gost 224104
Elita
- Poruka
- 20.630
Kapetan bojnog broda Ratko Vučetić, optužen da je jatak Ratka Mladića, otkriva istinu o svom komandantu, danas najtraženijem haškom optuženiku. U današnjem, trećem delu feljtona, pukovnik Vučetić nam dalje kazuje da je akcija koju je general Mladić isplanirao, da je tada, kada je došao u Kalilnovik, i sprovede u delo, bila briljantno izvršena i sa minimalnim žrtvama.
U toj akciji, međutim, generalov imenjak, naš sagovornik, bio je teško ranjen. Prilikom istovremene eksplozije tri mine koje su sve zajedno imale više od kilogram eksploziva, izgubio je levu nogu i pola prstiju na levoj ruci i bio hitno prebačen u bolnicu u Foči.
Kad je saznao šta se dogodilo s njegovim i ratnim školskim drugom, general Mladić je pohitao u Foču, da ga poseti. Uz njega je sačekao helikopter koji je Vučetića jer se pokazalo da su njegove povrede veoma ozbiljne, prebacio u Beograd, na VMA.
"To je bilo karakteristično za njega, ta briga za podređene. Zbog takvog, brižnog odnosa prema svakom podređenom, a posebno prema običnom vojniku, vojska ga je naprosto obožavala."
Kod vojnika je veoma cenio hrabrost i važio je za starešinu koji je znao kako da se postavi prema takvim ljudima. Verovali ili ne, ali on nikada tokom svog službovanja, ni pre rata, a posebno u ratu u Bosni, ne bi, i nije uvredio nekog vojnika ili ga omalovažio.
Jednostavno, za svaki propust koji bi neki od vojnika i uradio, on je krivio njegovog pretpostavljenog i prema starešinama je zaista znao da bude bez milosti. Znao je da, nenajavljen, dođe u neku kasarnu i kada bi tamo zatekao oficire kako sede tako bi se prodrao da bi se zidovi tresli:
"Šta radite ovde! Vojska vam je u rovovima, a vi kafenišete. Marš na front!".
- Takvom privrženošću vojnicima odlikuju se samo retke vojskovođe i u svetu, a Mladić bez pogovora spada u tu vojnu elitu - naglašava Vučetić i otkriva još neke, do sada nepoznate pojedinosti o ratnom komandantu armije bosanskih Srba.
- Znao je da neplanirano poseti vojsku u prvim borbenim redovima. Sada se već ne sećam gde se to zbilo, ali znam da je padala jaka kiša i da su vojnici izgledali kao crkveni miševi. Stao je pored jednog, u šapku nalio kišnicu iz bare, polio se po glavi i onda mu rekao: "E sada smo tek isti."Vučetić potom dodaje da je mnogo puta bio svedok da je general Mladić impulsivno reagovao kad bi saznao da je neka jedinica na frontu ostala bez sledovanja ili kako je, kad bi nastao zastoj u snabdevanju, danima kumio, preklinjao i pretio odgovornima u vladi Republike Srpske da konačno dostave pošiljke, bilo da su to bile cigarete ili vojna oprema za trupe.
- Vojnicima je uvek govorio: "Prvo moramo biti nahranjeni, onda obučeni, a zatim i naučeni da se branimo". Posebno bi se iznervirao na starešine koje o tome nisu vodile računa, ali i na one koji su u tim ratnim godinama pokušavali da profitiraju.
Sećam se da smo 1992. godine zadržali jedan kamion s cigaretama "marlboro" koji je išao za Čapljinu. To je bio posao jednog od moćnih privatnika koji je kasnije postao i ministar, pa smo svi bili zbunjeni šta da radimo.
Kada sam mu referisao, on se toliko iznervirao da sam mislio da će biti svašta. Onda je, za trenutak, zastao i mirnim glasom mi naredio da sve te cigarete što je pre moguće rasporedim vojsci u prvim borbenim redovima. Naravno da sam ga odmah poslušao - priča Vučetić.
Vučetić kaže da je general Mladić bio jedan od retkih oficira koji se ničega nije plašio, pa je, neretko, ne samo zalazio u rovove u prvoj liniji, već je, zajedno s vojnicima, išao u juriš na neprijateljske rovove.
- Sumnjam da se u bližoj i daljoj istoriji ratovanja može naći vojskovođa koji je zarobio više neprijateljskih vojnika ili bio efikasniji od njega.
Čovek vrlo blizak generalu Ratku Mladiću, ne samo kao nekadašnji saborac, već i kao dugogodišnji prijatelj, kapetan bojnog broda Ratko Vučetić se priseća i susreta i raznih događaja sa raznim međunarodnim predstavnicima i komandantima mirovnih snaga, kojih se u Bosni u te tri-četiri godine podosta smenjivalo.
Svaka od tih priča je toliko neverovatna da su o ratnom komandantu armije bosanskih Srba kružile legende i o njemu se stvarao mit, isto kao o najvećim vojskovođama u istoriji ratovanja.
http://www.vesti-online.com
U toj akciji, međutim, generalov imenjak, naš sagovornik, bio je teško ranjen. Prilikom istovremene eksplozije tri mine koje su sve zajedno imale više od kilogram eksploziva, izgubio je levu nogu i pola prstiju na levoj ruci i bio hitno prebačen u bolnicu u Foči.
Kad je saznao šta se dogodilo s njegovim i ratnim školskim drugom, general Mladić je pohitao u Foču, da ga poseti. Uz njega je sačekao helikopter koji je Vučetića jer se pokazalo da su njegove povrede veoma ozbiljne, prebacio u Beograd, na VMA.
"To je bilo karakteristično za njega, ta briga za podređene. Zbog takvog, brižnog odnosa prema svakom podređenom, a posebno prema običnom vojniku, vojska ga je naprosto obožavala."
Kod vojnika je veoma cenio hrabrost i važio je za starešinu koji je znao kako da se postavi prema takvim ljudima. Verovali ili ne, ali on nikada tokom svog službovanja, ni pre rata, a posebno u ratu u Bosni, ne bi, i nije uvredio nekog vojnika ili ga omalovažio.
Jednostavno, za svaki propust koji bi neki od vojnika i uradio, on je krivio njegovog pretpostavljenog i prema starešinama je zaista znao da bude bez milosti. Znao je da, nenajavljen, dođe u neku kasarnu i kada bi tamo zatekao oficire kako sede tako bi se prodrao da bi se zidovi tresli:
"Šta radite ovde! Vojska vam je u rovovima, a vi kafenišete. Marš na front!".
- Takvom privrženošću vojnicima odlikuju se samo retke vojskovođe i u svetu, a Mladić bez pogovora spada u tu vojnu elitu - naglašava Vučetić i otkriva još neke, do sada nepoznate pojedinosti o ratnom komandantu armije bosanskih Srba.
- Znao je da neplanirano poseti vojsku u prvim borbenim redovima. Sada se već ne sećam gde se to zbilo, ali znam da je padala jaka kiša i da su vojnici izgledali kao crkveni miševi. Stao je pored jednog, u šapku nalio kišnicu iz bare, polio se po glavi i onda mu rekao: "E sada smo tek isti."Vučetić potom dodaje da je mnogo puta bio svedok da je general Mladić impulsivno reagovao kad bi saznao da je neka jedinica na frontu ostala bez sledovanja ili kako je, kad bi nastao zastoj u snabdevanju, danima kumio, preklinjao i pretio odgovornima u vladi Republike Srpske da konačno dostave pošiljke, bilo da su to bile cigarete ili vojna oprema za trupe.
- Vojnicima je uvek govorio: "Prvo moramo biti nahranjeni, onda obučeni, a zatim i naučeni da se branimo". Posebno bi se iznervirao na starešine koje o tome nisu vodile računa, ali i na one koji su u tim ratnim godinama pokušavali da profitiraju.
Sećam se da smo 1992. godine zadržali jedan kamion s cigaretama "marlboro" koji je išao za Čapljinu. To je bio posao jednog od moćnih privatnika koji je kasnije postao i ministar, pa smo svi bili zbunjeni šta da radimo.
Kada sam mu referisao, on se toliko iznervirao da sam mislio da će biti svašta. Onda je, za trenutak, zastao i mirnim glasom mi naredio da sve te cigarete što je pre moguće rasporedim vojsci u prvim borbenim redovima. Naravno da sam ga odmah poslušao - priča Vučetić.
Vučetić kaže da je general Mladić bio jedan od retkih oficira koji se ničega nije plašio, pa je, neretko, ne samo zalazio u rovove u prvoj liniji, već je, zajedno s vojnicima, išao u juriš na neprijateljske rovove.
- Sumnjam da se u bližoj i daljoj istoriji ratovanja može naći vojskovođa koji je zarobio više neprijateljskih vojnika ili bio efikasniji od njega.
Čovek vrlo blizak generalu Ratku Mladiću, ne samo kao nekadašnji saborac, već i kao dugogodišnji prijatelj, kapetan bojnog broda Ratko Vučetić se priseća i susreta i raznih događaja sa raznim međunarodnim predstavnicima i komandantima mirovnih snaga, kojih se u Bosni u te tri-četiri godine podosta smenjivalo.
Svaka od tih priča je toliko neverovatna da su o ratnom komandantu armije bosanskih Srba kružile legende i o njemu se stvarao mit, isto kao o najvećim vojskovođama u istoriji ratovanja.
http://www.vesti-online.com
..svatko ima svoju cijenu...
..
