Nema svetla na kraju tunela
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 40

Tema: Nema svetla na kraju tunela

  1. #1
    Buduća legenda Jacob (avatar)
    Učlanjen
    20.10.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    48.935
    Reputaciona moć
    688

    Podrazumevano Nema svetla na kraju tunela

    Ljudi koji prežive kliničku smrt svedoče o odvajanju duše i tela, ali naučnici konačno imaju dokaze da je u pitanju biohemijski proces u mozgu

    Blještava svetlost na kraju tunela, osećaj prijatnosti i bestežinskog stanja, lebdenje nad svojim mrtvim telom, blagi zvukovi koji odzvanjaju u ušima... Sve su to opisi ljudi koji su reanimirani posle kliničke smrti, ali sve to ipak nema veze s odvajanjem duše od tela. Tako bar tvrde američki naučnici sa univerziteta „Džordž Vašington", koji su napokon uspeli da utvrde poreklo sećanja sa kojima se klinički umrle osobe vraćaju u život.
    U svakom slučaju, iskustva ljudi na granici smrti intrigantna su tema o kojoj su napisane mnoge knjige od kojih je najpoznatija „Život posle života" Rejmonda Mudija. Ali, poput mnogih fenomena koje dosad zbog manjkavog znanja nismo mogli da objasnimo, i iskustvo na ivici smrti ima svoje racionalno tumačenje.

    Naučnici smatraju da je ono jednostavno uzrokovano „električnim olujama" u mozgu koji umire. Do tog zaključka su došli proučavajući EEG pacijenata koji su umirali, a rezultati su objavljeni u časopisu „Journal of Palliative Medicine".
    - Kada se usporava protok krvi u telu, mozak ostaje bez kiseonika i u jednom trenutku elektroni podivljaju. Mozak zbog nedostatka kiseonika „ispucava" svoje poslednje impulse pre reanimacije, a onda oni pokreću lančanu reakciju i stvaraju slike koje zapravo ne postoje. Sve počinje u jednom delu mozga i širi se kao po kaskadi, što daje mogućnost ljudima da doživljavaju mentalne senzacije - kaže dr Lakhmir Čaula.
    Prema sprovedenim eksperimentima, ova reakcija u mozgu traje između 30 sekundi i tri minuta, dožive je skoro svi pacijenti koji padnu u kliničku smrt, ali je samo se tek poneko seća.
    Nivoi su slični onima koji se mogu videti kod potpuno svesnih ljudi, iako je krvni pritisak bio tako nizak da je aparat pokazivao da je skala na nuli. Na taj način moždani talasi su generisali živu sliku i osećanja, rekao je istraživač.
    Čaula je u istraživanju opisao situacije sedam pacijenata koji su umirali, ali kaže da je slične manifestacije primetio kod još pedesetak pacijenata na ivici smrti. On je najavio nastavak svojih istraživanja koja bi mogla potpuno da objasne takva iskustva ljudi koji su doživeli kliničku smrt.
    Neka ranija istraživanja utvrdila su da je jedan od pet pacijenata koji su imali infarkt, a koji su ga preživeli, imao iskustva bliska smrti. Među njima su bili vantelesna iskustva, prijatna osećanja, priviđanje tunela, svetla, umrlih rođaka ili su im slike iz života „treperile pred očima".
    U toku je isti eksperiment koji sprovode britanski lekari i naučnici, a koji će trajati još najmanje godinu dana. Skoro dve godine oni sprovode svoja istraživanja na pacijentima sa kliničkom smrću. Kako je objasnio šef istraživačkog projekta dr Sem Parnija, on i njegove kolege proveravaju da li su svi ti ljudi u stanju kliničke smrti „osećali prisustvo bilo čega onostranog". Istraživanje ovog tima će se istovremeno izvoditi u 25 britanskih i američkih klinika i trajaće ukupno tri godine.
    - Uspemo li da dokažemo da svest nastavlja da postoji i nakon isključivanja mozga, to će biti dokaz da svest postoji sama po sebi. Imamo četvoro pacijenata koji su opisivali jasne slike onoga što su videli pošto su lekari kod njih konstatovali potpuno odsustvo funkcija mozga. Da bismo u takvim slučajevima proverili o čemu je reč, u sobama za reanimaciju ćemo postavljati određene slike tako da ih pacijenti sa kreveta ne mogu videti. Ali, ako posle kliničke smrti postoji korak ka zagrobnom životu - naši pacijenti biće u stanju da vide te slike. Ako ih niko ipak ne vidi, biće to dokaz da su one „svetlosti na kraju tunela" samo iluzije ili greške pamćenja.

    Doktor Parnija se nada da će njegovi eksperimenti pomoći čovečanstvu da sazna šta ljude tačno čeka posle smrti. I objašnjava:
    - Smrt je proces koji počinje kad prestane rad srca, pluća i mozga. Čim prestane rad srca, svi kriterijumi smrti već su prisutni. Sa njim počinje period koji može potrajati od nekoliko sekundi do sata, pa i više, kad lekari ponekad uspevaju da pokrenu srce i zaustave umiranje. To što osećaju ljudi nakon zaustavljanja srca daće mogućnost da otkrijemo šta će svako od nas osećati kad bude umirao.


    http://www.pressonline.rs/sr/vesti/magazin/story/120211/Nema+svetla+na+kraju+tunela.html
    Tek kad ti komarac sleti na jaja, shvatis da se nesporazumi mogu resiti nenasilnim putem



  2. #2
    Primećen član umbra* (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    701
    Reputaciona moć
    45

    Podrazumevano Re: Nema svetla na kraju tunela

    Poslednji put ažurirao/la umbra* : 07.06.2010. u 17:48
    "Smrt nije gašenje svetla; to je gašenje lampe jer je svanula zora".

  3. #3
    Elita
    Učlanjen
    15.05.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    16.671
    Reputaciona moć
    205

    Podrazumevano Re: Nema svetla na kraju tunela

    Zanimljivo, ja iskreno mislim da nema nista od otkrivanja da svest zivi posle nas, sozio bih se sa tezom da je sve to ipak greska u pamcenju i iluzija

  4. #4
    Primećen član umbra* (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    701
    Reputaciona moć
    45

    Podrazumevano Re: Nema svetla na kraju tunela

    "Da li duh moze da nadzivi mozak"-Gerhard Rot (preuzeto s neta)
    Želja za besmrtnošću jedna je od najjačih čovekovih želja. Ona je zapravo uglavnom želja za besmrtnošću duha: šta bismo uopšte sa besmrtnošću tela ako istovremeno i naš duh, naša svest, ne bi bili besmrtni? Većina nas bi verovatno prihvatila smrtnost tela ako bi zauzvrat mogla da sacuva svoje Ja.
    U ovom tekstu pozabaviću se pitanjem da li duh može da nadživi mozak, ali se neću obazirati na njegove religiozne ili teološke aspekte. Na dilemu o postojanju neke besmrtne duše koja bi, kako mnoge religije tvrde, mogla da nadživi fizičku smrt ne želim da dam ni potvrdan ni odričan odgovor. Govoriću o "duhu" u onom smislu u kom ga razumevaju psihologija, moderna filozofija duha i kognitivna neurobiologija i nauka o mozgu, naime u smislu mnoštva individualno doživljenih stanja: u njih spadaju svesno opažanje procesã u našem telu i u svetu oko nas, osećanja, mišljenje, moć zamišljanja, pažnja, sećanje, htenje i svest o sebi, da spomenem samo nekoliko. Poći ću od pretpostavke da želja za besmrtnošću duha podrazumeva očuvanje svih ovih stanja, ili bar što većeg broja njih.
    Ako porazmislimo o mogućnosti ili nemogućnosti ostvarenja ove želje, zaključićemo da rešenje u velikoj meri zavisi od toga kako shvatamo odnos između individualnog duha i tela, tačnije rečeno - mozga. Kod obrazovanije publike, pa čak i među stručnjacima (filozofima, psiholozima, stručnjacima za mozak) postoje značajna razilaženja. Naime, uopšte se ne podrazumeva da duh ima bilo kakve veze sa mozgom, jer naš doživljaj ne lokalizuje mentalne činove niti u mozgu, niti bilo gde drugde.
    Duh je za nas nešto nematerijalno, neopipljivo, nešto što se ne dã lokalizovati i što ne podleže prirodnim zakonima. Zanimljivo je da mi naš mozak uopšte i ne osećamo (mozak ne oseća bol), a samo razmišljanjem ne bismo došli do zaključka da se duhovni procesi odvijaju baš u mozgu.
    Međutim, još su lekari u drevnom Egiptu i Grckoj otkrili da određene povrede i oboljenja mozga dovode do karakterističnih ograničenja motoričkih i kognitivnih sposobnosti. Od tada je u prilog ovoj tezi dodato više značajnih argumenata. I dok se ranije mislilo da su duhovna i emotivna stanja neobjašnjiva, moderna nauka o mozgu je u stanju da uz pomoć najrazličitijih metoda ispita, pa čak i da vizuelno prikaže one procese u ljudskom mozgu koji odgovaraju duhovnim procesima.
    U ove metode, osim sistematske stimulacije jedne ili više ćelija uz pomoć mikroelektroda, spada i usavršena tehnika elektroencefalografije (EEG-Mapping), ali i druge vizuelne tehnike kao što je pozitronsko-emisiona tomografija (PET) i funkcionalna nuklearno-magnetna rezonanca (fNMR, functional imaging). Kombinovanjem ovih metoda mogu se povezati anatomija mozga, lokalni moždani krvotok, lokalni moždani metabolizam, lokalna neuronska aktivnost i kognitivne funkcije, a da pri tom ne mora da se otvara lobanja kao kod neurofizioloških i neuroanatomskih ispitivanja.
    Veze između lokalnog moždanog krvotoka, lokalnog moždanog metabolizma, lokalne neuronske aktivnosti i specifičnih kognitivnih funkcija niukoliko nisu linearne. Zato se kod različitih metoda merenja često javljaju nesuglasice, mada do njih dolazi čak i između rezultata jedne iste metode. To, međutim, ne umanjuje značaj ovih metoda za rasvetljavanje kognitivog i mentalnog rada, tim pre što se one mogu i kombinovati.
    Tako danas primenom ovih metoda u klinickoj medicini kod mnogih slučajeva kognitivnih deficita moze da se pretpostavi koji su ih organski defekti u mozgu prouzrokovali. Ako, na primer, neko posle moždanog udara više ne razlikuje boje, oštecen mu je određeni vizuelni areal u kori velikog mozga. Ako neko ima smetnje u poimanju prostora ili orijentisanju u prostoru, ošteceni su areali u oblasti temena (na primer, zadnji parijetalni kortikalni areal). Smetnje u govoru, u zavisnosti od simptoma, ukazuju na oštecenja u Brokinom ili Vernikeovom jezičkom centru. Čak i "čisto duhovne" delatnosti kao što su zamišljanje, sećanje, razumevanje značenja nečeg izrečenog ili pročitanog, mogu se lokalizovati u mozgu. Pri tom je uglavnom prihvaćena pretpostavka da se zamišljanje određenih stvari i prisećanje na njih odvija upravo u onim arealima mozga koji su zaduženi i za opažanje tih stvari.
    Filozofski potkovan čitalac odmah će prigovoriti da samo korelacija između duhovnih stanja i procesa u mozgu još uvek ne kazuje ništa o njihovoj pravoj vezi.
    Od postojanja ove tesne korelacije polaze najrazlicitija stanovišta filozofije duha, a videćemo da ona daju i različite odgovore na pitanje da li duh može da nadživi mozak. Okvirno se u današnjoj polemici o odnosu duha i mozga može razlučiti pet pozicija.
    Prva: duh se od materijalnog mozga razlikuje suštinski, ali sigurno ima uticaja na njega da bi uopšte mogao da utiče i na materijalni svet (interaktivni dualizam: Ekles, mnogi filozofi i psiholozi).21
    Druga: duh nastaje filogenetski, ali i ontogenetski, pri individualnom razvitku svakog čoveka iz materijalnog mozga, da bi se potom ovog "oslobodio", postao "nematerijalan" i kadar da kao viši princip upravlja mozgom (emergentizam: Lorenc, Poper, mnogi filozofi i psiholozi).22
    Treća: duh je sistem za obradu simbola po određenim pravilima. Ta obrada simbola može se odvijati pod potpuno različitim materijalnim uslovima, na primer u mozgu, ali i u kompjuteru (funkcionalizam: Fodor, mnogi kognitivni psiholozi i informatičari).23
    Četvrta: duh je fizičko stanje koje generiše i prima značenje; ono nastaje u sadejstvu mnogih centara mozga i u interakciji mozga i organizma sa okolinom. Duh utiče na ne-duhovna stanja mozga, ali i ona uticu na njega. On jeste povezan sa radom određenih moždanih struktura, ali se ne može svesti na njih (neredukcionistički fizikalizam: Rot, i Svegler, neki filozofi, psiholozi, stručnjaci za mozak).24
    Peta: duh je proizvod određenih moždanih struktura (ćelija u korteksu, određenih tipova sinapsi); on se u potpunosti može svesti na ove moždane strukture (neurobioloski redukcionizam: Sanze, Krik i Koh, neki filozofi, stručnjaci za mozak).25
    Poslednji put ažurirao/la umbra* : 07.06.2010. u 20:46
    "Smrt nije gašenje svetla; to je gašenje lampe jer je svanula zora".

  5. #5
    Primećen član umbra* (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    701
    Reputaciona moć
    45

    Podrazumevano Re: Nema svetla na kraju tunela

    U okviru ovih pozicija, pitanje o potencijalnoj besmrtnosti duha moze se odgovoriti na sledeći način:
    Za interaktivni dualizam - ako sam dobro razumeo Eklesa - duh je, doduše, u principu nezavisan od mozga i zato može da preživi njegovu smrt. Međutim, njemu je potreban neki individualni mozak da bi postao onaj individualni duh kakvim čovek sebe doživljava. Kakve osobine duh ima bez nekog "kontaktnog mozga", potpuno je nejasno, ali to svakako nisu one koje duh ima u interakciji s mozgom. Kada mozak umre, nestaje i ova individualnost, a upravo nam je ona važna. Ukoliko moj duh preživi moju smrt, ja kao individua to verovatno neću primetiti.
    Emergentizam, doduše, shvata duh kao stanje "potpuno različito" od materijalnog mozga, ali je emergencija, pojavljivanje ovog "potpuno različitog" stanja - ako sam dobro razumeo Lorenca, Popera i ostale emergentiste - vezano za prisustvo nekog materijalnog mozga, a sa njim i nestaje, osim ako to nekako ne pokušam da sprečim. U slučaju Poperovog emergentizma, duh koji je postao autonoman može da stvori onaj čuveni treći svet nadindividualnih duhovnih stanja, ovaploćen u delima nauke, umetnosti i kulture. Međutim, čak i velikim ljudima pomisao da će nastaviti da žive u svojim delima po pravilu pruža slabu utehu. Oni od toga nemaju ništa; eventualnu korist mogu da izvuku njihovi izdavači i naslednici. Emergentni duh umire kad umre i biološki mozak.
    Neredukcionistički fizikalizam, istina, dopušta pomisao da je duh fizičko stanje sasvim posebne prirode koje nastaje zajedno sa procesima u mozgu, ali se ono na njih ne da svesti. Međutim, to posebno fizičko stanje je, ništa manje, vezano za postojanje i funkcionisanje sasvim određenih ne-duhovnih, neuronskih struktura.
    Za neurobiološki redukcionizam cela priča oko navodne besmrtnosti duha i svesti sasvim je jasna: duh i svest nestaju kad odumru one strukture mozga koje stvaraju svest.
    Sasvim drugačije stvari stoje za funkcionaliste, koji duh shvataju kao sistem za obrađivanje simbola, odnosno informacija. Kod ovog sistema obrade informacija je, naime, svejedno da li se on odvija u duhu ili u kompjuteru. S tim u skladu špekuliše se i da li ce budući veoma kompleksni kompjuteri biti u stanju ne samo da rešavaju komplikovane zadatke i da se ponašaju primereno situaciji, već i da li će možda razviti svest i samospoznaju.
    Da li se želja za besmrtnošću duha (kao individualnog stanja) može ostvariti u okviru navedenih polazišta? Sva stanovišta, osim funkcionalizma, vezuju postojanje individualnog duha za postojanje individualnog mozga, iako Ekles možda i ne isključuje u potpunosti mogućnost da je duh a priori besmrtan. Međutim, kao što sam već izložio, tada je sporno da li i individualnost tog duha može da nastavi da postoji.
    "Smrt nije gašenje svetla; to je gašenje lampe jer je svanula zora".

  6. #6
    Primećen član umbra* (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    701
    Reputaciona moć
    45

    Podrazumevano Re: Nema svetla na kraju tunela

    Kod ostalih teorija, pak, nameće se pitanje kako se one moždane strukture koje stvaraju duh ili su njegov neophodni supstrat mogu učiniti večnim.
    Za funkcionaliste je duh neutralan u odnosu na svoj materijalni supstrat, ali nekakav materijalni supstrat on ipak mora da ima.
    Pretpostavimo da ne samo mozak, već i kompjuteri i roboti, mogu da imaju svest, i pretpostavimo još da bi nekakav superkompjuter (kakav za sad, naravno, ne postoji) mogao da obuhvati moj duh u svim njegovim strukturama i procesima potrebnim za svestan rad i da ga reprodukuje u sebi ili u nekom drugom superkompjuteru. Kada bi taj superkompjuter bio sazdan od trajnog materijala ili kada bi mogao da se do savršenstva popravi, tada bi moj duh bio večit. Takav superkompjuter mogao bi, naravno, da se spoji i sa telom koje bi sasvim ljudski moglo da stupi u interakciju sa okolinom.
    Jedina muka kod takvog rešenja je što tada nisam besmrtan ja, nego kopija mog duha - ja sam već umro zajedno sa mojim prirodnim mozgom. Ja sãm nemam ništa od toga što postoji neko biće koje misli, oseća i dela kao ja. Za moje imaginarne prijatelje i poznanike stvari možda stoje drugačije, oni možda i pomisle da imaju sreću sto je mudri Vođa "nastavio da živi" u robotu.
    Alternativa može da bude blagovremeni transfer, "bimovanje" mog Ja pre njegove biološke propasti u kompjuter ili u robota.
    To je već opisano u raznoraznim naučno-fantastičnim pričama, a ozbiljnije tretirano u filozofskim raspravama, ali trenutno izgleda nemoguće. Najpre bi taj superkompjuter koji treba da primi moj mozak i sãm morao da bude dovoljno kompleksan da bi zaista mogao da ga primi, a onda bi (verovatno) i sam već imao duh; čitav poduhvat bi se završio šizofrenijom.
    Kao drugo, moj bi duh u trenutku transfera ili "bimovanja" - čak i da je reč o najkraćem mogućem vremenu - morao da postoji bez materijalnog supstrata, u šta čak ni najsmeliji funkcionalisti ne veruju (bar njihov predstavnik Džeri Fodor polazi od nužnosti ove materijalne veze).
    Ma kako lepo zvučala funkcionalistička teorija, ona ne može da izbegne vezanost duha za njegov supstrat. Duh se ne može odvojiti od svog supstrata, a upravo bi to bilo neophodno za transfer.
    Čak i kompjuterski duh - ako jednog dana bude postojao nestaće sa svojim individualnim kompjuterom.
    Uzgred rečeno, ovaj problem nije nov. Ljudi su hiljadama godina pokušavali da ovekoveče svoje ideje tako što su ih zapisivali. Ali ono što su zapisivali bili su nizovi slova i reči, a ne ideje ili informacije: one umiru zajedno sa autorom. Čitanje ovih nizova slova i reči u nama, kasnijim čitaocima, izaziva svesne i nesvesne asocijacije, i to u okviru sasvim individualne zalihe prethodnog iskustva u našim mozgovima. Prilikom čitanja teksta (kao i prilikom slušanja govora) mi stvaramo nove ideje i nove informacije, koje se, u idealnom slučaju, približavaju autorovima (što možemo samo da pretpostavimo, ali nikada i da utvrdimo). Ideje nisu besmrtne, i ne postoji prenošenje ideja i informacija, već postoji samo njihovo individualno ponovno stvaranje u svakom individualnom mozgu.
    "Smrt nije gašenje svetla; to je gašenje lampe jer je svanula zora".

  7. #7
    Primećen član umbra* (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    701
    Reputaciona moć
    45

    Podrazumevano Re: Nema svetla na kraju tunela

    S obzirom na neizbežnu individualnost duha, ostaje, znači, samo jos mogućnost da se duh učini besmrtnim tako što će se neki individualni mozak učiniti besmrtnim. Kako tu stoje stvari?
    Pa, za početak dosta loše, jer mozak je od svih organa našeg organizma najsmrtniji. On je najosetljiviji na prekid u dotoku hrane i kiseonika. To i nije čudno, jer iako sa svojih otprilike 1350 grama čini samo 2 odsto ukupne telesne mase, mozak koristi 20 odsto kiseonika i energije proizvedene u toku metabolizma. Već i prekid u dotoku kiseonika od svega nekoliko minuta vodi do trajnih oštećenja mozga.
    Najpre zakazuju procesi u moždanoj kori (to jest, nastupa kortikalna smrt ili delimična smrt mozga, prepoznatljiva po čuvenoj ravnoj liniji na EEG-u), a potom procesi u produženoj moždini, u kojoj su smešteni centri za krvotok i disanje. Ako se pacijentu kome je odumro mozak ne dã veštačko disanje, dolazi do opšte biološke smrti.
    Činjenica da se prvo isključuje kora velikog mozga posebno je značajna za naš predmet, jer sa njom otpadaju i svi svesni procesi, pa time i svaki osećaj sopstvenog Ja. Drugim rečima, čovekov duh umire sa korom velikog mozga - osim ako ne pokušam da to nekako sprečim. U nastavku teksta biće reči o tome kako se ova smrt moždane kore može odgoditi ili sasvim izbeći, kako bi se Ja spaslo od smrti.
    Potencijalna biološka besmrtnost ne protivreči zakonima prirode; smrt je, čini se štaviše, nešto sasvim sekundarno. Postoje besmrtni jednoćelijski organizmi, a čak su i naše polne ćelije (kao jednoćelijski organizmi) zapravo proizvod neprekidnog niza deljenja ćelija koje traje već otprilike tri milijarde godina, otkako je nastao život na ovoj planeti. Sve druge ćelije našeg tela su smrtne, ali se čak i one mogu učiniti besmrtnima ako se njihove kulture maligno promene, ako se zaraze rakom.
    Za ljudski mozak (kao i za mozak svih sisara) karakteristično je da se njegove ćelije, za razliku od ćelija ostalih organa (ili bar većine njih), od rođenja više ne dele. Zato mozak i ne regeneriše oštećenja, već ih u najboljem slučaju kompenzuje tako što se reorganizuje. On od samog rođenja stari pút smrti. To, međutim, takođe nije neminovnost: mozak nekih kičmenjaka, na primer amfibija, ima sposobnost da stvara nove ćelije i da ih ugrađuje u mozak. Mozak amfibije, znači, može da se regeneriše. Pretpostavlja se da je ova sposobnost nestala tokom evolucije takozvanih amniota (reptili, ptice i sisari).
    Postoje dve mogućnosti da se ovo starenje spreči.
    Prva se sastoji u tome da se mozgu sisara vrati sposobnost da u većem obimu stvara nove ćelije. Da li je to uopšte moguće i kakve posledice može da ima, ne zna niko. Naime, uopšte nije poznat razlog iz kog su amfibije zadržale ovu sposobnost, a amnioti je izgubili. Uostalom, ni takav pokušaj ne bi mnogo koristio, jer čak i oni organi našeg tela koji stvaraju nove ćelije i koji mogu da se regenerišu takođe jednom moraju da odumru. Nervne ćelije uopšte i nisu smrtnije od ostalih, naprotiv, one žive mnogo duže nego ostale ćelije, samo što se ne dele. No čak i mozgovi amfibija stare i konačno umiru, iako postoji mogućnost stalnog stvaranja novih celija. Ima mnogo teorija koje objašnjavaju zašto ćelije većine živih bića odumiru posle određenog vremena, specificnog za svaku vrstu; nijedna za sad nije posebno uverljiva. Mozak nekih zivotinja (papagaji, krokodili, slonovi) može da poživi više od sto godina (kod čoveka je ta granica oko sto dvadeset). Neke biljke (mamutovac) mogu da dožive više od hiljadu godina.
    Biološka smrt, znači, nije nekakav zakon prirode, pa to u principu važi i za nervne ćelije. Ostaje predmet utopije da li će molekularna genetika prevazići granicu naše biološke smrtnosti od maksimalno sto dvadeset godina. Ostavimo po strani i nedoumicu da li je baš toliko dobro imati mozak koji stari ali ne umire. Za mozak, starenje znači uvećavanje iskustva, utemeljenje svih vrsta veza, ali donosi i odredjenu krutost. Ako jednom bude moguće stvoriti večito mlad mozak, e, tada ćemo imati večito mladu ličnost, sa svim dobrim i lošim stranama. Sve to je za sada čista utopija.
    Alternativa se sastoji u tome da se u odrastao mozak stalno usađuje sveže embrionalno nervno tkivo, u nadi da ce se embrionalne ćelije uklopiti u postojeće okruženje. Takve transplantacije embrionalnih ćelija trenutno se sprovode u lečenju obolelih od Parkinsonove bolesti, ali bez trajnijeg uspeha.
    Poslednja nada je, dakle, mozdani čip. Pretpostavimo da ce nam poći za rukom da pravimo elektronske čipove koji u svojim spojevima mogu da oponašaju prirodne neuronske mreže i koji ciljano mogu da urastaju u mozak.
    U mozgu koji je podložan starenju tada bismo takvim čipovima mogli da postepeno menjamo tkivo koje degeneriše:
    čipovima za asocijativni korteks,
    za amigdaloidno telo,
    za hipotalamus itd.
    Ako bi se to zamenjivanje odvijalo postepeno, naše duhovne funkcije - nadaju se neki biotehničari - ne bi krahirale, već bi polako prelazile na mozak od čipova, koji bi vremenom rastao. Konačno bi se čitav naš mozak sastojao od čipova. To zvuči utopijski, odnosno sablasno, ali bar ne protivreči nijednom prirodnom zakonu:
    uostalom, u osnovi ove utopije i jeste pretpostavka da je i duh fizičko stanje koje nastaje kada se ispune neki drugi fizički uslovi, ma kako komplikovani i neponovljivi oni bili sa stanovišta tradicionalne fizike.
    Međutim, veoma je sporno da li je postepeno zamenjivanje moždanog tkiva tehnički ostarivo u bliskoj budućnosti.
    Zamenjivanje prirodnih neuronskih funkcija neuročipovima trenutno se isprobava kod slepih kod kojih su neki delovi mreznjace uništeni, ali su delovi i očuvani.
    Za sad je nejasno da li takvi čipovi uopšte funkcionišu, jer jos uvek postoje ogromne prepreke. Čini se da je mnogo teže da se u mozak ugrade čipovi koji funkcionišu, pri čemu je biokompatibilnost, dakle biološka spojivost ugrađenog materijala sa moždanim tkivom, još i najmanji problem.
    Mnogo je teže pitanje kako se može postići ciljano spajanje čipa sa nervnim tkivom. Ovde se sve nade polažu u sposobnost našeg mozga da se sam organizuje, odnosno u njegovu sposobnost da sam popravi loše spojeve.
    Čudovisna kompleksnost neuronskih spojeva u našem mozgu predstavlja jos jedan problem. Svaka ćelija u kori velikog mozga spojena je sa oko 20 000 drugih ćelija, a mnogi moždani centri traže veoma precizne spojeve - potpuno je nejasno kako se ovo moze postići veštackim putem.
    Meni samom se kao najveca prepreka nameće činjenica da naš mozak nikako nije samo neuroelektronska mašina, i to komplikovana, mašina koja bi se mogla oponašati poznatom tehnikom mikročipova. On je bar u istoj meri - ako ne i vise - neurohemijska mašina.
    Postojanje svesti i duha mozda je pre pitanje dobre neurohemije nego neuroelektronike.
    Neverovatno komplikovani neurohemijski i neurofarmakološki procesi u našem mozgu uopšte nisu razjašnjeni, a potpuno je nejasno kako bi se oni mogli oponašati pomoću čipova.
    Izgledi da se naš mozak učini besmrtnim, biološko-prirodnim putem ili vestački, pomoću čipova, a sve to da bi nas duh postao besmrtan, nisu bas blistavi.
    Ako nas brine samo da li besmrtan duh protivreči zakonima prirode, odgovor će glasiti: besmrtan duh moguć je koliko i besmrtan bioloski organizam. Praktično i tehnički stvar stoji mnogo komplikovanije.
    Možda je čist slucaj, ili pak neka nepoznata fiziološko-biološka nemogućnost, što evolucija nije dala kompleksna, besmrtna bića besmrtnog duha, već su samo najjednostavnija živa bića besmrtna i - verovatno - nemaju duh. Možemo da pretpostavimo da bi već i sama mogućnost postojanja besmrtnog duha uništila biološku i socijalnu evoluciju kognitivnih sposobnosti i funkcija. Naime, napuštanju starih ideja - kako je primetio jos Maks Plank - ništa ne pogoduje koliko odumiranje njihovih bioloških nosilaca.
    "Smrt nije gašenje svetla; to je gašenje lampe jer je svanula zora".

  8. #8
    Primećen član NightWalker (avatar)
    Učlanjen
    07.04.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    660
    Reputaciona moć
    38

    Podrazumevano Re: Nema svetla na kraju tunela

    Pa, izgleda da je oborena jos jedna teistickoa teorija.
    Long live evolutionism!
    Alea iacta est.
    Divide et impera!

  9. #9
    Elita stnco (avatar)
    Učlanjen
    26.07.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    prirodne nauke
    Poruke
    15.646
    Tekstova u blogu
    2
    Reputaciona moć
    280

    Podrazumevano Re: Nema svetla na kraju tunela

    Citat Original postavio Jacob Pogledaj poruku



    .................................................. .......................................

    Doktor Parnija se nada da će njegovi eksperimenti pomoći čovečanstvu da sazna šta ljude tačno čeka posle smrti.


    http://www.pressonline.rs/sr/vesti/magazin/story/120211/Nema+svetla+na+kraju+tunela.html
    Ništa iznenađujuće i rezultate su znali i pre eksperimenata. No, mene iznenađuje ova navedena rečenica. Da li je moguće da neki doktor nauka, posebno biohemičar ili neurobiolog, ozbiljno razmišlja o ovome "šta ljude tačno čeka posle smrti"?
    Voljeni nikada ne umiru.

  10. #10
    Iskusan fantom piroman (avatar)
    Učlanjen
    03.01.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    He stood in a field where barley grows
    Poruke
    5.515
    Tekstova u blogu
    3
    Reputaciona moć
    99

    Podrazumevano Re: Nema svetla na kraju tunela

    Citat Original postavio stnco Pogledaj poruku
    Ništa iznenađujuće i rezultate su znali i pre eksperimenata. No, mene iznenađuje ova navedena rečenica. Da li je moguće da neki doktor nauka, posebno biohemičar ili neurobiolog, ozbiljno razmišlja o ovome "šta ljude tačno čeka posle smrti"?
    To je vise da koristimo kao dokaz iako nisam siguran koliko je to efektno posto teisti negiraju svaki dokaz koji nije u skladu sa njihovim konceptom realnosti ma koliko on bio jak
    Treba mi svet, otvoren za poglede....

  11. #11
    Elita stnco (avatar)
    Učlanjen
    26.07.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    prirodne nauke
    Poruke
    15.646
    Tekstova u blogu
    2
    Reputaciona moć
    280

    Podrazumevano Re: Nema svetla na kraju tunela

    Citat Original postavio fantom piroman Pogledaj poruku
    To je vise da koristimo kao dokaz iako nisam siguran koliko je to efektno posto teisti negiraju svaki dokaz koji nije u skladu sa njihovim konceptom realnosti ma koliko on bio jak
    Za ovo na kraju si u pravu pa zato i ne treba teistima ništa ni dokazivati. Ti eksperimenti imaju smisla samo ako daju doprinos saznanju o funkcionisanju mozga.
    A odavno je jasno da su emocije, u koje spadaju i religijske, samo procesi u mozgu.
    Voljeni nikada ne umiru.

  12. #12
    Primećen član umbra* (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    701
    Reputaciona moć
    45

    Podrazumevano Re: Nema svetla na kraju tunela

    Citat Original postavio stnco Pogledaj poruku
    Da li je moguće da neki doktor nauka, posebno biohemičar ili neurobiolog, ozbiljno razmišlja o ovome "šta ljude tačno čeka posle smrti"?
    Mislis da je to neozbiljno, neprimereno naucnicima? Zasto? Kad bi ti se desilo nesto za sta nemas racionalno objasnjenje (i pored sveg truda) i na sta ni nauka nema odgovor, sta bi radio? Ili, kako bi se osecao? Gde bi trazio odgovor. Pretpostavimo da ni vecina religija nema odgovor.
    "Smrt nije gašenje svetla; to je gašenje lampe jer je svanula zora".

  13. #13
    Elita
    Učlanjen
    15.05.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    16.671
    Reputaciona moć
    205

    Podrazumevano Re: Nema svetla na kraju tunela

    Citat Original postavio acibub Pogledaj poruku
    Mislis da je to neozbiljno, neprimereno naucnicima? Zasto? Kad bi ti se desilo nesto za sta nemas racionalno objasnjenje (i pored sveg truda) i na sta ni nauka nema odgovor, sta bi radio? Ili, kako bi se osecao? Gde bi trazio odgovor. Pretpostavimo da ni vecina religija nema odgovor.
    Slazem se u potpunosti sa ovim

  14. #14
    Elita Navar (avatar)
    Učlanjen
    30.09.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    twilight
    Poruke
    20.163
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Nema svetla na kraju tunela

    ono sto je opisano u uvodnom postu sa naucnickim obajsnejnjem ima veze koliko i pera detlic sa radom policije..
    na sta se sveo naucnicki rad
    aj malo porazmislite o tome

  15. #15
    Elita Navar (avatar)
    Učlanjen
    30.09.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    twilight
    Poruke
    20.163
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Nema svetla na kraju tunela

    Citat Original postavio Jacob Pogledaj poruku
    Imamo četvoro pacijenata koji su opisivali jasne slike onoga što su videli pošto su lekari kod njih konstatovali potpuno odsustvo funkcija mozga.
    mislim da je ovo dovoljan dokaz sam po sebi

  16. #16
    Primećen član umbra* (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    701
    Reputaciona moć
    45

    Podrazumevano Re: Nema svetla na kraju tunela

    Citat Original postavio Navar Pogledaj poruku
    ono sto je opisano u uvodnom postu sa naucnickim obajsnejnjem ima veze koliko i pera detlic sa radom policije..
    na sta se sveo naucnicki rad
    aj malo porazmislite o tome
    Uzmi u obzir da je to novinski tekst.
    "Smrt nije gašenje svetla; to je gašenje lampe jer je svanula zora".

  17. #17
    Elita Navar (avatar)
    Učlanjen
    30.09.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    twilight
    Poruke
    20.163
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Nema svetla na kraju tunela

    Citat Original postavio acibub Pogledaj poruku
    Uzmi u obzir da je to novinski tekst.
    pa cela stvar je krajnje kontradiktorna i prepuna cistih nagadjanja..tipa " mozdane oluje" koja proizvodi efekte koji se pamte u vidu slika i zvukova..da ne preciziram da jedno takvo stanje mozga jednostavno zaglusi sve culne centre te u takvom stanju mozak ne bi bio u stanju da primi nikakvu informaciju spolja te potpuno je nejasno kako bi neciji mozak u takvom stanju mogao ista da zapami a ne da to sto je zapamtio bude smisleno
    i onda u 50 recenica samo u jednoj recenici kazu nesto sto jesu ustanovili

  18. #18
    Primećen član umbra* (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    701
    Reputaciona moć
    45

    Podrazumevano Re: Nema svetla na kraju tunela

    ..u sobama za reanimaciju ćemo postavljati određene slike tako da ih pacijenti sa kreveta ne mogu videti. Ali, ako posle kliničke smrti postoji korak ka zagrobnom životu - naši pacijenti biće u stanju da vide te slike. Ako ih niko ipak ne vidi, biće to dokaz da su one „svetlosti na kraju tunela" samo iluzije ili greške pamćenja.
    Citala sam da su ovakvi eksperimenti vec vrseni i da su neki pacijenti videli te skrivene predmete...
    "Smrt nije gašenje svetla; to je gašenje lampe jer je svanula zora".

  19. #19
    Elita Navar (avatar)
    Učlanjen
    30.09.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    twilight
    Poruke
    20.163
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Nema svetla na kraju tunela

    Citat Original postavio acibub Pogledaj poruku
    Citala sam da su ovakvi eksperimenti vec vrseni i da su neki pacijenti videli te skrivene predmete...
    al pazi situaciju recimo da od deset ljudi 9 ne vide a deseti bude video
    da li ce to uzeti kao dokaz ili ce po starom dobrom relativizacijskom obicaju statisticki izracunati da 90% ljudi nije videlo te da onih 10% spada u gresku

  20. #20
    Elita
    Učlanjen
    15.05.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    16.671
    Reputaciona moć
    205

    Podrazumevano Re: Nema svetla na kraju tunela

    Citat Original postavio Navar Pogledaj poruku
    mislim da je ovo dovoljan dokaz sam po sebi
    Ne bih se slozio . Induktivno zakljucivanje nabrajanjem i to nepotpuno je cesto i netacno ali kako je potpuno nemoguce izvesti ostaje nam nepotpuno odnosno samo teorija o svemu ovome

  21. #21
    Elita stnco (avatar)
    Učlanjen
    26.07.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    prirodne nauke
    Poruke
    15.646
    Tekstova u blogu
    2
    Reputaciona moć
    280

    Podrazumevano Re: Nema svetla na kraju tunela

    Citat Original postavio acibub Pogledaj poruku
    Mislis da je to neozbiljno, neprimereno naucnicima? Zasto? Kad bi ti se desilo nesto za sta nemas racionalno objasnjenje (i pored sveg truda) i na sta ni nauka nema odgovor, sta bi radio? Ili, kako bi se osecao? Gde bi trazio odgovor. Pretpostavimo da ni vecina religija nema odgovor.
    Zato što je čovek stvoren evolucijom, i izuzimajći razum, nije ničim privilegovan, u smislu završetka života, u odnosu na ostali svekoliki živi svet.
    A ako desi nešto zašta čovek nema racionalno objašnjenje, onda treba, ako je dovoljno pametan, da to racionalno objašnjenje i nađe. I to se svakodnevno dešava, što zovemo: razvoj nauke.
    Voljeni nikada ne umiru.

  22. #22
    Primećen član umbra* (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    701
    Reputaciona moć
    45

    Podrazumevano Re: Nema svetla na kraju tunela

    Citat Original postavio stnco Pogledaj poruku
    Zato što je čovek stvoren evolucijom, i izuzimajći razum, nije ničim privilegovan, u smislu završetka života, u odnosu na ostali svekoliki živi svet.
    A ako desi nešto zašta čovek nema racionalno objašnjenje, onda treba, ako je dovoljno pametan, da to racionalno objašnjenje i nađe. I to se svakodnevno dešava, što zovemo: razvoj nauke.
    ..lepo..samo..ko ce to docekati....?
    "Smrt nije gašenje svetla; to je gašenje lampe jer je svanula zora".

  23. #23
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    01.01.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    208
    Reputaciona moć
    32

    Podrazumevano Re: Nema svetla na kraju tunela

    Treba se zapitati ovo:
    Sve i da su to sto prolazi onaj ko ima klinicku smrt samo greske u radu mozga,
    zasto (i kako) bas te greske? ("Odvajane od tijela, prolazak kroz tunel, ..." itd..)

  24. #24
    Elita
    Učlanjen
    15.05.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    16.671
    Reputaciona moć
    205

    Podrazumevano Re: Nema svetla na kraju tunela

    Citat Original postavio loraloralai Pogledaj poruku
    Treba se zapitati ovo:
    Sve i da su to sto prolazi onaj ko ima klinicku smrt samo greske u radu mozga,
    zasto (i kako) bas te greske? (Odvajane od tijela, prolazak kroz tunel, itd. ...)
    Ja mislim da ti nisi citao ceo tekst jel da ?

  25. #25
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    01.01.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    208
    Reputaciona moć
    32

    Podrazumevano Re: Nema svetla na kraju tunela

    Citao sam ja cio tekst (osim linka) nista se ti ne brini

Slične teme

  1. Svetlo na kraju tunela-Kinezi kupuju "Zastavu"
    Autor dragosh u forumu Politika
    Odgovora: 55
    Poslednja poruka: 13.03.2008., 00:08
  2. Rusija planira izgradnju tunela do Aljaske
    Autor Alekasandar2 u forumu Politika
    Odgovora: 20
    Poslednja poruka: 22.04.2007., 11:47

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •