Тешко је да би неко од нас стварно био на његовом месту, јер нисмо били вешти ситни манипулатори из посттитовског партијског апарата.
Но, добро, рецимо...
-Учинила бих све да не дозволим рушење Југославије.
-Инсистирала бих на мирном решењу, чак и ако се покаже да би разлаз био ипак неминован.
И, све то - крајње
искрено.
А не како је он радио, лажући да је за мир, за очување Југославије, или "Свих Срба у једној држави", а у пракси чинио све супротно од тога.
Проблем с Милошевићем је био, што је њему , као и другима некима, (Туђману, Кучану, Алији) рат одговарао, једино тако имали су шансе уопште опстати на власти.
Није му искрено било стало ни до мира, ни до Југославије, ни до Србије, само до власти, а у томе је још био и лично подстицан од своје жене, такође жедне власти и моћи.
Значи, ако је постојао неки спољни интерес да се растури Југославија, да сам била на том месту, учинила бих све да се с моћницима договорим, тражила савезнике, радила на побољшању и јачању унутрашњих снага земље, а не на слабљењу њиховом
