Testovi ukazuju da je mačji noćni vid superiorniji od čovekovog, a dnevni lošiji. Mačke, kao i psi, poseduju tapetum lucidum koji odbija dodatnu svetlost u mrežnjaču. Dok ovo povećava sposobnost vida pri slaboj svetlosti, s druge strane umanjuje oštrinu vida pri obilnoj svetlosti. Kada je svetlost veoma jaka, dužica oka se skuplja preko oka u obliku proreza, smanjujući količinu svetlosti koja pada na mrežnjaču. Tapetum i ostali mehanizmi mački daju minimum na pragu osetljivosti na svetlost, čak sedam puta manju od one kod čoveka. Varijacije u boji mačjeg oka na fotografijama u velikoj meri zavise od međusobnog uticaja blica i tapetuma.
Mačke u proseku imaju vidno polje od 200°, naspram čovekovih 180°, sa binokularnim poljem (koje preklapa slike oba oka) užim od čovekovog. Kao i kod većine predatora, njihove oči su isturene napred, što im daje dubinu percepcije, po cenu vidnog polja. Vidno polje veoma zavisi od položaja očiju, ali takođe može biti povezano i sa građom oka. Umesto dela oka pod nazivom fovea koje ljudima daje oštrinu centralnog vida, mačke poseduju centralnu vezu poznatiju kao vizuelna linija. Mačke razlikuju boje, ali ne i slične nijanse.
Zamislis samo!
