Искорењивање православља на Пељешцу
Prikazujem rezultate 1 do 5 od 5

Tema: Искорењивање православља на Пељешцу

  1. #1
    МАЧАК nije na forumu
    ЧУВАР ИДЕОЛОГИЈЕ ЧЕТНИЧКОГ ПОКРЕТА
    Buduća legenda МАЧАК (avatar)
    Učlanjen
    01.07.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    БЕСКРАЈНО ПЛАВИ КРУГ И У ЊЕМУ ЗВЕЗДА
    Poruke
    25.127
    Tekstova u blogu
    153
    Reputaciona moć
    2358

    Podrazumevano Искорењивање православља на Пељешцу

    Iskorenjivanje pravoslavlja na Pelješcu

    Početkom dvadesetog veka među žiteljima Pelješca (Rata) još je bilo živo sećanje na vremena kada su žitelji ovoga vremena ispovedali staru ili pravoslavnu veru, a održalo se predanje o crkvama koje su prethodno bile pravoslavne ili grčke, kada su pripadale “rišćanima” ili “vlasima”. Smatra se da je dobar deo stanovništva ovog poluotoka bio poreklom iz Bosne, Hercegovine, okoline Novog Pazara. Pominje se da je kod mesta Kune na Pelješcu bio pravoslavni manastir u kome su živeli kaluđeri čiji zidovi su postojali početkom dvadesetog veka. Prilikom izgradnje puta krajem devetnaestog veka nađena je kamena ploča na kojoj je bio ćirilični natpis za koji se verovalo da je pripadao manastiru, ploča na žalost nije sačuvana. Rimokatolička crkva Svetog Petra i Pavla u Trpnju nekada je bila pravoslavna. Pravoslavne crkve na Pelješcu postojale su u Pijavčini, Žuljanima, Crnoj Gori i Janjini. Sačuvalo se sećanje da je pravoslavni narod ovog poluostrva prisilno pokatoličen, da je Dubrovačka republika to učinila koristeći oružanu silu, da su snažan otpor pružili žitelji sela Osbjave i Potomnje, ali da je vlast primenila silu i oružje kada je bilo i mrtvih glava .

    Početkom dvadesetog veka stanovnici sela Gornja Vrućica na Pelješcu slavili su pravoslavni Božić. Sačuvao se običaj loženja badnjaka uoči Božića i mirboženje onako kako to čine pravoslavni Srbi. Početkom dvadesetog veka narod Pelješca je pevao “o Marku, Milošu, Momčilu, Relji, Vukašinu, Strahinjiću Banu, Crnojević Ivu, Dojčinu vojvodi, Vuku Brankoviću, Hercegu Šćepanu, Jankoviću, Smiljaniću, o Kosovu, Šar planini, Prilipu”. Mnoge porodice sa Pelješca nosile su i dalje svoja srpska prezimena kao što su Vuletići, Radulovići, Šainovići, Lazići, Lazarevići, Milanovići, Milovanovići, Radovići, Radoši, Stanišići, Jugovići, Miličići, Milići, Miletići, Vukići, Bogojevići, Radulići, Mirkovići, Tomaševići.

    Arhive samostana u Makarskom primorju poseduju brojne dokumente u kojima se svedoči o prevođenju pravoslavnih u rimokatoličku veru. Takav jedan dokumenat, navodno iz 1451. godine pominje Petar Kadčić Peko u kome se tvrdi da je neki franjevac Franjo Momović preveo u rimokatoličanstvo 736 pravoslavnih porodica. Tvrdi se da je franjevac Bariša Arbić preveo na katoličku veru oko 30 Turaka, a franjevcu Lovri Ljubušaninu zabeleženo je u životopisu da je preveo na katoličku veru jednu udovicu i njenu kćerku .

    Svedočanstvo o masovnom prevođenju u osamnaestom veku Neretvljana u rimokatoličku veru ostavio je fratar Luka Vladimirović, koji se hvalio da je potomak srpske kraljevske loze, u svom delu (Chronicon archiviale conventus Sanctae Mariae Zaostrogiensis, Venetiis, 1770) koje je potpisao pseudonimom Lucius Narentinus. On sa posebnim uvažavanjem navodi imena rimokatoličkih svećenika na prostoru neretvljanske oblasti koji su se istakli u prevođenju pravoslavnih u rimokatoličku veru . Sa posebnim ponosom ističe kako su rimokatoličku veru primile ugledne srpske porodice: Miletić, Vidović, Vuletić, Martinović, Knežević, Milošević, Savić, Popović, Orašnjak, Tadić, Rajčević, Bilešanin (Bjeliš) . I sam Vladimirović u svom delu pohvalio se kako je preveo na rimokatoličku veru porodice Brkić, Zubičević, Laurić, Sekulić, Pavković, Sandić, Milovac, Mostarac... Kao svoju životnu zaslugu on ističe i to što je preveo na rimokatoličku veru 12 pravoslavnih devojaka.

    I Makarski Ljetopis koga je pisalo nekoliko fratara od 1773. do 1794. godine svedoči o mržnji rimokatoličkih svećenika i njihovih vernika prema pravoslavnim Srbima ili rkaćima kako su oni pogrdno nazivani o odnosu Rimokatoličke crkve i njenih vernika prema pravoslavnima koji su živeli u Makarskom primorju u drugoj polovini osamnaestoga veka. Franjevački letopisac sa simpatijama piše o poznatom hajduku iz imotske krajine Ivanu Bušiću-Roši harambaši, rimokatoliku koji je još slavio svoju krsnu slavu Svetog Jovana Krstitelja, ali po novom gregorijanskom kalendaru, kada je 1775. godine, na dan njegove krsne slave Svetoga Ivana Krstitelja u Imotskom polju ubio tri pravoslavna Srbina – rkaća jer su orali, a nisu poštovali rimokatolički praznik. Taj isti Roša presreo je duvanjske trgovce, a među njima i jednog Rkaća – pravoslavnog Srbina jer nije umeo da očita Očenaš Rimske crkve. Sa nasladom franjevački letopisci beleže kako su mletačke vlasti u Makarskoj 1778. godine zaplenile robu jednog mostarskog trgovca – rkaća.

    Proces prisilnog prevođenja pravoslavnih u rimokatoličku veru nastavio se i u devetnaestom veku. Tokom 1817. godine rimokatolici su spalili arhivu srpske crkvene opštine u Metkoviću, u kojoj su postojali podaci o stradanjima pravoslavnih od Rimokatoličke crkve i mletačkih vlasti, ali i austrijskih vlasti samo zbog toga što su ispovedali svoju staru veru. Pozivajući se na dokumenta koja su ostavili pravoslavni sveštenici u Metkoviću, Vlačić navodi da su im 1837. godine vlasti po nalogu rimokatoličkih crkvenih dostojanstvenika bili zabranili da obavljaju verske obrede. Iste godine, na pravoslavni Božić, rimokatolici su navalili na pravoslavnu crkvu u Opuzenu sa koje su skinuli zvono.

    Pravoslavnima je tokom i sredinom devetnaestog veka bilo zabranjivano da slave svoje praznike po starom julijanskom kalendaru. Serdar Ivan Kačić koji je po novom gregorijanskom kalendaru slavio svoju krsnu slavu Svetoga Ivana, nekadašnjeg pravoslavnog Svetog Jovana, zatvarao je u tamnicu one hrišćane koji su svoje zemljoradničke poslove obavljali držeći se starog kalendara. Pravoslavni su prisiljavani da pucnjima prangija svečano dočekuju rimokatoličke biskupe koji bi posećivali mesta u kojima su živeli. Sačuvali su se dokumenti koji potvrđuju kako su teško živeli pravoslavni sveštenici u Opuzenu na čije su kuće noću nasrtali rimokatolici, stalno ih uznemiravajući. Svoj dolazak u novu parohiju morali su prijavljivati rimokatoličkom biskupu. Na sve molbe pravoslavnih koji su tražili pomoć i zaštitu, vlasti nisu odgovarale.
    ЗА ПРАВОГ МАЧКА, СВАКИ МЕСЕЦ ЈЕ ФЕБРУАР

    АХ ДА.... ВИШЕ ОД УСТАША МРЗИМ УСТАШКЕ ЈАТАКЕ



  2. #2
    МАЧАК nije na forumu
    ЧУВАР ИДЕОЛОГИЈЕ ЧЕТНИЧКОГ ПОКРЕТА
    Buduća legenda МАЧАК (avatar)
    Učlanjen
    01.07.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    БЕСКРАЈНО ПЛАВИ КРУГ И У ЊЕМУ ЗВЕЗДА
    Poruke
    25.127
    Tekstova u blogu
    153
    Reputaciona moć
    2358

    Podrazumevano Re: Искорењивање православља на Пељешцу

    Krsna slava veza sa Srpskim korenima

    Rodovi iz Zapadne Hercegovine, čak i oni koji su davali ili daju franjevce, uz još neke običaje iz stare pravoslavne vere najupornije čuvaju krsnu slavu kao direktnu vezu sa svojim srpskim pravoslavnim korenima. Sa kolena na koleno, pošto su promenili veru, očevi i dedovi, čuvajući često i staru pravoslavnu ikonu svoga sveca zaštitnika, zaklinjali su sinove i unuke da nastave da slave krsnu slavu, da na dan slave pale sveću i lome slavski kolač.

    Pošto je uvidela da nije u stanju da iskoreni te običaje Rimokatolička crkva pokušala je da ih bar donekle izmeni ili usmeri u tom pravcu da vremenom nestanu. Pojedini pravoslavni sveci koji se slave preimenovani su u rimokatoličke – Sveti Jovan u Svetog Ivana, Miholjdan u Svetog Mijovila, Sveti Stefan u Svetog Stjepana. Vremenom su neki od tih svetaca umesto po starom julijanskom počeli da se slave po novom gregorijanskom kalendaru. Sa ovim običajima suočila se svojevremeno krajem petnaestoga veka i Dubrovačka republika kada je pod svoje skute stavila poluostrvo Pelješac, pa je pokušala da donese i nekakve propise kojima bi se umanjio značaj srpske krsne slave koju su slavili tek pokatoličeni Srbi. Krsnu slavu slave i rimokatolički rodovi iz Konavla i Boke Kotorske.

    Krsnu slavu Svetog Jovana Krstitelja slavila je, ali i danas slavi rod Kačića iz Makarskog primorja, o čemu je ostavio svedočenje franjevac Andrija Kačić-Miošić (1704 - 1760), poznati pesnik iz Makarskog primorja i redovnik zaostroškog samostana u znamenitoj knjizi Razgovor ugodni naroda slovinskoga, objavljenoj u Mlecima 1756. godine. Na jednom mestu opisujući i opevavajući svoje pretke Vitezove Kačiće on kaže: “Sve kuće ovog plemena drže Svetog Ivana za svog branitelja, ma različito: jer ovi u gornjem primorju slave ga na hrišćanski (pravoslavni, prim. J. B.), sjutra dan po latinskom (rimokatoličkom, prim. J.B.) Vodokršću, u koji dan dolazi hrišćanski (pravoslavni, prim. J. B. ) Ivanjdan; a oni u donjem primorju slave ga na latinsku, po našem Božiću. Imaju u Podaci svoju vlastitu crkvu Sv. Ivana, i u njoj četiri greba, od kojih su gospodari Miošići i Aleksići, koji na drugom mistu ne imadu svojih greba od starine izvan u rečenoj crkvi”.

    Ove navode upečatljivo je objasnio najbolji Kačićev tumač i biograf Dan. A. Živaljević: “Kad uzmemo u obzir da su Kačići iz Bosne, da samo Srbi pravoslavne vere slave slavu i da i danas ima u Dalmaciji i Boci Kotarskoj čitavih bratstava, koja primivši rimokatoličku veru, zadržaše svoju staru slavu i slave pravoslavne svece, a nekima čak i pravoslavni sveštenik seče kolač, to nećemo pogrešiti ako iz gornjih Kačićevih reči izvedemo: da su Kačići starinom bili pravoslavne vere i da se u Kačićevoj kući slavio zimski Sveti Jovan, koga slavi znatan deo srpskog naroda”. Sa ovakvim mišljenjem Dan. A. Živaljevića nije se složio Stjepan Banović iznoseći stav da Kačići u prošlosti nisu bili pravoslavci nego nekakvi bosanski patareni, koji su takođe slavili slavu.

    Početkom dvadesetog veka u Makarskom primorju nije bilo ni jednog pravoslavnog Srbina, ni jednog pravoslavnog vernika, a kako svedoči Stjepan Banović, svi primorci makarske krajine “slave krsno ime i danas, upravo onako kako se ono slavilo u Bosni ili Zapadnoj Srbiji. Slavi ga i sva zagorska i vrgorska krajina, a slave ga i oko mutne Neretve – dakle po svem teritoriju nekadanje Paganije – Krajine, gdjeno se toli ustrajno držaše patarenstvo za nekoliko stoljeća”.

    Baveći se pitanjem krsne slave, Banović je početkom dvadesetog veka obavio istraživanja u više sela makarske krajine gde je popisao rimokatoličke rodove i njihove krsne slave. Obišao je Zaostrog, Drvenik, Podacu, Brist, Gradac, Baćinu, Živogošće, Igrane, Drašnicu, Podgoru, Vrgorac, Banju, Koteze, Kokorić, Sridrušu, Kljenak, Rvaču, Višnjicu, Dragljane, Zavojane i Kozicu. Među prezimenima koje je Banović popisao ima i onih koja ukazuju na čisto srpsko poreklo među kojima su: Jelčići, Kosovići, Vitasovići, Delići, Burići, Borići, Bogunovići, Boškovići, Kalabe, Đikovići, Krstići, Stojkovići, Pavlovići, Rosandići, Vulinovići, Jugovići, Radojkovići, Vranješi, Miličevići, Radonići, Miličići, Galići, Stankovići, Rakići, Jolići, Markovići, Vukovići, Jovići, Vujčići, Vulete, Čovići, Nikolići, Mišići.
    Rodovi koji žive u Makarskom primorju uglavnom slave krsne slave koje se inače najčešće slave kod Srba. U selu Zaostrogu, pored rimokatoličkog praznika Tri kralja koji se slave na dane pravoslavnog Božića kada je česta slava Sveti Stefan, slavi se i Sveti Mijovil (Miholjdan), Sveti Luka (Lučinjdan), Martin biskup (Mratinjdan), Nikola biskup (Nikoljdan) i Sveti Ivan (Jovanjdan).

    Krsna slava se održala u Makarskom primorju i početkom dvadeset prvoga veka, što potvrđuje i Glas koncila (47/1587), predstavljajući selo Vidonje, najudaljeniju župu od Splita, sedišta Splitsko-makarske nadbiskupije. Ovo selo koje rimokatolici u Hrvatskoj nazivaju hrvatskim Nazaretom za poslednje 43 godine dalo je dvadeset svećenika rimokatoličke crkve, od toga njih 17 su živi, a među njima i dvojicu nadbiskupa. U tom selu Vidonjama koje je toliko zadužilo Rimokatoličku crkvu, kako saopštava Glas koncila, i danas “svaka obitelj ima svoga sveca zaštitnika koga štuje na poseban način, te je to istinsko obiteljsko slavlje na koje dolaze prijatelji i rodbina."
    ---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
    Морао сам са вама поделити овај текст....да се не заборави....
    ко је ко и одакле потиче...
    ЗА ПРАВОГ МАЧКА, СВАКИ МЕСЕЦ ЈЕ ФЕБРУАР

    АХ ДА.... ВИШЕ ОД УСТАША МРЗИМ УСТАШКЕ ЈАТАКЕ

  3. #3
    Domaćin strani placenik bre (avatar)
    Učlanjen
    09.04.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    ni na nebu ni na zemlji
    Poruke
    4.261
    Reputaciona moć
    71

    Podrazumevano Re: Искорењивање православља на Пељешцу

    Sta li je s tobom cica maco?
    Nepravilno postavljas teme bez linkova.
    Lock!
    Politicari su sljam.

  4. #4
    МАЧАК nije na forumu
    ЧУВАР ИДЕОЛОГИЈЕ ЧЕТНИЧКОГ ПОКРЕТА
    Buduća legenda МАЧАК (avatar)
    Učlanjen
    01.07.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    БЕСКРАЈНО ПЛАВИ КРУГ И У ЊЕМУ ЗВЕЗДА
    Poruke
    25.127
    Tekstova u blogu
    153
    Reputaciona moć
    2358

    Podrazumevano Re: Искорењивање православља на Пељешцу

    Citat Original postavio strani placenik bre Pogledaj poruku
    Sta li je s tobom cica maco?
    Nepravilno postavljas teme bez linkova.
    Lock!
    Прво чекам да ме неко демантује....а онда...БУМ-ТРАС...
    ЗА ПРАВОГ МАЧКА, СВАКИ МЕСЕЦ ЈЕ ФЕБРУАР

    АХ ДА.... ВИШЕ ОД УСТАША МРЗИМ УСТАШКЕ ЈАТАКЕ

  5. #5
    Lesandar nije na forumu
    An Unexpected Force Which Suddenly Appears and Resolves the Matter
    Elita Lesandar (avatar)
    Učlanjen
    27.08.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    22.534
    Reputaciona moć
    429

    Podrazumevano Re: Искорењивање православља на Пељешцу

    Citat Original postavio МАЧАК Pogledaj poruku
    Прво чекам да ме неко демантује....а онда...БУМ-ТРАС...
    Ćujte kolega pa ja bum vas demantiral : "Ovo naprosto ni moguče, To nije toćno."

    Iznio sam dosta ćimbenika, i potkrijepio, nadam se da je jasno?
    "Velika seoba Slovena" i autohtonost Albanaca na Balkanu su lice i naličje iste "medalje" .

Slične teme

  1. Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 28.06.2010., 15:44
  2. Odgovora: 54
    Poslednja poruka: 29.09.2009., 17:17
  3. СКУПШТИНА ПРАВОСЛАВЉА
    Autor Миле саКлисе u forumu Politika
    Odgovora: 30
    Poslednja poruka: 25.06.2009., 21:01
  4. Odgovora: 28
    Poslednja poruka: 20.06.2009., 12:48

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •