guest 135511
Buduća legenda
- Poruka
- 39.924
kako se nositi sa ljudima, koji samo zato što imaju viši položaj u lestvici tih nekih kvazipoložaja
nipodaštavaju sve vaše, čak iako su svesni da je tačno
ali ne mogu da priznaju jer bi to bio udarac na njihov ego i direktno osporavanje njihovog statusa?
taj status, svakako može biti socijalni, ekonomski, mislim, sve je to povezano
ajde da kažemo da je ekonomski glavni, svi ostali su njegovi derivati.
eto, na primer, roditeljski.
roditelji vas svojom "vlašću" nad svojim novcem drže pokornim dok se ne osamostalite i tako dalje.
da imate svoj novac, mogli biste da živite odvojeno,
samo ljubav bi opticala izmedju vas, ako je ima, naravno, nikakva ucenjivanja, nikakva "ja sam tebe rodila, pogledaj mi ožiljak od carskog reza" iživljavanja
i čak pokušavaju da na račun toga dobiju ljubav od vas, kao da se to vaga, kao da postoji neki reciprocitet, kao da je to neka sfera "mora" a ne "treba", itd..
čist primer, mama, koja nije fakultetski obrazovana
vršiće presiju na svoje dete da bude što bolji student, jer, je l te leči svoje frustracije (stvarno je teško znati da si neobrazovan u eri kada je to osnovni level)
za vreme roka insistira da se ispiti otkačinju
kao da je ispit muka, kontrakcija na porodjaju, obaveza, kao da nema nikakav sadržaj, kao da ničemu ne služi, kao da je hrpa ispitnih pitanja, skripti i papira
to naravno vodi dotle da dodje do svadje, gde dete tvrdi da želi da nauči to lepo, da želi nešto da zna kad završi faks, da ne želi samo da otkačinje, itd
a mama samo želi da se to otkačinje, ne bi li sedao uslov u junu, indeks bio pun ocena, ne bi li se zvale babe, tetke, ujne, da se hvalimo malo kako smo moćni
a to što je to gradivo posle ispita eliminisano po principu shift+delete
to koga bole kuronja, važno da se kurčimo.
i onda mama, svojim neprikosnovenim autoritetom, svojom žudnjom za mamonskom moći, nipodaštava, smeje se kad se kaže nešto pametno, nešto što se naučilo na faksu, kad se prokomentariše nešto dok traje skupština
po principu "sve je to smešno, ova veš mašina, ovaj ručak i ovo ribanje poda, to je pravi život, sve ostalo su kratkotrajne iluzije dok čekaš pravi život"
kao, ništa što ja ne znam nije važno, važno je samo najosnovnije, najprimitivnije, najneophodnije
iako ne postoji niko manje kompetentan od nje, al smeta joj što ne može više da drži sve pod kontrolom, što nismo više bebe, ne cuclamo flašicu i povraćamo na portiklu, ne seremo u pelene
ustvari, sa mnogo ovakvih ljudi se srećemo
bili oni mame, tate, dečaci, devojke, kurci, palci
ša raditi
mislim, problem je, evidentno da je problem
a
nipodaštavaju sve vaše, čak iako su svesni da je tačno
ali ne mogu da priznaju jer bi to bio udarac na njihov ego i direktno osporavanje njihovog statusa?
taj status, svakako može biti socijalni, ekonomski, mislim, sve je to povezano
ajde da kažemo da je ekonomski glavni, svi ostali su njegovi derivati.
eto, na primer, roditeljski.
roditelji vas svojom "vlašću" nad svojim novcem drže pokornim dok se ne osamostalite i tako dalje.
da imate svoj novac, mogli biste da živite odvojeno,
samo ljubav bi opticala izmedju vas, ako je ima, naravno, nikakva ucenjivanja, nikakva "ja sam tebe rodila, pogledaj mi ožiljak od carskog reza" iživljavanja
i čak pokušavaju da na račun toga dobiju ljubav od vas, kao da se to vaga, kao da postoji neki reciprocitet, kao da je to neka sfera "mora" a ne "treba", itd..
čist primer, mama, koja nije fakultetski obrazovana
vršiće presiju na svoje dete da bude što bolji student, jer, je l te leči svoje frustracije (stvarno je teško znati da si neobrazovan u eri kada je to osnovni level)
za vreme roka insistira da se ispiti otkačinju
kao da je ispit muka, kontrakcija na porodjaju, obaveza, kao da nema nikakav sadržaj, kao da ničemu ne služi, kao da je hrpa ispitnih pitanja, skripti i papira
to naravno vodi dotle da dodje do svadje, gde dete tvrdi da želi da nauči to lepo, da želi nešto da zna kad završi faks, da ne želi samo da otkačinje, itd
a mama samo želi da se to otkačinje, ne bi li sedao uslov u junu, indeks bio pun ocena, ne bi li se zvale babe, tetke, ujne, da se hvalimo malo kako smo moćni
a to što je to gradivo posle ispita eliminisano po principu shift+delete
to koga bole kuronja, važno da se kurčimo.
i onda mama, svojim neprikosnovenim autoritetom, svojom žudnjom za mamonskom moći, nipodaštava, smeje se kad se kaže nešto pametno, nešto što se naučilo na faksu, kad se prokomentariše nešto dok traje skupština
po principu "sve je to smešno, ova veš mašina, ovaj ručak i ovo ribanje poda, to je pravi život, sve ostalo su kratkotrajne iluzije dok čekaš pravi život"
kao, ništa što ja ne znam nije važno, važno je samo najosnovnije, najprimitivnije, najneophodnije
iako ne postoji niko manje kompetentan od nje, al smeta joj što ne može više da drži sve pod kontrolom, što nismo više bebe, ne cuclamo flašicu i povraćamo na portiklu, ne seremo u pelene
ustvari, sa mnogo ovakvih ljudi se srećemo
bili oni mame, tate, dečaci, devojke, kurci, palci
ša raditi
mislim, problem je, evidentno da je problem
a
