Sačuvaj me Bože...
Prikazujem rezultate 1 do 6 od 6

Tema: Sačuvaj me Bože...

  1. #1
    Elita dežurno zvocalo (avatar)
    Učlanjen
    24.08.2009.
    Pol
    ženski
    Poruke
    22.211
    Tekstova u blogu
    4
    Reputaciona moć
    254

    Talking Sačuvaj me Bože...

    ...nemačke okupacije i srpske administracije.

    Koliko puta sam pizdela zbog gomile papira koje moram da prikupim radi samo jedne stvari.
    Za svaku sitnicu ti treba gomila bespotrebnih papirčina samo da bi neki ljudi imali šatro nešto da rade....administracija nam je preobima i u većini slučajeva bespotrebna i treba je smanjiti na najveću moguću meru...ova država umesto da se bavi prozvodnjom ona se bavi bespotrebnom administracijom koja je veliki trošak za ovu državu a sve njih mi poreski obveznici plaćamo...i kad mu odeš na šalter on se ponaša bahato, ko da on tebe plaća a ne ti njega....a sve u cilju zbrinjavnja političkih drugova i drugarica,šurnaja i snaja, braće po tetki i sl.....pa dokle bre?!
    Ja sam uvek civilizovana ali me ljudi pogrešno tumače.



  2. #2
    Elita jedite_kod_Joa (avatar)
    Učlanjen
    29.07.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Novi Sad, Vojvodstvo Srpsko - Okupirana Srbija
    Poruke
    19.153
    Reputaciona moć
    268

    Podrazumevano Re: Sačuvaj me Bože...

    Зато често умем да кажем: "Криза је благословена",да растера паразитирање...Међутим,то одржавање система паразитизма има свој смисао који је вишеструк,јер се тиме,између осталог, одржава талог и муљ у друштву,духовна запарложеност у друштву,лако се контролише огроман број људи који је запослен на тим позицијама или се контролишу и они који су у родбинској вези запослених(што је тренутно око милион и по људи на које држава има директан утицај на такав начин),а са друге стране то је "оправдање" за задуживања и стварање немогућих услова за оне који су слободни,јер се на њих ставља бреме отплате дугова и тиме се терају да дођу у позицију да и они зависе од мафије(нпр.напуштање села и бежање у градове).Поред свега, не треба причати како се тиме онемогућава стварање великих и јаких породица и како се одржава "бела куга".

    ПС
    smanjiti na najveću moguću meru
    смањити на најмању могућу меру...
    Poslednji put ažurirao/la jedite_kod_Joa : 24.06.2010. u 13:36

  3. #3
    Aktivan član jacky_2voo (avatar)
    Učlanjen
    04.10.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Kragujevac
    Poruke
    1.214
    Reputaciona moć
    57

    Podrazumevano Re: Sačuvaj me Bože...

    Pa znate za protokol FT1P? Koji je neohodan kranje u svakom poslu kada sve sakupite i dodjete.

    Obicno bude fali ti jedan papir..

  4. #4
    Stara legenda BLAJBI (avatar)
    Učlanjen
    23.04.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    U senci banana....
    Poruke
    85.315
    Tekstova u blogu
    57
    Reputaciona moć
    2449

    Podrazumevano Re: Sačuvaj me Bože...

    Citat Original postavio jedite_kod_Joa Pogledaj poruku
    Зато често умем да кажем: "Криза је благословена"
    "Hej alaj volem kad naidje kriza,
    Sve poskupi, pojeftini pi... !"

    Sta?
    "Dva najbolja prijatelja u zivotu su ti ogledalo i senka: ogledalo te nikada ne laze, a senka nikada ne napusta!"

  5. #5
    Aktivan član diletant (avatar)
    Učlanjen
    24.05.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.219
    Reputaciona moć
    46

    Podrazumevano Re: Sačuvaj me Bože...

    Gde bi se inace zaposlili toliki zasluzni stranacki poslusnici.

  6. #6
    Iskusan Appel (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Appelovac
    Poruke
    5.226
    Tekstova u blogu
    5
    Reputaciona moć
    90

    Podrazumevano Re: Sačuvaj me Bože...

    Evo jednog prikladnog teksta:

    Nemojte da vas mrzi da pročitate.

    07:30 ч

    Субота јутро, будим се по навици. Од свих лоших навика које имам, та је најгора, суботом се пробудим у време за посао. Решим да будем од користи и направим ручак, рецимо гулаш. Гулаш не би био то што јесте да се уместо леба не једу неки резанци, тако решим да одем до "Каленића" и купим ону домаћу тестенину са јајима, ону синусоидну. На Каленићу уобичајена гужва, лоцирам тезгу са тестенином...

    09:00 ч

    - "Добро јутро мајка, пошто су вам ови таласасти резанци?"
    - "Који сине?"
    - "Ево ови ту, баш ти... "
    - "Еееее..."
    - "Па колко су?"
    - "Ееееееее..."
    - "Шта?"
    - "Јел видиш доле ону тезгу с орасима?"
    - "Видим, што?"
    - "Е, тамо да одеш, да пребројиш све ораје, па ћу да ти кажем колко су резанци."
    - "Да бројим орахе?"
    - "Јесте."

    Видим, жена није начисто. Одем до тезге с орасима да се распитам за здравље госпође а и да питам где могу да купим резанце од нормалног провајдера.

    - Добар дан... овај, јел ваша комшиница добро, мислим она горе тамо... послала ме овамо код вас, а само сам хтео да купим резанце.
    - Са јајима а?
    - Па да...
    - Да сам на твом месту момак, ја бих почео да бројим, крени одавде с леве стране где су расути.
    - Молим?
    - Ако хоћеш резанце, мораш да пребројиш орахе, тако је одувек на овој пијаци.

    То је то, у том тренутку сам постао сигуран да се ради о скривеној камери и да је ово мојих пет минута да испаднем будала те да би то ваљало искористити. Рецимо сутра се задесим случајно на неком 18ом рођендану а све припите клинке ме штипкају и вичу "Јао ево га онај ваљкасти са телевизије што је бројо орахе...", то се не сме испустити.

    - "Добро онда, кад је тако, да бројим."
    - "Not so fast kiddo!", рече продавац и шчепа ме за руку, - "Прво мораш да одговориш на питање: које чудовиште је у својој машти створила Meри Шели, лета давне 1816. док се одмарала у вили свог пријатеља и песника Лорда Бајрона у Швајцарској?"

    Ово је најидиотскија скривена камера, мора да је смишљао ћелави Неша што води дечје емисије, али шта је ту је, загризо сам па идем до краја.

    - "Јел може нека помоћ?"
    - "Види оног доле што продаје печурке..."
    - "Ам... Франкенштајн?"
    - "Браво! Ето, сад можеш да бројиш."

    Ако је неко мислио да је бројање ораха забавно - није. После десет минута сам се забринуо јер још нико није пришао и рекао да се насмешим, да је све зајебанција, да узмем своје резанце и одем кући да се посветим иштван-јанош кулинаријама. Ни после двадесет ништа, ни након пола сата... Пребројах све орахе са киселим осмехом и сатом живота мање, бар сам знао да их има тачно хиљадупетстотридесет! Захвалим орахџији и вратим се код бабе.

    10:15 ч

    - "Ево мене опет баба, пребројао сам орахе."
    - "О сине мој, опет ти, па баш си ми вредан данас... и колко их има?"
    - "Има их хиљадупетстотријес! Ајд сад, пошто су резанци."
    - "Ехе, браво браво... е сад, кажи баби, јел то дељиво са девет?"
    - "Баба..."
    - "Јел дељиво са девет сине, а?"
    - "Па ваљда јесте..."
    - "Па срачунај јел јесте, љуби те баба..."
    - "Ево, јесте, дигитрон каже да је то стоседамдесет."
    - "Е па толко су резанци..."
    - "Добро, дај две кесе, ево паре."
    - "Ехе, пиле бабино, па не купују се резанци парама, љуби те баба у око..."
    - "Него чиме?!"
    - "Воли баба да једе коњско месо, да одеш до Ђерма да купиш баби коњске кобасице за 340 динара и добићеш две кесе резанаца."

    Уштинем се, ништа, ту сам. Нисам јутрос наставио да спавам и сањам глупости. Аха! Ово је једна од оних емисија где те прате све време, музу те ко јарца, ал на крају испаднеш цар. Треба да одем до Ђерма, а тамо ми месар намигне и да сома евра или тако нешто, пут на Карибе рецимо. Решим да поједем ***** до краја.

    - "Добро онда, идем ја по кобасице."
    - "Ајде ајде, и немој да журиш ногу да не поломиш, ту ће баба да буде!"

    Ногу да не поломим... То је то, сломи ногу за срећу, нека премија ме чека. Ипак, пешачећи до Ђерма цела прича је од крајње морбидне постала тотално морбидна, шта ја то радим?! Шта би се десило да свратим у бакалницу, пазарим леба и поједем свој гулаш са лебом и кромпир пиреом? Али ајде, има времена за игру судбине...

    11:00 ч

    Месара на Ђерму.

    - "Добар дан, дајте ми коњске кобасице за 340 динара."
    - "Нема комшија, нестало још пре сат времена."
    - "Како бре нестало?"
    - "Брзо то оде... могу да ти оставим за сутра ако оћеш."
    - "Ма нема сутра, где то могу сад да купим?"
    - "Колко ја знам, нигде."
    - "Ма дај, у целом Београду нигде?"
    - "Нигде... додуше..."
    - "Додуше шта?"
    - "Имам ја кући неко коњско месо, ако одеш да ми донесеш мого би да ти оправим кобасице".
    - "А где је то?"
    - "На Цераку."

    Престао сам да размишљам о свему, решио сам да данас све прихватим и видим докле ћу да стигнем. Или ћу доћи до својих резанаца, или загинути, или нешто треће... али мораће да буде ЗНАЧАЈНО!

    - "Може, дај адресу."

    12:00 ч

    Сео сам у кола и запутио се ка Цераку. Пошто већ трећи дан возим на резерви, стао сам на Чукарици да доспем гориво. Кажем младом пумпаџији да наспе обичног дизела за сома динара и одем унутра да платим.

    - "Ево изволите, пумпа број два."
    - "Аха... то је хиљаду динара... али не, не примамо апоене од хиљаду, само од двеста."
    - "Како сад то?!"
    - "Тако фино, на овој пумпи се одувек плаћа само у апоенима од двеста динара, идите на трафику и уситните."

    Спустим се три улице ниже до трафике, љубазно замолим цуру да ми раситни паре.

    - "Да видим дал имам... ево је једна, две... изгледа да ћу имати. А шта ће вам пет по двеста?"
    - "Па да платим гориво, цео дан сам у некој зони сумрака, кажу да не примају ништа сем двестотки..."
    - "А, е па ако је за то онда прво морате да ми покажете саобраћајну."
    - "Вама?!"
    - "Да."
    - "И ја свашта питам... наравно... изволите."
    - "Аха, возачи немачких возила морају да купе и неке дневне новине."
    - "Добро, ево, узећу и "Блиц", јел могу сад да добијем паре и саобраћајну?"
    - "Наравно, изволите, нема разлога за нервозу..."

    Узмем паре, назад на пумпу, платим гориво, наставим ка Цераку.

    13:00 ч

    Дошао пред зграду, вртео се у круг једно пола сата јер сам питао неке клинце за адресу, а они ме послали на супротну страну. После ми нека фина девојка фино објаснила куда да идем и тако сам изашо на прави пут. Тако то обично бива са девојкама, или те изведу на прави пут или останеш да возиш у круг. Месар је реко да му је жена код куће, и да само позвоним на интерфон "Ристић" што сам ја и починио.

    - "Ко је?"
    - "Овај... мене је ваш муж послао по месо."
    - "Кажи лозинку."
    - "Какву сад лозинку?"
    - "Лозинку. Ниси ваљда мислио да ћеш да уђеш без лозинке."
    - "Па није ми ваш муж ништа поменуо."
    - "Е па онда види са њим."
    - "Дајте ми његов телефон."
    - "Прво лозинка, довиђења."

    Шта ћу, назад на Ђерам.

    14:00 ч

    Опет у месари...

    - "Па добро бре, што ми не рече да има лозинка?"
    - "А да, има... пробај са 1234."

    15:00 ч

    Интерфон...

    - "Ту сам опет, јел лозинка јен, два, три, четри?"
    - "Јесте, улази, стан 14, пети спрат."

    Позовем лифт, унутра обавештење да кад уђеш иде само на доле, попнем се пешке, позвоним, упознам се згоспођом и објасним ситуацију. Никакав проблем да узмем месо, али морам да сачекам да се одледи. Предложим да понесем залеђено, па нек се топи успут.

    - "Мораш да седиш овде и гледаш у месо док се не отопи! Или тако, или бежи кући!"

    16:00 ч

    Седим и гледам у месо.

    18:00 ч

    Седим и гледам у месо.

    20:00 ч

    Седим и гледам у месо.

    21:00 ч

    Месо се одледило, љубазно захвалим. Сачекам лифт, унутра обавештење да једном кад уђеш иде само на горе. Сиђем, затекнем казну за паркинг на брисачу јер сам паркирао са зимским гумама. Вратим се у месару.

    22:00 ч

    - "Ево ме коначно..."
    - "Па где си до сад?!"
    - "Седео сам и гледао у месо док се није отопило..."
    - "А то, да, заборавио сам да кажем жени да ти да већ одлеђено. Дај овамо... да видимо... колко си кобасица реко да ти напуним?"
    - "За 340 динара."
    - "Да да, сад ћу ја..."

    00:00 ч

    Са кобасицама у рукама, поново сам на Каленићу, чврсто решен да добијем своје резанце. Пијаца пуста, баба стоји за тезгом и даље, предосећам да је крај близу...

    - "Ево ме баба, ево ме поново са твојим кобасицама..."
    - "То си ти сине, очи бабине... донео баби кобасице..."
    - "Јесте баба, дај сад две кесе резанаца."
    - "Ехе, шалила се баба срећко мој, баба само излаже резанце, не продајеи..."
    - "БАБА!"
    - "Молим?"
    - "Бројао сам орахе, играо се квизова са сељацима и месарима, обнављао таблицу множења, показивао саобраћајну на трафици, возио двеста километара, гледао пет сати у месо док се није отопило, мораћу и некакву казну да платим..."
    - "Добро добро сине... УСПЕО СИ! Ево... освојио си нов биометријски пасош Републике Србије! Љуби те баба..."

Slične teme

  1. O Bože Bože daj mi ferari crveni, biće moj konjić drveni
    Autor Џаст а литл крејзи u forumu Muškarci
    Odgovora: 23
    Poslednja poruka: 28.04.2010., 10:09
  2. Sačuvaj me Bože ženske nervoze.
    Autor Milojko Vasic u forumu Muškarci
    Odgovora: 119
    Poslednja poruka: 25.11.2008., 11:05
  3. "Sačuvaj nas bože gladi, kuge i Hrvata"
    Autor ilkebgd u forumu Politika
    Odgovora: 68
    Poslednja poruka: 06.08.2007., 19:05

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •