Rastimovani srpski "orkestar"
Prikazujem rezultate 1 do 5 od 5

Tema: Rastimovani srpski "orkestar"

  1. #1
    Legenda
    Učlanjen
    03.04.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    51.329
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Rastimovani srpski "orkestar"

    Raštimovani srpski orkestar

    Predsednik Saveza ekonomista Dragan Đuričin je kreatore ekonomske politike, još u martu, u šali okarakterisao kao bicikliste s nekoliko pedala koji za uspešno kretanje moraju dobro da balansiraju. Srpski tim nije se uigrao ni četiri meseca kasnije, pa su udarne vesti i dalje različita mišljenja ministara, ali i prepucavanja između privrede koja se sve više guši, i države koja po funkciji treba da im pomogne.

    I ovih dana ministarka finansija Diana Dragutinović najavljuje povećanje poreza na dodatu vrednost od tri odsto, dok ministar ekonomije Mlađan Dinkić uzvraća kontrastavom da nema rasta PDV-a do kraja mandata ove vlade. Samo nekoliko dana ranije Ministarstvo ekonomije je predložene mere privrednika i ekonomista za prevazilaženje negativnih posledica krize okarakterisalo tek kao spisak lepih želja. Sličnog mišljenja bio je i premijer Mirko Cvetković koji kaže da su u dokumentu na pet-šest strana dati globalni stavovi, ističući da će vladin koncept biti daleko ozbiljniji i mnogo više zasnovan na analitici.


    A i laiku je poznato da će uspeh izlaska iz krize i oporavak zavisiti od uigranosti tima, balansiranja između fiskalne i monetarne vlasti i usklađenosti svih aktera.
    Srbija još nije izašla iz krize i pored rasta industrijske proizvodnje od 4,8 odsto u prva četiri meseca ove godine (a u poređenju sa istim periodom lane). I planirani rast od 1,5 odsto do kraja godine nije dovoljan jer će građani boljitak osetiti tek sa ekonomskim rastom od pet do šest odsto godišnje, i to u kontinuitetu, procenjuju poznavaoci. Sa otplatom kasni čak svako treće pravno lice, svaki treći poljoprivrednik i svaki peti preduzetnik. U blokadi je više od 70.000 računa preduzeća...


    Generalno, aktuelni model privrednog rasta je neodrživ. Novi ekonomski model zahteva povećanje konkurentnosti i izvoza, povećanje proizvodnje, seču birokratije, reformu javnog i obrazovnog sektora, stabilan dinar... Toliko toga treba uraditi da se ne može ispričati za 15 minuta, kaže za „Novac“ Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore. Mere je još teže sprovesti za godinu ili dve koliko bi mogli da traju uticaji svetske ekonomske krize, tvrde ostali naši sagovornici. Dakle, rešavanje problema srpske privrede još je na dugačkom štapu.
    „Prepucavanje je neprihvatljivo bez obzira na inicijatora. Potrebno je da što pre sednu i vlast, i privrednici, i relevantne institucije i da se vidi šta nam je činiti, koji su problemi i rešenja, te šta treba očekivati do kraja godine i planirati u narednoj“, kaže Bugarin.


    Efekti se očekuju i od ovonedeljnog ekonomskog foruma u Mokroj Gori „Planirajmo 2011“. Podsetimo samo da od martovskog Biznis foruma na Kopaoniku nije bilo mnogo vajde, (privrednici je bar nisu osetili), a i tu su bili najviši predstavnici fiskalnih i monetarnih vlasti u zemlji.


    U Uniji poslodavaca Srbije za Vladu već nedeljama pripremaju set predloga za razvoj privrede od 2011. do 2016. godine. U izradi dokumenta konsultovano je više od 1.650 malih, srednjih i velikih preduzeća u Srbiji.


    Jedna od značajnijih mera koju bi trebalo sprovesti jeste reforma javnog sektora. Srbija ima približno 182.000 ljudi koji su višak u javnom sektoru i javnim preduzećima. „Ova lica ne treba da budu otpuštena, nego prekvalifikovana za zanimanja koja će biti orijentisana ka izvozu. Ušteda od ukidanja ovih radnih mesta do 2016. bila bi godišnje od 1,2 do 1,4 milijarde evra“, kažu u UPS.
    Dodaju i da bi višak novca mogao da posluži za formiranje Državne razvojne banke (kao u Hrvatskoj), koja će kreditirati proizvodna izvozna preduzeća, te firme koja će proizvoditi isključivo proizvode koji sada čine više od polovine uvoza i one koje se bave izvozno orijentisanom uslugom (domaća građevinska operativa i usluga za vanevropska tržišta).
    Treba formirati i zasebnu kreditnu liniju za uvoznike koji će pomoću tih kredita početi da ono što uvoze zapravo proizvode u Srbiji.


    Država bi do 2016. godine na ovaj način godišnje oko 30.000 ljudi (koji su sada čist trošak budžeta) prebacila u privredu koja puni budžet, čime bi se za godinu-dve pokrio celokupan budžetski deficit“, kažu u UPS-u i dodaju da je za ovakav program potreban ozbiljan partnerski razgovor sindikata, poslodavaca i predstavnika Vlade i dosledna primena u praksi.


    Paralelno je potrebno i ubrzati giljotinu propisa čime bi se znatno smanjili troškovi poslovanja i poboljšao privredni ambijent. Ovo je stav i privrednika i Vlade. Sudski organi moraju biti efikasniji. Sporovi neretko traju po nekoliko godina i koštaju od 30 do 40 odsto potraživanja u sporu.


    U Vladi su krajem prošle godine usvojene 223 preproruke čime je ušteđeno 60 miliona evra. „Od tada se, međutim, ništa epohalno nije dogodilo. Ostalo je da Vlada usvoji još oko 120 preporuka kojima se može uštedeti oko 120 miliona evra godišnje“, kažu za „Novac“ u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Oni dodaju i da uprkos rokovima (najduži već ističe krajem ovog meseca) najveći deo preporuka do sada nije sproveden u delo.
    Privrednici tvrde i da je potrebna reforma obrazovnog sistema, uvođenje preduzetništva kao predmeta u osnovne i srednje škole i uvođenje prakse - i to dve trećine i jedna trećina teorije.


    U UPS-u predlažu i da se oslobode plaćanja poreza sva preduzeća koja do dva odsto godišnjeg prometa ulože u standardizaciju proizvoda, edukaciju menadžera i zaposlenih. Time bi se podigla konkurentnost domaće industrije i stimulisalo doživotno preduzetničko učenje, što je slučaj u Francuskoj, Danskoj i drugim razvijenim zemljama.


    Srbija je, podsetimo, prema globalnom indeksu konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, prošlu godinu završila na 93. mestu od ukupno 133 zemlje za koje se indeks prati. Za godinu dana pali smo za osam mesta, ali ispred Srbije, danas su Slovenija, Crna Gora i Hrvatska, te države poput Kostarike, Paname, Rumunije...



    Mere za brži izlazak iz krize
    - Povećati izvoz i investicije
    - Ubrzati giljotinu propisa
    - Jačati konkurentnost
    - Formirati Državnu razvojnu banku
    - Reforma javnog sektora (prekvalifikovati višak radnika)
    - Reforma obrazovnog sektora (dve trećine prakse i jedna trećina teorije)
    - Podići neoporezivi deo zarade na nivo minimalne zarade od 15.900 dinara
    - Visoke kazne za sve koji ne prijavljuju radnike
    - Smanjiti stopu poreza i doprinosa za zdravstveno i penziono osiguranje


    Zastarela tehnologija, slab kvalitet, neatraktivno pakovanje i visoke cene glavni su razlozi zbog kojih srpski proizvodi ne mogu da pariraju čak ni onima u okruženju.
    Poslovni ljudi smatraju da su za povećanje konkurentnosti neophodne carinske i poreske olakšice, smanjenje državnih nameta, te cene električne energije, gasa, benzina… U odnosu na konkurentski proizvod, sve to može da podigne cenu srpske robe za 10 do 15 odsto. Takođe, neophodno je i podizanje nivoa tehnološke opremljenosti, jer je prosečna starost mašine u Srbiji skoro 30 godina. U odnosu na region, to je kaskanje od 12 godina.
    Početkom 2011. očekuje se i Nacionalni samit o konkurentnosti koji će odgovoriti na pitanje na čemu će se zasnivati ekonomski rast.


    Srbija je, inače, konkurentna u Evropi sa nekoliko proizvoda, nekim voćem i povrćem, malinama i „bebi bifom“ ili takozvanim crvenim mesom, koje nemamo! Najveća podudarnost postoji sa zemljama EFTA ( Švajcarska, Norveška, Lihtenštajn i Island), inače manjim tržištem i sa zemljama CEFTA, gde smo 2008. godine izvezli robe u vrednosti od 4,5 milijardi dolara. U Evropu je izvezeno tek za milijardu više. Podudarnost sa Rusijom je prilična, koeficijent je 0,72 (najveći koeficijent sa zemljama EFTA iznosi 0,82). Izvoz u Rusku Federaciju je, međutim, minimalan, tek 550 miliona evra.


    Takođe, promenama Zakona o radu tržište rada bi se učinilo dinamičnijim.
    Neoporezivi deo zarade treba da se podigne na nivo minimalne zarade od 15.900 dinara, smatraju u većini malih, srednjih i velikih preduzeća. Minimalna stopa poreza i doprinosa za zdravstveno i penziono osiguranje znatno bi povećala zaposlenost i smanjila cenu radne snage (sada država na jedan dinar uzme 62,5 para na račun ovih nameta).


    „Istovremeno sa ovim smanjenjem treba uvesti visoke novčane kazne i kazne zatvora za sve one koji ne prijave zaposlene i tako što veći deo sive zone prevesti u legalne tokove. Tako će se povećati naplata u budžetu, a zaposleni na crno dobiti zdravstvenu negu i imati priliku da ostvare penziju“, zaključili su u UPS-u.
    Sve to će, na kraju, dovesti i do stabilnog dinara koji je danas možda i najveća boljka srpske privrede.


    Uostalom, najveći deo ovih mera je primenjen u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj i Hrvatskoj, i rezultati su odlični. Najviše je postignuto u Poljskoj koja je sa ovakvim merama izašla osnažena i zato pregurala dosadašnji deo krize s najmanjim padom bruto društvenog proizvoda.

    http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/195513/Rastimovani-srpski-orkestar


    -----------------------------------------------------------------------------------------

    Pitam se, ko ili sta sprecava nasu Vladu da ucini ovakve korake i nije li je sramota da i dve godine posle krize nema jasan stav i strategiju, pa da privrednici moraju da je uce?

    Cak ni "oprobani recept" koji je uspeo u drugim zemljama nece da primene,pa sta onda hoce? Znaju li gde idu? Sta cekaju?



  2. #2
    Veoma poznat
    Učlanjen
    11.01.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    12.589
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Rastimovani srpski "orkestar"

    cekaju 21.12.2012...pa da kazu: e, posto se svet smakao, bolje sto nismo pucali lovu i vreme i trud na nesto sto bi se raspalo i ovako i onako....

  3. #3
    Veoma poznat
    Učlanjen
    16.06.2009.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Леландз
    Poruke
    10.094
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Rastimovani srpski "orkestar"

    Ne pucajte u pijanista.

  4. #4
    gost 204907 nije na forumu
    тачно је фртаљ до пуног сата
    Elita
    Učlanjen
    15.11.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Стари Град
    Poruke
    22.639
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Rastimovani srpski "orkestar"

    Ђуричин појма нема са животом. Успут, једној мојој из фамилије је био ментор и присуствовао сам одбрани доктората на Економском. У време Слобе, и тада је давао експертизе, мада је важио, ваљда, за притајену опозицију којој одговара било који режим.
    У последње време опет је почео да се експонира са теоријама од којих смо се, вала, наслушали, овог и од Динкића
    Generalno, aktuelni model privrednog rasta je neodrživ. Novi ekonomski model zahteva povećanje konkurentnosti i izvoza, povećanje proizvodnje, seču birokratije, reformu javnog i obrazovnog sektora, stabilan dinar... T
    Фразе, фразе..

  5. #5
    Poznat NE-ZGODAN (avatar)
    Učlanjen
    17.06.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.529
    Reputaciona moć
    105

    Podrazumevano Re: Rastimovani srpski "orkestar"

    Meni oni vise lice na pijanu rulju u kojoj svako arlauce za svoj cef,i bas im se nesto fucka za narod.

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •