VOLJA

Volja je sposobnost čovjeka da mobiliše i upotrebi svoju psihičku energiju u realizaciju nekog svjesno postavljenog cilja, ali i sposobnost da se koče, odlažu ili odbacuju neprihvaćene želje.
Realizacija želje, s jedne strane, i prigušivanje, odlaganje, kočenje i odbacivanje nagonskih pulzija (impulsa), s druge strane - je zapravo aktivnost svesti, što znači da je volja kao psihička funkcija u istorijsko evolucionom smislu i nastala kao osobina svijesti, kao jedna od funkcija svijesti (u praksi se izrazi voljno i svjesno često identifikuju).Zato se o volji u širem smislu može govoriti samo kod vrste homo sapiens.Ovome u prilog govori i definicija volje kao energije koja kontrološe nagone, što, kao što znamo, ne posjeduju životinje - ''volja je napor koji čovjek ulaže da se neki aktuelni nagon kao motiv ostvari ili suzbije.''
Konflikti između motiva ili na nivou želje su osnova mnogih poremećaja voljne aktivnosti.
Da li neostvarene želje utiču na našu volju, a kako utiču na naše ponašanje?
''Gubitak volje'', izraz koji susrećem na svakom koraku - koji je uzrok, kako prevazići, ima li neko da mu se nije dogodilo?

Koliko pravite planove u životu; koliko ih se pridržavate; da li vam se većina planova ostvari?

Jel to ispada da manipulacija zeljama od strane coveka dovodi do lakse manipulacije zeljom nad covekom...

Pitam zato sto je poznato da se zeljom moze razvlaciti covek kao testo, tj da ne postoji visi integritet od zelje , ako postoji zelja...
Zeljom se takodje razvlaci i stvarnost tj vidjenje stvarnosti ili se to mozda negde naziva i svest...

Iz ova dva gore pasusa sledi da razvijanje volje mora ici samo do nekog nivoa zbog nivoa razvijenosti uma, a pod tim podrazumevam znanje, percepciju , razumevanje,predikciju, asocijaciju...
Od tog nivoa nadalje volja postaje tvrdoglavost ili postaje strast (bez spoznaje da je strast)...
Pojacana manipulacija svojim zeljama se oslanja na psihologiku , tj oblikovanje vaseg razmisljanja....pa ce tezinski koeficijenti, tj znacajnosti uticati na dominaciju volje nad umom, samim tim dominaciju zelja i privida nad shvatanjem i razumevanjem....Ovo je osnova tehnika samopouzdanja i tehnike uspeha....uz neizrecene ugradjene odnose iskoriscavanja ili svake prilike ili ljudske alavosti i gluposti...

Cak sta vise , za ljude je uvredljivo da im njihovu iracionalnost dovedes u pitanje, a sami shvataju da im racionalnost nije bas neka u mnogim situacijama...
Moglo bi se reci da zive od zelja, tj od volje koja je reprezent zelja, menadzer istih...
Mala zamena uloga se lako odigra....od menadzera kao upravljaca, gospodara, do menadzera zelja kao sluge istih....

A cesto se koristi bas taj efekat da bi se ubio protivnik....
Izvrsi se destabilizacija polja ispoljenja zelja, novonastala situacija dovodi do sukoba u licnosti zrtve, licnost se akomodira, pri tome stvara izuzetke od svoje psihologike, koji ako duze potraju menjaju psihologiku u parcijalnu , tj rascepkanu....
Nelogicno uslovljavanje je super stvar za razbijanje celog drustva, samo sto se razbijaju vise inteligentni jer se oni vise i oslanjaju na razumevanje okruzenja i uslova za zelje, dok se glupi nalaze u samo jos jednoj situaciji gde ne mogu bas da pohvataju zasto je nesto nesto...
Obrazlozenja ce se u svakom slucaju stvoriti , ali su ili banalna ili na nivou demagogije...sekundarna...

Moguce je toliko rascepkati drustvo da se clanovi drustva nece dosetiti jadu , cak i da ga pred ocima vide...
U takvom drustvu vazi da se prestaje koristiti naprednost i inteligencije i pameti, vec se koriste drskost i lukavost, tj prepreka vise ne postoji u padanju na pamet ideja vec u povezivanju svih delova potrebnih da bi ideja uopste profunkcionisala cak i kad je 99% zavrsena...

Neko kaze da je srpsko drustvo oduvek ovako i zato gde pucaju velike sile prezivljava srbija...
To je logika incidenta, tj slucajnog dogadjaja...a zna se da nema sanse da se uvek skupe i snaga i okolnosti i pojedinacni napori da se ostvari u haoticnom polju zelja i ciljeva ucesnika u procesu...

treba imati cilj i teziti ka njemu, ne treba se predavati. biti uporan i imati volju i zelju da se to i ispuni, na kraju se i dodje do cilja

Pod uticajem vitalnih i socijalnih nagona javlja se potreba da se nešto određeno uradi i tada obično govorimo o želji. Sledeća etapa je namera - nakon analize razloga "za" i "protiv", odnosno nakon borbe motiva donosi se odluka da se želja realizuje. Tek kad pređemo na sam proces realizacije želje možemo govoriti o volji.Npr. kad u glavi imamo cilj da položimo neki ispit govorimo o želji, a kad počnemo da učimo i kada za duži vremenski period mobilišemo svoje psihičke sposobnosti u "realizaciju tog postavljenog cilja", tj.učenja- govorimo o volji. Volja je dakle proces za čiju procjenu je potrebno posmatrati ponašanje jedinke u nešto dužem vremenskom periodu. U tom smislu analizira se uspešnost u izvršavanju konkretnih zadataka, ali i mogućnost osobe u pogledu izbora motiva, planiranja i donošenja odluke, te realizacija iste.
Šira definicija volje podrazumjeva i sposobnost čovjeka da vrši izbor između raznih objektivnih mogućnosti delanja, da vrši odabiranje, ali isto tako i kočenje unutrašnjih podsticaja, naročito onih nagonske i afektivne prirode, koji su socijalno i moralno neprihvatljivi.
Sa energetskog aspekta volja se može definisati i kao energija svesnog Ja koja se ulaže u realizaciju svesne želje i kao energija kojom svest koči, odlaže ili odbacuje neprihvaćene želje. Prema jačini te energije i prema doslednosti kojom se ona usmjerava ka cilju normalni ljudi mogu da se klasifikuju na one sa jačom ili slabijom voljom.
Za voljnu radnju je neophodno postojanje želje, potrebe da se nešto uradi.Želja je rezultat vitalnih i socijalnih nagona (povezanost sa motivima), a odluka da se radnja realizuje je rezultat čovjekove svesti.
Voljni proces ima svoj tok, svoje tri faze kroz koje prolazi: javljanje pobude(pojava motivacije, borba motiva, razmišljanje i odmeravanje i formiranje odluke), zatim donošenje odluke(selekcija i izbor cilja) i planiranje njenog izvršenja i konačno, izvršenje donete odluke. Bez izvršenja nema manifestacije volje (to bi bila samo želja), dakle konačno mjerilo o volji je ponašanje (nema volje bez radnje, akcije).

U poremećaje volje spada slabost volje koja može ići sve do gašenja volje koja se manifestuje gubitkom energije i nesposobnošću za rad. Javlja se kod neurastenije gdje ličnost troši mnogo energije u neuspjelo razrješenje i potiskivanje nesvjesnih konflikata, pa nema dovoljno energije za voljnu aktivnost.Prolazna slabost volje se javlja kod zamora, pospanosti, tjelesne bolesti, alkoholisanosti itd.
Razlikujemo sugestibilnost, kolebljivost volje (ambivalenciju, ambitendenciju), katatone poremećaje, impulsivne radnje, prisilne radnje (kompulzije). Prisilna radnja je zapravo realizovana prisilna misao..

Ako bi psihički život čovjeka didaktički podjelili na deset psihičkih funkcija: opažanje, pažnja, pamćenje, mišljenje, inteligencija, emocije, nagoni, volja,moralnost i svjest na koji način bi povezali ovih deset funkcija; na koje mjesto bi koju stavili i kako bi funkcionisao vaš čovjek?
Volja je po meni jedna od izlaznih funkcija ka djelu, postupcima, no koliko je sastavni dio ostalih psihičkih funkcija čovjeka?

Niče kaže:"Čovjek je volja za moć i ništa osim nje."

Aj malo vise o neurosteniji, i lecenju i osobinama iste...

A imamo i volju bez zelje, prinuda....ili se zelja zove i to kad je prinuda....

Jel stvarno mislis da se prolazna slabost volje javlja kad je covek bolestan, izmoren...
Meni to lici na svesnu odluku....a ne na slabost volje...znaci pre na nameru...
A mislim da je veca sansa za slabost volje kad nije imoren covek, vec ulenjen...

A mozda i sve gresim...meni se ovako cini na prvi pogled...

Tuzni_patak:

Aj malo vise o neurosteniji, i lecenju i osobinama iste...

A imamo i volju bez zelje, prinuda....ili se zelja zove i to kad je prinuda....

Kliknite za proširenje...

Neurastenija - nervni zamor

Ovo oboljenje je bilo poznato i pod nazivom Morbus Bird, po autoru koji ga je opisao. Osnovna karakteristika ovog poremećaja sastoji se iz mnogobrojnih subjektivnih žalbi na psihički i fizički zamor, na opštu psihofizičku iscrpljenost, pri čemu postoji čitav niz subjektivnih tegoba, najčešće u vidu permanentne nesanice ili površnog sna koji ne donosi odmor, (moguća je i hipersomnija), nesposobnost koncentracije pažnje, neefikasno mišljenje, slabost upamćivanja, razdražljivost i mnogobrojnih senzacija vezanih za funkcije raznih organa. Isto tako, većina pacijenata se žali na osjećanje insuficijentnosti na mnogim područjima svakodnevnog života (problem adaptacije, preveliki zahtjevi, permanentni fizički i psihički zamor i poslije minimalnog napora).
Polimorfne somatske tegobe mogu da budu vezane za svaki organ ili sistem: koža (parastezije po koži), senzorni simptomi(šumovi, osjetljivost na svjetlost), algični (glavobolje, osjećaj mišićnih bolova), kardiovaskularni (stezanje u predjelu srca, tahikardija), vegetativni (znojenje, vazomotorna kijavica), respiratorni(kašljucanje, štucanje, poremećaji respiratornog ritma), gastrointestinalni(nadutost u želucu, dispepsija, prolivi, kolike), gennitourinarni(učestalo mokrenje, frigidnost, impotencija, prerana ejakulacija). Često se pacijenti žale na vrtoglavicu, osjećanje opšte nestabilnosti, tenzione glavobolje, a ne retko je prisutna i zabrinutost zbog smanjenja mentalnih i fizičkih sposobnosti uz anhedoniju, anksioznost i blagu depresiju.
Ove tjelesne promjene mogu da predstavljaju dijagnostičku teškoću u diferenciranju sa psihofiziološkim poremećajima. Postojanje uočljivog zamora i malaksalosti govori u prilog neurastenije, a jasna transformacija neurotičnog konflikta u vegetativnu inervaciju (somatizacija) u pravcu psihofizioloških poremećaja.
Klasična psihoanalitička škola smatra da do iscrpljenja organizma kod neurastenije dolazi usled seksualne apstinencije, pretjerane masturbacije, česte polucije, i prekinutog snošaja (coitus interruptus). Verovatnije je da psihički zamor i fizička iscrpljenost, koji dominiraju kliničkom slikom neurastenije, dolazi kao posljedica iscrpljenja organizma usljed trošenja velike količine energije na bezuspješno razrješenje unutrašnjih nesvjesnih neurotičnih konflikata. Otuda i sva terapeutska taktika, pored vitamina i sedativa, treba da bude usmjerena u otkrivanju i razrješenju intrapsihičkog konflikta.

Eto ...
Al meni nije jasno kako da razlikujem, koja je manifestna razlika između sindroma hroničnog umora i neurastenije .... ..čak i kad bi pacijent znao opisati svoje stanje prije pojave ovih simptoma teško bi bilo razlikovati šta je u pitanju ... bilo bi potrebno ono što se zove iscrpna anamneza ...to ja onako razmišljam naglas ....

A da postoji i volja bez želje ... prinuda ...hm ....Recimo kod studiranja..u početku postoji jača želja, vremenom kod svakog slabi ..onda volja preuzima ulogu, volja da se završi započeto .. Da li je ta 'prinuda' ispravna? Riječ prinuda ima negativistički prizvuk ... ali ne mora..sve zavisi od procjene situacije i šta je nabolje uraditi u datom trenutku, situaciji u kojoj se nalazimo...
Koliko je želja istrajna?
Jedna izreka kaže: "Izdržati to je temelj vrline."
Kad je u pitanju neki posao ili porodica, brak nisu li svi kad tad poželjeli drugačiji život...
A gdje li ono piše Pazi šta želiš,možda ti se ostvari želja, snovi ...i kad ne ispadne onako kako smo zamislili Šta onda?
Koliko se zapravo razlikujemo po onome što želimo, a koliko po volji razuma?
Šta sve utiče na formiranje naše želje?
Koliko su želje razuma, volja, istrajnije od drugih želja, nagonsko-emocionalnog tipa recimo?
Kako napraviti kompromis između Neću Id-a i Moraš Superega jer Volja je prvenstveno funkcija Superega, nije li?

Tuzni_patak:

Jel stvarno mislis da se prolazna slabost volje javlja kad je covek bolestan, izmoren...
Meni to lici na svesnu odluku....a ne na slabost volje...znaci pre na nameru...
A mislim da je veca sansa za slabost volje kad nije imoren covek, vec ulenjen...

A mozda i sve gresim...meni se ovako cini na prvi pogled...

Kliknite za proširenje...

Jedno je stvarna bolest, a drugo eto umor kao posljedica konflikta ili umor kao posljedica pretjeranog, dugotrajnog rada - to jesu stanja slabosti volje ...ali da postoji i ona naša nesposobnost odlaganja zadovoljstva, prijemčivost ostvarivanja trenutnih zahtjeva, želja ..ići lakšim putem (ukrštanje moralnosti- pridržavanje normi i volje- realizacija cilja ...)
Ukoliko je cilj nemoralan koja je svrha volje?

Eto meni nije prihvatljivo....jer kod bolesnog ne postoji namera, cak iako postoji buduca zelja, odlozena zelja....ili kod umornog....
Ali kod ulenjenog postoji zelja, postoji i namera, ali je sada namera odlozena....kao da se efekat "odloziti" preneo sa zelje, sto spada u racionalne odluke na namere koje su vec nastale, tj odobrene su od strane razuma...Kao da se stvara alter ego, odvojen od razuma....volja....koji preuzima deo namera-izvrsenje....

Meni se ne svidja ta podela , gde se covek distancira od svojih zelja, one postoje nezavisno , a onda preuzima nameru koja je kao zelja plus razumski prolaz i odobrenje zelje i salje je volji....
Volja takodje ispada da se sastoji iz svesnog i nesvesnog....svesno ignorise nestanak ili nepostojanje zelje, npr kroz prisilno cinjenje radi viseg cilja...generator motivacije nije i generator zelja.
Generator motivacije je izgleda najosetljiviji po pitanju snage, tj malog je kapaciteta....zato ljudi koji su sretni mogu mnogo i voljni su, a oni koji vec trose volju na redovne rutine, ne mogu i nevoljni su...
Frustracije i fobije su izgleda najveci neprijatelj generatora motivacije...
E sad ja ovo ne bih gledao kao sitnicu , niti kao ocigledno , jer mi se cini da je stavka generator motivacije mnogo znacajnija u samoj volji cak i od same volje....i da zavisi od cele psihologicke slike pojedinca, ali kad pominjete volju , ozbiljno razmisljam da li ona spada u psihologiku, dok generator motivacije sasvim sigurno spada...
Da li je to jedno isto ili ne, da li je volja samo slikovito i blize osmisljen proces ne znam...
Ja ne vidim shemu ovako kako je izlozena, jer mi je kod VOLJE ukljucen proces racionalnog, a istovremeno je razdvojena od zelje i odlaganje zelja...
A posmatrajuci nevoljne, vidim da tamo postoji odluka koja koci volju, ali nije racionalna, cak cesto nije ni svesna....npr ono receno o odgovornosti i bezanju od iste, od straha, od asocijacije, ....
Tu jasno postoji zelja kod pojedinca, postoji i namera, ali postoji i odlaganje namere, ne odlaganje zelje, i postoji to sto ovde navedoste kao volja reon....namera, nedostatak voljne motivacije, cvrc...bezvoljnost...
Medjutim ovo motivacija mi se cini kao bukvalno busna kofica, iliti vaga, pa na levi tas motivi, na desni frustracije, strahovi i navike i sta prevagne, bez neke razum ananlize...

Ali ljudima lepse zvuci da im se volja prikazuje kao celokupni zaokruzen proces i da se velica onaj napor prelamanja, koji mnogo lici na angazman generatora motivacije da radi punom snagom, a svi zovu smogao snage i pobedio voljom...
Malo je klackavo...i ono i ovo moje...razmontiranje...ono idealizovano , a ovo kontrasenje onom....ne pije vodu ni jedno...

Motivi i jesu ključni u 'aktiviranju' volje ..mobilizaciji snaga ...
Ali koji motivi ..najpostojaniji su motivi koji proizilaze iz nagona: nagon za ishranom, nagon za življenjem, seksualni nagon, roditeljski nagon - to su vitalni nagoni
socijalni nagoni - nagon čopora, nagon za igrom, nagon za takmičenjem, altruistički nagon, motiv radoznalosti i saznanja kao peti socijalni nagon..
Vitalni nagoni su najpostojaniji motivi ...nema tu mnogo mudrolije - aktiviraj svoju volju prvo da obezbediš sebi mogućnost da se prehraniš, da živiš,a zatim da osnuješ porodicu ... obrnuto je duži, komplikovaniji, da li time i teži put?
Socijalni nagoni ..moraju se zadovoljiti ..ali i kontrolisati jer 'Ja bih da se igram' ..'razonodim' uče nas još od prvog razreda postoji vrijeme za to ...
Radoznalost ... mnogo započeo..kako ide ona priča o Gaši..sjetih se sad ...
Generator motiva koliko sam ja shvatila, liči mi baš na to ...ili smatraš da volju treba hraniti, pokretati i nasuprot 'prinude' postavljaš 'generator motivacije' ...?
Našem sistemu školovanja bi definitivno trebao takav 'generator motivacije' ...
Znala sam neku djecu koja se privremeno živjela u Španiji i majka im priča da su obožavali ići u školu; sve se učilo tamo, uz igru ..ne znam tačno ni ja - ali bi definitivno trebalo prekopirati taj sistem jer kad su djeca došla ovamo u školu nestao je osmjeh sa njihovog lica prilikom odlaska na nastavu..'prinuda' , dosada ..tako su opisivali naš sistem obrazovanja ....
A ova rečenica:

"...ljudi koji su sretni mogu mnogo i voljni su, a oni koji vec trose volju na redovne rutine, ne mogu i nevoljni su..."

Zanimljivo je kako mnogo mogu neki ljudi, pa kad je i rutina u pitanju i onda dođe ono sretni su ili 'mirni' ili udobno žive ... možda sad govorim o manjini ....
Posmatrati volju kao disciplinu..naredbu razuma ili kao nešto što treba njegovati, motivisati iznova i iznova čovjeka da bi održao tu volju ... Koliko taktika može značiti za cjelkupni čovjekov život .... a samo je razlika u pristupu u pitanju ..ili kvalitet volje ?
Koliko društvo utiče na kvalitet naše volje?
Genetska predispozicija ..uloga sredine ...akutni stres ..Čija će volja izdržati? ...

Tuzni_patak:

Aj malo vise o neurosteniji, i lecenju i osobinama iste...

A imamo i volju bez zelje, prinuda....ili se zelja zove i to kad je prinuda....

Kliknite za proširenje...

Ja imam volje za mnogo čega, ali više nemam snage nizašta. Snagom volje ustajem svako jutro iz kreveta, tuširam se, obavljam sve što moram i što ne mogu izbeći, ali bez ikakvog entuzijazma, sve mi je kao nametnuto, sve mi liči na već viđeno, sve otaljavam sa pola snage, i imam utisak da je sve uzalud.
I sutra će biti novi dan, sunce će sijati ili neće, biću gladna i ješću, odradiću sve što treba, volje imam, ali sve manje snage, jer mi se sve čini uzaludno tako da i volja polako ali sigurno slabi.

Taktika je ono sto ja zovem mentalna higijena...
Disciplina je samo prebacivanje sa namere na nagon, i to razumski pokusaj toga...navika je podsvesni pokusaj istog...

Ja tvrdim da je ovo kljuc za lecenje psiholoskih bolesnika i to teskih , kao sto je shizo 2/3 oblika...
To se cak i koristi u nekim zemljama u terapijama lecenja, ali ovde ni za psihoterapiju nisu culi....salim se, ali nije ni daleko od istine...
Priznajem da su oni koji su pod dijagnozom shizo, totalno razliciti ali im je u osnovi nepostojanje sistema psiholoskog ciscenja sopstvene psihe....ili je to osnova poremecaja...
A za razliku od ostalih , ja vidim da se ponasanjem i ucenjem tehnika mogu dovesti do gubitka uzroka svojih problema, a samim tim do izlecenja iako funkcionalno to kao nije moguce...
Npr oni ne vide potrebu izgradjivanja sistema selekcije niti potrebu izgradjivanja discipline i "volje", a sami boluju od deformisane psihologike...dok im nagoni znaju biti ocuvani...ako je inteligencija ocuvana, to moze biti dobar osnov za izgradnju nagonskog bica...

Mnogi se bune kad kazem da kad imas poremecenu psihologiku (a shizo to imaju fobijama i racionalizacijama i projekcijama) izgradi sebe kao nagonsko bice...u smislu da je steta razumsko bice izgradjivati kao nagonsko...ja tu ne vidim stetu....jer postajuci nagonsko covek postaje srecan....gubi inhibicije, a koliko ja vidim dobija i neke mini motivacije...
Veliki deo problema je seksualni nagon, bar kod shizoa to vidim kao veliki problem...narocito kod inteligentnih...ali kazem to je sve lose postavljen sistem tezinskih koeficijenata, shema odlucivanja...iliti lose izgradjen sistem samokorekcije, samoizgradjivanja, samokontrole sopstvene psihe.

U jednom od virtuelnih eksperimenata je doslo do jedne cudne pojave...
Po tom eksperimentu ispada da je nedostatak volje proizvod prioriteta...
Pri cemu su ovi prioriteti mozda neprihvatljivi i neshvatljivi, a mozda i posledica internih psiholoskih efekata, ono o odlaganju zadovoljstva....
Vrlo cudno, ispada da volja kao separator razumskog od izvrsnog predstavlja kolaboracionistu internih frustracija, tj psihologika razuma i psihologika duse se razgovaraju preko volje...ako ne mogu ovako...
Ili se svadjaju preko volje....

Kad kazem psihologika obicno ubrajam sve, i logiku razuma i psihu duse....ali to ne oslikava ili ne cini vidljivim sukobe kad ne postoji postena komunikacija izmedju razuma i duse...a verujte u 99% ne postoji...
Ja stvarno ne znam zasto je to tako....mislim ja ne tvrdim da persona publica jeste isto sto i presona privata...tj, ako je tudji pritisak veliki, onda nek se osoba lazno predstavlja u publikumu....zato nek sluzi persona publica....
Ali zasto zavarava sebe....zbog svog morala, to je apsurd....

To je kao da secete sebi noge, zato sto ne trcite brze od karla luisa....jer ste besni na noge...

Tako da moral vidim kao uzrok intrapersonalnih smetnji (intra unutar, inter izmedju)....
Ljudi koji nisu previse lucidni, mudri, ili hrabri, nece oboriti moral koji im suflira ono sto rece tg danijela roditelj ili vaspitac...vec ce sami sebe lazno predstavljati sebi kao uskladjene...

Meni je to apsurd, ali to vecina radi...
Ja sam sebi kazem, faco znas ti da budes ovo ili ono , ovde si nedosledan, ovde lazes, ovde si slabic, ovde si bas totalno slab....
Ali to ne iznosim u javnost, a i da iznesem, precicu samo na damage control....ako je bas bitno...
A ako nije, jos cu pustiti da glasine rade posao....
Zato sam ja izgleda amoralan....nisam nemoralan, zato sto ne negiram i ne rusim tudje morale...niti opsti moral , kad god mogu...
Ispada da amoralnost znaci jacinu i snagu intrapersonalne licnosti u osobi...
Moze da znaci i sebicnost....tu takodje imate nesto sto lici na amoralnost, tj to je skup moralnosti i nemoralnosti...a to daje sliku kao i amoralnost....ali samo daje zato sto danas retko ko razlikuje bukvu od onog sto je nacrtano na bukvi...(hajde da budem fin, manifestaciju od sustine, simptome od uzroka)...

Ovo je samo jedan delic gde se pokazuje uticaj moralnih normi, tj sukob morala sa licnim moralnim normaitivma...cak i sukob licnih moralnih normativa sa sustinom i osobinama i sposobnostima osobe...
Koliki je tacno uticaj morala na volju, drustvenog statusa na volju, jer moral ima veze sa prihvacenoscu i sa statusom...bar kod onih nizih nivoa...to je zanimljivo i mogu reci za mene neocekivano pitanje...
Ali eto jedan virtuelni eksperiment dade otvaranje ovog aspekta na stvar volje...

tgdanijela:

Koliko pravite planove u životu; koliko ih se pridržavate; da li vam se većina planova ostvari?

Kliknite za proširenje...

Pravim planove, mesecne, godisnje, petogodisnje,, prilagodjavam ih aktuelnim promenama, takodje. Dobra vecina mi se ostvaruje, ali mislim da je razlog u poznavanju sopstvenih ogranicenja i prilicnoj dozi realnosti.

Koliki je tacno uticaj morala na volju...ili Ukoliko je cilj nemoralan koja je svrha volje?

Ako uzmemo definiciju volje iz uvodnog posta, ako uzmemo da svjesno kočimo, odbacujemo, neprihvaćene želje, ..a želje koje odbacujemo najčešće se ne podudaraju sa željom koju smo izabrali u saglasnosti sa našom normom da ju težimo ostvariti ...
Ukoliko odlučimo slediti želju van naših normi mišljenja i ponašanja ili gubimo na volji ili moramo mijenjati norme ..
Kako se javlja želja koja se ne podudara sa našom tadašnjom normom, dotadašnjom normom ...?
Svaka promjena ne nastaje naglo ...sumacija uticaja, interakcija dovodi do promjene...
Koliko promjena ili prilagodba normi može da istrpi naša volja?
I čemu to vodi ...čemu sve može da vodi, možda je bolje pitanje...
Zato su vaspitne norme toliko važne i oblikuju, okamenjuju ...ako to ne rade moral i volja će biti u službi želja ....

tgdanijela:

Volja je sposobnost čovjeka da mobiliše i upotrebi svoju psihičku energiju u realizaciju nekog svjesno postavljenog cilja, ali i sposobnost da se koče, odlažu ili odbacuju neprihvaćene želje.
Realizacija želje, s jedne strane, i prigušivanje, odlaganje, kočenje i odbacivanje nagonskih pulzija (impulsa), s druge strane - je zapravo aktivnost svesti, što znači da je volja kao psihička funkcija u istorijsko evolucionom smislu i nastala kao osobina svijesti, kao jedna od funkcija svijesti (u praksi se izrazi voljno i svjesno često identifikuju).Zato se o volji u širem smislu može govoriti samo kod vrste homo sapiens.Ovome u prilog govori i definicija volje kao energije koja kontrološe nagone, što, kao što znamo, ne posjeduju životinje - ''volja je napor koji čovjek ulaže da se neki aktuelni nagon kao motiv ostvari ili suzbije.''
Konflikti između motiva ili na nivou želje su osnova mnogih poremećaja voljne aktivnosti.
Da li neostvarene želje utiču na našu volju, a kako utiču na naše ponašanje?
''Gubitak volje'', izraz koji susrećem na svakom koraku - koji je uzrok, kako prevazići, ima li neko da mu se nije dogodilo?

Kliknite za proširenje...

U društvu imamo masovnu pojavu "gubitka volje".I to je veliki problem. Kako "podići" volju u ljudima? KAko im zamjeriti kad nam je ovako kako nam je?
Ali, ako svi izgubimo volju da nešto ČINIMO, zar se to zove život?
Toliki ljudi "preživljvaju"...zaboravljajući da smo ovdje tako kratko...

Postoji apatija a postoji i sebicna nedrustvenost....
Apatija je kad je volja povezana sa zeljama ispunjenja, tj kad se osoba kroz te zelje ispunjava.
Drustveni gubitak volje je dobar prikaz kako se tumaci rec volja...
Jer dobre zelje postoje kod vecine, ali ako se medijski, vlastodrzacki i preko neke prisile uspe da racionalno suzbije zelja, dobijamo volju koja suzbija zelju...
E sad , ako su zelje vezane za zelje ispunjenja, onda imamo apatiju, tj izopstenje...
Ako su zelje ocekivanja, onda imamo razocaranje i imamo nezainteresovanost...
Ako su zelje altruizma , onda imamo nastanak sitne mrznje, naizgled malo sasavo, ali tako je...altruista se uglavnom ne okrece ka gonicu robova, nego ka svom naredniku....

Zene su animalne i one ce uvek staviti konformno , zatim licni prosperitet , zatim prezivljavanje pa tek onda neke druge zelje kao motiv za volju...
To ima veze sa temom moral, iako ce vecina zena to negirati...
To uprostava stvar, bar sto se tice socijalne, ili drustvene volje...
U teskim vremenima , volja ce vise pasti muskarcima nego zenama...
Zena ce kao osoba cije su zelje okrenute animalnom (bioloskom ) imati drustvenu volju vrlo brzo prilagodjenu , sto ukazuje na to da i u lepim vremenima ta ista drustvena volja nije mnogo okrenuta zrtvi vec sitnoj pomoci i kooperaciji...vecinski gledano tako je...

Zene parcijalno gledaju na stvari....
Zato ce masovno velicati upravo posledicu da su drustveno voljno stabilnije u teskim vremenima, ne shvatajuci da je to upravo prikaz njihove animalnosti i sebicnosti...koju ce u istom trenutku negirati...po onoj staroj,ko ne prizna, nije kriv...

Moguce je raznim metodama uticati na "razum volje" ali po onom predpostavljenom modelu zelje, razum, volja, (razum volje + iracinalno)...
Konkretno u Srbiji se namerno islo na destrukciju drustvene volje, jer je to bio idealan nacin za destrukciju socijalistickog nacina razmisljanja i standarda i u zivotnom i u moralnom polju , a sto kapitalizam nema sanse da ponudi ni pod razno...
Da bi sjahivanje sa konja na magarca bilo pozeljno , izgledalo super i bilo odobravano , mora se jedno vreme ici bos po kamenju...E u tom smislu su odigrale ulogu i ostale destabilizacije, takodje namerno odradjene...i vojske (imala je ogroman uticaj na drustvenu volju)...ekonomije....morala.....sigurnosti....bezbednosti....

Kad se dodje do perioda drustvenog kvanta, otprilike 12 godina..., onda se vrsi sledeca etapa.
A zatim sledeca i sledeca...
Ni ukljucivanje religije u drustvenu volju nije slucajno , vec na zalost ne u smislu religioznog uzdizanja ovog naroda, vec u smislu religioznog ponizavanja ovog naroda, tj ponizavanja kroz podanost religiji...
Moze se reci religija je opijum za narod, to nije socijalisticka izreka vec kapitalisticka...
Ne postoji ni jedan politicki kurs , univerzitet koji vam nece naglasiti znacaj kanalisanja religioznosti u kontrolisanju masa...pa smesno je , ali i 99% igrica koristi templ, cathedral , church kao elemente smirivanja nezadovoljstva usled poreza i ratova , tiranije, ili nekog drugog nezeljenog dogadjaja..

Ovo je vise politicka analiza drustvene volje, ali ne zaboravite to i jeste politicka stvar i politicki manipulasana kategorija UVEK....

Cak vam mogu reci da napredak u kapitalizmu ma kakav bio ne ide po idejama, vec po kanalu korisnosti za vladajucu elitu....Sta to znaci, to znaci da , iako vama padne na pamet izuzetno dobar plan kako poboljsati zivotne uslove, pojeftiniti zdravstvo a poboljsati ga ,infrastrukturu, odbranu , ili sta god....to nece proci ako na putu ostvarivanja tog plana ne stoji bar neka firma medjasica nekoga iz bliskih krugova vlasti....
To cak nije lobiranje, vec tiha selekcija prolaznosti...

One kapitalisticke zemlje koje mogu donekle da se izbore sa tim, a ja znam samo svedsku , ne norvesku da je uspela u tome, one drasticno brze i kapitalisticki cudno napreduju...

Cudno je , ali i narod sam , ima slicnu logiku....tj nece proci pametan predlog, vec predlog od onog ko im se ucini sklon cinjenju dobitka njima samima...ne sebicno cisto, vec da se "razumeju"
To cak nije ni racionalno , vrlo cesto svesno jedno prica, a nesvesno vuce ka sopstvenom prstici mentalitetu...

tgdanijela:

Koliko pravite planove u životu; koliko ih se pridržavate; da li vam se većina planova ostvari?

Kliknite za proširenje...

Ne pravim unapred trogodisnje planove, ili ne pravim vrhunske ideje koje pokusavam da realizujem svim silama, samo majstorisem sa onim sta mi se dodeli u trenutku, pa ako se desi nesto dobro - odlicno, ako ne moje je bilo da dam sve od sebe, sto sam uvek i cinila.

Desava mi se u poslednje vreme da pokusavam da tajmingujem stvari, i ne plasim se neke generalne promene da to i ucinim jer mislim da mi ne bi skodilo, samo se bojim da se ne snadjem pa posumnjam u svoju fleksibilnost i mogucnost adaptacije svim nacinima zivota.

gospodarica:

treba imati cilj i teziti ka njemu, ne treba se predavati. biti uporan i imati volju i zelju da se to i ispuni, na kraju se i dodje do cilja

Kliknite za proširenje...

Мислим да је ово суштина и да је добар рецепт.

Волео бих да неко од вас који сте стручни покуша да објасни или бар каже има ли везе утицај оптимизма на вољу појединца ка постављању циљева и остваривање циљева.

tgdanijela:

Koliko pravite planove u životu; koliko ih se pridržavate; da li vam se većina planova ostvari?

Kliknite za proširenje...

Планове које заједнички правимо моја жена и ја углавном се сви и остваре. Не правимо пуно таквих планова, на месечном нивоу 5 до 10. Остваривање тих планова је ретко кад пре замишљеног рока.
Што се тиче мојих личних планова отприлике 40% се не оствари а они који се остваре су доста након замишљеног рока јер увек дајем предност породичном животу, породичним обавезама и породичним плановима.
Увек се максимално трудимо да се придржавамо наших планова.

tgdanijela:

Ako bi psihički život čovjeka didaktički podjelili na deset psihičkih funkcija: opažanje, pažnja, pamćenje, mišljenje, inteligencija, emocije, nagoni, volja,moralnost i svjest na koji način bi povezali ovih deset funkcija; na koje mjesto bi koju stavili i kako bi funkcionisao vaš čovjek?

Kliknite za proširenje...

1.
.. volja ..

2.
.. intuicija .. (.. izostavila si je ..)
.. vezana je za osećaje ..
4.
.. inteligencija .. (.. ne radi bez pamćenja i mišljenja .. i ispravnog opažanja ..)
5.
.. pažnja ..
6.
.. osećaj za ispravno .. (.. koji ne nazivam moralom .. moral je društvena konvencija ..)
.. svest nekako prožima sve to ..

tgdanijela:

Volja je po meni jedna od izlaznih funkcija ka djelu, postupcima, no koliko je sastavni dio ostalih psihičkih funkcija čovjeka?
Niče kaže:"Čovjek je volja za moć i ništa osim nje."

Kliknite za proširenje...

.. mislim da oziman dobro razmatra volju ..

Volja je po meni jedna od izlaznih funkcija ka djelu, postupcima, no koliko je sastavni dio ostalih psihičkih funkcija čovjeka?
Niče kaže:"Čovjek je volja za moć i ništa osim nje."

Nice je tu omasio, jer to nije tacno, ali je 99,99% tacno....
To nikad ne znas kod izjava filozofa, da li smatraju matematicki ili statisticki model i sistem...
Jer matematicki ima veze i to 0,00000001, a za statisticki i drustveni model,i nema...

Čovjek je volja za moć i ništa osim nje .....
Postoji li stanje pretjerane volje..? Kažu da postoji stanje previše želja, nerealne, neostvarive želje koje prati volja ..ali ona je jedna u jednom trenutku ...
Kažu kad si na vrhuncu, nisi daleko od propasti ...
Poznavala sam jednog čovjeka, doduše kad je već obolio od multiple skleroze..bio je direktor škole, valjda iz neke ugledne porodice i rekao je da mora to što mu se dešava da je kazna za sve ono što je uradio kad se osjećao izuzetno moćnim ...
Devijacija volje kad čovjek osjeti uspjeh, kad zgrabi moć ..
Da li je moć sama po sebi nemoralna ..i ne postoji li neki obrnuto srazmjerni odnos, ne bi li morao postojati kada su u pitanju volja i moć ..kada čovjek dobije moć ne bi li trebao raditi samo ono što mora i nikako drugačije ne može uraditi ...
Koliko su ljudske želje i volja štetni a da toga ni sami nisu svjesni..?
Dolazimo do sledećih ljudskih funkcija - mišljenje i inteligencija..
Odnos volje, mišljenja (logično zaključivanje) i inteligencije (kvalitet mišljenja)
Koji stepen inteligencije i mišljenja je potreban da im volja služi ... 'apsolutna' kontrola - umjeće života ..ili ne..