dragosh
Veoma poznat
- Poruka
- 11.827
....kazu minimalna dnevnica 50 evra za gradjevince, malo li je?!
Sezonci dolaze iz Srbije
"Srbijanci najkvalitetniji građevinari" u Crnoj Gori (Foto Beta)
Podgorica – Uprkos tome što se u Crnoj Gori iz godine u godinu beleži izuzetno visok broj nezaposlenih, u toj republici se svakog leta ponavlja gotovo ista situacija: sezonski radnici u sve većem broju dolaze iz zemalja u okruženju. Trenutno je u Crnoj Gori registrovano gotovo 34.000 nezaposlenih, što nije nimalo zanemarljivo u odnosu na broj stanovnika, ali je i nedostatak radne snage, naročito u građevinarstvu, turizmu i ugostiteljstvu, kao i radnika na plantažama, sve izraženiji. I nadomešta se, po pravilu, radnicima sa područja bivše SFRJ, a naročito iz Srbije.
Ovde oduvek vredi pravilo da su "Srbijanci najkvalitetniji građevinari", mada se poslednjih godina sve veći broj građana Srbije traži za rad u ugostiteljstvu, naročito u onim objektima gde se zahteva visok nivo usluge. Sa druge strane, iako već godinama ne mogu da nađu posao, Crnogorci uporno izbegavaju sezonski rad na podgoričkim "Plantažama", gde su već sad počele prve berbe bresaka, a sledi branje grožđa, jabuka... I tako, iz sezone u sezonu, glavni berači dolaze iz Srbije, Bosne i Hercegovine, a manji broj i iz Makedonije. Uslovi za rad, barem na "Plantažama", preduzeću sa najvećim zasadom vinove loze u ovom delu Evrope, nisu baš za pohvalu. Najveći problem svakako su čuvena podgorička tropska leta kada je temperatura u hladu uvek oko četrdesetog podeljka. Kako li je tek beračima na suncu? Pored ovoga, problem je i smeštaj, tako da oni koji žele da nešto uštede, i ponesu porodicama u Srbiji, moraju da se odreknu svakog komfora i prihvate kolektivni smeštaj.
Cene rada nisu ujednačene. Dok jedni plaćaju po učinku, drugi i to uglavnom vlasnici privatnih uzgajališta voća i povrća daju "fiksne" plate, koje ne prelaze 250 evra.
Da glavninu radne snage u vreme sezone čine ljudi iz okruženja pokazuju podaci iz nekoliko izvora. Prema jednima, radi se o "desetinama hiljada nerezidenata", dok drugi barataju podatkom da je samo za četiri i po meseca u ovoj republici zaposleno 22.000 radnika koji dolaze iz susednih zemalja. Procenjuje se, pri tom, da je samo za letnju sezonu na primorju potrebno više od 15.000 radnika, a kolika je stvarna potreba za sezonskim radnicima verovatno najbolje ilustruju podaci o tome da, na primer, hotel "Grup Montenegro stars" samo po jednom oglasu traži 392 radnika turističko-ugostiteljskih zanimanja, "Belvi" iz Budve 208, HTP "Korali" 201, "Rekreatur" Biserna obala – Čanj 196, Institut "Simo Milošević" 168, a "Valdanos" 86. Ovome još treba dodati "Budvansku rivijeru", HTP "Boka", kao i "Ulcinjsku rivijeru".
Savetnik direktora Zavoda za zapošljavanje Tomo Jančić, koji je i koordinator projekta sezonskog zapošljavanja, kaže da Zavod pokušava da angažuje što više domaće radne snage, ističući kako se "poslednjih sezona osetno podižu kriterijumi, jer poslodavci traže stručan i obrazovan kadar".
– Čak i čistačice, kao i sobarice, treba da poseduju osnovno znanje engleskog jezika. Oseća se, takođe, i pozitivan pomak kod poslodavaca. Dolazi vreme kada će se dobri radnici dobro plaćati. Plate čistačica u većini hotela kreću se između 200 i 250 evra, a konobari i kuvari imaju čak i više od hiljadu evra – kaže Jančić.
Ista je situacija i sa ugostiteljima, pošto su poslodavci i tu probirljivi – traže obučene i vešte radnike, koji pri tom treba da poznaju strane jezike. Javna je tajna da menadžerski timovi većih hotelskih preduzeća pred svaku sezonu odlaze u Srbiju, Makedoniju i BiH u potrazi za odgovarajućim kadrom. Oni kažu da im problem pričinjava i to što ni u Srbiji više ne mogu naći potreban broj vrsnih ugostitelja, jer sve veći broj njih, a ovde se spekuliše kako se radi o cifri od deset hiljada, odlazi na rad u – Grčku. Nešto više uspeha menadžeri su imali u Banjaluci i Skoplju, odakle su doveli odabrane kuvare.
Već hronični problem Crnoj Gori predstavlja i nedostatak građevinskih radnika. U ovim poslovima prednjače preduzimači iz Srbije, koji već sada suvereno vladaju ovdašnjim gradilištima. Od 22.000 dozvola za angažovanje nerezidenata gotovo sve su izdate za građevince, a statistika pokazuje da 40 odsto radnika ove struke dolazi iz Srbije, 30 odsto iz Bosne, a 20 odsto iz Makedonije i ostalih zemalja regiona.
Velika konkurencija i sve veći broj gradilišta širom Crne Gore učinili su da i građevinski preduzimači iz okruženja spuštaju cene. Tako je sve manje onih koji traže da im se plati rad na dnevnicu, već cene poslova ugovaraju u paketu, što investitorima uveliko smanjuje troškove, a očigledno se isplati i radnicima.
http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Sezonski-radnici/t33121.lt.html
Sezonci dolaze iz Srbije
"Srbijanci najkvalitetniji građevinari" u Crnoj Gori (Foto Beta)
Podgorica – Uprkos tome što se u Crnoj Gori iz godine u godinu beleži izuzetno visok broj nezaposlenih, u toj republici se svakog leta ponavlja gotovo ista situacija: sezonski radnici u sve većem broju dolaze iz zemalja u okruženju. Trenutno je u Crnoj Gori registrovano gotovo 34.000 nezaposlenih, što nije nimalo zanemarljivo u odnosu na broj stanovnika, ali je i nedostatak radne snage, naročito u građevinarstvu, turizmu i ugostiteljstvu, kao i radnika na plantažama, sve izraženiji. I nadomešta se, po pravilu, radnicima sa područja bivše SFRJ, a naročito iz Srbije.
Ovde oduvek vredi pravilo da su "Srbijanci najkvalitetniji građevinari", mada se poslednjih godina sve veći broj građana Srbije traži za rad u ugostiteljstvu, naročito u onim objektima gde se zahteva visok nivo usluge. Sa druge strane, iako već godinama ne mogu da nađu posao, Crnogorci uporno izbegavaju sezonski rad na podgoričkim "Plantažama", gde su već sad počele prve berbe bresaka, a sledi branje grožđa, jabuka... I tako, iz sezone u sezonu, glavni berači dolaze iz Srbije, Bosne i Hercegovine, a manji broj i iz Makedonije. Uslovi za rad, barem na "Plantažama", preduzeću sa najvećim zasadom vinove loze u ovom delu Evrope, nisu baš za pohvalu. Najveći problem svakako su čuvena podgorička tropska leta kada je temperatura u hladu uvek oko četrdesetog podeljka. Kako li je tek beračima na suncu? Pored ovoga, problem je i smeštaj, tako da oni koji žele da nešto uštede, i ponesu porodicama u Srbiji, moraju da se odreknu svakog komfora i prihvate kolektivni smeštaj.
Cene rada nisu ujednačene. Dok jedni plaćaju po učinku, drugi i to uglavnom vlasnici privatnih uzgajališta voća i povrća daju "fiksne" plate, koje ne prelaze 250 evra.
Da glavninu radne snage u vreme sezone čine ljudi iz okruženja pokazuju podaci iz nekoliko izvora. Prema jednima, radi se o "desetinama hiljada nerezidenata", dok drugi barataju podatkom da je samo za četiri i po meseca u ovoj republici zaposleno 22.000 radnika koji dolaze iz susednih zemalja. Procenjuje se, pri tom, da je samo za letnju sezonu na primorju potrebno više od 15.000 radnika, a kolika je stvarna potreba za sezonskim radnicima verovatno najbolje ilustruju podaci o tome da, na primer, hotel "Grup Montenegro stars" samo po jednom oglasu traži 392 radnika turističko-ugostiteljskih zanimanja, "Belvi" iz Budve 208, HTP "Korali" 201, "Rekreatur" Biserna obala – Čanj 196, Institut "Simo Milošević" 168, a "Valdanos" 86. Ovome još treba dodati "Budvansku rivijeru", HTP "Boka", kao i "Ulcinjsku rivijeru".
Savetnik direktora Zavoda za zapošljavanje Tomo Jančić, koji je i koordinator projekta sezonskog zapošljavanja, kaže da Zavod pokušava da angažuje što više domaće radne snage, ističući kako se "poslednjih sezona osetno podižu kriterijumi, jer poslodavci traže stručan i obrazovan kadar".
– Čak i čistačice, kao i sobarice, treba da poseduju osnovno znanje engleskog jezika. Oseća se, takođe, i pozitivan pomak kod poslodavaca. Dolazi vreme kada će se dobri radnici dobro plaćati. Plate čistačica u većini hotela kreću se između 200 i 250 evra, a konobari i kuvari imaju čak i više od hiljadu evra – kaže Jančić.
Ista je situacija i sa ugostiteljima, pošto su poslodavci i tu probirljivi – traže obučene i vešte radnike, koji pri tom treba da poznaju strane jezike. Javna je tajna da menadžerski timovi većih hotelskih preduzeća pred svaku sezonu odlaze u Srbiju, Makedoniju i BiH u potrazi za odgovarajućim kadrom. Oni kažu da im problem pričinjava i to što ni u Srbiji više ne mogu naći potreban broj vrsnih ugostitelja, jer sve veći broj njih, a ovde se spekuliše kako se radi o cifri od deset hiljada, odlazi na rad u – Grčku. Nešto više uspeha menadžeri su imali u Banjaluci i Skoplju, odakle su doveli odabrane kuvare.
Već hronični problem Crnoj Gori predstavlja i nedostatak građevinskih radnika. U ovim poslovima prednjače preduzimači iz Srbije, koji već sada suvereno vladaju ovdašnjim gradilištima. Od 22.000 dozvola za angažovanje nerezidenata gotovo sve su izdate za građevince, a statistika pokazuje da 40 odsto radnika ove struke dolazi iz Srbije, 30 odsto iz Bosne, a 20 odsto iz Makedonije i ostalih zemalja regiona.
Velika konkurencija i sve veći broj gradilišta širom Crne Gore učinili su da i građevinski preduzimači iz okruženja spuštaju cene. Tako je sve manje onih koji traže da im se plati rad na dnevnicu, već cene poslova ugovaraju u paketu, što investitorima uveliko smanjuje troškove, a očigledno se isplati i radnicima.
http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Sezonski-radnici/t33121.lt.html
Lazni patriotizam 
.
