- Poruka
- 9.445
Srbi i Romi: Jabuka razdora
Piše Nataša Jovanović
Kako je revolt građana sela Jabuka nastao posle ubistva mladića srpske nacionalnosti medijski upakovan kao mržnja na rasnoj osnovi?
…Nekada sam bio Ciganin, a sada sam Rom, kakva divna promena u životu mom!
Brana Crnčević
U pančevačkom selu Jabuka kada je izvesni Rom pod nadimkom Zver izmasakrirao sedamnaestogodišnjeg mladića srpske nacionalnosti, meštani koji su organizovali protest, našli su se opasani sa više naoružanih ustavobranitelja, od žandarmerije do svih drugih policija, kao da je na pomolu obračun između plemena Huti i Tutsi. Okupljanje ispred seoske škole praćeno kamenovanjem romskih kuća, policija, Pančevačka uprava i sami Romi označili su kao širenje rasne i nacionalne mržnje. Bes građana sela Jabuka, prema postojećem zakonu, otišao je predaleko. Gradonačelnica Pančeva i državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava dogovorili su se da uslede programi čiji je cilj razvijanje međunacionalne tolerancije, Marko Karadžić zatražio je da se pod hitno objavi lista uhapšenih organizatora protesta, meštani su nazvani kriminalcima, rasistima i fašistima koji napadaju nedužne građane Srbije. Najtoplije pozdravljen je gest dostave hrane i medicinske pomoći Romima koji iz straha ne izlaze iz kuća, za razliku od razularenih Srba koji zbog jednog ubistva mitinguju ispred seoske škole, a da pri tome ne znaju ništa o osnovnim načelima demokratskog altruizma.
U OČI SA BEZNAĐEM
Kako god, ali da se kojim slučajem nije desio „napad“ na građane Srbije romske nacionalnosti u Jabuci verovatno je da razne NVO i njeni glasnogovornici iz državnih i lokalnih samouprava nikada ne bi pogledali u lice beznađa (kako se izjasnio Karadžić) koje je zadesilo Srbiju. U celom ovom zamešateljstvu niko od predstavnika romske zajednice nije spomenuo eventualnu mržnju prema Srbima srpske nacionalnosti izrečene ubistvom sedamnaestogodišnjaka, niko nije uputio izvinjenje većini zbog krađe spomenika dečaka na Čukur-česmi koji je podignut kao sećanje na događaj kada je jedan turski vojnik ubio srpskog šegrta Savu Petrovića, niko nije rekao da je u Srbiji izbegnut „slovenački metod“ koji je posle jednog incidenta od strane Roma rezultirao oštrim merama ove članice EU.
KAD PRED KUĆOM MEČKA ZAIGRA
Čini se da je „romsko pitanje“ postalo ozbiljan teret Srbiji, tek kad su zemlje članice EU počele da finansiraju „projekte“ NVO sektora ali i državnih institucija, sa ciljem socijalizacije i adaptacije Roma u srpsko društvo. Decenijama ranije, u vreme socijalističke Jugoslavije, to pitanje je bilo rešeno u duhu ravnopravnosti naroda i narodnosti ondašnje države. Sadašnja vlast u Srbiji na žalost trpi nezapamćene pritiske da ponovo rešava „romsko pitanje“ pa se u tu hajku uključila i (ne)slavna organizacija „Amnesti internešnel“, globalna narikača nad sudbinom svih i svakoga, a po potrebi javnih i tajnih svetskih vlada. Zasmetao im je način na koji su iseljeni Romi, protivpravno nastanjeni ispod beogradske „Gazele“. U međuvremenu, Srbija je formirala i Nacionalne savete, čime su i Romi dobili ravnopravni status sa ostalim manjinama, ali to očigledno nije dovoljno hajkačima iz Brisela. Da je to tako svedoči i činjenica da su samo poreski obveznici grada Beograda platili raseljenim Romima smeštaj, uslove za ličnu higijenu, struju, grejanje, školovanje 60 odsto njihove dece… Ali, kako je ovde reč o histeričnom uterivanju „romske problematike“, smeštene u ravan izručenja ratnih zločinaca, prilike govore da će Romi dobiti u Srbiji status nedodirljive svete krave, o čemu govori i događaj u selu Jabuka kod Pančeva. Ovaj slučaj će tek dobiti na snazi kad takozvana romska zajednica u Srbiji izađe sa saopštenjem o kamenovanju njihovih staništa. Oglasiće se i Helsinški odbor za ljudska prava i srodne joj organizacije. Ali, niko, baš niko iz konfederacije „Milosrdnog anđela“ ne želi da mu pred kućom takva mečka zaigra. Posebno ne, ako je vodi Rom. A, Srbija je upravo ta, koja je, za razliku od pomenutih zemalja, ogrezlih u hipokriziji, običajno, pravno i na sve druge načine, uvek štitila verske i nacionalne manjine. Tu i takvu istinu ne može ugroziti ni jedan incidenat.
Коментар читаоца:
Ovo je veoma težak i jako bolan period za građane mesta Jabuka…
Pre svega zbog jednog mladog života koji je ugašen, ali i zbog kapi koja je prelila u moru štete koju romi na više načina, svakodnevno ziteljima ovog sela nanose. S jedne strane imamo rome, koji su s obzirom na nedela koja svakodnevno vrše nad nedužnim ljudima i njihovom imovinom, izuzetno dobro prihvaćeni u Jabuci, i s druge strane „vlast“ koja je uvek i bezuslovno u ovakvim situacijama „na njihovoj strani“, prvenstveno na osnovu toga što se oni ovde ili bilo gde u Srbiji vode kao „manjina“. Oseća se veliki teret u vazduhu kada, ne samo građanin ovog malog mesta, već i bilo koji građanin srpske nacionalnosti ima daleko manja prava od bilo koje manjine koja živi u Srbiji, odnosno – ima pravo da ćuti. Vrlo je neprijatan i nezdrav osećaj koji se širi ljudskom svešću našeg naroda, kada se oseti ovakva nemoć nad nepravdom.
Ono zbog čega više ne treba ćutati, jeste to, što većina medija sve vreme, skreće pažnju sa prave poente zbog čega se sve ovo u Jabuci sada dešava, a mnogi ljudi odavde se i plaše da to u javnosti i iznesu, ne bi li izbegli mogućnost da završe iza rešetaka. Konkretan problem danas u našoj zajednici, odnosno u mom rodnom mestu i ono zbog čega su svi ovi, potpuno loše procenjeni i ogorčeni ljudi baš sada izašli na ulice, se osim teške smrti naseg nedužnog žitelja i žrtve vandalizma, odnosi i na njihovo ophođenje prema ostalim ljudima i okruženju, koje im je svakodnevno na usluzi. Neko ko boravi ovde, pa i samo jedan dan, a mimo ove vanredne situacije, to može i videti i osetiti. Naravno, ne smemo ostati ravnodušni i ne reći – čast retkim izuzecima.
Naime, trebalo bi početi prvo od dece u našoj osnovnoj školi. Stalno se čuje od mnogih roditelja da ne izlaze na kraj sa mladim romima u školi koji deci otimaju novac, užinu i stvari od preplašene dece. Na školskim igralištima i terenima za igru u Jabuci, gotovo da se ne mogu videti druga deca, osim romske, koja svoju igru nerado i sebično dele sa ostalom decom. Već sada ta deca, deca koja predstavljaju vecinu mladih ljudi Jabuke, više i ne izlazi na ta igrališta. To direktno znači da bi prvenstveno trebalo skrenuti pažnju na vaspitanje mladih roma u našem drustvu, koje je ispod svakog proseka nacije.
Na reci Tamiš, koja prolazi kroz Jabuku, je situacija daleko gora. Na Tamišu se pretežno mogu videti pripadnici romskih manjina. Nevezano za to što uništavaju drveće u okolnoj šumi, ne bi li imali za drva ogrev, oni svake noći postavljaju mreže pomoću kojih hvataju ribu, narušavajući dalji razvoj ribe i ostalih živih bića u toj reci, te ometajući ribolov poštenih ljudi sa dozvolom, koji tu pecaju iz zadovoljstva i vraćaju ulov u reku, bilo da su iz Jabuke, Beograda ili okoline. Pouzdano se zna da su svi zamrzivači tih „nedužnih“ roma puni svežom ribom, za razliku od naših, u kojim je pretežno zimnica. Ovih dana, dok su trajali neredi u Jabuci, većina njihovih mreža ostala je u reci i riba ostaje da umire u tim mrežama, što je jedan nesvakidašnji i stravičan prizor!
Ne opravdavam postupak žitelja Jabuke, ali materijalna šteta koju su romi godinama unazad ovom mestu naneli, se ne može meriti sa štetom od „nekoliko polupanih prozora“. Počevši od klupa u parku, preko voćnjaka i bašta koje ljudi obrađuju, pa sve do privatne imovine ljudi koji ovde žive. Sigurno je da u dosijeima mnogih od njih postoji dovoljno materijala koji to i dokazuje, a njima se i dalje sve to olako toleriše.
Postoji jos mnogo slučajeva slične prirode, osim gore navedenih, koji svedoče o ponašanju roma u Jabuci, ali nada da će se svest preplašenih ljudi probuditi i koji će tek o takvim činovima roma slobodno govoriti, ne umire. Tek o enormnom porastu njihovog nataliteta ili prizoru kojem doprinose na ulici krećući se u bučnim grupama uopšte ne bi trebalo govoriti ovom prilikom, jer već i ovo malo navedenog izgleda kao nerešiv problem pred našim zakonom danas, a izaziva ozbiljnu zabrinutost časnih gradjana.
Tužno je ako se ovakvoj nepravdi nad napacenim narodom progleda kroz prste, jer ako to dozvolimo, onda će i naša deca prolaziti kroz sve ovo ponovo, što bi značilo da ne idemo nikud, a ne u nekakvu tamo Evropu, u kojoj, zapravo, već jesmo!
http://www.pecat.co.rs/2010/06/srbi-i-romi-jabuka-razdora/
Poslednja izmena:
