Proslo je tacno godinu dana od kako sam posednji put zvanicno video devojku koja mi se najvise svidja...
Kad sam bio IV srednje zaljubio sam se u nju i to nikad nisam smeo da joj kazem... Pa cak ni kad smo bili na maturi jer sam znao da nikad necu biti sa njom. Ona je bila jedan svet, ja drugi... Kad sam zavrsio srednju mislio sam da cu biti jos malo zaljubljen u nju i da ce me proci... I tako mi je izgledalo. Posao sam na fakultet, bilo je puno zenskog sveta i u svima njima sam trazio nju... Ni u jednoj je nisam nasao... Ona je bila najlepsa... Sto sam uvek govorio za nju, ona je moj andjeo. Kad god sam je video uvek je blistala i uvek kao da je izbijala neka svetlost iz nje... Pokusavao sam da nadjem neku drugu ali nisam imao srece... Uvek sam morao sebe da ubedjujem da je ta devojka lepa, dobra... Nijedna mi se nije svidela iz srca... Ali ipak sam pokusavao da budem sa drugom ali to nikako nisam mogao. Kad bi trebao da ih pitam da izadjemo ili sta vec nikad nisam mogao i nikad ih nisam ni pitao. Uvek sam potajno zeleo nju... Jednom sam je video na fakultetu i toliko sam se uplasio da jednino sto sam mogao da joj kazem bilo je "Zdravo"... Inace upoznao sam je kad sam bio III srednje i uvek smo se javljali jedno drugom. Uvek kad se vidimo. I prvi put nesto vise od "Zdravo-zdravo" smo progovorili kad smo zavrsili srednju i kad smo se vracali kuci istim busem. Pre toga sam je isto jednom video u busu i toliko sam je se uplasio da nisam smeo da pisnem... Inace taj poslednji dan smo eto prvi put posle upoznavanja malo i pricali... Posle toga sam je video i na maturskoj veceri i tad sam joj prisao i progovorili smo dve-tri recenice i to je bilo sve... Pre toga nikako nisam smeo da joj pridjem. Suvise sam je se bojao... A i to sto sam joj prisao prisao sam joj jer sam vec popio malo pa sam se onda i usudio, inace... Prvi put posle srednje kad sam je video bilo je 09.07. Isao sam na lekarski pregled za fakultet u vracao sam se kuci. Bio sam i vise nego premoren jer je u isto vreme bio i exit, a to je bilo oko 8 ujutro. Idalje se secam tog dana... Isao sam ulicom i tako bezveze sam okrenuo glavu na raskrsnici i video je kako ide... Nisam mogao da verujem... Bila je predivna, mislio sam da sanjam. Onda smo malo popricali pa sam je odveo jer je trebala da se nadje sa nekom drugaricom ali nije znala de je to tacno, a ja sam znao. Ne mogu vam opisati sta sam tad osecao... Na sledece vidjanje sam morao da pricekam par meseci. Bilo je to u oktobru iste godine. Izlazio sam sa fakulteta i video je da stoji. Hteo sam da joj pridjem ali je u tom momentu naletela jedna njena drugarica i samo sam pobegao... Nisam smeo... Posle toga sam je video 11.02. i tad jedino sto sam smeo da joj kazem bilo je "Zdravo" i posle sam potrcao da je pitam jos nesto, bilo sta samo da je jos malo vidim i cujem... Ali prisla joj je opet neka devojka iz srdnje... Posle toga sam je nekoliko puta sanjao... Tj. poprilicno je sanjam, i nekad mi se desava da je sanjam i po dve-tri veceri uzastopno, a nekoliko puta mi se desilo da sam je cak sanjao i po nekoliko puta u toku iste veceri... Nego... U junu 2003. jednog jutra sam se probudio i bio sam sav pometen. Bukvalno nisam znao gde sam i samo mi je ona bila u glavi. Zalio sam sto joj nijednom u toku srednje nisam prisao i pokusao da se sprijateljim ili bilo sta... Bilo sta sto nisam pokusao... Ceo dan nisam mogao nista da radim... Inace pre toga neko duze vreme mi je stalno bila u mislima i relativno cesto sam je tad sanjao. I taj dan mi je dosla i tu ostala... Sve do danas... Neposredno pre toga sam jednom pricao sa jednom devojkom i ona mi je rekla da je poznaje i da su bile dobre drugarice kad su bile male. I taj dan sam opdlucio da je malo zloupotrebim i da probam da izvucem njen br. moba. Nazvao sam je i pitao sta radi i rekla mi je da je u gradu sa drugaricama... Posle toga nisam smeo nista vise da je pitam u vezi tog broja telefona nego sam je pitao za neku svirku da li zna nesto. Taj dan je bila neka exit-ova svirka. Promocija ili sta vec... Ni sutradan nisam imao mira i nazvao sam je i po svaku cenu sam odlucio da je pitam za telefon... I dala mi ga je bukvalno odmah i bez razmisljanja. Ja sam se mom andjelu odmah javio i bilo je fino. Od tad smo se povremeno tako culi porukama a par puta sam je i zvao telefonom. Naravno kad god sam je zvao ili slao joj poruku da sam bio sav uplasen i cesto cak nisam ni znao gde sam... I posle par nedelja sam je pitao da izadjemo i odbila me je... Naravno da sam bio sam tuzan... Posle dva dana sam otisao na jedan poduzi put i bukvalno svaki dan sam mislio na nju i jedva sam cekao da dodjem kuci da joj se javim i da probam opet... I dosao sam kuci i poslao joj poruku i nije mi se javljala... I posle jos jednom i to sam odlucio da mi bude poslednji put da joj saljem. I odgovorila mi je!!!
Inace pojedine stvari o njoj sam saznao od te devojke sto mi je dala njen mob. I nekoliko dana od tog kad mi se javila ta moja drugarica ju je videla i rekla joj je za mene... I tad se srusio moj najveci san... Bilo je 9:48, sklopljene kazaljek... 23.09.2003. ja sam jdnom drugu objasnjavao nesto. Zapistao mi je mob... Pisalo je da mi je poruka stigla od nje... Nazalost zbog tehnickih mogucnosti mog telefona, T-10 (oni koji su ga imali znaju da on ne moze da prikaze vezane poruke), nisam mogao da procitam nenu poruku... Samo sam video delove... Posle sam otisao do drugarice da je procitam i samo sam uspeo da procitam prvu... Drugu nikako... U prvoj je pisalo "Ej cao,..... je. Danas sam videla ....,i rekla mi je sta mislis i osecas za mene.Meni je stvarno zao,al ja nisam u tom fazonu.Tako da bi bilo bolje da se*some text missing*" (ovde sam namerno izostavio pojedina imena). Posle sam joj poslao poruku da je vise necu dirati i sl. Tad ni ja sam nisam znao sta da radim... Pokusao sam da preko ove drugarice saznam sta je bilo u drugoj poruci medjutim ova sto ju je posla nije se vise secala... Sledece nedelje sam isao na neku svirku i slucajno sam je video. Bio sam presrecan! Bukvalno sam odlepio! I onako u prolazu smo se javili i pitao sam je sta radi... Sledece nedelje,10.10., sam trebao da se nadjem sa jednom drugaricom kod pozorista i cekao sam je. I tad je prosla sa sestrom. Samo mi se javila i produzila... Posle jedno 45 min. sam isoa sa tom drugaricom na Spens i tamo sam u daljini opet video nju kako ide negde sa sestrom... Kao i uvek bila je predivna... I to je bilo poslednji put da sam je zvanicno video... Posle toga sam je "video" jos jednom ali o tome malo kasnije. Posle nekoliko nedelja je odsao njen rodjendan i na nagovor jedne moj drugarice poslao sam joj poruku da joj ga cestitam i u poruci sam joj poslao pesmu od Dj. Jaksica "Kroz Ponoc"... Nije mi odgovarala... Par nedelja kasnije sam joj opet poslao poruku tako neku bezveze. Jer ono nisam mogao da izdrzim vise... I opet mi nije dobgovarala i tad sam odlucio da je vise ne diram... I kad je bila Nova godina preko drugaricine drugarice sam joj pozeleo srecnu Novu godinu. Posle toga sam saznao da kad sam joj poslao obe poruke, rodj. i ova druga, da se jako skenjala. I posle one druge je cak pomislila da cu se ubiti... Nisam mogao da verujem... Tad sam definitivno odlucio da joj vise nikad ne posaljem poruku... Apsolutno nikad... Nazalost nije bilo tako... Nekoliko meseci kasnije bio sam na veceri sa mojom drugaricom i jos jednom njenom drugaricom inace drugaricom od ove sto mi se svidjala. U svakom slucaju drugaricina drugarica je trebala da se nadje sa njom posle te vecere sa njom. I kad je sve bilo gotovo ide ona kao da se nadje sa njom i zove ovu moju da ide i ona sa njom i ovamo onamo ona ne ode. Videla je da se meni u velikom krugu zaobilazi to mesto gde ove dve trebaju da se nadju, naravno bojao sam se... I onda nije otisla nego samnom na bus pa kuci. I posle kad sam dosao kuci nevidjeno sam se rastuzio i sta vec sve ne. Bukvalno kad nisam poceo da placem. Ono imao sam priliku da je vidim i sta sam ja uradio? Kao i uvek pobegao sam! I posto je vec bilo dosta kasno i sve otisao sam da spavam i u svom tom ludilu sam napisao poruku gde sam rekao kako sam je zamalo video i sl. i greskom poslao njoj umesto jednoj mojoj drugarici. Kome sam p[oslao skontao sam tek ujutro kad sam ustao i kad sam video sta mi je pisalo na reportu! Umesto imena moje drugarice stajalo je njeno ime! Uzas... Posle toga sam je izbrisao iz imenika da mi se vise nikad ne bi desilo da joj posaljem poruku. Svaki dan mi je u glavi, otprilike od kad mi je dosla u glavu juna 2003. do danas mislim da nema ni 10-tak dana a da nisam mislio nesto o njoj, i relativno cesto budem tuzna i da mi se ne bi desilo slicno bolje da je nemam u imeniku... Jos onakvih gluposti mi ne treba nikako. Jednom mi je bilo sasvim dosta...
Kao sto sam napisao gore video sam je jos jednom, ali to je nezvanicno. To je bilo na poslednjem danu exit-a sto je bio ove godine. Video sam tu moju drugaricu sto je zna i rekla mi je da je i ona tu negde. Ja u kad sam to cuo nisam znao sta da radim. Da li da idem kuci ili da ostanem pa da se nadam da je necu videti ili da se andam da cu je videti... U svakom slucaju bio sam preplasen. A razlog sto sam je se jos vise bojao nego sto bi to bilo normalno je i to sto mi je ona poruka zalutala... Bilo mi je uzasno zbog toga i nikako nisam mogao da se pomirim sa tim. I u svakom slucaju jednom kad sam isao sa jedne bine na drugu video sam je u prolazu. Prvo nisam bio siguran da li je to ona ili ne i onda mi je sinulo u glavi ono sto sam uvek govorio za nju. Ona je jedina osoba iz koje izbija svetlost a iz te sto je prosla je upravo izbijala! Bio sam presrecan! Konacno sam je video! Psole toga sam pricao sa tom mojom drugaricom i ona ju je videla i sve i htela je da mi kaze kako je izgledala, sta je imala obuceno, pa da znam da li je to ona ili ne. Medjutim nisam hteo da cujem, rekao sam joj da mi to nikad ne kaze. Mozda je to zaista nije bila ona, a mnozda je i bila ne znam ali znam da sam bio presrecan kad sam je video da mi je bilo predivno posle toga. Pogotovu kad sam na Huntersima posle cuo pesmu "Love Is Hell" koja me uzasno podeseca na nju. Ono osecanje koje sam tad doziveo mi je bilo ne opisivo... I zato ne zelim da znam da li je to bila ona ili ne. Ukoliko to nije bila ona znam da cu biti uzasno tuzan a to mi definitivno ne treba... Zato mi to ostaje da sam je tad nezvanicno poslednji put video, a na danasnji dan zvanicno...
Ona je stvarno predivna... Pored devojke koju sam upoznao u ISP-u jedina osoba sa kojom sam zeleo da budem... Ali za razliku od nje sa ovom i dalje zelim...
I to kad kazem mislim da mogu da je vidim, da pricam sa njom... Da mogu da je uhvatim za ruku, zagrlim... Nista vise... Ali izgleda mi Bog to nikad nece dati... Dao mi je sve u zivotu... Putujem puno, video sam sveta... Na fakultetu do sad nisam imao nikakvih problema... Sve ispite sam polagao bez problema i skoro bez ucenja, a prosek mi je preko 9.00... Mogu da se usudim slobodno da kazem da imam sve sto mi treba i sto zelim u zivotu... Samo nje nema... Sve mogu da uradim sto zamislim samo nju ne mogu da zagrlim... Ove godine mi se desilo toliko puno stvari o kojima mnogi ovde, nazalost, mogu samo da sanjaju... A isto tako i ja mogu samo da sanjam o njoj... Sve sto imam dao bih za nju... Ali znam da je to uzaludno... znam da sa njom placam sve to sto imam... Bog mi je sve dao, a onu sto bih najvise i jedinu zeleo to mi je uzeo...
Kad sam bio IV srednje zaljubio sam se u nju i to nikad nisam smeo da joj kazem... Pa cak ni kad smo bili na maturi jer sam znao da nikad necu biti sa njom. Ona je bila jedan svet, ja drugi... Kad sam zavrsio srednju mislio sam da cu biti jos malo zaljubljen u nju i da ce me proci... I tako mi je izgledalo. Posao sam na fakultet, bilo je puno zenskog sveta i u svima njima sam trazio nju... Ni u jednoj je nisam nasao... Ona je bila najlepsa... Sto sam uvek govorio za nju, ona je moj andjeo. Kad god sam je video uvek je blistala i uvek kao da je izbijala neka svetlost iz nje... Pokusavao sam da nadjem neku drugu ali nisam imao srece... Uvek sam morao sebe da ubedjujem da je ta devojka lepa, dobra... Nijedna mi se nije svidela iz srca... Ali ipak sam pokusavao da budem sa drugom ali to nikako nisam mogao. Kad bi trebao da ih pitam da izadjemo ili sta vec nikad nisam mogao i nikad ih nisam ni pitao. Uvek sam potajno zeleo nju... Jednom sam je video na fakultetu i toliko sam se uplasio da jednino sto sam mogao da joj kazem bilo je "Zdravo"... Inace upoznao sam je kad sam bio III srednje i uvek smo se javljali jedno drugom. Uvek kad se vidimo. I prvi put nesto vise od "Zdravo-zdravo" smo progovorili kad smo zavrsili srednju i kad smo se vracali kuci istim busem. Pre toga sam je isto jednom video u busu i toliko sam je se uplasio da nisam smeo da pisnem... Inace taj poslednji dan smo eto prvi put posle upoznavanja malo i pricali... Posle toga sam je video i na maturskoj veceri i tad sam joj prisao i progovorili smo dve-tri recenice i to je bilo sve... Pre toga nikako nisam smeo da joj pridjem. Suvise sam je se bojao... A i to sto sam joj prisao prisao sam joj jer sam vec popio malo pa sam se onda i usudio, inace... Prvi put posle srednje kad sam je video bilo je 09.07. Isao sam na lekarski pregled za fakultet u vracao sam se kuci. Bio sam i vise nego premoren jer je u isto vreme bio i exit, a to je bilo oko 8 ujutro. Idalje se secam tog dana... Isao sam ulicom i tako bezveze sam okrenuo glavu na raskrsnici i video je kako ide... Nisam mogao da verujem... Bila je predivna, mislio sam da sanjam. Onda smo malo popricali pa sam je odveo jer je trebala da se nadje sa nekom drugaricom ali nije znala de je to tacno, a ja sam znao. Ne mogu vam opisati sta sam tad osecao... Na sledece vidjanje sam morao da pricekam par meseci. Bilo je to u oktobru iste godine. Izlazio sam sa fakulteta i video je da stoji. Hteo sam da joj pridjem ali je u tom momentu naletela jedna njena drugarica i samo sam pobegao... Nisam smeo... Posle toga sam je video 11.02. i tad jedino sto sam smeo da joj kazem bilo je "Zdravo" i posle sam potrcao da je pitam jos nesto, bilo sta samo da je jos malo vidim i cujem... Ali prisla joj je opet neka devojka iz srdnje... Posle toga sam je nekoliko puta sanjao... Tj. poprilicno je sanjam, i nekad mi se desava da je sanjam i po dve-tri veceri uzastopno, a nekoliko puta mi se desilo da sam je cak sanjao i po nekoliko puta u toku iste veceri... Nego... U junu 2003. jednog jutra sam se probudio i bio sam sav pometen. Bukvalno nisam znao gde sam i samo mi je ona bila u glavi. Zalio sam sto joj nijednom u toku srednje nisam prisao i pokusao da se sprijateljim ili bilo sta... Bilo sta sto nisam pokusao... Ceo dan nisam mogao nista da radim... Inace pre toga neko duze vreme mi je stalno bila u mislima i relativno cesto sam je tad sanjao. I taj dan mi je dosla i tu ostala... Sve do danas... Neposredno pre toga sam jednom pricao sa jednom devojkom i ona mi je rekla da je poznaje i da su bile dobre drugarice kad su bile male. I taj dan sam opdlucio da je malo zloupotrebim i da probam da izvucem njen br. moba. Nazvao sam je i pitao sta radi i rekla mi je da je u gradu sa drugaricama... Posle toga nisam smeo nista vise da je pitam u vezi tog broja telefona nego sam je pitao za neku svirku da li zna nesto. Taj dan je bila neka exit-ova svirka. Promocija ili sta vec... Ni sutradan nisam imao mira i nazvao sam je i po svaku cenu sam odlucio da je pitam za telefon... I dala mi ga je bukvalno odmah i bez razmisljanja. Ja sam se mom andjelu odmah javio i bilo je fino. Od tad smo se povremeno tako culi porukama a par puta sam je i zvao telefonom. Naravno kad god sam je zvao ili slao joj poruku da sam bio sav uplasen i cesto cak nisam ni znao gde sam... I posle par nedelja sam je pitao da izadjemo i odbila me je... Naravno da sam bio sam tuzan... Posle dva dana sam otisao na jedan poduzi put i bukvalno svaki dan sam mislio na nju i jedva sam cekao da dodjem kuci da joj se javim i da probam opet... I dosao sam kuci i poslao joj poruku i nije mi se javljala... I posle jos jednom i to sam odlucio da mi bude poslednji put da joj saljem. I odgovorila mi je!!!
Inace pojedine stvari o njoj sam saznao od te devojke sto mi je dala njen mob. I nekoliko dana od tog kad mi se javila ta moja drugarica ju je videla i rekla joj je za mene... I tad se srusio moj najveci san... Bilo je 9:48, sklopljene kazaljek... 23.09.2003. ja sam jdnom drugu objasnjavao nesto. Zapistao mi je mob... Pisalo je da mi je poruka stigla od nje... Nazalost zbog tehnickih mogucnosti mog telefona, T-10 (oni koji su ga imali znaju da on ne moze da prikaze vezane poruke), nisam mogao da procitam nenu poruku... Samo sam video delove... Posle sam otisao do drugarice da je procitam i samo sam uspeo da procitam prvu... Drugu nikako... U prvoj je pisalo "Ej cao,..... je. Danas sam videla ....,i rekla mi je sta mislis i osecas za mene.Meni je stvarno zao,al ja nisam u tom fazonu.Tako da bi bilo bolje da se*some text missing*" (ovde sam namerno izostavio pojedina imena). Posle sam joj poslao poruku da je vise necu dirati i sl. Tad ni ja sam nisam znao sta da radim... Pokusao sam da preko ove drugarice saznam sta je bilo u drugoj poruci medjutim ova sto ju je posla nije se vise secala... Sledece nedelje sam isao na neku svirku i slucajno sam je video. Bio sam presrecan! Bukvalno sam odlepio! I onako u prolazu smo se javili i pitao sam je sta radi... Sledece nedelje,10.10., sam trebao da se nadjem sa jednom drugaricom kod pozorista i cekao sam je. I tad je prosla sa sestrom. Samo mi se javila i produzila... Posle jedno 45 min. sam isoa sa tom drugaricom na Spens i tamo sam u daljini opet video nju kako ide negde sa sestrom... Kao i uvek bila je predivna... I to je bilo poslednji put da sam je zvanicno video... Posle toga sam je "video" jos jednom ali o tome malo kasnije. Posle nekoliko nedelja je odsao njen rodjendan i na nagovor jedne moj drugarice poslao sam joj poruku da joj ga cestitam i u poruci sam joj poslao pesmu od Dj. Jaksica "Kroz Ponoc"... Nije mi odgovarala... Par nedelja kasnije sam joj opet poslao poruku tako neku bezveze. Jer ono nisam mogao da izdrzim vise... I opet mi nije dobgovarala i tad sam odlucio da je vise ne diram... I kad je bila Nova godina preko drugaricine drugarice sam joj pozeleo srecnu Novu godinu. Posle toga sam saznao da kad sam joj poslao obe poruke, rodj. i ova druga, da se jako skenjala. I posle one druge je cak pomislila da cu se ubiti... Nisam mogao da verujem... Tad sam definitivno odlucio da joj vise nikad ne posaljem poruku... Apsolutno nikad... Nazalost nije bilo tako... Nekoliko meseci kasnije bio sam na veceri sa mojom drugaricom i jos jednom njenom drugaricom inace drugaricom od ove sto mi se svidjala. U svakom slucaju drugaricina drugarica je trebala da se nadje sa njom posle te vecere sa njom. I kad je sve bilo gotovo ide ona kao da se nadje sa njom i zove ovu moju da ide i ona sa njom i ovamo onamo ona ne ode. Videla je da se meni u velikom krugu zaobilazi to mesto gde ove dve trebaju da se nadju, naravno bojao sam se... I onda nije otisla nego samnom na bus pa kuci. I posle kad sam dosao kuci nevidjeno sam se rastuzio i sta vec sve ne. Bukvalno kad nisam poceo da placem. Ono imao sam priliku da je vidim i sta sam ja uradio? Kao i uvek pobegao sam! I posto je vec bilo dosta kasno i sve otisao sam da spavam i u svom tom ludilu sam napisao poruku gde sam rekao kako sam je zamalo video i sl. i greskom poslao njoj umesto jednoj mojoj drugarici. Kome sam p[oslao skontao sam tek ujutro kad sam ustao i kad sam video sta mi je pisalo na reportu! Umesto imena moje drugarice stajalo je njeno ime! Uzas... Posle toga sam je izbrisao iz imenika da mi se vise nikad ne bi desilo da joj posaljem poruku. Svaki dan mi je u glavi, otprilike od kad mi je dosla u glavu juna 2003. do danas mislim da nema ni 10-tak dana a da nisam mislio nesto o njoj, i relativno cesto budem tuzna i da mi se ne bi desilo slicno bolje da je nemam u imeniku... Jos onakvih gluposti mi ne treba nikako. Jednom mi je bilo sasvim dosta...
Kao sto sam napisao gore video sam je jos jednom, ali to je nezvanicno. To je bilo na poslednjem danu exit-a sto je bio ove godine. Video sam tu moju drugaricu sto je zna i rekla mi je da je i ona tu negde. Ja u kad sam to cuo nisam znao sta da radim. Da li da idem kuci ili da ostanem pa da se nadam da je necu videti ili da se andam da cu je videti... U svakom slucaju bio sam preplasen. A razlog sto sam je se jos vise bojao nego sto bi to bilo normalno je i to sto mi je ona poruka zalutala... Bilo mi je uzasno zbog toga i nikako nisam mogao da se pomirim sa tim. I u svakom slucaju jednom kad sam isao sa jedne bine na drugu video sam je u prolazu. Prvo nisam bio siguran da li je to ona ili ne i onda mi je sinulo u glavi ono sto sam uvek govorio za nju. Ona je jedina osoba iz koje izbija svetlost a iz te sto je prosla je upravo izbijala! Bio sam presrecan! Konacno sam je video! Psole toga sam pricao sa tom mojom drugaricom i ona ju je videla i sve i htela je da mi kaze kako je izgledala, sta je imala obuceno, pa da znam da li je to ona ili ne. Medjutim nisam hteo da cujem, rekao sam joj da mi to nikad ne kaze. Mozda je to zaista nije bila ona, a mnozda je i bila ne znam ali znam da sam bio presrecan kad sam je video da mi je bilo predivno posle toga. Pogotovu kad sam na Huntersima posle cuo pesmu "Love Is Hell" koja me uzasno podeseca na nju. Ono osecanje koje sam tad doziveo mi je bilo ne opisivo... I zato ne zelim da znam da li je to bila ona ili ne. Ukoliko to nije bila ona znam da cu biti uzasno tuzan a to mi definitivno ne treba... Zato mi to ostaje da sam je tad nezvanicno poslednji put video, a na danasnji dan zvanicno...
Ona je stvarno predivna... Pored devojke koju sam upoznao u ISP-u jedina osoba sa kojom sam zeleo da budem... Ali za razliku od nje sa ovom i dalje zelim...
I to kad kazem mislim da mogu da je vidim, da pricam sa njom... Da mogu da je uhvatim za ruku, zagrlim... Nista vise... Ali izgleda mi Bog to nikad nece dati... Dao mi je sve u zivotu... Putujem puno, video sam sveta... Na fakultetu do sad nisam imao nikakvih problema... Sve ispite sam polagao bez problema i skoro bez ucenja, a prosek mi je preko 9.00... Mogu da se usudim slobodno da kazem da imam sve sto mi treba i sto zelim u zivotu... Samo nje nema... Sve mogu da uradim sto zamislim samo nju ne mogu da zagrlim... Ove godine mi se desilo toliko puno stvari o kojima mnogi ovde, nazalost, mogu samo da sanjaju... A isto tako i ja mogu samo da sanjam o njoj... Sve sto imam dao bih za nju... Ali znam da je to uzaludno... znam da sa njom placam sve to sto imam... Bog mi je sve dao, a onu sto bih najvise i jedinu zeleo to mi je uzeo...
Ali decko ne prica o tome... Prica o onoj neostvarenoj...
