Q. in perpetuum hibernum
Stara legenda
- Poruka
- 87.974
Иако је Правопис црногорског језика са речником ступио на снагу 30. јула прошле године, још се не примењује у школама, а његова примена у институцијама и јавном животу је готово занемарљива.
И ове школске године прваци ће учити азбуку од ”само” 30 слова, односно без два ”нова” фонема и графема која су добила своје место у новом правопису, односно ”црногорској” азбуци.
Како је ”Новостима” речено у Заводу за уџбенике, ни за ову школску годину неће се штампати граматика и уџбеници на црногорском језику.
- Штампамо уџбеник за предмет матерњи језик у првом разреду основне школе који се зове ”Чигра слова и гласова” који ће бити исти као и до сада - рекла је ”Новостима” Душанка Поповић из Завода за школство, која је и аутор уџбеника.
А да ли ће се језик на којем се изводи настава у школама, ипак, звати црногорски, још је неизвесно. У процедури је предлог Закона о изменама и допунама Општег закона о образовању и васпитању, којим би требало да се реши ово питање, и који је већ изазвао недоумице и жестоке критике. У овом предлогу се наводи да се ”настава у установи изводи на црногорском језику”.
- У општинама у којима већину или значајан део становништва чине припадници мањинских народа и других мањинских заједница, настава се изводи и на њиховим језицима. Када се настава изводи на језику припадника мањинских народа и других мањинских заједница, обавезно се учи и језик који је у службеној употреби - каже се у Предлогу овог закона. Нико међутим није могао да нам прецизира шта то конкретно значи.
По уставу, службени језик је црногорски, а у службеној употреби су сви језици мањина, босански, албански и хрватски, плус српски, којим је према прошлом попису говорило више од 60 одсто становништва. У опозицији сматрају да је ово ”гурање политике у школе”.
- То је класичан вид притиска пред попис становништва који би требало да се обави наредне године како би се добила ”црногорска већина”, која не постоји у Црној Гори - каже Славиша Губеринић из Народне странке. - То је и класична дискриминација српског народа који није мањина, а од кога желе да направе мањину, па за то користе и питање језика.
Губеринић каже да је увођење обавезног црногорског језика у школе противуставно, те да ће се обратити Уставном суду, а потом и Суду у Стразбуру.
Питање примене црногорског језика, довело је надлежне до практичних проблема. Најлакше је било, а и то је наишло на снажне отпоре и сукобе у стручној јавности, ангажовати ”стручњаке” да напишу правопис и врате у модерном језику већ помало заборављене гласове како би се ”оправдало” његово ”преименовање”.
Много препрека и проблема
Огромна је лепеза предуслова практичне примене ”новог” језика и изучавања у школама - штампања уџбеника на црногорском, као и ”превода” и штампања комплетне школске лектире, штампање уџбеника на босанском, хрватском, албанском и српском.
Ту је и проблем наставника црногорског језика јер још није изашла прва генерација са Катедре за црногорски језик, који се иначе ”изучава” из уџбеника на српском, а предају га професори који су студирали српски језик.
У школама ће бити неопходно организовати и додатне часове језика, уз изучавање црногорског као службеног, за децу чије је матерњи неки други језик...
И ове школске године прваци ће учити азбуку од ”само” 30 слова, односно без два ”нова” фонема и графема која су добила своје место у новом правопису, односно ”црногорској” азбуци.
Како је ”Новостима” речено у Заводу за уџбенике, ни за ову школску годину неће се штампати граматика и уџбеници на црногорском језику.
- Штампамо уџбеник за предмет матерњи језик у првом разреду основне школе који се зове ”Чигра слова и гласова” који ће бити исти као и до сада - рекла је ”Новостима” Душанка Поповић из Завода за школство, која је и аутор уџбеника.
А да ли ће се језик на којем се изводи настава у школама, ипак, звати црногорски, још је неизвесно. У процедури је предлог Закона о изменама и допунама Општег закона о образовању и васпитању, којим би требало да се реши ово питање, и који је већ изазвао недоумице и жестоке критике. У овом предлогу се наводи да се ”настава у установи изводи на црногорском језику”.
- У општинама у којима већину или значајан део становништва чине припадници мањинских народа и других мањинских заједница, настава се изводи и на њиховим језицима. Када се настава изводи на језику припадника мањинских народа и других мањинских заједница, обавезно се учи и језик који је у службеној употреби - каже се у Предлогу овог закона. Нико међутим није могао да нам прецизира шта то конкретно значи.
По уставу, службени језик је црногорски, а у службеној употреби су сви језици мањина, босански, албански и хрватски, плус српски, којим је према прошлом попису говорило више од 60 одсто становништва. У опозицији сматрају да је ово ”гурање политике у школе”.
- То је класичан вид притиска пред попис становништва који би требало да се обави наредне године како би се добила ”црногорска већина”, која не постоји у Црној Гори - каже Славиша Губеринић из Народне странке. - То је и класична дискриминација српског народа који није мањина, а од кога желе да направе мањину, па за то користе и питање језика.
Губеринић каже да је увођење обавезног црногорског језика у школе противуставно, те да ће се обратити Уставном суду, а потом и Суду у Стразбуру.
Питање примене црногорског језика, довело је надлежне до практичних проблема. Најлакше је било, а и то је наишло на снажне отпоре и сукобе у стручној јавности, ангажовати ”стручњаке” да напишу правопис и врате у модерном језику већ помало заборављене гласове како би се ”оправдало” његово ”преименовање”.
Много препрека и проблема
Огромна је лепеза предуслова практичне примене ”новог” језика и изучавања у школама - штампања уџбеника на црногорском, као и ”превода” и штампања комплетне школске лектире, штампање уџбеника на босанском, хрватском, албанском и српском.
Ту је и проблем наставника црногорског језика јер још није изашла прва генерација са Катедре за црногорски језик, који се иначе ”изучава” из уџбеника на српском, а предају га професори који су студирали српски језик.
У школама ће бити неопходно организовати и додатне часове језика, уз изучавање црногорског као службеног, за децу чије је матерњи неки други језик...
"trujete i zagadjujete srpskohrvatski jezik...Otkad je to seoski dijalekt iz brskuta ili ljesanske nahije bio " knjizevni jezik "...najcistiji dijalekt u C. Gori je u Niksicu...nemojte djecu da trujete da se stide sjutra kad podju u Beograd ili Zagreb od svog govora.. " bijo sam sa shnjime..."..okle si ti " shljega ", da mi je znat..STOP SELJACINAMA IZ CRNOGORSKIH VUKOJEBINA KOJI ZAGADJUJU KNJIZEVNI SRPSKOHRVATSKI JEZIK ! 
