Годинама сам веровао да је монархија једино право решење за Србију. Међутим, што сам се више бавио овом темом полако је моје убеђење почело да се топи.
Данас не бих са сигурношћу могао рећи који је облик државног уређења бољи - монархија или република, зато ћу покушати да аналзириам и један и други, како бих утврдио њихове предности и мане.
МОНАРХИЈА - владавина једног човека (краља, принца, цара, кнеза).
Облик државног уређења у коме влада један човек назива се још и ДИКТАТУРА, АУТОКРАТИЈА и ТИРАНИЈА.
У стара времена све државе су биле монархије у којима је постојао један неприкосновени владар. У данашњим "модерним" монархијама, краљ има знатно мања овлашћења. Наиме, у парламентарним монархијама извршну власт чини влада, а краљ има неку врсту церемонијалне улоге. Међутим, неоспорна је чињеница да су, како у стара времена тако и данас, краљеви били окружени групом људи која је доносила изузетно значајне одлуке везане за државу и народ. Таква група се назива ОЛИГАРХИЈА, и присутна је у СВИМ монархијама. Зато и долази до убистава монарха.
Оно што такође представља проблем у готово свим монархијама, јесте чланство монарха у МАСОНЕРИЈИ. На званичном сајту српских масона може се пронаћи податак о томе који су све српски и југословенски краљеви били масни.
Приликом иницијације у трећи степен, масони полажу заклетву која гласи:
"Обећавам и заклињем се да ћу поштовати све регуларне дописе, позиве или знаке дате, уручене, послате или бачене мени, из руке брата масона, или тела правно и законито конституисане ложе."
Дакле, ако је краљ - масон трећег степена, он МОРА да испуњава налоге које добија од масонерије! Ово исто важи и за председника, али с једном малом разликом. Наиме, председник може бити опозван, за разлику од краља.
РЕПУБЛИКА - владавина закона. Закони се доносе у скалду са уставом - највишим правним актом једне земље. Без обзира на то која је политичка странка на власти, она мора поштовати устав. Зато је најбитније да се у самом уставу штите основна права и слободе човека и грађанина. У том случају, ниједна власт му их не може ограничити.
Оно што је, међутим, проблем код републике, јесте изборни систем. Постоје три изборна система: пропорционални, већински и комбиновани. Сваки од њих има своје предности и мане, и ја се сада не бих њима посебно бавио. Само бих нагласио да у републикама постоје два начина уређења државе, а то су парламентарни и председнички систем. Опет, и један и други имају одређене предности и мане. Моје је становиште да је председнички систем праведнији, из простог разлога што народ на директним изборима одлучује о томе ко ће га заступати у наредне 4 године, док у парламентарним системима народ НЕ БИРА премијера, већ то чине посланици.
То су неке предности и мане републике и монархије. Питање је, у сваком случају, веома комплексно, и не може се решавати извикивањем некаквих парола, већ једино свеобухватним анализама у којима морају да учествују велики играчи.