Đinđić: Komunizam je bolest
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 40

Tema: Đinđić: Komunizam je bolest

  1. #1
    Aktivan član
    Učlanjen
    23.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    london
    Poruke
    1.477
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Đinđić: Komunizam je bolest

    djindjicev tekst za nin koji je objavljen prvog avgusta 1991



    "Komunizam je bio jedino društveno uređenje u istoriji čovečanstva koje je uvedeno dekretom. Naravno da je istorija prepuna oktroisanih državnih uređenja i nametnutih oblika vlasti. Međutim, komunizam je bio znatno više od toga. On je predstavljao nameru da se na osnovu principa, formulisanih i obrazloženih u "naučnom komunizmu", tj. komunističkoj filozofiji istorije, stvarnost uspostavi, oblikuje i da se njome upravlja. Komunisti su društvu pristupali na isti način na koji konstruktor pristupa izradi nekog velikog projekta. Najpre se izbrišu sve prethodne skice, zašilji olovka, sistematizuju prostorne celine. Poređenje je adekvatno, ali cinično. Jer, ono što je u komunističkom projektovanju brisano bili su: tradicija, istorijsko sećanje, ljudske sudbine, narodi. Zašiljena konstruktorska olovka često je imala oblik golog nasilja, a ono što se projektovalo bili su individualni životi, društvo, istorija, ljudski rod.

    Oni koji pokušaju da razumeju magičnu privlačnost komunističke ideje u fazi njene ekspanzije moraće da odustanu od jednostavnih analiza i osuda totalne vlasti, neograničenog terora i ideološkog monopola. Sve to je istina, ali nije dovoljno. Ostaje "višak problema" koji se sastoji u tome da su visoko moralni ljudi iz uverenja postajali egzekutori nedužnih sugrađana, da su i sami umirali kličući svojim vlastitim ubicama, dojučerašnjim drugovima.

    Zaista, komunizam se ne može razumeti bez uzimanja u obzir slatke i opojne kolektivne droge - vere u to da se ljudi i društvo u celini mogu menjati i usmeravati prema unapred utvrđenom planu i iz jednog centra. "Novi čovek" je obećani dobitak u toj velikoj igri, u kojoj je kao ulog služila najpre vlastita duša. Naravno da je u toj igri bilo i varalica, ali to je sporedni efekat. Nijedna igra nije moguća bez onih koji iskreno veruju u njena pravila, pa isto važi i za komunističku.

    Utoliko je komunizam kao projekat definitivno propao već napuštanjem ratnog komunizma i uvođenjem NEP-a u Sovjetskom Savezu. Sve nakon toga bilo je otaljavanje, klanje tupim nožem, sprečavanjem istine da dođe na svetlo dana. Onog trenutka kada je ideja o permanentnoj revoluciji kao sadržaju komunističke civilizacije zamenjena različitim teorijama o "prelaznom periodu", socijalizmu kao prvoj fazi komunizma, kada je dopušteno korišćenje novca kao sredstva društvenog saobraćanja, kada je uvedena državna vlast kao preovlađujući oblik administrativne kontrole, tog trenutka se velika zamisao metodskog menjanja ljudskog roda pretvorila u taktiku održavanja vlasti po svaku cenu.

    Izvorni otrov komunizma, vera u mogućnost i poželjnost političkog upravljanja ljudskim dušama i istorijom čovečanstva, neutralisan je, dakle, već u ranim dvadesetim godinama. On je nadalje postojao i putovao svetom kao što svemirom putuje svetlo neke zvezde koja je odavno nestala. U ime te svetlosti lomljeni su ljudi i narodi, ali pretežno tehnokratski, bez izvornog entuzijazma.

    Danas, kada su se izgubili i poslednji tragovi varljive svetlosti, ostao je mrak još gušći nego pre toga, i ostalo je pitanje: kojim putem nazad? Da li je moguć postepen, evolutivni povratak sa ćorsokaka na normalni put, ili bi ova "vožnja u rikverc" samo unela dodatnu pometnju u društveni saobraćaj, pa se stoga preporučuje traženje prečice, po kojoj je vožnja rizična i nekomforna, ali obećava znatno brže uključivanje u regularne civilizacijske tokove.

    Svako razmišljanje o najjednostavnijem načinu storniranja komunističkog projekta mora imati u vidu način njegovog nastanka. Uveden dekretom, on je bio i ostao nešto veštačko, mehaničko, artificijelno. Kao mašina koja stane čim se isključi eksterni dovod energije. Taj eksterni dovod bila je represija. Ako nema represije, direktne i uverljive, komunizam se topi kao komad leda na pustinjskom suncu. Međutim, problem se tu ne završava. Sedam ili četiri i po decenija komunizma nisu, doduše, stvorili njegovu prirodnu socijalnu osnovu, koja bi mu omogućila da živi i bez priključivanja na eksterni izvor energije. Ali u tom vremenu su spontano razvijeni različiti mehanizmi prilagođavanja ovom veštačkom načinu života. Ljudi su se dovijali kako da prežive u uslovima suspenzije svih ili znatnog dela pretpostavki za normalan život. Na taj način je nastao svojevrsni socijalistički tip socijalnog osećanja i ponašanja, koji osposobljava za preživljavanje u nenormalnim uslovima, ali koji može da bude prepreka uspostavljanju i stabilizovanju normalnih uslova.

    Uvežbana da izbegavaju i amortizuju represiju, komunistička društva nisu osposobljena za " konstruktivno ponašanje", tj. njima nedostaje iskustvo u rešavanju konstruktivnih zadataka. A kako bi ga i stekli, kada je sve drugo osim traženja linije najmanjeg otpora u komunizmu bilo čist luksuz.

    Zbog toga je, po prirodi stvari, društveni i politički pluralizam koji je u bivšim socijalističkim državama takoreći eksplodirao nakon ukidanja najgrubljih oblika represije, u velikoj meri nastupio u formi anarhije, bez elementarnih sposobnosti rešavanja konflikata i miroljubive samoregulacije. Veštački projekt komunizma/socijalizma decenijama je sprečavao spontanu društvenu komunikaciju i prisiljavao društvo da govori mehaničkim ideološkim jezikom. Sada je taj jezik ukinut, ali ono što ga zamenjuje pre liči na galamu i neartikulisane zvuke nego na nesputano sporazumevanje. Nekadašnjim komunističkim društvima potreban je izvesni period učenja da bi društvene grupe (nacije, vere, političke stranke) pronašle svoje jezike, na kojima mogu da izraze svoje interese, da ih saopšte drugima, i da sa drugima komuniciraju o tim interesima. Za to je neophodno vreme i vlastiti napor. Dok traje uvežbavanje jezika na kome će biti moguće voditi rasprave, svađe i postizati sporazume, možda će neke društvene grupe posegnuti za onim sredstvima komunikacije kojima već raspolažu, tj. pesnicama, pa će ponegde za raspravu biti prekasno. Ali, alternative nema. Za socijalno učenje potrebno je izvesno vreme. Neka lekcija se može preskočiti, ceo kurs ne može.
    Poslednji put ažurirao/la Hygieia : 26.06.2010. u 11:49



  2. #2
    Aktivan član
    Učlanjen
    23.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    london
    Poruke
    1.477
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Đinđić: Komunizam je bolest

    .....Na osnovu svega ovoga je jasno da će se nekadašnja socijalistička društva na svome putu u normalne civilizacijske tokove morati kretati istovremeno u dve brzine. Ono što je u njima bilo stvoreno i održavano političkim odlukama i veštački, mora neodložno i radikalno da bude uklonjeno. To se pre svega odnosi na način upravljanja društvom, na državne i društvene ustanove, na tip vlasti i delovanje njenih nosilaca. U transformaciji državnog i društvenog uređenja bivša socijalistička društva moraju se kretati četvrtom brzinom, ili će se zagubiti na stranputici. Međutim, u menjanju i korigovanju socijalnog mentaliteta i strukture ponašanja primerena je druga brzina. Iako je taj mentalitet nasleđe socijalizma, on nije mehanička tvorevina koja se može dekretom ukidati. Rušioci socijalizma ponovili bi fatalnu grešku njegovih graditelja, ukoliko bi poverovali da je ljudska psiha tabula rasa koja se može brisati jednim potezom sunđera.

    Znatan broj problema Sovjetskog Saveza proizlazi iz nespremnosti da se jasno odvoje promene koje se moraju izvršiti radikalno i odmah, i promene za koje je potrebno vreme. Neuspeli puč delovao je otrežnjujuće. Bez razvlašćivanja partije koja svoju vlast legitimiše revolucijom i birokratskom rutinom, bez čišćenja države od ideoloških taloga, bez radikalnog odvajanja privrede i politike, bez potpunog oslobađanja medija kao sredstva kontrole politike - nema pomaka. Jeljcinov radikalizam samo je prividan. Radi se o elementarnom realizmu. Komunističke ustanove dekretom su uvedene i dekretom se mogu i moraju ukinuti. U toku sedam decenija apsolutnog monopola one su akumulirale takvu moć da ne dolazi u obzir njihovo pripuštanje na pluralističko političko tržište, na kome bi bile beskrajno privilegovane u odnosu na druge aktere. Ukidanje Komunističke partije, zabrana "Pravde", pretvaranje TASS-a u deoničarsko društvo, i slične mere, nekome mogu izgledati kao preterano radikalne, čak demokratske. Međutim, tek tim merama se uspostavljaju uslovi za pristup političkom tržištu pod relativno ravnopravnim uslovima.

    Ako poslednje ubrzanje društvenih promena u Sovjetskom Savezu uporedimo sa stanjem u Srbiji, odmah ćemo uočiti naše sve veće zaostajanje. U političkoj javnosti Srbije nije opšteprihvaćeno čak ni elementarno razlikovanje između socijalizma kao državnog i društvenog uređenja, i socijalizma kao trenutnog oblika vlasti, tj. stranke na vlasti. U ideološku odbranu jednopartijske države, društvene svojine, mešanja politike u privredu, itd. navodi se neobično obrazloženje da je i u Francuskoj na vlasti socijalistička partija. Naravno, samo što u Francuskoj na vlasti nije socijalističko državno i društveno uređenje.

    Stavljanje komunističkih ili socijalističkih ustanova van zakona u stvari predstavlja ispunjavanje elementarnog uslova za bilo kakve suštinske promene. Ovo važi za sve države u kojima je isproban projekt pravljenja istorije po meri ideologije. Nema ničeg prirodnijeg nego da se nakon uvida da je poduhvat propao ona sredstva koja su korišćena vrate u prethodno stanje. Dakle, da se imovina komunističkih organizacija kao nekadašnje ideološke ekspoziture društva oduzme njihovim trenutnim uživaocima i pretvori u državnu svojinu. To se desilo u gotovo svim bivšim komunističkim državama. To se nije desilo u Srbiji. Ništa nije logičnije od zahteva da se raspusti stara nomenklatura, pre svega u državnom, partijskom i policijskom aparatu, pošto je ona bila stub represivnog mehanizma. Nije potrebno nabrajati gde se to sve desilo. Možda je važno napomenuti da se u Srbiji to nije desilo.

    Bilo bi pogrešno uski pojam legalnosti koristiti za objašnjavanje promena koje su neophodne za spas nekadašnjih socijalističkih društava i njihovih građana. Ukidanje partije koja je stalni potencijalni izvor remećenja legalnosti predstavlja uslov za stabilizovanje legalnosti. Ne radi se ni o kakvom "lovu na komuniste" niti o nekom novom obliku diskriminacije. Ni u kom slučaju ne treba sprečavati komunizam kao političku orijentaciju, ili komunističku (socijalističku) partiju kao jednu u višestranačkom spektru.

    Međutim, da bi višestranačka demokratija postala više od šarene fasade, država i društvo moraju biti dezinfikovani i dekontaminirani od svih tragova partije koja ih je oblikovala po svojoj meri. Za taj poduhvat je potrebna jasna odluka i jasni činovi. U Sovjetskom Savezu je bio neophodan državni udar da bi reformski političari shvatili ovu elementarnu činjenicu. U Srbiji se o radikalnim promenama i ne govori, a kamoli da se sprovode. Osim ako nam možda iz zemlje iz koje nam je došla bolest ne dođe i lek za nju?"


    potrebno da prodju vekovi da bi se u potpunosti sanirale sve posledice brozove vladadavine



    Poslednji put ažurirao/la Hygieia : 26.06.2010. u 11:48

  3. #3
    Veoma poznat Enchanted (avatar)
    Učlanjen
    07.11.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    10.930
    Reputaciona moć
    144

    Podrazumevano Re: Đinđić: Komunizam je bolest

    Ovo ne spada u pdf Politika

  4. #4
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1009

    Podrazumevano Re: Đinđić: Komunizam je bolest

    Citat Original postavio Hygieia Pogledaj poruku
    koliko decenija(vekova?) ce biti potrebno da se saniraju sve posledice brozove vladavine?

    А тек Милошевићеве...

  5. #5
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1009

    Podrazumevano Re: Đinđić: Komunizam je bolest

    Citat Original postavio Enchanted Pogledaj poruku
    Ovo ne spada u pdf Politika
    Па можда и не спада.

    Још је мој деда то често говорио "комунизам је болест", тако да...

  6. #6
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1009

    Podrazumevano Re: Đinđić: Komunizam je bolest

    А и овај "љотићевизам" је још тежа, тако да ни њој није место на политици, него...


  7. #7
    Stara legenda mmaher (avatar)
    Učlanjen
    23.06.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    89.114
    Tekstova u blogu
    34
    Reputaciona moć
    3007

    Podrazumevano Re: Đinđić: Komunizam je bolest

    i to reche sin titovog oficira(mislim na Djindjica)...hmm...(daleko od toga da se ne slazhem sa njim,ali...)
    Postupaj tako da svaki tvoj cin moze da se upotrebi kao univerzalni princip.

  8. #8
    Veoma poznat
    Učlanjen
    07.12.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Leibstandarte
    Poruke
    10.665
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Đinđić: Komunizam je bolest

    Citat Original postavio Милунка Савић Pogledaj poruku
    А и овај "љотићевизам" је још тежа, тако да ни њој није место на политици, него...



    а где видиш ,,љотићевизам,, ?! и дефиниши га молим те....

  9. #9
    Ističe se Svecovek (avatar)
    Učlanjen
    16.03.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Славија - уједињена царевина свију Словена.
    Poruke
    2.220
    Tekstova u blogu
    117
    Reputaciona moć
    51

    Podrazumevano Re: Đinđić: Komunizam je bolest

    Citat Original postavio Lautner Pogledaj poruku


    а где видиш ,,љотићевизам,, ?! и дефиниши га молим те....
    @Lautner

    Џабе се надаш.Одговор наравно нећеш добити, ја сам је то јуче питао и остао сам без одговора. Ја сам за разлику од википедија-"историчара" седмице проводио читајући Љотићева сабрана дела, прочитао сам преко 3400 страна остало ми је два тома 8. и 9. да прочитам и у његовим делима нисам нашао промоцију фашизма. Противници љотићеваца, тврде да су добровољци били "Љотићева војска", да су носили "немачке пушке о рамену", да су носили "немачке униформе". Кад науме да клеветају Димитрија Љотића,траже неке пропагандне памфлета са Гугла.


    "Хитлер и Мусолини су (не)свесни јеврејски агенти. Није сваки политички облик добар за сва времена и све народе. Један и исти облик, у исто време, код раних народа, неће дати исте резултате. Нити у једном народу, исти режим, у разна времена, може имати исте последице. Јер је политички облик, и начин владања, режим, само оквир, форма, да тако кажемо, за читав низ друштвених стварности. Фашизам и Хитлеризам не одговарају закону нашег народног живота. Хибриди су без потомства. Само оригинали имају право на живот. Копије имају малу вредност. Резултат сто педесет година европског богобораштва и христобораштва јесу Стаљин, Хитлер и Мусолини. Они су, сва тројица, синови богоборачке и христоборачке Европе.Хитлер, син малог царинског чиновника, рођен римокатолик, прелази као млад човек у протестанте, верује у Бога, али без Христа и хришћанског схватања, паганин који обожава расу и сматра да се воља Божја и закон његов открива кроз глас крви: управо да човек и нема другог начина да сазна за вољу Божју већ кроз глас своје крви. Отуда и дужност да се крв чува чистом. Истина, он у Бога верује. Али тај Бог, то је Бог крви, онај чији се глас само у крви људској чује. Христа је Хитлер знао. Хтео је као дете бити чак и свештеник. Али од младићског свог доба он му је окренуо леђа, јер је осетио да је Христос Истина, а Хитлер не признаје Истину, већ зна само за немачку истину. Ко ће дакле Хитлера? Онај Бог чији се глас у крви чује, који говори гласом тела, расе? Тај би га осудио само ако не успе да омогући победу и расцвет немачке расе. Тај Бог цени само резултате, а не и начин како се до њих дошло. А за другог Бога, пошто је Христу окренуо леђа, Хитлер и не зна."-Друг Љотић

    Корисник "Милунка Савић" осим тога што не зна ништа о Димитрију Љотићу, константно избегава и да докаже наводни љотићевски "нацизам" који стално потенцира.

    Добровољци су се чак борили и против Италијана.Маја 1945. на реци Сочи љотићевци су садејствовали са четницима против тих италијанских фашиста.


    @Milunka


    Ваш изанђали "фашизам" који импутирате Љотићу, одавно је мртав, и изгубио је прођу потпуно, јер више не постоји тржиште за уновчење ваших клевета, ви сте промашили. Пошто ви нисте у стању да критикујете начелно, Начела и Смернице покрета "Збор", ви понављате офуцане фразе, за које нема више пазара било где. Димитрије Љотић је одредио свој став и "Збора" према фашизму и нацизму у листу Отаџбина, још 1936. у напису:
    "Ни фашизам нити хитлеризам, већ"Збор". У напису је објаснио зашто одбацује оба покрета:

    http://www.scribd.com/doc/21194308/D...-Ni-Hitlerizam
    "Свуда около су издаја, кукавиштво и лаж" Цар Николај II

  10. #10
    Aktivan član
    Učlanjen
    23.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    london
    Poruke
    1.477
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Đinđić: Komunizam je bolest

    Citat Original postavio Милунка Савић Pogledaj poruku
    А тек Милошевићеве...
    "Savka Dapčević Kučar je, zajedno sa Mikom Tripalom otišla sa političke scene na zahtjev Josipa Broza. Vodila je tada pokret koji se nazivao “maspokom” i bio obilježen u javnosti kao nacionalistički pokret. Kada je u kasnijim godinama Hrvatsku zapljusnuo val pravog nacionalizma Savka Dapčević se tome žestoko suprotstavljala, odbila je Tudjmanov poziv i osnivala stranku koja se na izborima suprostavila HDZ-u. Dokazala je svojim radom da sa nacionalizmom nije imala ništa. Optužba je bila lažna.
    Nekako u isto vrijeme dva politička lidera u Srbiji, Marko Nikezić i Latinka Perović vodila su SK Srbije drugačijim vodama nego što je to tražio Broz. Uskoro su dobili etiketu anarholiberala i - smijenjeni. Vrijeme je pokazalo – optužba je bila lažna. Brozu je to poslužilo kao dobra protivteža smjenama u Hrvatskoj, pa je i jedna i druga smjena rukovodstava dviju republika bila lako predstavljena kao spašavanje Jugoslavije od onih koji je ruše.
    Ali, baš kao ni vođstvo u Zagrebu, tako ni vođstvo u Beogradu nije nijednog trenutka rušilo Jugoslaviju nego je nastojalo demokratizirati i ojačati. Kao što ni rukovodstvo u Zagrebu nije podleglo nacionalističkim pokličima HDZ-a tako ni vođstvo u Beogradu nije pristalo na nacionalističke povike rukovodstva Srbije. Latinka Perović je danas jedan od najuglednijih historičara i njena je riječ, baš kao što je bila i ona Savke Dapčević Kučar, oduvijek imala veliku težinu.
    Josip Broz je u stvari, vrijeme je to pokazalo, smjenom ova dva rukovodstva učinio veliku strategijsku grešku. Opredjelio se za krajnje ideologiziranu i rigidnu varijantu komunizma. Takva je politika kasnije iznjedrila koalicije komunista i nacionalista, pa su se dvije takve “neprirodne” koalicije sukobljavale sve otvorenije, mobilizirale javnost unutar svojih jednonacionalnih redova i sve se na kraju završilo ratom i raspadom.
    Braneći Jugoslaviju od “maspoka” u Hrvatskoj i “anarholiberalizma” u Srbiji Josip Broz je rušio svoju sopstvenu državu. Ono što je u njegovo vrijeme i pod njegovom kontrolom moglo završiti kao demokratizirana federacija jugoslavenskih naroda, završilo je kolapsom pod kontrolom istih onih koje je on doveo na vlast nakon smjene "maspokovaca" i "anarholiberala". Političari tipa Miloševića ne bi imali nikakve šanse u Srbiji Latinke Perović i Marka Nikezića, kao što ni Tudjman ne bi imao nikakve šanse u Hrvatskoj Savke Dapčević i Mike Tripala. Niti bi četnici u Srbiji imali podršku, niti bi ustaški pozdravi bili nekažnjavani u Hrvatskoj."
    http://www.danas.org/content/web_cafe/1795723.html

  11. #11
    Domaćin berislav83 (avatar)
    Učlanjen
    18.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.674
    Reputaciona moć
    83

    Podrazumevano Re: Đinđić: Komunizam je bolest

    ako je komunizam bolest,onda je recimo 10 posto svetske populacije bolesno,najmanje.a ostalih 90 ...kao pametno.
    srbija024

  12. #12
    Iskusan
    Učlanjen
    02.05.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Arlington Road
    Poruke
    6.477
    Tekstova u blogu
    8
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Đinđić: Komunizam je bolest

    djindjic je bio komunista tj. bio je bolestan a posle kada nije vise bio komunista onda je ozdravio...

  13. #13
    Domaćin berislav83 (avatar)
    Učlanjen
    18.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.674
    Reputaciona moć
    83

    Podrazumevano Re: Đinđić: Komunizam je bolest

    Citat Original postavio Arlington Road Pogledaj poruku
    djindjic je bio komunista tj. bio je bolestan a posle kada nije vise bio komunista onda je ozdravio...
    srecom,bolesti ima leka-)))
    srbija024

  14. #14
    Lesandar nije na forumu
    An Unexpected Force Which Suddenly Appears and Resolves the Matter
    Elita Lesandar (avatar)
    Učlanjen
    27.08.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    22.528
    Reputaciona moć
    429

    Podrazumevano Re: Đinđić: Komunizam je bolest

    Citat Original postavio Arlington Road Pogledaj poruku
    djindjic je bio komunista tj. bio je bolestan a posle kada nije vise bio komunista onda je ozdravio...
    Đinđić je bio levičar, malo ekstremniji nego komunista. Od toga se ne oporavlja.
    "Velika seoba Slovena" i autohtonost Albanaca na Balkanu su lice i naličje iste "medalje" .

  15. #15
    Domaćin berislav83 (avatar)
    Učlanjen
    18.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.674
    Reputaciona moć
    83

    Podrazumevano Re: Đinđić: Komunizam je bolest

    Citat Original postavio Lesandar Pogledaj poruku
    Đinđić je bio levičar, malo ekstremniji nego komunista. Od toga se ne oporavlja.
    on levicar?on je za mene samo bio nista drugo do obican avanturista.
    srbija024

  16. #16
    Lesandar nije na forumu
    An Unexpected Force Which Suddenly Appears and Resolves the Matter
    Elita Lesandar (avatar)
    Učlanjen
    27.08.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    22.528
    Reputaciona moć
    429

    Podrazumevano Re: Đinđić: Komunizam je bolest

    Citat Original postavio berislav83 Pogledaj poruku
    on levicar?on je za mene samo bio nista drugo do obican avanturista.
    Што се чудиш? па и Хитлер је био левичар.
    "Velika seoba Slovena" i autohtonost Albanaca na Balkanu su lice i naličje iste "medalje" .

  17. #17
    Primećen član
    Učlanjen
    12.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    905
    Reputaciona moć
    47

    Podrazumevano Re: Đinđić: Komunizam je bolest

    Citat Original postavio berislav83 Pogledaj poruku
    on levicar?on je za mene samo bio nista drugo do obican avanturista.
    U poređenju sa kime?

  18. #18
    Iskusan krauterbox (avatar)
    Učlanjen
    14.03.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Novorosijsk
    Poruke
    5.480
    Reputaciona moć
    274

    Podrazumevano Re: Đinđić: Komunizam je bolest

    Citat Original postavio Lesandar Pogledaj poruku
    Што се чудиш? па и Хитлер је био левичар.


    Volio bi ti to ... ali mrka kapa.
    Ein Gespenst geht um in Europa - das Gespenst ...

  19. #19
    Ističe se John McClane (avatar)
    Učlanjen
    07.08.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Nakatomi Plaza (1988), Dulles International Airport in Dulles, Virginia (1990)...
    Poruke
    2.379
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    60

    Podrazumevano Re: Đinđić: Komunizam je bolest

    Комунизам и јесте болест , а и невоља велика.
    Yipee-ki-yay, motherfucker!

  20. #20
    Lesandar nije na forumu
    An Unexpected Force Which Suddenly Appears and Resolves the Matter
    Elita Lesandar (avatar)
    Učlanjen
    27.08.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    22.528
    Reputaciona moć
    429

    Podrazumevano Re: Đinđić: Komunizam je bolest

    Citat Original postavio krauterbox Pogledaj poruku


    Volio bi ti to ... ali mrka kapa.
    Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei ?


    Nacistička ideologija imala je izražen anti-kapitalistički karakter.[30] Program od 25 tačaka nacističke partije, koji je donet 1920. god. naveo je nekoliko ekonomskih uslova. Neki od ovih uslova bili su "da jedna od glavnih obaveza države bude obezbeđenje egzistencije svojih građana", "abolicija svih prihoda koji nisu nastali kao rezultat rada", "nemilosrdna konfiskacija ratnog profita", "nacionalizacija svih preduzeća koje su prerasle u korporacije", "podela profita u velikim privrednim poduhvatima", "proširenje programa penzionog osiguranja", "agrarna reforma prilagođena našim nacionalnim potrebama" i da bi se postigli ovi i drugi ciljevi "stvaranje jake centralizovane državne vlasti Rajha."




    Đinđić je u publikaciji "Ko je ko" (izdanje iz 1991. godine), naveo da je odbranio doktorsku disertaciju na temu "Problemi utemeljenja kritičke teorije društva". Međutim, u svojoj knjizi "Jesen dijalektike" (objavljenoj 1986. godine), Đinđić navodi da je naziv njegove disertacije "Karl Marks i problemi utemeljenja socijalne kritike".

    Sakrivajući činjenicu da je doktorirao na marksizmu, Đinđić je postupio isto kao kada je sakrio svoju pripadnost terorističkoj organizaciji RAF "Bader-Majnhof", o čemu postoje dokazi u knjizi "Pokrštavanje petokrake", (izdanje 1994. godine), autora Nenada Stefanovića, koji se odnosi na biografije vodećih lidera DOS-a.

    U tim biografijama posebno zanimljiv je ovaj detalj koji se odnosi na aktuelnog srpskog premijera Zorana Đinđića (strana 147): "(Zoran Đinđić) proveo je anarhoidnu mladost na golom asfaltu Novog Beograda. Otac oficir, koji je napustio tradicionalne vrednosti, a nije prihvatio zvanične, komunističke, što znači da je Đinđić bio predodređen za kriminalca ili levog disidenta. Bistar i brzorek završava fakultet pre roka, postaje omiljeni genijalac praksisovaca. Za svoje duhovne mentore uzima profesore Mićunovića i Tadića. Hapšen kao organizator levičarskih grupa. Stipendista kod Habermasa. Član studentskih komuna na Zapadu i poverenik marksističko-terorističke grupe Bader-Majnhof za Jugoslaviju. Krio ih je u Beogradu kad su se prebacivali u Irak".

    http://internetnovineserbske.spaces.live.com/blog/cns!E927C3A9FB9FF104!5653.entry?wa=wsignin1.0&sa=720212734
    Poslednji put ažurirao/la Lesandar : 28.06.2010. u 11:45
    "Velika seoba Slovena" i autohtonost Albanaca na Balkanu su lice i naličje iste "medalje" .

  21. #21
    Iskusan krauterbox (avatar)
    Učlanjen
    14.03.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Novorosijsk
    Poruke
    5.480
    Reputaciona moć
    274

    Podrazumevano Re: Đinđić: Komunizam je bolest

    Citat Original postavio Lesandar Pogledaj poruku
    Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei ?


    Nacistička ideologija imala je izražen anti-kapitalistički karakter.[30] Program od 25 tačaka nacističke partije, koji je donet 1920. god. naveo je nekoliko ekonomskih uslova. Neki od ovih uslova bili su "da jedna od glavnih obaveza države bude obezbeđenje egzistencije svojih građana", "abolicija svih prihoda koji nisu nastali kao rezultat rada", "nemilosrdna konfiskacija ratnog profita", "nacionalizacija svih preduzeća koje su prerasle u korporacije", "podela profita u velikim privrednim poduhvatima", "proširenje programa penzionog osiguranja", "agrarna reforma prilagođena našim nacionalnim potrebama" i da bi se postigli ovi i drugi ciljevi "stvaranje jake centralizovane državne vlasti Rajha."
    Bilo bi divno kada bi sve bilo tako jednostavno i tako … tako transparentno.
    Ti si prvo rekao za Hitlera da je ljevičar, a sada to ljevičarstvo prenosiš i na NSDAP.

    Hitler nikada nikakve veze sa ljevicom i ljevičarima nije imao. Ni u jednoj relevantnoj Hitlerevoj biografiji nema ni pomena nečemu takvom.

    Hitler je marksizam kao kosmopolitski i anacionalan obacio još dok je živio u Beču. Postoje mnogobrojna svjedočanstva o njegovim bečkim prepirkama (čak i tučama) sa socijalistima i komunistima. Hitler npr. u “Mojoj borbi” piše da je u to vrijeme čak imao problema i što nije htio da bude član sindikata.

    A ljevičarstvo NSDAP, u prvo vrijeme ono je i potreba zbog pariranje pravoj ljevici, ali je i (ruku na srce) pokazatelj prisustva socijalno svjesnih pojedinaca u vrhu nekadašnje DAP, odnosno kasnije NSDAP.
    Sa preuzimanjem partije od strane Hitlera, socijalne odredbe programa za njega (a i veći dio partije) postaju samo važan segment izborne taktike.

    Nosioci socijalnih tendencija u partiji braća Štraser, uvijek su nadglasavani, da bi nakon Bamberske partijske konferencije ’26. bili skoro potpuno neutralizovani. Konačan udarac Hitler im zadaje krajem 30-tih kada gasi njihovo glasilo “Berlinske radničke novine”.
    Definitivni obračun sa onima koji su htjeli da nakon osvajanja vlasti nacionalna revolucija dobije svoj socijalni nastavak, desio se u “Noči dugih noževa”.

    Nakon toga tzv. i Hitlerovo ljevičarstvo i ljevičarstvo NSDAP, postaje ono što je bilo i od početka – neubičajeno (za desne partije) izražena osjetljivost za socijalne probleme. Ta osjetljivost vrhunac je doživjela kroz punu zaposlenost, kroz “Deutsche Arbaitsfront”, njegove sestrinske organizacije “Snaga u radosti”, “Ljepota rada” i blještave državne proslave 1. Maja.

    Sa tim Hitler je u potpunosti ispunio ono što je obećao industrijskim magnatima ’32. u svom čuvenom “Dizeldorfskom govoru”. Odklonio je opasnost komunističke revolucije i uspostavljanje, kako je tada rekao “apsolutnog azijatskog carstva”, sa sigurnim radnim mjestima smirio je radnike i stvorio zdravu atmosferu za rast profita.

    Nije teško pratiti liniju koja vodi od VFBR, odnosno od konzervativne reakcije na nju, pa do Hitlera. Treba, naravno izvjesno predznanje i samo malo dobre volje, kao i čitanja onoga što je Hitler napisao ili govorio i vrlo lako se u Hitleru može pronaći npr. uticaj radikalnog antimodernizma volkisch-a, katoličkog socijalizma Centrum-a i konzervativnog nacionalizma i antisemitizma Šenerera, fon Lista, Štajna, Volfa, Lugera, Abela ...

    Za nacizam, kao oblik fašizma vrijedi isto ono što je Musolini rekao definišući sebe, a ujedno i svoju ideologiju:
    Mi fašisti smo uvek izražavali svoju potpunu nezainteresovanost za sve teorije... mi fašisti imali smo hrabrosti da odbacimo sve tradicionalne političke teorije i mi smo i aristokrati i demokrati, i revolucionari i reakcionari, i proleteri i antiproleteri, i pacifisti i antipacifisti. Dovoljno je imati jednu fiksnu tačku: naciju. Ostalo je očigledno....”.
    Đinđić je u publikaciji "Ko je ko" (izdanje iz 1991. godine), naveo da je odbranio doktorsku disertaciju na temu "Problemi utemeljenja kritičke teorije društva". Međutim, u svojoj knjizi "Jesen dijalektike" (objavljenoj 1986. godine), Đinđić navodi da je naziv njegove disertacije "Karl Marks i problemi utemeljenja socijalne kritike".

    Sakrivajući činjenicu da je doktorirao na marksizmu, Đinđić je postupio isto kao kada je sakrio svoju pripadnost terorističkoj organizaciji RAF "Bader-Majnhof", o čemu postoje dokazi u knjizi "Pokrštavanje petokrake", (izdanje 1994. godine), autora Nenada Stefanovića, koji se odnosi na biografije vodećih lidera DOS-a.

    U tim biografijama posebno zanimljiv je ovaj detalj koji se odnosi na aktuelnog srpskog premijera Zorana Đinđića (strana 147): "(Zoran Đinđić) proveo je anarhoidnu mladost na golom asfaltu Novog Beograda. Otac oficir, koji je napustio tradicionalne vrednosti, a nije prihvatio zvanične, komunističke, što znači da je Đinđić bio predodređen za kriminalca ili levog disidenta. Bistar i brzorek završava fakultet pre roka, postaje omiljeni genijalac praksisovaca. Za svoje duhovne mentore uzima profesore Mićunovića i Tadića. Hapšen kao organizator levičarskih grupa. Stipendista kod Habermasa. Član studentskih komuna na Zapadu i poverenik marksističko-terorističke grupe Bader-Majnhof za Jugoslaviju. Krio ih je u Beogradu kad su se prebacivali u Irak".

    http://internetnovineserbske.spaces.live.com/blog/cns!E927C3A9FB9FF104!5653.entry?wa=wsignin1.0&sa=720212734
    A za ovo u spojleru prvi put čujem.
    Ein Gespenst geht um in Europa - das Gespenst ...

  22. #22
    Lesandar nije na forumu
    An Unexpected Force Which Suddenly Appears and Resolves the Matter
    Elita Lesandar (avatar)
    Učlanjen
    27.08.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    22.528
    Reputaciona moć
    429

    Podrazumevano Re: Đinđić: Komunizam je bolest

    Citat Original postavio krauterbox Pogledaj poruku
    Bilo bi divno kada bi sve bilo tako jednostavno i tako … tako transparentno.
    Ti si prvo rekao za Hitlera da je ljevičar, a sada to ljevičarstvo prenosiš i na NSDAP.

    Hitler nikada nikakve veze sa ljevicom i ljevičarima nije imao. Ni u jednoj relevantnoj Hitlerevoj biografiji nema ni pomena nečemu takvom.

    Hitler je marksizam kao kosmopolitski i anacionalan obacio još dok je živio u Beču. Postoje mnogobrojna svjedočanstva o njegovim bečkim prepirkama (čak i tučama) sa socijalistima i komunistima. Hitler npr. u “Mojoj borbi” piše da je u to vrijeme čak imao problema i što nije htio da bude član sindikata.

    A ljevičarstvo NSDAP, u prvo vrijeme ono je i potreba zbog pariranje pravoj ljevici, ali je i (ruku na srce) pokazatelj prisustva socijalno svjesnih pojedinaca u vrhu nekadašnje DAP, odnosno kasnije NSDAP.
    Sa preuzimanjem partije od strane Hitlera, socijalne odredbe programa za njega (a i veći dio partije) postaju samo važan segment izborne taktike.

    Nosioci socijalnih tendencija u partiji braća Štraser, uvijek su nadglasavani, da bi nakon Bamberske partijske konferencije ’26. bili skoro potpuno neutralizovani. Konačan udarac Hitler im zadaje krajem 30-tih kada gasi njihovo glasilo “Berlinske radničke novine”.
    Definitivni obračun sa onima koji su htjeli da nakon osvajanja vlasti nacionalna revolucija dobije svoj socijalni nastavak, desio se u “Noči dugih noževa”.

    Nakon toga tzv. i Hitlerovo ljevičarstvo i ljevičarstvo NSDAP, postaje ono što je bilo i od početka – neubičajeno (za desne partije) izražena osjetljivost za socijalne probleme. Ta osjetljivost vrhunac je doživjela kroz punu zaposlenost, kroz “Deutsche Arbaitsfront”, njegove sestrinske organizacije “Snaga u radosti”, “Ljepota rada” i blještave državne proslave 1. Maja.

    Sa tim Hitler je u potpunosti ispunio ono što je obećao industrijskim magnatima ’32. u svom čuvenom “Dizeldorfskom govoru”. Odklonio je opasnost komunističke revolucije i uspostavljanje, kako je tada rekao “apsolutnog azijatskog carstva”, sa sigurnim radnim mjestima smirio je radnike i stvorio zdravu atmosferu za rast profita.

    Nije teško pratiti liniju koja vodi od VFBR, odnosno od konzervativne reakcije na nju, pa do Hitlera. Treba, naravno izvjesno predznanje i samo malo dobre volje, kao i čitanja onoga što je Hitler napisao ili govorio i vrlo lako se u Hitleru može pronaći npr. uticaj radikalnog antimodernizma volkisch-a, katoličkog socijalizma Centrum-a i konzervativnog nacionalizma i antisemitizma Šenerera, fon Lista, Štajna, Volfa, Lugera, Abela ...

    Za nacizam, kao oblik fašizma vrijedi isto ono što je Musolini rekao definišući sebe, a ujedno i svoju ideologiju:
    Mi fašisti smo uvek izražavali svoju potpunu nezainteresovanost za sve teorije... mi fašisti imali smo hrabrosti da odbacimo sve tradicionalne političke teorije i mi smo i aristokrati i demokrati, i revolucionari i reakcionari, i proleteri i antiproleteri, i pacifisti i antipacifisti. Dovoljno je imati jednu fiksnu tačku: naciju. Ostalo je očigledno....”.


    A za ovo u spojleru prvi put čujem.
    Мешаш фашизам и нацизам, бркаш редослед, не поштујеш хијерархију времена, Хитлер је почео као социјалиста и тиме извукао земљу из првобитне кризе, што је за даљи напредак била потребна већа основа капитала то се више нагињало империјализму и ратовима који су једино решење у том случају. Све се на крају сведе на пљачку других.

    То је написао Ненад Стефановић некадашњи портпарол ДОС-а. Не знам зашто си га спојлерисао кад је релевантније него Хића? Некад чујеш неке ствари па се врло изненадиш, каже, само на 5 страница свог доктората поменуо је Марксово име 37 пута.
    "Velika seoba Slovena" i autohtonost Albanaca na Balkanu su lice i naličje iste "medalje" .

  23. #23
    Poznat
    Učlanjen
    28.12.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.272
    Reputaciona moć
    158

    Podrazumevano Re: Đinđić: Komunizam je bolest

    Citat Original postavio Lesandar Pogledaj poruku
    N


    Đinđić je u publikaciji "Ko je ko" (izdanje iz 1991. godine), naveo da je odbranio doktorsku disertaciju na temu "Problemi utemeljenja kritičke teorije društva". Međutim, u svojoj knjizi "Jesen dijalektike" (objavljenoj 1986. godine), Đinđić navodi da je naziv njegove disertacije "Karl Marks i problemi utemeljenja socijalne kritike".

    Sakrivajući činjenicu da je doktorirao na marksizmu, Đinđić je postupio isto kao kada je sakrio svoju pripadnost terorističkoj organizaciji RAF "Bader-Majnhof", o čemu postoje dokazi u knjizi "Pokrštavanje petokrake", (izdanje 1994. godine), autora Nenada Stefanovića, koji se odnosi na biografije vodećih lidera DOS-a.

    U tim biografijama posebno zanimljiv je ovaj detalj koji se odnosi na aktuelnog srpskog premijera Zorana Đinđića (strana 147): "(Zoran Đinđić) proveo je anarhoidnu mladost na golom asfaltu Novog Beograda. Otac oficir, koji je napustio tradicionalne vrednosti, a nije prihvatio zvanične, komunističke, što znači da je Đinđić bio predodređen za kriminalca ili levog disidenta. Bistar i brzorek završava fakultet pre roka, postaje omiljeni genijalac praksisovaca. Za svoje duhovne mentore uzima profesore Mićunovića i Tadića. Hapšen kao organizator levičarskih grupa. Stipendista kod Habermasa. Član studentskih komuna na Zapadu i poverenik marksističko-terorističke grupe Bader-Majnhof za Jugoslaviju. Krio ih je u Beogradu kad su se prebacivali u Irak".

    http://internetnovineserbske.spaces.live.com/blog/cns!E927C3A9FB9FF104!5653.entry?wa=wsignin1.0&sa=720212734
    Знаш како, тврдити да је Ђинђић хтео да сакрије своју марксистичку прошлост тиме што је прећутао речи "Карл Маркс" у своме докторском раду је у најмању руку врло брзоплето. А тврдња да је "докторирао на марскизму" је и злобна. Докторирао је на филозофији. Нисам срео још никога ко се бави филозофијом, а знам их прилично, ко би то оспоравао, и то без обзира да ли воли или не воли Ђинђића.

    Ненад Стефановић је новинар и фељтониста. Тврдити да се у његовој књизи налазе некакви "докази" такође је врло претерано. И није био "портпарол ДОС"-а, него шеф Информативне службе ДС-а. С тим да је то постао тек много касније, а у време када је ту књигу писао припадао је сасвим другој политичкој опцији, десне оријентације, потпуно различитој од ДС-а и Ђинђића, тако да он није никакав извор који се може сматрати близак Ђинђићу, што сугеришеш у своме посту.
    "Весма бо трудно Славјан от заматорелих мнениј отвратити."

  24. #24
    Lesandar nije na forumu
    An Unexpected Force Which Suddenly Appears and Resolves the Matter
    Elita Lesandar (avatar)
    Učlanjen
    27.08.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    22.528
    Reputaciona moć
    429

    Podrazumevano Re: Đinđić: Komunizam je bolest

    Citat Original postavio Bastiani Pogledaj poruku
    Знаш како, тврдити да је Ђинђић хтео да сакрије своју марксистичку прошлост тиме што је прећутао речи "Карл Маркс" у своме докторском раду је у најмању руку врло брзоплето. А тврдња да је "докторирао на марскизму" је и злобна. Докторирао је на филозофији. Нисам срео још никога ко се бави филозофијом, а знам их прилично, ко би то оспоравао, и то без обзира да ли воли или не воли Ђинђића.

    Ненад Стефановић је новинар и фељтониста. Тврдити да се у његовој књизи налазе некакви "докази" такође је врло претерано. И није био "портпарол ДОС"-а, него шеф Информативне службе ДС-а. С тим да је то постао тек много касније, а у време када је ту књигу писао припадао је сасвим другој политичкој опцији, десне оријентације, потпуно различитој од ДС-а и Ђинђића, тако да он није никакав извор који се може сматрати близак Ђинђићу, што сугеришеш у своме посту.
    Ја не видим никакву брзоплетост у откривању чињенице да је Ђинћић докторирао на марксистичкој филозофији да је у својој књизи дао назив свог доктората, а да га је касније оповргао у другој књизи.
    Đinđić je u publikaciji "Ko je ko" (izdanje iz 1991. godine), naveo da je odbranio doktorsku disertaciju na temu "Problemi utemeljenja kritičke teorije društva". Međutim, u svojoj knjizi "Jesen dijalektike" (objavljenoj 1986. godine), Đinđić navodi da je naziv njegove disertacije "Karl Marks i problemi utemeljenja socijalne kritike".



    Да ли ти видиш неку недоследност у томе или је то "так нормално"?
    Poslednji put ažurirao/la Lesandar : 29.06.2010. u 15:41
    "Velika seoba Slovena" i autohtonost Albanaca na Balkanu su lice i naličje iste "medalje" .

  25. #25
    Iskusan krauterbox (avatar)
    Učlanjen
    14.03.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Novorosijsk
    Poruke
    5.480
    Reputaciona moć
    274

    Podrazumevano Re: Đinđić: Komunizam je bolest

    Citat Original postavio Lesandar Pogledaj poruku
    Мешаш фашизам и нацизам, бркаш редослед, не поштујеш хијерархију времена, Хитлер је почео као социјалиста и тиме извукао земљу из првобитне кризе, што је за даљи напредак била потребна већа основа капитала то се више нагињало империјализму и ратовима који су једино решење у том случају. Све се на крају сведе на пљачку других.
    Znaš šta Lesandre ... 'ajd' se ti zaebvaj sa nekim drugim.

    Idi ti brate bavi se problemom doseljavanja Slovena na Balkan.

    Mene bi bilo stid sa onakvim jadno-amaterskim, paušalnim, lapidarnim i proizvoljnim komentarima oponirati bilo kome ... i još mi onda (kao šlag na tortu) spočitavaš da ja brkam fašizam i nacizam !

    I šta ti majke ti znači "hijararhija vremena"?
    Gdje si to svega ti uzeo?
    То је написао Ненад Стефановић некадашњи портпарол ДОС-а. Не знам зашто си га спојлерисао кад је релевантније него Хића?
    Jaka stvar što je to napisao portparol DOS-a ... i kako te nije sramota da kažeš da je to relevantnije od poluvjekovnog mukotrpnog istraživanja ogromnog broja specijalista - istoričara, politologa, filozofa, sociologa, psihologa ...

    Gdje si ti u stvari završio istoriju ... i jesi li ti uopšte istoričar?
    Некад чујеш неке ствари па се врло изненадиш, каже, само на 5 страница свог доктората поменуо је Марксово име 37 пута.
    Ebmt ti dokaz.
    Ein Gespenst geht um in Europa - das Gespenst ...

Slične teme

  1. Dvougao: Đinđić - Šešelj
    Autor gost 102443 u forumu Politika
    Odgovora: 38
    Poslednja poruka: 09.02.2010., 01:18
  2. Đinđić ili Broz?
    Autor Hygieia u forumu Politika
    Odgovora: 142
    Poslednja poruka: 23.07.2009., 14:45
  3. Šta je još govorio Zoran Đinđić...
    Autor zadovoljni kupac u forumu Politika
    Odgovora: 13
    Poslednja poruka: 08.05.2008., 13:15
  4. Đinđić o Kosovu
    Autor Groucho Marx u forumu Politika
    Odgovora: 35
    Poslednja poruka: 27.02.2008., 17:22
  5. Kennedy & Đinđić?
    Autor fosilvaso u forumu Politika
    Odgovora: 6
    Poslednja poruka: 23.02.2007., 11:45

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •