Наше народно предање против комуно-демократије
Prikazujem rezultate 1 do 2 od 2

Tema: Наше народно предање против комуно-демократије

  1. #1
    Ističe se Svecovek (avatar)
    Učlanjen
    16.03.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Славија - уједињена царевина свију Словена.
    Poruke
    2.220
    Tekstova u blogu
    117
    Reputaciona moć
    51

    Thumbs up Наше народно предање против комуно-демократије

    Ово је један кратак, али одличан текст инжињера и социолога Милосава Васиљевића. Инж. Васиљевић је иначе био Комесар привреде у влади националног спаса ђенерала Недића, затим доцент на Београдском универзитету, директор Београдског сајма и један од најпознатијих чланова ЗБОР-а Д.Љотића. Ширим масама Васиљевић је познат по својој чувеној књизи "Истина о СССР-у" у којој је описао паклени стандард живота у Совјетији. Молим да скупите мало воље и проучите овај текст. Пре него што прочитате овај текст, не остављајте коментар.


    НАРОДНО ПРЕДАЊЕ ПРОТИВ ДЕМОКРАТИЈЕ И КОМУНИЗМА

    *Oдломак из Зборашког социолошког требнка*


    1. Наше народно предање против либералне демократије


    Пропагатори демократије у нашем народу измислили лаж да је прави дух српског народа од вајкада био демократски. По њима, наш српски народ носи у себи демократска схватања као нешто што му је урођено.

    Да бисмо видели колико у овоме има истине, замислимо да је 1804. године, на скупштини у Орашцу, био присутан и такав један, у данашњем смислу демократски потпуно одгојен човек, нека је уз то још и учен, утолико би ваљда био кориснији.

    Сакупио се приличан број српских домаћина да диже устанак на Турке. Први проблем, који су ти нешколовани наши сељаци видели, био је проблем старешине. Ево како Вук Караџић у чланку ''Прва година српскога војевања на дахије'' ово описује:

    ''Пошто се већ Срби одметну и подобро се заваде с Турцима, онда ове Шумадијске четовође стану разговарати се и договарати међу себе: ''Ко ће сад бити старјешина? Ни једна кућа не може бити без Старјешине, а камо ли толики народ? Ваља да се зна, кога ће мо питати и слушати''. Многи повичу, да буде старјешина арамбаша Станоје Главаш...''

    - Стојте људи! - повиче наш учевњак, - дати политичку власт једноме човеку, то није демократски. Ја предлажем да изаберемо један устанички одбор, један револуционарни комитет. То је у духу демократије.

    Сељаци би гледали у овога човека и не би разумели шта тиме хоће да каже. По њиховом схватању кућу води један домаћин. Чим су два ту куће нема. ''Двије воље, четири ћуди'' вели наш народ у пословици.

    И сељаци наставе па изаберу Карађорђа и то за Вожда српског. Као да их је неко учио да поштују принцип вођства.

    -Стојте људи.- опет би завриштао наш демократа, 'па ви забраздисте баш сасвим против демократије. Опре свега, оставите се ви вође, јер то није демократски, а друго, баш ако по сваку цену хоћете Вожда, хајдете да решимо за које време да му траје мандат. Демократија никад не даје неограничену власт, нарочито на врху.

    И опет би ти наши сељаци гледали у нашег учевњака и питали се, шта ли је тиме хтео да им каже. Демократска схватања су им толико ''блиска'' и ''урођена'' да ниједан демократски предлог не разумедоше. И изабраше Карађорђа, за кога Вук даље вели:

    ''И тако се Кара-Ђорђије прими старјешинства, и почевши одма господарски судити и заповиједати, и мјесто пријетње из пиштоља гађати, огласи старјешинство своје по Србији'' (Вукова књига прва, Ц.К. Задруга, стр.18). Из овога се види да 1804. године идеје демократије нису имале ничег заједничког са духом и схватањима нашег народа. Принцип домаћинства, принцип поштовања једне воље у природи (Бог), у држави (Вожд, Кнез или Краљ) и породици (отац, домаћин), прожимао је наш народни живот. Због тога је наш народ био чврста духовна и физичка заједница.

    Идеје демократије су нашем народу дошле са стране, а увозили су их и данас их још увек ревносно увозе и шире: масони и политичке странке. Увозе их и тиме разарају везе у нашој народној заједници.





    2. Наше народно предање против комунизма

    Друга мисао, која се непрестано са стране намеће нашем народу, јесте да је наш народ радан народ и да је због тога од увек био против господе јер господа ''не ради''. Хоће људи да целу нашу историју објасне класном борбом, мржњом на господу. То хоће комунисти.

    Наш српски народ имао је своју господу у средњем веку па је остао без ње кад је потпао под Турке. Пет стотина година наш је народ живео под туђом господом, под Турцима, и ако је мрзео своју господу, тад му се дала прилика да ту мржњу искаже. Шта међутим видимо?

    У својим народним песмама, од којих је највећи део био испеван баш за време овог робовања под Турцима, наш народ се поносио својом старом господом, њиховим јунаштвом и самим њиховим господством. Сељаци и чобани уживали су у опису старих српских царева и краљева, војвода и јунака. Ево како гуслар описује Милоша Обилића у песми Сестра Леке капетана:

    ''Милош оде на танке чардаке
    Те облачи дивно одјело:
    Самур калпак и чекрк-челенку,
    А на себе три ката хаљина,
    И пригрну коласту аздију,
    Које данас ни у краља нема
    Отишло је тридес'т ћеса блага,
    Док изнутра уд'рио поставу,
    А с лица јој ни хесапа нема...''


    Не завиди српски народ богатству своје старе господе већ се њоме и сам поноси. Он ту господу осећа својом рођеном и нагонски јој придаје све особине добрих старешина: храброст, одлучност, снагу и правичност. Мајка Јевросима, оличење српске мајке, заклиње свога сина Марка, који иде да пресуди коме треба да припадне Душаново царство, нејакоме Урошу, оцу Марковом, Вукашину или његовим стричевима, да не говори криво, овим речима:

    ''Марко, сине једини у мајке!
    Не била ти моја рана клета,
    Немој, сине, говорит;и криво
    Ни по бабу ни по стричевима.
    Већ по правди Бога истинога!
    Немој, сине, изгубити душе;
    Боље ти је изгубити главу,
    Него своју огрешити душу''.

    Наш народ нагонски ставља духовно испред материјалног, истину испред богатства и царства, правичност испред живота. Кнез Лазар се не одлучује за царство земаљско већ стиче поштовање српског народа зато што се одлучио за Царство Небеско. Све супротно ономе чему желе да нас науче присталице класне борбе Карла Маркса и Фидриха Енгелса.

    И овде је наш народни дух сасвим другајији од онога какав желе да представе присталице комунизма. Али напори за кварењем овога здравог и за народну заједницу изванредно конструктивног нашег народног духа, прелазе сваку границу. И код наше површне и однарођене интелигенције успевају до те мере да потпуно окрећу смисао схватања шта је по живот народни напредно а шта није.
    "Свуда около су издаја, кукавиштво и лаж" Цар Николај II



  2. #2
    Ističe se Svecovek (avatar)
    Učlanjen
    16.03.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Славија - уједињена царевина свију Словена.
    Poruke
    2.220
    Tekstova u blogu
    117
    Reputaciona moć
    51

    Podrazumevano Re: Наше народно предање против комуно-демократије

    "Признајем сваки систем осим демократије, која уништава румунски народ. Демократија не само да уклања националну елиту већ је и замењује најлошијим појединцима из народа. Демократија бира људе који немају скрупула нити морала; бира онај који ће више да плате, дакле оне који су у бољој могућности да подмите; бира мађионичаре, шарлатане, демагоге који ће се истицати у својим занимањима током изборне кампање.Демократија разбија јединство румунског народа, тако што га дели и подрива мржњу између подељених страна."

    - Корнелије З. Кодреану



    "Сва модерна гесла европска саставили су Жиди, који су Христа распели: и демократију, и штрајкове, и социјализам, и атеизам, и толеранцију свих вера, и пацифизам, и свеопшту револуцију, и каптализам, и комунизам. Служење Христу – то је вековни правилни пут српског народа. Теодулија дакле, а не теократија нити аутократија нити пак западњачка демократија, него теодулија јесте пут и начин живота српског народа... Каквим програмом? Да ли насиљем, освајањем, гордошћу, себичношћу, палежном теократијом, светском аутократијом, вашарском демократијом? Не, никако него теодулијом, свакидашњим програмом српског народа "
    - Владика Николај Велимировић



    "Рад треба да буде једина наша политика. Србин никада није би комуниста."
    - Ђенерал Милан Ђ. Недић



    "Када Србин хоће да се покаже демократом, он се поистоветни са својим непријатељима"
    - Стеван Сремац



    "Демократски тоталитаризам не допушта било коју алтернативу партијском систему, тврдећи да је то најбољи од свих друштвених уређења. " -Трифуновић Владимир



    "Демократија је старија сестра комунизма, из исте породице, од истог индивидуалистичког оца. И комунизам и демократија разбијају заједницу: комунизам кроз борбу класа, а демократија кроз грађански рат политичких странака. Хоћемо да сваки, од најмањег до највећег службеника, одговара за оно што уради, и то одмах и стварно. Ако се под демократиjом разуме такав облик владавине, коjи се заснива с jедне стране само на општем и jеднаком праву гласа, а с друге стране на парламентаризму, онда ми признаjемо отворено да смо против такве демократиjе. Против смо, jер не брани довољно баш народне интересе, пошто иде на руку изборним фалсификатима, а тиме ствара парламенте и владе мање вредности. Против смо, jер омогућава збрку власти, а тиме неред и неодговорност, чиме опет држава не може да изврши своjе дужности према народним интересима."
    - Пуковник Димитрије В. Љотић
    "Свуда около су издаја, кукавиштво и лаж" Цар Николај II

Slične teme

  1. Odgovora: 57
    Poslednja poruka: 17.09.2009., 15:22
  2. Odgovora: 5
    Poslednja poruka: 10.04.2009., 21:56

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •