Pobožnost smatram ozbiljnim mentalnim poremećajem.
Možda čak najozbiljnijim, ako uopšte postoji neka mera.
To je možda najbolji primer kako ljudski mozak može da se isprogramira kako želiš.
S jedne strane, religiozni ljudi se neodgovorni, a sa druge, oni su posebna vrsta ego-manijaka.
Neodgovorni su jer naravno, za sve greške koje naprave, uvek imaju nekoga ko je tako hteo, planirao i čiji su "putevi čudni". Toj neodgovornosti u stanju su da žrtvuju svoju decu, prijatelje, pa čak i veće društvene grupe.
Ego-manijaci, jer su zatvoreni u svoj sistem i ne dovode ga u pitanje niti ga stavljaju u proveru. Reaguju emotivno, a ne racionalno. Zahtevaju da se religioznost "poštuje", jer to trpaju u "slobodu mišljenja". Ego-manijaci su i zbog nemogućnosti da poveruju u činjenicu da njima može da se dogodi smrt, te da više neće postojati.
Ipak, religiozni ljudi su pre svega ljudi straha. Strah je snažna emocija i u tom smislu oni su emotivno ispunjeni, zato se grčevito i bore da tu emociju očuvaju.
U tom smislu to su često ljudi prisilnih misli i opsesivno kompulsivnih radnji.
Kao mentalno poremećeni, neodgovorni, egoistični, religiozni ljudi su Opasni.
Izazvali su brojne nesreće tokom civilizacije i još uvek ih izazivaju. Bilo da idu u koloni po jedan na klanje i uveravaju svoje bližnje da bog zna šta radi i da treba ljubiti svog dželata i ponuditi mu hleb umesto kamena, bilo da se opasuju sa davdeset kila eksploziva i umiru za svog boga, odnoseći u smrt i sakateći i one koji u boga ne veruju. Bilo da zabranjuju kontracepcije i kontrole rađanja (i tako posredno izazovu genocid sidom) ili na samu seksualnost gledaju pre svega kroz strah, a ne kroz slobodu ili radost.
Religiozni ljudi (naročito pravoslavci) su i pasivno agresivni idioti. Reč "idiot" ne upotrebljavam u pogrdnom već u medicinskom značenju te reči (dakle kao što postoji npr fah-idiot).za razliku od katolika, jehovinih svedoka, protestanata isl, koji imaju agresivnije kampanje, pravoslavni vernici idu na kartu patetike odnosno žrtve.Oponašaju svog idola (očinsku figuru) ne bi li mu se dodvorili u nadi da bog preferira slilčne sebi.
Tu ulogu žrtve igraju najčešće sa kretenskim osmehom (i reč kreten molim da se uzme u medicinskom smislu reči) i manijakalnim strpljenjem, onako kako se već plasiraju emotivne ucene. Ta uloga je toliko snažna da nosi sa sobom brojne paradokse. Evo jednog: devojka je religiozna, ultra pedantna i čista, čak gadljiva na nehigijenu. Ipak, kada treba da se poljubi ikona, krst, ili da se pojede žito iz kašićice koju je koristilo mnogo ljudi i koja je tek slabo plaknuta u nekoj bakteriološki sumnjivoj posudi - onda sva gađenja prestaju.
Dalje, religiozni ljudi su Opasni, jer svom potomstvu na perfidan način najčešće ne dozvoljavaju slobodu mišljenja ili verskog opredeljenja i smatraju da sa programiranjem dečijih mozgova treba početi što ranije (tako i imamo pokrštavanja beba), dok se pri svakom napadu na njihovu logiku brane upravo "slobodom mišljenja, veroispovesti isl".
Takođe, kad spomenuh logiku, prosečnog mentalno unesrećenog čoveka tog tipa, prepozanjemo po tome što na svako logično pitanje (onih koji bi možda i sami da postanu vernici) nemaju nikakav zadovoljavajući odgovor osim "Pročitaj bibliju, tamo ti sve piše".
Postoji priča o eskimu i svešteniku, pri čemu sveštenik priča o bogu, paklu i raju, sa ciljem da otvori oči eskimu i u jednom momentu eskim kaže "baš vam hvala što ste mi rekli sve to, O kako sam samo glupo živeo, nisam znao ni da ima boga..Sigurno bih kao takva neznalica otišao u pakao!"
Na to sveštenik kaže " A ne, naš bog je milosrdan i on ne kažnjava one koji ne znaju za njega", a eskim na to reče "aha, pa zašto si mi onda rekao?"
Raspisah se..
