Енгелс и Маркс тражили истребљење Срба
Prikazujem rezultate 1 do 9 od 9

Tema: Енгелс и Маркс тражили истребљење Срба

  1. #1
    Domaćin
    Učlanjen
    02.11.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.919
    Reputaciona moć
    0

    Exclamation Енгелс и Маркс тражили истребљење Срба

    Енгелс је тражио и у томе је имао подршку Маркса да се истребе Срби и сви остали словенски народи у Neue Rheinische Zeitung јануара 1849!

    Зашто о манијацима творцима комунизма се не пише у школским књигама у Србији шта су тражили?! Зашто не одговарају за тежак расизам комунисти и њихови поштоваоци у Србији (...)?!
    Poslednji put ažurirao/la ljuba miljkovic : 10.06.2010. u 16:09 Razlog: uvreda javne ličnosti.



  2. #2
    Primećen član
    Učlanjen
    12.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    905
    Reputaciona moć
    47

    Podrazumevano Re: Енгелс и Маркс тражили истребљење Срба

    (...) u svrhu teme postovaću link ka tekstu o odnosima komunista i nacista pre početka rata.
    http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/118-1-175.shtml
    Poslednji put ažurirao/la ljuba miljkovic : 10.06.2010. u 16:10 Razlog: komentar editovanog sadržaja.

  3. #3
    Ističe se Ewa Kant (avatar)
    Učlanjen
    08.02.2008.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    nije vazno, ali znam gdje cu zivjeti
    Poruke
    2.079
    Reputaciona moć
    101

    Podrazumevano Re: Енгелс и Маркс тражили истребљење Срба

    Енгелс је тражио и у томе је имао подршку Маркса да се истребе Срби


    Zamalo je i uspio.

  4. #4
    Domaćin NickFreak (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pa
    Poruke
    3.831
    Reputaciona moć
    75

    Podrazumevano Re: Енгелс и Маркс тражили истребљење Срба

    Ovo je smešno na mapi njegovih domena sumnjam da su Srbi uopšte postojali.

  5. #5
    Domaćin
    Učlanjen
    02.11.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.919
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Енгелс и Маркс тражили истребљење Срба

    Citat Original postavio NickFreak Pogledaj poruku
    Ovo je smešno na mapi njegovih domena sumnjam da su Srbi uopšte postojali.
    На клипу су приказане новине где спомиње Србе и остале народе које је хтео истребити.

  6. #6
    Početnik
    Učlanjen
    07.04.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    8
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Енгелс и Маркс тражили истребљење Срба

    Šta bi time postigli?
    Poslednji put ažurirao/la Берлускони94 : 10.06.2010. u 18:52

  7. #7
    Domaćin Serdar Scepan Radojevic (avatar)
    Učlanjen
    19.07.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    ГШ СОВК
    Poruke
    3.578
    Reputaciona moć
    66

    Podrazumevano Re: Енгелс и Маркс тражили истребљење Срба

    Evo jedan interesantan tekst..

    ZAŠTO SU MARKS I ENGELS MRZELI SRBE


    Kneza Mihaila, Marks i Engels prezrivo su nazivali" običnom ruskom kreaturom"; knjaz Miloš za njih je bio "stari štićenik austrijskih reakcionara"; Srbi su spadali u narode koje je "tok istorije nemilosrdno zgazio", bili su za njih pre "otpadak naroda" nego prava nacija; Crnogorci su "homerovski varvari" slični "trijerskim ostarelim klipanima", srpska vojska će posle poraza od Turske morati da krene "marš nazad u svoju hajdučku jazbinu"; na Balkanu treba pustiti krv"; Srbi se dižu ali će "srećom dobiti batine!"(srećom!); da bi, najzad, Engels uskliknuo da sa Slovenima (koji su izdali revoluciju) treba da bude " neumoljiva borba na život i smrt" i to borba "do istrage" koja podrazumeva i "bezobzirni terorizam". Engelsov poziv na "bezobzirni terorizam" tako će prethoditi Hitlerovoj naredbi "sto za jednog"!


    Radovanje svakom srpskom porazu

    Nama je, još od prvih srednjoškolskih susreta s delima Marksa i Engelsa, veoma bolno bilo saznanje kad mi u našoj zemlji toliko veličamo i uznosimo do nebesa one koji su se tako ružno o našem narodu izražavali - ne samo s omalovažavanjem i prezirom nego i s pakošću i zluradošću, pa čak i s mržnjom - i radovali se svakoj našoj nesreći i porazu, a kada smo pobeđivali, pretili nam odmazdom i proricali nam propast i nestanak sa ovoga sveta!... A sve samo zato što smo se vekovima tvrdoglavo i žilavo borili za oslobođenje od "takozvanog" turskog ropstva i tom borbom otvarali put ruskoj ekspanziji, od koje su se oni i pri samoj pomisli ježili.


    Karl Marks, jedna od najranijih sačuvanih fotografija: Otkud Marksu i Engelsu patološka opsednutost panslavizmom i njegovom navodnom opasnošću po čovečanstvo?



    Uzalud smo pokušavali da ovoj tužnoj i pogrešnoj stranci međunarodnog komunizma, jednoj od mnogih, kako se sada ispostavlja, pribavimo opravdanje, ili bar samo objašnjenje, u Marksovoj i Engelsovoj nedovoljnoj obaveštenosti o našem narodu i našoj istoriji, kao i u njihovom možda opravdanom, mada preteranom, strahu od reakcionarnog i despotskog ruskog carizma, odnosno od ruske knute (biča, kamdžije), kako su govorili.

    Ipak, znali su oni o Srbima i srpstvu sve što i ostala prosvećena Evropa toga vremena, pa i više.

    Želeći da prikupe što više znanja o Slovenima, Marks i Engels su učili ruski i poljski, a Engels još i srpski.

    U pismu od 20. maja 1863. godine, on obaveštava svog "starog Mora, onog s belom bradom", između ostalog, da marljivo uči srpski i čita "sabrane pesme Vuka Stef. Karayića", te da mu je srpski lakši od bilo kog drugog slovenskog jezika. I dok je čitanje srpskih narodnih pesama pobudilo velikog nemačkog pisca Herdera na filosofske misli i zaključke o velikoj vrednosti određenih narodnih kultura i narodnog duha koji je u njima sadržan, a izazvalo oduševljenje velikog Getea i slavne braće Grim, oduševljenje koje se prenelo na sav kulturni svet i za Srbe i srpsku stvar pridobilo evropsko javno mnjenje, kod Engelsa ništa od svega toga. Iako je dobro znao kakva je bila srpska istorija i koliko Srbi uporno čuvaju svoju istorijsku svest, on je u svemu tome želeo da vidi i video, kao uostalom i današnja nemarksistička Evropa, samo rusku knutu i ništa više, pa je zajedno sa Marksom uporno Srbe ubrajao u male, zakržljale, "nužno kontrarevolucionarne" narode bez istorije i istorijske svesti, čija je jedina istorijska misija da nestanu u oluji svetske revolucije, koju su njih dvojica proricali i propovedali.
    I Grci među"otpacima naroda"

    Oni su gotovo sva svoja učenja, i filosofska, i istorijska, i sociološka, i etnološka, uterivali u određene krute, crno-bele šeme, kojih su se potom uporno držali. Po jednoj od njih, onoj etnološkoj, oni su evropske narode delili na dve vrste. Na jednoj strani bili su veliki, prosvećeni, kulturni narodi, nosioci istorijskog, civilizacijskog i privrednog napretka i, navodno, revolucionarnog duha. Tu su spadali svi keltsko-romansko-germanski (Englezi, Francuzi, Nemci...) narodi Zapadne Evrope, a od Slovena jedino Poljaci.

    Drugu vrstu činili su manje-više varvarski otpaci naroda, ostaci onih nacija koje je, prema Hegelu, "tok istorije nemilosrdno zgazio", a koji, prema Engelsu, sve "do svog potpunog uništenja ili denacionalizacije ostaju fanatični nosioci kontrarevolucije, kao što je uopšte već cela njihova egzistencija protest protiv velike istorijske revolucije." To su Geli u Škotskoj, Bretonci u Francuskoj, Baski u Španiji, Rumuni u Podunavlju i Grci na jugu Balkana, zatim svi Južni Sloveni, kojima su Marks i Engels pridodali još i Čehe i Slovake.

    Položaj Rusa u toj podeli bio je nejasan, ali specifičan. Oni su, kako kad, po potrebi, bili i tamo i tamo, ili ni tamo ni tamo.

    Crna Gora i njena varvarska sloboda

    Pošto je sudbina većine ovih naroda zavisila od rešenja takozvanog Istočnog pitanja, opstanka ili propasti velikog Osmanskog Carstva, pitanje koje je, po Marksu, uvek počinjalo od Crnogoraca, to ćemo i mi početi sa Crnom Gorom. Tamo su, hitrim prepadom, u noći između 23. i 24. novembra 1852. godine, Crnogorci zauzeli isturenu tursku tvrđavu Žabljak na Skadarskom jezeru, odnosno, sa stanovišta naše istorije, oslobodili staru prestonicu Ivana Crnojevića. Na pomolu je bio novi tursko-crnogorski rat, pa je već 6. decembra, u Londonu, u Domu lordova, ovim povodom došlo do replike između, kako Marks kaže, dve oligarhijske klike među poslanicima. Lider opozicionih konzervativaca, lord Stenli, tražio je od vlade odgovor na sledeće karakteristično sročeno pitanje:

    Da li je u poslednje vreme došlo do bilo kakvih promena u političkim odnosima sa onom divljom zemljom koja se graniči sa Albanijom i čije je ime Crna Gora?

    Odgovor isto tako karakterističan, dao je ministar spoljnih poslova, istaknuti torijevac, lord Malmzberi.

    Mislim da u pogledu političkih odnosa (sa Crnom Gorom) nije bilo nikakve promene - rekao je ministar - Šef te zemlje ima dve titule. On je poglavar pravoslavne crkve u toj zemlji, a u isto vreme je i svetovni vladar. Zbog svog crkvenog položaja on je pod nadležnošću ruskog cara, koji se smatra poglavarom cele pravoslavne crkve. Poglavar Crne Gore je navikao (kao i svi njegovi preci, mislim) da mu ruski car potvrđuje i priznaje sve njegove crkvene nadležnosti i titule. Što se tiče nezavisnosti te zemlje, bez obzira šta razni ljudi mogu da misle o prednosti takvog položaja, činjenica je da je Crna Gora nezavisna zemlja već oko 150 godina, i mada je Porta činila razne pokušaje da je pokori, ti pokušaji su propadali jedni za drugim i zemlja se nalazi u istom položaju sad u kakvom je bila i pre 200 godina.

    Naš aplauz lordu Malmzberiju i posle 145 godina. Međutim, u ono vreme, on je ovom svojom koliko istinitom toliko nediplomatskom tvrdnjom najpre "ozbiljno uznemirio" Turke, što nije teško razumeti, uprkos tolikoj istorijskoj distanci. Iznoseći sve ovo pred javnost, kao skandal, u "Njujork dejli tribjunu", sa godinu i više zakašnjenja, Marks nije mogao da se uzdrži a da svemu ne doda i sopstveni komentar, pun ozlojeđenosti, i ne bez uvredljivog tona na račun engleskih lordova, i ne bez podozrenja u englesku spoljnu politiku.

    U ovom govoru lord Malmzberi, tadanji torijevski sekretar za spoljne poslove, - veli Karl Marks - mirno secira Osmansko Carstvo, odvajajući od njega zemlju koja mu je uvek pripadala, priznajući u isto vreme duhovne pretenzije ruskog cara nad podanicima Porte. Šta mi da kažemo o ovim dvema oligarhijskim klikama, izuzev da se takmiče u gluposti?

    I valjda da bi pobio istinitost Malmzberijeve tvrdnje o slobodi Crne Gore, Marks poteže dva dokaza, jedan istorijski, drugi iz aktuelne politike, oba pozajmljena iz turskih izvora. Prvi dokaz: u prvom članu Svištovskog mira, zaključenog između Turaka i Austrije 1791. godine, uz posredovanje Engleske, Holandije i Rusije, jasno i glasno piše da će se dati amnestija onima koji su "ustali protiv svojih zakonitih gospodara, i to: Srbima, Crnogorcima, Moldavcima i Vlasima, nazvanim pobunjenim podanicima Porte". Nazive "zakoniti gospodari" i "Crnogorci" u citatu navedenog međunarodnog akta podvukao je lično Karl Marks, ideolog komunizma i ravnopravnosti ljudi i naroda, da bi svima bilo jasno ko je zakoniti gospodar Crnogoraca i čija su oni raja. Ipak, nije bio u pravu, jer lord Malmzberi nije govorio o stanju nezavisnosti Crne Gore i slobode u spisima, de jure, nego de fakto, na terenu, u stvarnosti. Drugi dokaz:

    "Crnogorci koji žive u Carigradu, a ima ih 2000 do 3000, plaćaju harač ili porez po glavi, a u sudskom postupku sa podanicima drugih sila u Carigradu uvek su smatrani i tretirani kao turski podanici bez prigovora."

    Opet zamena teze. Engleski lord nije govorio o slobodi Crnogoraca koji žive u Carigradu, nego onih koji žive u Crnoj Gori. Da je pitanje postavljeno sa suprotne strane - Kakva je nadležnost turskih sudova u Crnoj Gori? I da li tamošnje stanovništvo plaća sultanu harač? - odmah bi se videla sva njegova besmislenost bez prigovora.
    Poslednji put ažurirao/la Serdar Scepan Radojevic : 10.06.2010. u 21:06
    "… Tamo gdje odzvanja naša riječ, gdje se još glagolja i gdje se još, kao stari zlatnik, obrće naša riječ, znaj čedo moje, da je to naša država bez obzira na to ko u njoj vlada…“

  8. #8
    Domaćin Serdar Scepan Radojevic (avatar)
    Učlanjen
    19.07.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    ГШ СОВК
    Poruke
    3.578
    Reputaciona moć
    66

    Podrazumevano Re: Енгелс и Маркс тражили истребљење Срба

    Marks i Engels imali su u Srbiji status polubogova, u nebesa su ih uznosili i oni koji ih nikad a nisu čitali. A ono što su pisali o Srbima, gurano je "pod tepih". Prosto je neshvatljivo da Srbi tako nekritički "zavole" one koji su ih otvoreno mrzeli. U svojim tekstovima, Marks i Engels o Srbima pišu s omalovažavanjem i prezirom, pa čak i s pakošću i mržnjom. Poneki, specijalno Engelsov, članak, čak je i stidno čitati - bljuju iz njihovih redova jevtine šovinističke, pangermanske, malograđanske predrasude o Slovenima kao "istorijskom otpadu", o narodima pozvanim da stvaraju istoriju i civilizaciju, i o narodima "koje će zgaziti točak istorije"... Neki njihovi citati pre liče na rasističke citate iz "Majn Kampfa", nego na reči "tvoraca naučnog socijalizma". Srbi su im bili "krivi" zbog težnji da se oslobode od vlasti svojih "legitimnih gospodara" (baš taj izraz!) Turaka, u čemu su Marks i Engels videli otvaranje puta za rusku invaziju ka Zapadu (!). A Ruse su toliko "voleli" da se Engels usudio da napiše kako je "mržnja prema Rusima" bila i biće "revoluionarna strast" Nemaca (!)

    "Puštanje krvi" na Balkanu

    A njihovo priznanje o postojanju Srbije i severno od Save i Dunava, što osporavaju čak i današnji naši autonomaši, ne treba nikoga da zavarava. Toj severnoj, "austrijskoj" Srbiji oni nisu predviđali nikakvu drugačiju budućnost nego da bude mađarizovana, ili germanizovana, ili da nestane u vihoru svetske revolucije, odnosno u konačnom obračunu "oslobođenih" Nemaca i Mađara s "reakcionarnim" Slovenima.

    Bosnu i Hercegovinu, iako se još nalazila u Turskoj, takođe su predodredili za germanizaciju, najavljujući daleko pre političku okupaciju ove zemlje od strane Austrije. A kad su se ti događaji približili i u Hercegovini 1875. godine buknuo ustanak raje protiv turske vlasti, tvorci komunističke ideologije zauzeli su stav radoznalog iščekivanja, sa karakterističnim za njih strahom da će opet iz svega korist izvući Rusi.

    Iz jučerašnjeg "Dejli njusa" prilažem interesantan dopis iz Carigrada - pisao je Engels Marksu krajem maja 1876. godine. - Tome čoveku se može utoliko pre verovati što mu revolucija softa (studenata islamske teologije i šerijatskog prava) nije nimalo po ćudi. Stvar na Istoku počinje da se zaoštrava, ponovni pokušaj Srba da dobiju zajam, takođe suspendovanje plaćanja menica i novi zahtevi hercegovačkih ustanika, pokazuju kako Rusija tamo vršlja. Radoznao sam kako će se to razvijati.

    Iščekivanje nije dugo trajalo, samo nešto više od mesec dana. Tridesetog juna te godine, rat je Turskoj objavila Srbija, a dva dana kasnije i Crna Gora. Samo, ovoga puta, na Balkanu nije vršljala ruska banditska nego engleska tajna diplomatija, koja je na rat nagovarala i Srbe i Turke. Presudna je, izgleda, bila izjava britanskog premijera Benyamina Dizraelija data ruskom ambasadoru u Londonu. Stari Dizi, kako ga je od milošte zvao Marks, smatrao je da Srbe ne treba odvraćati od rata, kao ni Turke, prosto - neka oprobaju snage.

    Ustanici i kneževi, na koje se oni oslanjaju, ne žele drugačije poravnanje osim autonomije - rekao je premijer govoreći o hercegovačkim ustanicima i kneževima Srbije i Crne Gore, Milanu Obrenoviću i Nikoli Petroviću Njegošu - Borba je, dakle, neizbežna; što pre, to bolje. Treba pustiti krv!

    "Srpski poraz i Rumune
    će naučiti pameti" likovao je Engels


    Tako su Srbi gurnuti u rat, u kome će biti puštena njihova krv, sami protiv daleko nadmoćnije turske vojske koja je spremno čekala na granicama. Rusija, koja je Srbiju odvraćala od rata, ostala je neutralna. Raja u neoslobođenim srpskim krajevima, u takvim okolnostima, nije smela da se lati oružja. I posle beznačajnih početnih uspeha na Drini, usledio je prvi srpski poraz na timočkom frontu. A u dalekom Mančesteru, "naš" Fridrih Engels mogao je da likuje već 25. jula, dok su Turci ulazili u Knjaževac.

    Marks je Srbe ubrajao u male, revolucionarno "nužno zakržljale narode", bez istorije i istorijske svesti, čija je sudbina da nestanu u oluji svetske revolucije koju su propovedali on i Engels. Marks i Engels učili su ruski i poljski, a Engels je pomalo znao srpski - izgovor naših marksista da veliki tvorci naučnog socijalizma, nisu dovoljno znali o Slovenima i Srbima, te da su neke njihove "uzgredne napomene" plod neobaveštenosti - suviše je jeftin. Znali su više od drugih. Čak toliko da Engels Marksu šalje pesme koje je sabrao Vuk Stefanović Karayić, sa napomenom da je srpski lakši za učenje od drugih slovenskih jezika.

    Kolaps Srba je famozan! - pisao je toga dana, s velikim uzbuđenjem, Marksu u London. - Kampanja je bila sračunata na to da se zapali cela Turska, a gorivo je svuda mokro - Crna Gora je izdaje za privatne svrhe, Bosna pogotovu neće da diže ustanak otkako Srbija hoće da je oslobodi, a valjani Bugari ne miču ni prstom. Srpska oslobodilačka vojska mora da živi na svoj vlastiti račun i posle razmetljive ofanzive, a da nije nigde ozbiljno tučena, natrag u svoju hajdučku jazbinu! - To će i Rumune naučiti pameti, a onda od ruskih planova ništa.

    Srbiju je od katastrofe spasila jedino diplomatska akcija velikih sila, koja je usledila, ne bez izvesnog otezanja, da bi Srbi što više dobili po prstima. Mada, u stvari, te packe i nisu njima bile namenjene, nego panslavistima. Jer, ovo je bio prvi i jedini panslavistički rat, koji nisu pripremili i izveli političari, nego panslavistički entuzijasti. Oni su ubeđivali političke krugove u Srbiji i Crnoj Gori da sa početkom rata ne odugovlače, bez obzira što je zvanična Rusija bila nespremna i za rat neraspoložena. Kad borbe počnu, govorili su, pokrenuće se i ruska država i sveto delo slovenskog oslobođenja od turskog jarma biće izvršeno. Tajne službe zapadnih sila sve su to znale, pa su ih podsticale i gurale ih, zajedno sa Srbima, na tanak led.

    Bila je to velika promena u zapadnoj politici prema Istočnom pitanju. Od dugotrajnih nastojanja Zapada da se na istoku održi status kvo i spasavanjem turske carevina od raspada osujeti veliko rusko širenje i snaženje, prešlo se na aktivno i ubrzano rešavanje tog pitanja, nara-vno, u svoju korist. Marks i Engels, strastveni borci protiv panslavizma i gotovo rusofobi, koji su se odavno zalagali za takvu promenu, sada kada se ona dogodila, nisu je ni primetili. Nisu prozreli diplomatsku igru Engleza, kojoj bi se svakako obradovali, nego su bili očajni i besni što je rat prekinut i sprečena srpska propast, a kivni na "glupe engleske novine" što uopšte poklanjaju pažnju ratnim strahotama kojima su Srbi izloženi. Neobavešten i razočaran, Engels se krajem avgusta žalio Marksu:
    "… Tamo gdje odzvanja naša riječ, gdje se još glagolja i gdje se još, kao stari zlatnik, obrće naša riječ, znaj čedo moje, da je to naša država bez obzira na to ko u njoj vlada…“

  9. #9
    Domaćin Serdar Scepan Radojevic (avatar)
    Učlanjen
    19.07.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    ГШ СОВК
    Poruke
    3.578
    Reputaciona moć
    66

    Podrazumevano Re: Енгелс и Маркс тражили истребљење Срба

    O Turcima srdačno i s toplinom, o Slovenima s mržnjom

    "Dejli njus" i stari Rasel sa svojom drekom o turskim strahotama učinili su Rusima nenaplativu uslugu i sjajno im pripremili iduću kampanju, koja može otpočeti čim gospoda liberali budu ovde na kormilu. Liberalna provincijska štampa sad takođe udara u trompete i pošto se stari Dizi povukao u Gornji dom, liberalni drekavci će svakako iduće sesije voditi glavnu reč u Donjem domu. O infamijama Crnogoraca i Hercegovaca naravno svi ćute. Srećom, i Srbi će dobiti batina - čak i Forbs, koji je uostalom opet jedini razumni ratni dopisnik, govori s očiglednom toplinom o većoj vojnoj sposobnosti turskih trupa - i "Belomu carju" nije tako lako intervenisati.
    Baš lepa marksistička pretnja odmazdom, možda i proročanstvo:

    Srećom, i Srbi će dobiti batina! Srećom!

    Kada će ih dobiti, nisu rekli. Svakako, želeli su da to bude što pre, ali uzimali su ih u obzir i za kasnije prilike, za evropski rat, svetski rat, za "opšti rusvaj" i konačni obračun Nemaca i Mađara sa Slovenima.Zaista, dobijali su ih više puta, i to takve da su ih jedva preživeli, i u evropskom (Prvom svetskom) ratu, i u svetskom (Drugom svetskom), a dobijaju ih i danas, kada je Nemce i Mađare, i pre svetske revolucije, "oslobodio" baćuška Mi-hail Gorbačov, što je, možda, samo uvod u najavljeni "opšti rusvaj"...

    Što se tiče ruske "iduće kampanje", koju su, po Engelsu, tako sjajno pripremile glupe novine, stari Rasel i engleski liberalni drekavci, ona je zaista počela u proleće 1877. godine, da bi joj se ubrzo priklju-čile Srbija i Crna Gora. I Marksovom i Engelsovom jadikovanju i nerviranju više nije bilo kraja. Jedno, što novine "precenjuju" i "preuveličavaju" ruske uspehe u Jermeniji i Maloj Aziji, drugo, zbog trome i "čisto pasivne" turske odbrane ("Turskoj je prosto-naprosto potrebno nekoliko Evropejaca!"), treće zbog "očigledne" izdaje u turskim redovima ("Još nikada se 6 000 Turaka iza šančeva i bedem a nije bez juriša predalo!"), četvrto, što "revolucija softa" u Carigradu nikako da počne i nikako Turci da se "dignu protiv svoga starog režima", peto, što se Rusi, polako ali sigurno, opasno približavaju Carigradu ("Moraćemo se, verovatno do jeseni, priviknuti na prisustvo Rusa između Balkana i Dunava!") i tako dalje, u nedogled.

    U kojim naučnim, filosofskim i psihološkim sferama i činjenicama treba tražiti pozadinu i ishodište ovakve neobične "enologije" u delima teoretičara naučnog socijalizma i tvoraca komunističke ideologije? Čime su bila izazvana i na čemu utemeljena njihova ekstremna shvatanja o manjoj vrednosti i retrogradnom karakteru određenih etničkih zajednica i narodnih kultura, uz osporavanje prava tim zajednicama na samostalan politički, kulturni i privredni život i razvoj, shvatanja koja nisu bila primerena evropskom društvu i duhu vremena, koja su premašila nivo uobičajenog, svakodnevnog malograđanskog šovinizma i u znatnoj meri korespondirala sa docnijim nemačkim nacizmom Hitlerovog vremena?Na ta i takva pitanja nije lako odgovoriti. Za to bi bile potrebne specijalne studije, kojima bi bilo obuhvaćeno ne samo celokupno njihovo naučno delo i književno nasleđe, nego i ceo njihov život i rad, porodični odnosi, mentalitet, kao i sve okolnosti njihove borbe koja je bila mnogostruka i strastvena...

    Nemačka mržnja - prva revolucionana strast

    Naše uzgredne kombinacije tokom jednostavnog čitanja, bez pretenzija, dela Marksa i Engelsa, nisu mogle dati neki pouzdaniji rezultat, jer smo nailazili na mnogobrojne protivrečnosti i na argumente i za i protiv. Ipak, možemo da skrenemo pažnju na neke karakteristične momente.

    Pevalo se: "Ne verujem u nebesa no u Marksa i Engelsa", a oni su pisali i pisali protiv nas "divljaka".

    NJihova nenaučna podela evropskih naroda na "progresivne" i "reakcionarne", odnosno na "revolucionarne" i "nužno kontrarevolucionarne", nije bila zasnovana na nekom ozbiljnijem istorijsko-etnološkom proučavanju, nego više plod kombinacija, zamisli i želja kojim bi tokovima i pravcima trebalo ubuduće da se kreće istorija čovečanstva.

    Tu je teoriju, u najgrubljoj formi, izložio Fridrih Engels u članku "Mađarska borba", 1849. godine, u Marksovom listu "Nojer Rajniše cajtung". U docnijim interpretacijama samo će biti ublažena borbena i revolucionarna retorika, dok će suština ostati ista. Ključno mesto te teorije o narodima koje je "tok istorije nemilo-srdno zgazio" već smo citirali. Ti narodi u delima Marksa i Engelsa odviše liče na ranjene zveri, koje treba dotući, pošto im je već oduzeto pravo da prezdrave, zaleče rane i ponovo stanu na noge.

    Tu je zatim Marksova i Engelsova patološka opsednutost panslavizmom i njegovom navodnom opasnošću po čovečanstvo. Oni su razlikovali dve vrste panslavizma, reakcionarni, despotski, oličen u ruskom samodržavlju, caru i ruskoj knuti, i demokratski panslavizam, koji je formulisao ruski socijalist i nihilist Mihail Bakunjin, jedan od učesnika Slovenskog kongresa u Pragu 1848. godine, koji je Evropi ponudio izmirenje naroda i prevazilaženje zavada koje su stvorili reakcionarni apsolutistički režimi, te izgradnju miroljubivog suživota slovenskih, germanskih, romanskih i ostalih naroda, na revolucionarnim principima slobode, jednakosti i bratstva.

    Polemišući s Bakunjinom, podužim člankom, pod naslovom "Demokratski panslavizam", iste 1849. godine, u istom Marksovom listu, Fridrih Engels neće ni da čuje za ponudu demokratskih panslavista, odbacujući i samu ideju izmirenja i ravnopravnog suživota sa Slovenima. U nedostatku svakog iole ubedljivog razloga, on to čini u ime revolucije, pošto je, navodno, krivica Slovena za gušenje revolucije u Beču i Budimpešti apsolutna i neoprostiva, preko koje se više ne može preći.

    Mi i Mađari treba da austrijskim Slovenima garantujemo njihovu samostalnost - zahteva Bakunjin, a ljudi kalibra jednog Rugea kadri su da mu takva obećanja u četiri oka doista daju - ustaje Engels ne više kao revolucionar nego kao Nemac, i ne samo protiv Bakunjinove ponude nego i protiv onih Nemaca koji su spremni da takvu ponudu i prihvate.

    - Od nas i od ostalih revolucionarnih nacija Evrope zahteva se da žarištima kontrarevolucije pred samim našim vratima garantujemo nesmetanu egzistenciju, slobodno pravo na zaveru i pravo na upotrebu oružja protiv revolucije; mi treba da u samom srcu Nemačke konstituišemo kontrarevolucionarnu češku državu, da slomimo snagu nemačke, poljske i mađarske revolucije pomoću ruskih predstraža isturenih među njih na Elbi, Karpatima i Dunavu.

    Mi ne mislimo to da učinimo. Na sentimentalne fraze o bratstvu, koje nam se ovde serviraju u ime najkontrarevolucionarlnijih nacija Evrope, odgovaramo da je mržnja prema Rusima bila i još jeste prva revolucionarnarna svest kod Nemaca, da joj je od vremena revolucije pridošla mržnja prema Česima i Hrvatima i da mi, u zajednici s Poljacima i Mađarima, možemo revoluciju učiniti bezbednom samo najodlučnijim terorizmom protiv tih slovenskih naroda. Mi sada znamo gde su koncentrisani neprijatelji revolucije: u Rusiji i austrijskim slovenskim zemljama, i nikakve fraze, nikakvo ukazivanje na neodređenu demokratsku budućnost tih zemalja neće nas zadržati da naše neprijatelje tretiramo kao neprijatelje.

    I na kraju, sav obuzet germanskim ratničkim žarom i revolucionarnim zanosom, Fridrih Engels kliče:
    Neka tada bude borba, "neumoljiva borba na život i smrt" sa Slovenstvom koje izdaje revoluciju; borba do istrage i bezobzirni terorizam - ne u interesu Nemačke, nego u interesu revolucije!

    Bezobrzirni terorizam! Sto za jednog, kako će docnije reći nemački nacionalsocijalista Hitler.
    Dalje na:
    http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1998/06/article-11.html
    "… Tamo gdje odzvanja naša riječ, gdje se još glagolja i gdje se još, kao stari zlatnik, obrće naša riječ, znaj čedo moje, da je to naša država bez obzira na to ko u njoj vlada…“

Slične teme

  1. Odgovora: 76
    Poslednja poruka: 09.04.2009., 03:27
  2. Odgovora: 153
    Poslednja poruka: 10.03.2009., 00:00
  3. Odgovora: 32
    Poslednja poruka: 02.02.2009., 17:59
  4. Тражили сте конкретно!
    Autor dakica u forumu Politika
    Odgovora: 82
    Poslednja poruka: 25.03.2008., 16:45

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •