- Poruka
- 6.482
Хоће ли се нешто промијенити или научити из те повијести:
V. Raičević Psunjski, 1944: Slavonski istoričar Matija Katančić (1750. - 1825.), iako katolički sveštenik, ne smatra sve stanovnike katoličke vere na teritoriji koja je 1941. godine prozvana „Nezavisnom državom Hrvatskom“ Hrvatima. Naprotiv, on tvrdi, da su Dalmatinci, Bosanci i Slavonci iste etničke strukture kao i Srbi i da se ovi etnički u mnogome razlikuju od pravih Hrvata, a da je hrvatsko ime ovim krajevima jedino austrougarskim pritiskom nametnuto, mada se ovi narodi nikada nisu tako osećali. Govereći o čistoći jezika Katančić kaže: „Ali se bosansko-dalmatinsko i srpsko narječje odlikuje čistoćom i elegancijom“. O naturanju hrvatskoga imena Katančić piše. „Uvjerit ćeš se, najzad, da se hrvatsko ime u Dalmaciji, Bosni i Srbiji naročito propagiralo, ali se ilirski narodi u ovom predjelu nikada nijesu tim imenom nazivali“.
У Србији се и данас много пропагира хрватско име преко, туризма, привреде, војних споразума..
Хрватски туризам биљежи 30% пораста заинтересованих туриста из Србије....хоће ли позивати Србе на туризам на Дунавски Кез у Земуну и тако увећати још више жељу Срба за хрватским услугама.
Барања никада није била хрватска. Пописом Аустроугарске из 1910 године имала је мање од 2% Хрвата (словима: Мање од Д В А посто) За само седамдесетак година постала је апсолутно хрватска. Са Земуном није била таква ситуација, ту је било више од 2% Хрвата и био је у саставу НДХаѕије. Са обзиром на агресивност хрватског туризма на србску популацију, поставља се питање да ли ће се хрватски туризам ширити на србско тржиште и другим методама.
V. Raičević Psunjski, 1944: Slavonski istoričar Matija Katančić (1750. - 1825.), iako katolički sveštenik, ne smatra sve stanovnike katoličke vere na teritoriji koja je 1941. godine prozvana „Nezavisnom državom Hrvatskom“ Hrvatima. Naprotiv, on tvrdi, da su Dalmatinci, Bosanci i Slavonci iste etničke strukture kao i Srbi i da se ovi etnički u mnogome razlikuju od pravih Hrvata, a da je hrvatsko ime ovim krajevima jedino austrougarskim pritiskom nametnuto, mada se ovi narodi nikada nisu tako osećali. Govereći o čistoći jezika Katančić kaže: „Ali se bosansko-dalmatinsko i srpsko narječje odlikuje čistoćom i elegancijom“. O naturanju hrvatskoga imena Katančić piše. „Uvjerit ćeš se, najzad, da se hrvatsko ime u Dalmaciji, Bosni i Srbiji naročito propagiralo, ali se ilirski narodi u ovom predjelu nikada nijesu tim imenom nazivali“.
У Србији се и данас много пропагира хрватско име преко, туризма, привреде, војних споразума..
Хрватски туризам биљежи 30% пораста заинтересованих туриста из Србије....хоће ли позивати Србе на туризам на Дунавски Кез у Земуну и тако увећати још више жељу Срба за хрватским услугама.
Барања никада није била хрватска. Пописом Аустроугарске из 1910 године имала је мање од 2% Хрвата (словима: Мање од Д В А посто) За само седамдесетак година постала је апсолутно хрватска. Са Земуном није била таква ситуација, ту је било више од 2% Хрвата и био је у саставу НДХаѕије. Са обзиром на агресивност хрватског туризма на србску популацију, поставља се питање да ли ће се хрватски туризам ширити на србско тржиште и другим методама.