.
Bolest (disease) - ljekar traži objašnjenje za pacijentove tegobe u obliku abnormalnosti struktura ili funkcije organa i sistema bilo da se radi o fizičkim(organskim) ili mentalnim poremećajima.Bolest otkrivamo kroz klasični medicinski pristup uzimajući anamnezu, radeći fizikalni pregled i kroz dijagnostičke pretrage.

Bolesnost (illness) - upućuje na pacijentovo lično iskustvo bolesnog zdravlja, tj. šta pacijent lično misli i osjeća da se dešava sa njim. Bolesnost otkrivamo kroz pacijentova osjećanja (feelings), kako se on osjeća, ideje šta se sa njim dešava (ideas), kako se to sve odražava na njega i kako zbog svega on funkcioniše (functions) i šta očekuje da u toku liječenja postignemo (expectations) ili skraćeno FIFE.

Učim ja ovo svoje gradivo za ispit pa eto spominje se i ovaj odnos bolesti i bolesnosti..
Nekoliko stvari mi tu nije jasno
Koliko bolesnost može da utiče na bolest, zaista?
Kako to može promjeniti moj pristup terapiji
Jedno je hipohondrija..ima dosta i pacijenata koji imaju 'psihički' bol u grudima..ali šta je sa stvarno organski bolesnim pacijentima, hronično bolesnim, jer navedeno je da se ova podjela i pristup prije svega odnosi na hronične, a ne akutne (hitne) bolesnike ..
Recimo pacijent sa dugogodišnjim visokim pritiskom ili dijabetesom typ II (na oralnoj terapiji) ukoliko nalazi pokažu da mu je prosječna tromjesečna vrijednost glukoze nezadovoljavajuća liječim bolest zar ne, tražim uzrok, povećam dozu - to je bolest ...
Kako bi onda 'bolesnost' uklopili u ovu priču ...

U stvari zanima me (da lakše shvatim neke stvari) Koja su vaša osjećanja, ideje o vašoj bolesti kad dođete kod ljekara; Kako posmatrate svoju bolest, kako se ona odražava na vas i vaše funkcionisanje i šta očekujete od ljekara da postigne u toku lječenja?

Voljela bih da odgovorite jer mi neke stvari oko ove 'bolesnosti' i mog odnosa (ljekarovog odnosa) prema pacijentu u vezi njegove 'bolesnosti' nisu baš najjasnije.

Занимљива тема.

Zanimljiva tema.Kao mala djevojčica,odrasla na selu,često sam imala priliku čuti kako baka i deda kažu "Znam ja šta je meni,šta će mi doktor" i naravno da to nisam shvatala..
Da li idem u dobrom pravcu kad odatle polazim da bih o pojmu bolesnost nešto napisala?

NeDoDiri:

Zanimljiva tema.Kao mala djevojčica,odrasla na selu,često sam imala priliku čuti kako baka i deda kažu "Znam ja šta je meni,šta će mi doktor" i naravno da to nisam shvatala..
Da li idem u dobrom pravcu kad odatle polazim da bih o pojmu bolesnost nešto napisala?

Kliknite za proširenje...

Ja mislim da ideš u dobrom pravcu .. to je 'ono kako pacijent' doživljava svoju bolest ...

Ja to shvatam kao da je pola bolesti(otprilike) objektivno a pola pripada pacijentovim strahovima i sve mi vuče na redukciju propisivanja nepotrebne terapije ... ali i tu treba biti oprezan ...
Ali mislim da ne obuhvata samo to ...
Ostaje taj psihološki aspekt na koji trebamo obratiti pažnju ...
Pa bi voljela da ipak odgovorite na ona pitanja prilikom dolaska ljekaru zbog bilo čega..svi ste bili..upale grla, gripe..bilo čega

Mislim da je svaki čovjek sistem za sebe.Recimo,nas pet ima glavobolju i sve ćemo popiti isti analgetik,univerzalan,farmakološki.Da li će na sve isto djelovati-neće.
Stoga mislim da je taj psihološki pristup u dijelu u kom svako od nas najbolje može da opiše simptome,veoma važan.Iz razloga što je to,prije svega,individualan pristup i ličan..jer naprimjer...niko ne može bolje od mene da opiše kako mene boli,gdje me boli,šta osjećam kao nus pojavu,kako spavam,kako funkcionišem itd.od mene same.
Mišljenja sam da je sve veći šablonski pristup u tretiranju pacijenata..
Ali,da ne bismo previše kritikovali postulate tradicionalne medicine ili favorizovali principe recimo homeopatije ili akupunkture..mislim da je rješenje jedna vrsta trodimenzionalnog spoja..
1.bolesnost
2.bolest
3.alternativni način
(redoslijed nije bitan,već cjelovitost elemenata)
Jedan od mojih primjera kojima ovo potvrđujem:
Mjesecima sam liječila vratnu kičmu od fizioterapeuta do kiropraktičara.probala sve..svaki liječnik prepisivao je isto ..medikamente,terapije,struja ,blato i tako u krug.
Moje opisivanje stanja,nije im bilo mnogo važno jer su tvrdili da"svi imaju vrtoglavice" i da " u hodu krivudaju"..ja nisam imala te probleme,ali kao nemedicinar,bila sam diskvalifikovana..odnosno,radili su tipski..
A onda sam otišla na akupunkturu kod dr.akupunkture(koji je btw.Kinez) i nakon 5 terapija,bila kao nova.Godinama idem njemu,otrpilike svakih 8 mjeseci i sjajno se osjećam.

Da razdvojimo bolesnost od hipohondrije, jer bolesnost mozemo da shvatimo samo kao psiholosku pratnju bolesti, ali mozemo da shvatimo i kao sagledavanje bolesti iz pacijentovog ugla...

Mislim zasto naglasavam....
Danas su doktori valjda zbog straha od hipohondrije i bolesnosti (da , to puno deluje, a oni to zele da iskljuce maksimalno) totalno iskljucivi i prema subjektivnom posmatranju pacijenta...

Ja bih to razdvojio,....
Dakle uveo bih tri stvari...ili 4
-hipohondrija, psihicki poremecaj, ne mesati sa laickim brkanjem simptoma i uzroka...
-subjektivno posmatranje pacijenta, to cu sire objasniti kasnije...
-bolesnost
-bolest...

Subjektivno posmatranje pacijenta bi svakako trebalo biti deo bolesti ,ali se od doktora danas vise tretira kao bolesnost...

Subjektivno posmatranje pacijenta je npr slucaj kad ima visok pritisak i kao reakcija na neke lekove , pocne da dobija migrene, koji njemu znace da lek ne deluje ni lekovito ni simptomatski...
Npr lek koji siri periferne krvne sudove smanjuje pritisak, ali ako to nije uzrok onda se sav pritisak koji je inace bio u krvnim sudovima blizu srca prenosi na periferiju i tamo ubija sudove u glavi ili organima..
Ili i tkiva...

Subjektivno posmatranj pacijenta je ustvari strasno vazno i korisno , ali se danas izbegava maksimalno...
To se obavezno treba paziti pri anamnezi, to ovi sa VMA rade dobro...15 minuta po anamnezi , ali saznaju sve i od laika...
Otkud ja znam kao laik da je vazno to sto sam imao mononukleozu za operaciju krajnika...?

Medjutim, preko takve anamneze , doktor cesaznati da npr covek leci svoju glavobolju uzimanjem case soka ili vocem....sto moze da znaci vise stvari , od spustanja pritiska preko bubrega sa unosom secera, do secerne bolesti u zacetku ili vezano pritisak sa nekim poremecajem , mozda i tumorom...

Nije uvek zdravo to sto pacijent subjektivno posmatra, ali je indikativno...
Npr moje glavobolje, koje su retke lecim tako sto okrecem vrat i raskrckam ga....sto moze da znaci da mi ukljestenje negde pravi ili glavobolju ili visok pritisak...

Zub.....jedan zub vam moze ako ima anginozni cep u korenu, a ako jedete tecnu hranu , to cete retko osetiti , znaci moze vam podici pritisak, i na nervnoj i na toksicnoj bazi, moze vam razbiti srcani ritam, moze vam biti uzrocnik hronicnog oboljevanja, cisto preko umanjenja imunog sistema...
Moze da curka neprimetno gnoj, ponekad, pa da vam urnise i zdrelo, a preko zdrela i bronhije su ugrozene...a moze i da se siri nekroza nerva do preko oka i dalje ka mozgu...

Nekad je subjektivno posmatranje kljucno....bar za pacijenta...
Npr ima saprofitnu fitofloru u mokracnim ili spermo kanalima...
To bi znacilo da medicina to ne tretira kao bolest, ali to moze da napravi dar mar, jer ako organizam to alergijski prima, onda seurnisu kanali kroz one alergijske pojave, da li se zovu edemi ili nekako drugacije...
Tu je npr subjektivno posmatranje pacijenta presudno...

Da se vratim na bolesnost...
Bolesnost izaziva povecanu paznju , znaci odmah imate novi clan , a to je psihosomatski clan...
Bez obzira da li je potcinjen ili agresivan, pacijent menja svoj polozaj prema zdravlju i ponasanju u vezi saz zdravljem...

Ako razdvojim bolesnost od subjektivnih posmatranja pacijenta, onda se od medicine bolesnost ipak postuje,kroz snishodjenje i lazno obavestavanje...sto meni recimo nikako ne odgovara...
Jer polu informacije prave haos, bar kod mene...
Cim mi krijes, ja onda napadam ....tj doktor to cini zbog prevencije hipohondrije, a onda od mene pravi bukvalno hipohondra, ili kako se to strucno kaze, zacarani krug mentalne bolesti je, kad dobijete dijagnozu, onda svaka vasa aktivnost je ili potvrda bolesti ili pokusaj prikaza bunta ka bolesti sto je opet bolest...tj ili racionalisete ili projektujete ili iluzionisete...

Zato se meni svidja metoda na VMA,vojnicka....evo sefe, tebi jeto , to , i to...
Sad ti vidi kako ces...ako neces da se lecis, onda ti moze biti ovako ili onako....lecenje je dosta intezivnostetno za jetru, ali moze ti biti kretanje sutra jos draze i znacajnije pa je pravovremeno lecenje bolje...
Npr imam trule krajnike i deformaciju nosa i kazu mi ,mozes da biras, jedno ili drugo....deformacija ce ti se sigurno povecavati (tj ona se ne primecuje, ali funkcionalnost ce opadati) a opet truli krajnici su opasnost za ceo organizam...

Ali nije za svakog to...
Narocito danas kad su ljudi vise imidz kmeze nego ljudi....
Gledao sam kako na istinitu dijagnozu covek pada u ocaj i pravi duplu stetu sebi i drugom organu...
Danas su ti svi podlozni nekom depresivnom obliku...

Zato je bolesnost opasnost....a subjektivno posmatranje pacijenta dvosekli mac...
Sa muskim doktorima se mogu dogovoriti, nekako razumeju...zene mi dupe pomere sa izjavama, jao lepa ti koza, super si , nije ti nista....tesenjem nekim ....i nekim inicijativama da im cesto dolazim kao pacijent....to me eto interesuje odakle to potice....ta razlika u ponasanju doktora i doktorki ....

Bolesnost može da uključi i bolest, ali i ne mora.
Bolest ima ime po međunarodnoj klasifikaciji bolesti. Bolesnost ima ime pacijenta.
I ja mislim da je to novi način , odnosno pogled na pacijenta kao osobu, a ne kao slučaj koji treba riješiti.
NeDoDiri lijepo si opisala kako je svaki čovjek za sebe...
I ranije smo imali stav "sve je to na psihičkoj bazi", ali ovo jeste malo širi pogled od rješavanja problema na taj način ...
I jeste malo idealizovani način - idealni porodični ljekar koristi pacijentu orjentisan metod, naspram bolesti orjentisan metod,a taj klinički metod se sastoji od 6 interaktivnih komponenti:
1. Eksploracija bolesti i bolesnosti (bolest i pacijentovo doživljavanje bolesti)
2. Razumjevanje cijele osobe
3. Iznalaženje zajedničkog stajališta
4. Uklapanje prevencije i promocije zdravlja
5. Jačanje odnosa doktor-pacijent
6. Realnost

Prvi korak - Eksploracija bolesti (disease) i bolesnosti(illness).
- Bolest je objašnjenje pacijentovih problema u okviru poremećaja strukture i (ili) funkcionisanja tjelesnih organa i sistema i uključuje fizičke i mentalne poremećaje.
- Bolest podrazumjeva postojanje svih (ili što više) podataka (nalaza) koje obično imaju sve osobe sa tom bolešću.
- Bolesnost je jedinstvena za svaku osobu
- Bolesnost predstavlja jedinstveno iskustvo pacijenta i definiše se kroz 4 osnovne dimenzije bolesnosti (ili kako razumjeti bolest sa pacijentove tačke gledišta..to sam navela u uvodnom postu..FIFA akronim)
- Razumjevanje bolesti sa pacijentove tačke gledišta - ulazak u pacijentov svijet.

Drugi korak - Razumjevanje ukupne ličnosti
- poznavanje ličnosti i životnog kontakta osobe-pacijenta (e sad porodični ljekar bi trebao poznavati pacijenta i njegovu porodicu veći dio njihovog života, što je kod nas za sada teško izvodljivo, samo iz ugla organizacije zdravstva, za sada..)
- razumjevanje mogućeg doživljavanja bolesti u kontekstu pacijentovog životnog iskustva
- možda omogućava odgovor na pitanje "zašto sada"
- pruža produbljavanje doktorovog znanja o ljudskim mogućnostima savladavanja patnje

E sad ovo "subjektivno posmatranje pacijenta" se ne navodi kao takvo, ali ima svoje mjesto ...Patak jeste duhovito to prikazao , ali stoji:
NIKADA NE TREBA PROPUSTITI PRILIKU UČENJA OD PACIJENTA.
- teška bolest se prolama kroz porodicu

Treći korak - Iznalaženje zajedničkog stajališta ili kako unaprediti efikasnost vođenja pacijenta
Znači dolaženje do zajedničkog usaglašavanja sa pacijentom o definisanju problema pacijenta, koji je problem prioritetan za rješavanje, kakav će biti cilj tog liječenja i kakva je uloga pacijenta, a kava ljekara u procesu liječenja. Bez postizanja zajedničkog stajališta sa pacijentom o procesu liječenja nijedan dalji korak u liječenju neće imati efekta.

Četvrti korak - Ugrađivanje prevencije i promocije zdravlja."Promocija zdravlja je proces osposobljavanja ljudi da preuzmu kontrolu nad zdravljem i stalno da ga unapređuju" WHO 1986.
- Važna komponenta svake posjete pacijenta u ordinaciji
- dugoročan proces
- zahtjeva saradnju sa drugim zdravstvenim profesionalcima u okviru skrininga, praćenja postojećih problema (oboljenja) i otkrivanju nedijagnostikovanih.

Peti korak - Jačanje odnosa pacijent- doktor
- Fleksibilnost i voljnost doktora -neprestano građenje dobrog, dugoročnog odnosa; -umjetnost prakticiranja modela pacijent u centru njege
- predstavlja resurs liječenja
- kao u šetnju doktor vodi pacijenta da bi lakše mobilisao njegove snage za ozdravljenje
- doktor koristi sebe kao lijek
- doktor koristi bazična oruđa efektnog prijateljskog odnosa: iskrenost, bezuslovna podrška, empatija

Šesti korak- Realnost
- doktori imaju stalni napor usklađivanja i raspoređivanja svog vremena i energije
- doktori trebaju da rade na unapređenju vještina: brzog utvrđivanja prioriteta, podjele odgovornosti-timski rad, štednje sredstava zajednice
- doktori moraju poštovati vlastite limite u emocionalnom "trošenju"
- doktori ne smiju precjenjivati svoje sopstvene mogućnosti
Zaključak:
- identifikovanje pacijentovih glavnih tegoba
- izdvajanje pacijentovih pogleda na njegovu bolest, zabrinutost, ideje i očekivanja
- postizanje zajedničkog stava sa pacijentom o menadžmentu bolesti
- uviđanje značaja razvijanja dobrih odnosa sa pacijentom

Tema je i dalje otvorena za 'plastično' prikazivanje bolesnosti i njene što bolje shvaćenosti
I ona pitanja o vašim očekivanjima priliko dolaska ljekaru.
Po modelu orjentisanom ka bolesti pacijent je obično očekivao kad dolazi ljekaru da mu ovaj propiše neki lijek, iako je ponekad bio potreban samo savjet ..ali to je znalo dovesti do nepotrebnog propisivanja lijekova ili dijagnostičkih pretraga ... I sad mi znaju doći pacijenti i smatraju da u okviru svoje bolesti trebaju uraditi 'rutinsku' laboratoriju ..međutim tako nešto nigdje u svijetu ne postoji osim kod nas. Rutinska laboratorija je naš izum.

Dakle: Koja su vaša osjećanja, ideje o vašoj bolesti kad dođete kod ljekara; Kako posmatrate svoju bolest, kako se ona odražava na vas i vaše funkcionisanje i šta očekujete od ljekara da postigne u toku lječenja?

Zasto mislis da rutinska laboratorija nije deo preventive?

Niko ne ide bez veze na laboratoriju....
Moje iskustvo sa ljudima je da oni osecaju neke tegobe, i laboratorija je tu da im ublazi tenziju, kod vecine...
Ona je kompromis izmedju lekarovog "nije ti nista, cim mozes da hodas" i pacijentovog "osecam promene na gore".
Bolesnost moze da bude prisutna i bez bolesti

Poremecaj stvara osecaj bolesnosti, bar ja je tako vidim.
Tako da u 20% slucajeva starenje dovodi do nekog oblika bolesnosti.To je kad osoba polako primecuje manje pamcenje, izostanak jutarnje erekcije ili semi erekciju ....
Shizo bolesnici i umereni hipohondri se mogu objasniti bolesnoscu bez bolesti....mislim fizioloske..
Ali psihosomatsko oni mogu uraditi sta hoce...znaci ja vidim kad hipos ili shizo podigne sebi temperaturu na 38, ocas posla, sve psihom...strahom..
A opet ne mogu bas da budem toliko siguran da mu temperatura ne varira sama, a on shizo prozivljava tu promenu...

Tuzni_patak:

Zasto mislis da rutinska laboratorija nije deo preventive?

Niko ne ide bez veze na laboratoriju....
Moje iskustvo sa ljudima je da oni osecaju neke tegobe, i laboratorija je tu da im ublazi tenziju, kod vecine...
Ona je kompromis izmedju lekarovog "nije ti nista, cim mozes da hodas" i pacijentovog "osecam promene na gore".
Bolesnost moze da bude prisutna i bez bolesti

Poremecaj stvara osecaj bolesnosti, bar ja je tako vidim.
Tako da u 20% slucajeva starenje dovodi do nekog oblika bolesnosti.To je kad osoba polako primecuje manje pamcenje, izostanak jutarnje erekcije ili semi erekciju ....
Shizo bolesnici i umereni hipohondri se mogu objasniti bolesnoscu bez bolesti....mislim fizioloske..
Ali psihosomatsko oni mogu uraditi sta hoce...znaci ja vidim kad hipos ili shizo podigne sebi temperaturu na 38, ocas posla, sve psihom...strahom..
A opet ne mogu bas da budem toliko siguran da mu temperatura ne varira sama, a on shizo prozivljava tu promenu...

Kliknite za proširenje...

Zašto rutinska laboratorija nije dio preventive - zato što se teži specifičnosti, a ne opštosti ..na zapadu
A i tu imamo "od slučaja do slučaja", kao i od "ljekara do ljekara"
Mnogo štošta pacijenti traže da im se ublaže tenzije ... najveći broj bi najrađe da odmah dijagnostikuje sve bolesti pomoću CT-a ..međutim to nije izvodivo ...
Evo danas mi je bila toliko anksiozna pacijentica, sa inzistiranjem da ide ORL specijalisti ..te boli je pola glave, ali po njenim riječima sve je to od uha koje je boli samo tri dana ..prije tri dana indikovano joj je ispiranje uha po otoskopskom nalazu, te da ta tri dana kapa parafinsko ulje pa dođe na ispiranje cerumenskog čepa (cerumen obturans)..ali ona je sama kupila antibiotik i kapi za uho koje joj nisu pomogle 'ta tri dana' ...
I sad imam ja pred sobom, ženu vidno anksiznu, gotovo u stanju panike ..i šta da radim ...?
I eto odlučim ja da je pošaljem na ORL ..da joj smirim strahove ..
Znam ljekara koji to ne bi uradili..možda je to i ispravnije ..uputnica je ček na najmanje 5evra ..potrošena iz državnih resursa - da li bezveze?
Donosi nalaz ORL-a ..potvrđeno cerumenski čep i glavobolja bez poznatog uzroka (Cephalalgia cause ignota) ..ali pacijentica je sad mirna i spremna za saradnju ...
Ne moram ni govoriti da ispred čekaju naručeni pacijenti i da nemam vremena za psihoterapiju ..odn da joj na lijep način objasnim i dogovorim se sa njom o najoptimalnijem postupku ...ili da joj naredim šta da radi ..ili da joj 'udovoljim' ..međutim naši su pacijenti navikli da zbog svake sitnice idu specijalisti, tako da i tu ima uzroka ... postoji podatak negdje da je potrebno u prosjeku 10 godina da bi se usvojile nove 'društvene navike' ...
Postoje preventivne pretrage koje se rade 'rutinski' kod svakog pacijenta, a po polu i specifično ... Šuk, Holesterol, BMI, test na okultno krvarenje u stolici, PAPA, mamografija kod žena, uz prostate kod muškaraca u starijoj dobi ...

Dok sam učila baš sam i postavila pitanje A ima li kakav lijek za liječenje te bolesnosti?
Ali to je prije svega stav prema pacijentu, nova dimenzija za bolje odlučivanje i za pacijenta i za društvo ...
Shizophrenija i hipohondrija su priznata oboljenja..starenjem i bolestima tog doba se bavi gerijatrija..starenje jeste promjena koja vuče za sobom mnoge strahove, nedoumice, a fiziološke promjene jesu takve da ih pacijent može prihvatiti kao bolesnost ili kao normalni tok, dio starenja ...
Informisanje šta možemo očekivati (što je navažnije u pedijatriji - savjetovanje roditelja šta da očekuju u napretku djeteta prije svega do godinu dana otklanja mnoge njihove strahove da li djete dobro napreduje, da li su dobri roditelji ...), pa slično savjetovanje i informisanje je potrebno i u vezi starosti i njenih promjena ... mada tu postoji i obrnuta situacija ...
Začudilo me da mnoge osobe smatraju da je povišeni pritisak normalni dio starenja ..postoji izolovano povišenje sistolnog pritiska kao dio starosti, ali ne i dijastolnog preko 90?! ... znači regulacija je neophodna i to u granicama..ne iznad 140/90 ...
Temperatura je varijabilna konstanta ..kod anksioznih osoba i trudnica normalna temperatura iznosi 37 stepeni ..kod fizičkog napora i pregrijavanja može da se podigne na 38..ali tu imamo izvjesne podatke ..samo izolovano povišenje temperature do 38 stepeni C ukazuje na prisutno infektivno oboljenje koje se mora ispitati ..ali ne 'rutinskom' nego ciljanom laboratorijom, kao i fizikalnim pregledom ..a i direktim i indirektnim pitanjima ....
Važno je da ovaj pristup zaživi ...
Ja ne volim upotrebljavati silu i prinudu osim kad baš nisam primorana ...ako nemam vremena za diskusiju sa pacijentom često udovoljim njegovim zahtjevima ...no i ja učim ...
Ima tu mnogo specifičnih slučajeva ... ovo se stvarno ne može generalizovati ...
A i taj faktor ..opet sam u žurbi ..mislim da sam mogla ovo i bolje objasniti ..nema veze, drugi put ću ...(potrebno je, za adekvatno objašnjenje uspoređivati, analizirati iskustva, slučajeve ...)
Bolesnost jeste zanimljiv fenomen ....

Da se ne zanosimo , zdravstveni sistem danas nije ni izbliza kao sto je bio juce...ali po losem...
Pacijent bi najradije da mu sve dijagnostikuje lekar opste prakse...a ne specijalista...
Ali prvo su se lekari opste prakse pretvorili u administrativne radnike receptodekaligrafe (sto ruznije da pacijent ne moze da procita) pa onda u selektore, i na kraju u tesitelje laznim nadama..

Uvek ce postojati hipohondri i posebni bolesnici...
Ali pazi osnovu koju ti imas u glavi, kostanje pacijenta drzavi....sto je uzasan koncept...odmah da ti kazem...
To znaci da nema tu ni h od hipokratove zakletve...iako tebi izgleda da si humana....

Sam taj princip uvodi i selekciju i nepotizam i ravnodusnost i kvazi medicinu itd...
Bez obzira sto si poklonila orl pregled osobi...

Postoje smetnje, postoje promene i postoje bolesti....to su tri stvari razlicite kod pacijenta laika...
Bol-est je sa simptomima boli ili nemoci....
smetnje su sa simptomima uzrocnih boli ili preosetljivosti....
a promene su zastrasujuci fenomeni za pojedinca, jer ne zna o cemu se radi...

Bolest zahteva brzo ili lecenje ili simptomatsko lecenje....kako kod koje osobe...
smetnje covek prihvati , prilagodi se i moze da se ulenji....
a promene su samo psiholoski vazne...

Pogledaj sad tvoja pitanja...
Pritisak....kod vecine je to smetnja, ali ne i bolest....kad postane bolest, onda vec biva komplikovano...
Zato ti to shvataju kao normalno....opste je i ne preterano blokirajuce...
Promene su ono sto treba objasniti svakome , ali ne da bi ga relaksirali, vec da bi bio upoznat sa znacenjem promena, pa naknadno procenjivao da li je subjektivno posmatranje pacijenta uskladjeno sa ocekivanom promenom, specificno ili mozda rani znak smetnje ili bolesti...

Ima veze i da li je akutno ili hronicno bolest ili smetnja...
akutno dodatno dodaje bolesnost....
Ne postoji poverenje u lekare cim je sistem takav kakvog ka u sekundi ti prikaza...
Svako da odradi posao , pacijent zna da nece ostati ziv, bar ne dugo, ako je iole nesto ozbiljno...
Jer u lancu specijalista, i doktora, uvek postoji jedan koji nece obaviti posao kako treba...
Medjuprostor ili lenjost ili nedostatak paznje i vremena...sve je to svakodnevni problem doktora...i to pacijenti znaju...i osete...

Sve na nervnoj i sve na virusnoj bazi, je odavno lekarska postapalica...
A gledam ih kad pricaju o psorijazi kako ne znaju sta izaziva, a 90% je sigurno da se prenosi...sad ako nije organizam , onda je virus...
Medjutim uzmi picajzle na detetovim trepavicama...

oftamolog leci konjuktivitis....
orl leci rinitis
svi sespecijalisti naredjali, ali niko ne zna staje i ispada na nervnoj bazi...a dete...
I na kraju specijalizant, koji je dosao da muva doktorku ,verovatno misleci na njeno p....meso pogleda trepavice i vide picajzlu koju niko nije uocio....aman...
urbana legenda ili ne...?

Proces lecenja u ustanovama je 6 meseci, a to ne da nije za akutno vec mozes da pises propalo...
eho se ceka 2,5 meseca na zvezdari....
E to stvara problem da pacijent ne zeli da se nesto propusti , jer dugi je to krug, ako mora ponovo da se ide ....
U slobino vreme je unutrasnjosti ponekad bilo i super, npr jedan izuzetno organizovan covek je postao direktor bolnice...od direktora gradske cistoce...simpolika je zanimljiva...
Medjutim , on je uveo red i teror....i nije mnogo povecao troskove bolnice...
Ali sve se zavrsavalo u maksimalno 2 dana...
Secam se, 30decembar, to bi u beogradu bilo vec samo ako si pred smrt....
Tamo sam bas tada bio u teskom akutnom stanju, i jedino je guzva bila na opstoj praksi, u smislu cekanja, jer nemaju vise prostora...ali nije bilo preko volje i na brzaka...znaci i sa toliko pacijenata po lekaru je opet bilo efikasnije...
Ali nisam dobio oznaku hitno, to se izgleda dobija kad si stvarno na pola sata do smrti.
Ali je princip bio dobar....sve brzo , efektno , svepojasnjeno i pacijentu ,i sve vraceno i lekaru opste prakse...
To smanjuje bolesnost...jer odjednom pacijent ne trazi najbrzu i najgoru bolest kod sebe, jer da bi preziveo , on mora dijagnostikovati prvo najtezu, a onda i sve ostale bolesti koje su ga strefile...
U protivnom ce leciti zubobolju dok mu srce otkazuje...
Bolesnost je cesto racionalna posledica tretmana pacijenta u zdravstvu...
A to se oseti, kad je sistem tu samo da bi sebe odrzavao i one koji su zaposleni u njemu...a da se narod prilagodjava sistemu...radi sistema...
Dakle lekari su tu igracke u rukama novca ipoliticke mafije,umiruju lucidne bolesnike, i lazu lakoverne bolesnike...
Izracunaj da li se onda agresivnost isplati...
Itekakko , kao i sve na balkanu, ovde ne postoji aktivnost , bez agresivnosti...
A dali ce agresivnost biti pasivna ili aktivna, stvar je odluke i mentaliteta...osobe...

tgdanijela:

Koliko bolesnost može da utiče na bolest, zaista?

Kliknite za proširenje...

.. probaj okrenuti pitanje ..
.. koliko .. čovek .. može svojom voljom da bude zdrav .. postići zdravlje ..?

.. postojanje placebo efekta govori da čovekova uverenost o sopstvenom ozdravljenju može postići ozdravljenje ..

.. ako je tako ..
.. onda je logično da stoji i obrnuto ..

Tuzni_patak:

Da se ne zanosimo , zdravstveni sistem danas nije ni izbliza kao sto je bio juce...ali po losem...
Pacijent bi najradije da mu sve dijagnostikuje lekar opste prakse...a ne specijalista...
Ali prvo su se lekari opste prakse pretvorili u administrativne radnike receptodekaligrafe (sto ruznije da pacijent ne moze da procita) pa onda u selektore, i na kraju u tesitelje laznim nadama..

Uvek ce postojati hipohondri i posebni bolesnici...
Ali pazi osnovu koju ti imas u glavi, kostanje pacijenta drzavi....sto je uzasan koncept...odmah da ti kazem...
To znaci da nema tu ni h od hipokratove zakletve...iako tebi izgleda da si humana....

Sam taj princip uvodi i selekciju i nepotizam i ravnodusnost i kvazi medicinu itd...
Bez obzira sto si poklonila orl pregled osobi...

Postoje smetnje, postoje promene i postoje bolesti....to su tri stvari razlicite kod pacijenta laika...
Bol-est je sa simptomima boli ili nemoci....
smetnje su sa simptomima uzrocnih boli ili preosetljivosti....
a promene su zastrasujuci fenomeni za pojedinca, jer ne zna o cemu se radi...

Bolest zahteva brzo ili lecenje ili simptomatsko lecenje....kako kod koje osobe...
smetnje covek prihvati , prilagodi se i moze da se ulenji....
a promene su samo psiholoski vazne...

Pogledaj sad tvoja pitanja...
Pritisak....kod vecine je to smetnja, ali ne i bolest....kad postane bolest, onda vec biva komplikovano...
Zato ti to shvataju kao normalno....opste je i ne preterano blokirajuce...
Promene su ono sto treba objasniti svakome , ali ne da bi ga relaksirali, vec da bi bio upoznat sa znacenjem promena, pa naknadno procenjivao da li je subjektivno posmatranje pacijenta uskladjeno sa ocekivanom promenom, specificno ili mozda rani znak smetnje ili bolesti...

Ima veze i da li je akutno ili hronicno bolest ili smetnja...
akutno dodatno dodaje bolesnost....
Ne postoji poverenje u lekare cim je sistem takav kakvog ka u sekundi ti prikaza...
Svako da odradi posao , pacijent zna da nece ostati ziv, bar ne dugo, ako je iole nesto ozbiljno...
Jer u lancu specijalista, i doktora, uvek postoji jedan koji nece obaviti posao kako treba...
Medjuprostor ili lenjost ili nedostatak paznje i vremena...sve je to svakodnevni problem doktora...i to pacijenti znaju...i osete...

Sve na nervnoj i sve na virusnoj bazi, je odavno lekarska postapalica...
A gledam ih kad pricaju o psorijazi kako ne znaju sta izaziva, a 90% je sigurno da se prenosi...sad ako nije organizam , onda je virus...
Medjutim uzmi picajzle na detetovim trepavicama...

oftamolog leci konjuktivitis....
orl leci rinitis
svi sespecijalisti naredjali, ali niko ne zna staje i ispada na nervnoj bazi...a dete...
I na kraju specijalizant, koji je dosao da muva doktorku ,verovatno misleci na njeno p....meso pogleda trepavice i vide picajzlu koju niko nije uocio....aman...
urbana legenda ili ne...?

Proces lecenja u ustanovama je 6 meseci, a to ne da nije za akutno vec mozes da pises propalo...
eho se ceka 2,5 meseca na zvezdari....
E to stvara problem da pacijent ne zeli da se nesto propusti , jer dugi je to krug, ako mora ponovo da se ide ....
U slobino vreme je unutrasnjosti ponekad bilo i super, npr jedan izuzetno organizovan covek je postao direktor bolnice...od direktora gradske cistoce...simpolika je zanimljiva...
Medjutim , on je uveo red i teror....i nije mnogo povecao troskove bolnice...
Ali sve se zavrsavalo u maksimalno 2 dana...
Secam se, 30decembar, to bi u beogradu bilo vec samo ako si pred smrt....
Tamo sam bas tada bio u teskom akutnom stanju, i jedino je guzva bila na opstoj praksi, u smislu cekanja, jer nemaju vise prostora...ali nije bilo preko volje i na brzaka...znaci i sa toliko pacijenata po lekaru je opet bilo efikasnije...
Ali nisam dobio oznaku hitno, to se izgleda dobija kad si stvarno na pola sata do smrti.
Ali je princip bio dobar....sve brzo , efektno , svepojasnjeno i pacijentu ,i sve vraceno i lekaru opste prakse...
To smanjuje bolesnost...jer odjednom pacijent ne trazi najbrzu i najgoru bolest kod sebe, jer da bi preziveo , on mora dijagnostikovati prvo najtezu, a onda i sve ostale bolesti koje su ga strefile...
U protivnom ce leciti zubobolju dok mu srce otkazuje...
Bolesnost je cesto racionalna posledica tretmana pacijenta u zdravstvu...
A to se oseti, kad je sistem tu samo da bi sebe odrzavao i one koji su zaposleni u njemu...a da se narod prilagodjava sistemu...radi sistema...
Dakle lekari su tu igracke u rukama novca ipoliticke mafije,umiruju lucidne bolesnike, i lazu lakoverne bolesnike...
Izracunaj da li se onda agresivnost isplati...
Itekakko , kao i sve na balkanu, ovde ne postoji aktivnost , bez agresivnosti...
A dali ce agresivnost biti pasivna ili aktivna, stvar je odluke i mentaliteta...osobe...

Kliknite za proširenje...

Vidiš postoji Porodična medicina i Opšta medicina koja je postojala ili još postoji u Srbiji, ali i tamo se vrši reforma, samo ne pod tim imenom ...
Teži se praktičnosti...
Teško je i objasniti nekome kakvo je stanje u zdravstvu ako nisi direktno u njemu ..
Ali također nema generalizacije ...
Skoro da je svaki ljekar za sebe ..
Pa nismo ni na fakultetu bili svi isti, kako sad možemo,a da o načinu života, mentalitetu osoba i ne govorim ..
Ali postoje neke opštosti koje ljekari kao radnici slušaju od svojih predpostavljenih - uputstva da tako kažem
Smetnje koje si naveo u vezi visokog pritiska - vidiš visoki pritisak ne mora imati nikakve simptome dok ne dođe do oštećenja organa,a ukoliko se ne liječi doći će , samo je pitanje vremena ..prvo se oštećuju zidovi krvnih sudova, srčanih odn. koronarnih ili moždanih posljedice su podjednako fatalne ..
Kod određenmih pacijenata i u početnoj fazi može biti 'smetnja' u vidu glavobolje, najčešće potiljačne ..i tada je neophodno ispričati pacijentu patologiju procesa da bi ga uvjerio da je neophodno da uzima lijekove radi 'prevencije' ..jer jednog dana kad dobije infarkt ili moždani udar pitat će A otkud mi sad ovo? ... a to će biti jer je dugogodišnji visok pritisak 'tako dobro podnosio' ... ali odoh nja sad malo previše u organsko ...
Da agresivnost pasivna ili aktivna ... neki upotrebljavaju jednu, neki drugu ...
Zanimljivo je da se štedljivost i racionalno korištenje resursa traži i poželjno je u svim granama ljudske djelatnosti osim u medicini ...
Međutim koliko se akutnih oboljenja, recimo infekcija urinarnog trakta izlječi baš u ambulantama primarne prakse - iz svog iskustva mogu reći sigurno 90%, ukoliko nije komorbiditet u pitanju, bolničke infekcije i sl. ... da me neko zatraži upitnicu za nefrologa sa običnom ITU (infecti tractus urinarii) sigurno da ne bi dobio - e sad težnja je da se i mnoge druge bolesti slično liječe na primarnom nivou ...
Međutim svaka bolest povblači sa sobom i bolesnost ...
Baš svaka
Kako će ona biti ispoljena zavisi od mnogo toga ..ponekad je bolesnost putokaz, ponekad nema baš mnogo veze sa bolešću i tada su potrebne detaljnije pretrage, ukoliko samo jedan fizikalni nalaz nije ispravan ..
Nisu loše te smjernice, ta praktičnost, specifičnost ..
Ali ne mogu da ne spomenem ..moj tim je imao najviše ambulantnih intervencija poslije hitne (prije specijalizacije), a pisala sam uputnice kad god sam smatrala da je trebalo; izlazila u susret narodu ..i kad je vršena statistika utvrđeno je da moj tim nije imao ništa više napisanih uputnica nego drugi koji recimo nije htio ženi izdati bolničku uputnicu za liječenje, operaciju tumora bubrega (nevjerovatno mi je to ... ), tim koji je tobož štedio, ali kako štedio - pisao nepotrebne uputnice, recimo hirurgu zbog uboda na čavao, što se apaolutno može sanirati u ambulanti, a štedio na onim itekako potrebnim uputnicama ..ne znam da li me možeš shvatiti ....
Štednja nije loša, baš da bi svako dobio potrebnu njegu..ali treba znati štediti ..
A inače, mi bi najrađe voljeli da ne moramo ..i da nam država obezbedi toliko sredstava da svakog reumatičara možeš poslati u banju..recimo primjer ....iako o tome odlučuje sekundarni nivo danas ....
Bolesnost vezana za organizaciju zdravstva ....
A pa pacijenti brzo shvate šta mogu od kog ljekara očekivati ..a porodična je tako i smišljena da biraš svoga ljekara..a birat ćeš po povjerenju, mjenjati ukoliko nisi zadovoljan..
Bolesnost je po meni osobenost svake ličnosti, način kako prihvata svoju bolest ...kako se ljudi razlikuju po ostalim osobinama tako se razlikuju i po tome ... neki će biti apatični, melanholični ..neki anksiozni ..neki i agresivni ... pa i tu se aktivira mehanizam borba ili bijeg ..
Ali upućuje svakako da 'nešto' nije u redu ...
I mislim da efekat bolesnosti može najbolje da se procjeni i bude vodič u liječenju ukoliko se pacijent duži vremenski period liječi .... posmatra sveobuhvatno - poznavati nečiju ličnost prije bolesti, posmatrati ju u toku bolesti, dobro evaluirati bolesnost može se samo na taj način ...

Branis doktore, obojilo ti se razmisljanje o bolesnosti....samo to da znas...
To znaci da si sklonija prakticnom doterivanju nekog istrazivanja, sto bas nije dobro...jeste za nase balkan medicinske varijante...tj ne samo medicinske, sve.....svaka naucna oblast kod nas je zeljna upravo takvog pristupa....nema zahteva za nove uslove, zakljuci se samo ono sto je primenjljivo u datim...

Dobro, mozda sam ja doprineo, time sto sam laicki ubacio situaciju visok pritisak...ali i dalje stoji da i u lecenju i bez lecenja pacijent ostaje bez edukacije , a i edukacija se pretvori u opravdavanja....medjusobno cuvanje ledja...

Ovde se bavimo pitanjem bolesnosti i bolesti, mislim da je zeznuto ako to pocnes bas mnogo da vezujes za nas ili vas sistem zdravstva....
Niti mozes sebe da izolujes, kao sto cinis , time sto kazes, ja cu da lecim uroloske nespecijalisticki...
To je haos....jer oko tebe su 90% neznalice....i takvo ponasanje ce dovesti do otkaza bubrega...
Kad sam bio u vojsci, pukovnik , dr sa specijalizacijom me sa 39,5 uputi na strazu na -18 (tako se to potrefi u zivotu, nije ni u sred podneva prelazilo tu temp, samo te nedelje te zime......smrzla se reka)
I da mi ibuprofene...imam vrlo negativno iskustvo sa tim ibuprofenima, niti znam zasta sluze, ali nebo se otvara kad njih popijem, za 15min, odmah WC (bolji diuretik nisam probao iako to nije)....
I da ne bi cigosa, sa prakticnim savetima i pivom, ja skiknuh te zime....jer poceo sam da gubim mnogo brzo kilazu, mnogo mokrio, prosto se cudio odakle mi tolika voda, ali posle 2 dana, nije mi bilo bas sjajno, i onda pocnem terapiju cigansku , sa pivom.....i do kraja straze sam sanirao upalu....besike verovatno, tu me je i boluckalo...
Moj poznanik na isturenom odelenju nije bio te srece, otkazali mu bubrezi, jedan potpuno a drugi dal 80% , to mi nije jasno, ali tako mu pise na kraju...

Znaci iako si majstor vazi pravilo limun trzista...
Da pojasnim sta je limun trziste...
To je osobina da se auto ceni po godini proizvodnje, iako svi znamo da nije isto ako ga je vozio pajser i budala i ako ga je vozio neki dobar vozac makar i 5 x vise od pajsera...tj zbog nemanja informacija, cena na trzistu je prema jedinom mogucem utvrdjujucem kriterijumu a to je godiste...
Tako i kod doktora....
Ako se ambulantno lecenje ostalih lekara opste prakse pokaze kao ubijanje vremena, i rasterivanje guzve, sam tvoj postupak nece biti ni efektan ni zeljen....bez obzira sto je npr moj stric lekar bio tata mata za upravo te lokalne tretmane....a inace specijalista druge prirode, ali se procuje da je covek altruista i da zna puno pomagala, u smislu nek drzi vodu dok majstori odu, ili u smislu ovo je dovoljno...
Ovo sto pricam utice na bolesnost samo izvesnog broja ljudi, naravno ne na sve...

Inace imas i efekat straha od promene lekara, kod samog lekara, mada to nije strah....
To donosi da se pocnu umiljavati na pogresan nacin...kao brigom i prepoznavanjem vas , secanjem o vasem problemu....to pali, ali to je bukvalno isto kao kad u mojoj struci dodje covek i kaze prijatelj mi pravio sistem...(pogledam vidim covek se trudio, stavljao izvikane, ali nepotrebne, ili potpuno pogresne komponente, vrlo lose odradjen posao, ali stvarno se trudio....znaci limit znanja prijatelja je limitirao uslugu na losu, a nameraje bila dobra)...

Kad lekari pomenu preventivu , sav se najezim.....tu preventivu samo oni vide....
A kruzna posledica toga je bahat narod, bahat po sebe i zdravlje naravno , i uzasno...ali u nekom delu ih i razumem....tako reaguju kad vide da su prepusteni sami sebi ili olosu belosvetskom....(ovo je za doktore upotrebljeno).
Zasto?Zato sto postoji jaka potreba cuvanja ledja....jaca nego profesionalna etika...trenutno je tako...
I u stomatologiji i u medicini....

A da ne pricam da je to sve drustveni dogovor odnosno sugestija...tj namerno je to nije slucajno...
A opet neki ucesnici sistema misle da je to sve skup pojedinacnih napora....floskula tipa , svi smo mi sistem....

tgdanijela:

U stvari zanima me (da lakše shvatim neke stvari) Koja su vaša osjećanja, ideje o vašoj bolesti kad dođete kod ljekara; Kako posmatrate svoju bolest, kako se ona odražava na vas i vaše funkcionisanje i šta očekujete od ljekara da postigne u toku lječenja?

Kliknite za proširenje...

Bolesnost nije nuzno negativna....smatram da svako treba da osluskuje svoje telo i prati sta se sa istim dogadja...na taj nacin pojedinac pomaze lekaru da lakse odredi pravu diagnozu...poznata je izreka bolje spreciti nego leciti...
Takodje smatram da pojedinac mora da bude zainteresovan za odredjene osnovne lekarske izraze kako bih razumeo sta se sa njim desva...ono sto ne razume pita lekara za strucno objasnjenje,..

Bolesnost naravno moze da bude negativna ako preterujemo i teatralisemo u izrazavanju onoga sto osecamo i prihvatamo ta osecanja na opisan nacin...takve osobe smatraju da lekari nemju pojma, da mu nije odredio pravu diagnozu..itd...ali dobar lekar uz malo razumevanja i strpljenja moze "razoruzati" negativnu bolesnost kod pacienta...

Nisam naklonjena odredjenoj vrsti medicine...verujem u kombinaciju alternativne i klasicne medicine....nuzno je da klasicna medicina da na vaznosti alternativnoj i da se odredi nadzor nad istom...manje bi bilo sarlatana... ljudi i doktori bi na taj nacin zaista mogli da izvuku najbolje iz nje....

@ T.Patak

Čudi me da nije znao da je jedan od najčešćih neželjenih efekata brufena poremećaj rada bubrega ..a i primjer koji si naveo je akutno a ne hronično stanje unutar kojeg se prije svega, proučava bolesnost
Baš mi danas rekoše da previše savjesno radim ...i da treba 'više da čuvam sebe' .
....i ne volim kad me trpaju na gomilu, bilo kakvu ...pa i doktorsku, mada mi je to profesija..
Lako je razvrstati šta je za Urologa ,a šta nije - većina ITU nije..potvrdit će ti to i Urolozi ...o medicinskom aspektu, baš i nije mjesto da diskutujemo ..ovo što si napisao o čuvanju leđa, nažalost moram i ja da potvrdim se to radi i ukoliko imaš svoje mišljenje i boriš se za neku pravdu, samo će te staviti da radiš na po njima 'najgore' mjesto, odn. ono za koje oni smatraju da ti najmanje želiš ...

@Neodoljiva

Dobar post..i fiksiranje pitanja na koje sam željela da svi daju svoj doprinos

Način na koji pacijent vidi svoju bolest, svakako se razlikuje od same bolesti. Možda bolesnost ima i stepene, s obzirom koliko pacijent uključi id-superego relaciju na ego nepoznato ..korištenje mehanizama ego odbrane je prisutno i u slučaju bolesti, poput identifikacije kad pacijent svoju bolest poistovjećuje sa bolešću druge osobe, veoma često fatalne; ili racionalizacija - kada pacijent, suprotno, simptome bolesti pripisuje fiziološkim uzročno-posljedičnim stanjima; potiskivanje bolesti, pa i bolesnosti je opasan i zanimljiv fenomen..poznato je da je bježanje u bolest (kao mehanizam ego odbrane) osnova hipohondrijaze ..

Cek , ti bolesnost vezujes za hronicno stanje, ne za akutno????

Tuzni_patak:

Cek , ti bolesnost vezujes za hronicno stanje, ne za akutno????

Kliknite za proširenje...

Mislila sam da sam već napomenula da se bolesnost veže za hronična oboljenja..

Oboljenju orjentisan metod - ljekar pita pacijente pitanja na koja očekuje specifičan odgovor. Obično su ova pitanja direktno formulisana, dizajnirana da se dobije kratak, činjenični odgovor prije nego da se da neki podsticaj pacijentu da uđe u jedan otvoren dijalog. Ova metoda se razvila u 19.vijeku i imala je specifičnu namjeru: uspostaviti jasnu vezu između pacijentove bolesti i organske patologije. Ostvarujući ovu namjeru ovaj metod je smanjio ljekarov fokus na pacijenta i preusmjerio njegovu pažnju dalje od ličnog i socijalnog konteksta oboljenja pacijenta. To je bilo uspješno u akutnim oboljenjima gdje intervenisanje sa različitim terapeutskim agensima može da promjeni tok bolesti. Međutim to se pokazalo manje uspješnim kod hroničnih bolesti i oboljenja bez organske patologije.Pošto su ove pojave jako česte u porodičnoj praksi nije bilo iznenađujuće da su porodični ljekari prvi uočili mane ovog metoda i poveli u oživljavanje pacijentu orjentisane medicine. Zastupajući pacijentu orjentisan metod, kao klinički metod par exellence za opštu praksu, ne smatra se da oboljenju orjentisan metod treba napustiti. Metod koji se u porodičnoj medicini razvija mora uključiti i oboljenju orjentisan metod kad je on potreban.

Nije da bolesnost ne postoji u akutnim oboljenjima, ali na prvom mjestu je pacijenta izvući iz životno ugrožavajućeg stanja, a to se radi najčešće parenteralnom (intravenskom, intramuskularnom) terapijom, ukoliko stanje nije hitno za poslati na sekundarni nivo ...međutim kod hroničnih bolesnika, sa fazama remisije i egzarcebacije komponentu 'bolesnosti' pa i pratećih psihičkih reaktivnih stanja, poput depresije često se mora razmatrati i uzeti u bolest ili u slučaju pacijenta koji recimo dolazi prvi put sa nejasnim simptomima, ne osjeća se dobro, blagi bol u određenom području tjela i sl.

Konvencionalni model med. prakse: "Smatra da je bolest od normalnih, mjerljivih, hronoloških(somatskih) varijabli...ne ostavlja mogućnost socijalne, psihološke, bihejvioralne dimenzije bolesti."

"Neophodna je integracija konvencionalnog shvatanja bolesti sa jedinstvenim doživljavanjem bolesti od strane svakog pojedinog pacijanta."
(Levenstein, 1984)

Ooooo, to je tako osiromasenje percepcije bolesnosti....svodite je na depresionu sklonost bolesnika...mislim ok ako je tako zovete i definisete, ali onda mora postojati i dozivljaj bolesti, jer to je glavna karika u lecenju, odnosu l b i u samom pristupu lecenju...
Cak ima fore sa depersonalizacijom, ali mislim da je doktori ne upotrebljavaju....a nije uopste losa....
Ono kad se kaze , instrument, rezultat kaze to, a videcemo da li je i stvarno....jeste to davanje lazne nade, ali je istovremeno i priprema i ublazavanje soka....

Tuzni_patak:

Ooooo, to je tako osiromasenje percepcije bolesnosti....svodite je na depresionu sklonost bolesnika...mislim ok ako je tako zovete i definisete, ali onda mora postojati i dozivljaj bolesti, jer to je glavna karika u lecenju, odnosu l b i u samom pristupu lecenju...
Cak ima fore sa depersonalizacijom, ali mislim da je doktori ne upotrebljavaju....a nije uopste losa....
Ono kad se kaze , instrument, rezultat kaze to, a videcemo da li je i stvarno....jeste to davanje lazne nade, ali je istovremeno i priprema i ublazavanje soka....

Kliknite za proširenje...

Mislim da nigdje nije napisano da se svodi na depresionu sklonost bolesnika...

Slazem se, malo sam preterao...ali zasto vaditi frejm iz cele bolesnosti, koja uvek pocinje akutnim, da bi se samo objasnjavalo hronicno....
Zar ti se ne cini da nekad ili stalno hronicno ustvari postaje "slego cica"....."slego pacijent"....

Da vidimo kakvo je stanje posle 5 godina...

Vec 2013 je postalo jasno , jer postoje neka istrazivanja koja nisu medicinska neko menadzerske prirode, da menadzeri u zdravstvu na zapadu (USA) daju prednost doktorima koji ostavljaju bolji utisak na pacijenta po pitanju handlovanja njegove bolesnosti , a ne bolesti...
Koliko god prakticnost i ekonomicnost bila primat, a jeste, verujte mi.
Znaci svuda se racionalizuje, cak se danas lekari uce od samog starta da dijagnostika ide odredjenim putem , putem verovatnoce i jeftinoce detekcije, pa tek onda prioritet eliminacije i stetnosti dejstva na pacijenta (sto je u suprotnosti sa interesom pacijenta jer mu povecava stetnost, ali se racuna da je degradacija i steta spora, naravno ako je dijagnosticki postupak kratak i maksimalno skracen , tj placen.

Dakle opsti trend je FORMIRAN doktor koji strogo prati upute od lekarske komore o dijagnostickoj i proceduri lecenja (koja je napravljena da smanji troskove medicinskih ustanova i drzave, na prvom mestu).
Ali menadzeri u bolnicama i ustanovama radije biraju doktore koji bolje razumeju i osecaju bolesnost pacijenta.
Time se od doktora zahteva da se edukuje na tom planu, ako je to moguce.
Medicinska teorija kaze da jeste...ako postoji zavidan nivo empatije prema pacijentu.

Vazno da napomenem sta pise u opravdanjima za odbijanje medicinskog osoblja....
Doktor koji ne odaje dovoljno utisak da razume i handluje bolesnost pacijenta se naziva doktor koji popravlja pacijenta (fixer) (moze biti izuzetan i kvalifikovan i strucan , prvo znaci ono sto znaci i u srbiji, papir, a drugo znaci da stvarno i zna da radi posao, sto u Srbiji ne postoji kao pojam, vec se poistovecuje sa prvim).

Sa druge strane doktor koji uvazava bolesnost pacijenta i emotivno i empaticki ga tretira i vodi ka izlecenju se zove lecilac healer (moze biti i manje strucan, a isto kvalifikovan, a obicno je to i slucaj.)

Nalik komercijalizaciji proizvoda pa narod ne zna sta je stvarno dobro , zbog neobavestenosti ili neiskustva ili laznog marketinga, i ovde se javlja los eho usled neznanja i neinteligentne percepcije pacijenata da je ugladjen doktor dobar doktor, da je saosecajan= maksimalno posvecen.
To se ne moze ispraviti, narod je uvek lenj i glup i tako ce ostati dok se ne uvede kriterijum po kome se mora potruditi da bi dobio nesto...

Medjutim u ovim poslednjim godinama ocigledno menadzerija u USA forsira upravo taj segment snishodljivosti kod svog medicinskog kadra, ne samo retoricku ljubaznost nego i estetsku emotivnu sliku svog osoblja...da bi simulirali bolje handlovanje bolesnosti...
To je daleko od istine, ali je blize njoj...I dalje ih boli uvo za iskorake radi stvarne zastite pacijenta, obaveza FORMIRANOG doktora je i dalje i sve vise apsolut koji se trazi.
Humana nehumanost, moglo bi se reci...

Jedan od dodatnih razloga za to je i farmaceutika....Jer farmacija razvija lekove koji ce se isplatiti, a ne one koji ce koristiti 100 ljudi na svetu i kraj...
Oslonjenost moderne medicine na farmaceutiku, a narocito psihijatrije i psihologije, obavezno povlaci osobine farmaceutike u medicinu...
Da li je farmaceutika rak rana iznutra ili ne, to vi mozete iz licnog ugla da zakljucite, ali to je licni stav.
Ne vredi mi puno da ja o tome dajem analizu, jer i ono sto je mnogo ostvarljivije u zdravstvu SVETA (ne Srbije) nece se skoro upotrebiti (bar 3 metode i pristupa vidim vec ovog trenutka koji bi doneli uz male troskove ili nula troskove veliko poboljsanje u lecenju) dok bi analiza uticaja farmakohemije na medicinu vec bila guranje prsta u oko , tj rat protiv dzinova u sistemu.....

Tu ne moze da dobije niko, ni analizator , a ni sistem , a ni publika jer ne bi mogla da razume analizu vec bi ganjala ono seljacko , licnu korist i usmeravala svoj bes i nezadovoljstvo...