- Poruka
- 375
Kad smo bili mali učili su nas da kad se jede ne priča se. I mi smo to valjda naučili. Ja jesam. Ali eto ima i ko nije. Ima ko priča i kad jede i kad se je6e.
U mojoj zgradi na Telepu, pored mene, stanuje jedan mladi bračni par. I je6u se kako dolikuje.
Ali pre neko veče ona stenje i vrišti ko Damjanov Zelenko. Razbudila je celu zgradu.
Ženska glavo, pa šta ako se je6eš? Pa svi to rade. Šta stenješ i vrištiš koji *****?
I sretnem je ja juče ujutro u liftu. Sami nas dvoje. I ja joj kažem da imam nešto da je pitam. I ona mi se nasmeje i kaže pitaj. Kad ja: „Komšinice, možeš li sledeći put kad se budeš je6ala da se ne dereš? I kučke ćute dok se je6u.“ I ona pocrveni. I od muke se isprdela u liftu. Toliko je zasmrdelo da me je štipalo za oči, ali i za jednooku zmiju. Muka živa ljudi moji!
A kako sam je zaje6o. I večeras se je6ala, ali nije ni stenjala ni vrištala.
Epilog: kad se je6e ne priča se. Ko pisne gowno stisne.
U mojoj zgradi na Telepu, pored mene, stanuje jedan mladi bračni par. I je6u se kako dolikuje.
Ali pre neko veče ona stenje i vrišti ko Damjanov Zelenko. Razbudila je celu zgradu.
Ženska glavo, pa šta ako se je6eš? Pa svi to rade. Šta stenješ i vrištiš koji *****?
I sretnem je ja juče ujutro u liftu. Sami nas dvoje. I ja joj kažem da imam nešto da je pitam. I ona mi se nasmeje i kaže pitaj. Kad ja: „Komšinice, možeš li sledeći put kad se budeš je6ala da se ne dereš? I kučke ćute dok se je6u.“ I ona pocrveni. I od muke se isprdela u liftu. Toliko je zasmrdelo da me je štipalo za oči, ali i za jednooku zmiju. Muka živa ljudi moji!
A kako sam je zaje6o. I večeras se je6ala, ali nije ni stenjala ni vrištala.
Epilog: kad se je6e ne priča se. Ko pisne gowno stisne.
