Jacob
Buduća legenda
- Poruka
- 49.567
Hrvatima golove dajemo leđima -
Kada su hrvatski košarkaši po naredbi iz Zagreba sišli sa gubitničkog postolja namenjenog trećeplasiranoj ekipi na Evropskom prvenstvu 1995. u Atini, nisu znali da su tim potezom uvukli u nacionalni sportski gen strašan igrački kompleks koji je vidljiv u svim sportovima.
Pobede sportista nad sportašima tokom devedesetih bile su jedina hrana nacionalno poraženim Srbima. A posle smirivanja nacionalnih tenzija ostao je samo strah u kostima Hrvata, koji u gotovo svim sportovima sebi dozvoljavaju da izgube „dobijene utakmice".
Najznačajnija epizoda u seriji pobeda u kojima se polako stvarao taj kompleks je čuvena utakmica u kvalifikacijama za Euro 2000. Fudbaleri SR Jugoslavije, predvođeni već pomalo izlapelim Vujadinom Boškovim, u nepovezanoj igri nasred „Maksimira" dali su dva gola leđima i izbacili bivšu braću iz daljeg takmičenja. Da ne govorimo o čuvenoj trojci Saše Đorđevića na prvenstvu u Španiji 1997. Ali, i čuvena utakmica vaterpolo finala u Kranju, kada su njihovi vaterpolisti pomognuti ratobornim HVO navijačima imali gotovu pobedu. Ali, dok je tadašnji ministar vojni Boris Tadić pesnicama rešavao stvar na tribinama, Šapić i drugovi su u bazenu stigli i prestigli četiri gola razlike. Čak i u rukometu, gde su Hrvati nesumnjivo svetska sila za nas, pobedili su nas jednom i to u „egal završnici".
Koliko je kompleks od Srba postao urođen u „lijepoj njihovoj", najbolje može da se vidi ako se na „Jutjubu" ukuca „Srbija Hrvatska". Može se pronaći serija klipova utakmica mlađih kategorija u kojoj Srbija pobeđuje. Pogotkom u poslednjoj sekundi, baš kao što je Kecman nedavno utišao zagrebačku „Arenu".
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/...e:+Sve+srpske+pobede+i+svi+srpski+porazi.html
Kada su hrvatski košarkaši po naredbi iz Zagreba sišli sa gubitničkog postolja namenjenog trećeplasiranoj ekipi na Evropskom prvenstvu 1995. u Atini, nisu znali da su tim potezom uvukli u nacionalni sportski gen strašan igrački kompleks koji je vidljiv u svim sportovima.
Pobede sportista nad sportašima tokom devedesetih bile su jedina hrana nacionalno poraženim Srbima. A posle smirivanja nacionalnih tenzija ostao je samo strah u kostima Hrvata, koji u gotovo svim sportovima sebi dozvoljavaju da izgube „dobijene utakmice".
Najznačajnija epizoda u seriji pobeda u kojima se polako stvarao taj kompleks je čuvena utakmica u kvalifikacijama za Euro 2000. Fudbaleri SR Jugoslavije, predvođeni već pomalo izlapelim Vujadinom Boškovim, u nepovezanoj igri nasred „Maksimira" dali su dva gola leđima i izbacili bivšu braću iz daljeg takmičenja. Da ne govorimo o čuvenoj trojci Saše Đorđevića na prvenstvu u Španiji 1997. Ali, i čuvena utakmica vaterpolo finala u Kranju, kada su njihovi vaterpolisti pomognuti ratobornim HVO navijačima imali gotovu pobedu. Ali, dok je tadašnji ministar vojni Boris Tadić pesnicama rešavao stvar na tribinama, Šapić i drugovi su u bazenu stigli i prestigli četiri gola razlike. Čak i u rukometu, gde su Hrvati nesumnjivo svetska sila za nas, pobedili su nas jednom i to u „egal završnici".
Koliko je kompleks od Srba postao urođen u „lijepoj njihovoj", najbolje može da se vidi ako se na „Jutjubu" ukuca „Srbija Hrvatska". Može se pronaći serija klipova utakmica mlađih kategorija u kojoj Srbija pobeđuje. Pogotkom u poslednjoj sekundi, baš kao što je Kecman nedavno utišao zagrebačku „Arenu".
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/...e:+Sve+srpske+pobede+i+svi+srpski+porazi.html
