Гранични поремећај личности
Из Википедије, слободне енциклопедије
Гранични поремећај личности
Класификација и спољашњи ресурси
ICD-10 F60.3
ICD-9 301.83
MedlinePlus 000935
eMedicine article/913575
MeSH D001883
Гранични поремећај личности (F60.3) је поремећај личности који карактерише пасивна нестабилност расположења, шема „црно-белог размишљања“, нереална слика о себи и понашање на социјално неприхватљив начин. Нестабилности изазване овим поремећајем утичу на породични живот, каријеру, дуготрајно планирање осећај сопственог идентитета.[1] Особе код којих се јавља дијагноза углавном су старији од осамнаест година живота.
Данашњи назив који носи, бордерлајн (граница, отуд и назив гранични поремећај личности), води порекло од мишљења првих психолога који су га проучавали да су особе које су патиле од њега „на граници“ између психозе и неурозе. Међутим, у тадашње време, психопатолошки систем за дијагнозу није био тако софистициран као што је данас.[2] Због тога се тежи да се овом поремећају промени назив. Уместо бордерлајн предлаже се емоционално нестабилни поремећај личности и Међународна здравствена организација прихвата то као алтернативни назив. Занимљиво је да се сматра како је главна јунакиња романа Ана Карењина патила од овог поремећаја личности.
Садржај
1 Дијагноза
2 Узроци
3 Лечење
4 Извори
Дијагноза
Да би се дијагноза утврдила, према Дијагностичком и статистичком приручнику за менталне поремећаје потребно је да се код особе, најчешће старије од 18 година, јавља нестабилност социјалних односа, слике о себи, афеката, као и изражена импулсивност уз још најмање пет од понуђених критеријума:
Патолошки страх од напуштања, било стварног или умишљеног;
Нестабилни односи са другима, који су најчешће јако интензивни, из сталну идеализацију и демонизацију других;
Нестабилна слика о себи;
Импулсивност у барем 2 активности које су аутодеструктивне. (нпр, промискуитетан секс, поремећаји исхране, повремена хиперапетиција, конзумирање дрога и алкохола, насилничка вожња);
Стални наврати суицидалног понашања, парасуицидални покушаји, самоповређивање;
Афективна нестабилност, изазван великим реактивитетом расположења, нпр, интензивна дисфорија, анксиозност или изиритираност који трају пар сати, а у ређе и до пар дана;
Хронично осећање празнине;
Немогућност контролисања беса (нпр, чести „испади“, стална љутња, честе туче);
Делузије и параноја.
Уз овај поремећај се најчешће јављају и [3]:
Анксиозни поремећаји
Афективни поремећаји
Поремећаји исхране (као булимија или анорексија)
Дисоцијативни поремећаји
Ређе и соматоформни поремећаји
Конзумирање дроге и алкохола, који је велики и најчешћи проблем код граничног поремећаја личности, и јавља се било из импулсивности или као неки вид психичког опуштања.
Узроци
Kao и код већине поремећаја личности, нису познати. Неки сматрају да је у питању генетика (и стоји то да ако неко има 'бордерлајн' родитеља, шансе су да и та особа оболи), средински фактори или пак аномалије у мозгу. [4] По америчким генетским истраживањима поремећаја личности код близанаца, ако један близанац пати од овог поремећаја, други близанац исто пати у 35% случајева. [5]
Ипак, студије показују да су гранични поремећај личности и посттрауматски стресни синдром блиско повезани.[6] Даљи докази указују на то да је развој граничног поремећаја личности блиско повезан са трауматичним детињнством; најчешће злостављањем, и то сексуалним, од стране старатеља, а такође ако су сазревајући процеси у адолесценцији били изузетно стресни. [7]
- - - - - - - - - -
http://sr.wikipedia.org/sr/Гранични_поремећај_личности
. Naravno da to nije tako lako i da je ponekad teorija drugačija kada se gleda sa mnogo iskustva.
