Juzna Srbija pred demografsku katastrofu
Prikazujem rezultate 1 do 7 od 7

Tema: Juzna Srbija pred demografsku katastrofu

  1. #1
    Domaćin
    Učlanjen
    11.03.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Skopje
    Poruke
    3.858
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Juzna Srbija pred demografsku katastrofu

    Река миграције са југа Србије


    Ле­ско­вац – У де­вет од три­на­ест оп­шти­на Ја­бла­нич­ког и Пчињ­ског окру­га број ста­нов­ни­ка у по­след­њих шест де­це­ни­ја не­пре­ста­но опа­да. У од­но­су на 1948. го­ди­ну, ве­ћи број жи­те­ља, пре­ма по­пи­су из 2002. го­ди­не, има­ли су са­мо окру­жни цен­три Ле­ско­вац и Вра­ње и оп­шти­не Бу­ја­но­вац и Пре­ше­во где ве­ћин­ско ста­нов­ни­штво чи­не Ал­бан­ци.

    Ре­ка ми­гра­ци­је са ју­га Ре­пу­бли­ке кре­ну­ла је од­мах по­сле ра­та, да би у по­след­ње две де­це­ни­је у по­је­ди­ним оп­шти­на­ма по­при­ми­ла раз­ме­ре де­мо­граф­ске ка­та­стро­фе. Све је ви­ше на­пу­ште­них ку­ћа, по­је­ди­на се­ла оста­ла су пра­зна, шко­ле се за­тва­ра­ју, опу­сте­ле ли­ва­де и њи­ве, ко­је су не­ка­да­шњи до­се­ље­ни­ци ства­ра­ли кр­че­њем шу­ма, по­но­во за­ра­ста­ју, пу­те­ви и ста­зе не­ста­ју у ко­ро­ву.

    Пре­ма по­да­ци­ма За­во­да за про­у­ча­ва­ње се­ла у Бе­о­гра­ду, ко­ји су са­оп­ште­ни на про­шло­го­ди­шњем на­уч­ном ску­пу „Вла­син­ски су­сре­ти“, на под­руч­ју Ја­бла­нич­ког окру­га не­ста­је 68 од укуп­но 331 се­ла. Нај­у­гро­же­ни­је су оп­шти­не Цр­на Тра­ва, Ме­две­ђа и Бој­ник. Од 25 цр­но­трав­ских се­ла, се­дам­на­ест одр­жа­ва­ју стар­ци. У Бој­ни­ку је два­на­ест се­ла пред га­ше­њем, у Ле­ба­ну се­дам, у Ле­сков­цу осам, док ће у Ме­две­ђи опу­сте­ти чак 43 се­ла. На по­ме­ну­том ску­пу оце­ње­но је да др­жа­ва не­ма стра­те­ги­ју за за­у­ста­вља­ње исе­ља­ва­ња. На под­руч­ју Ја­бла­нич­ког окру­га, 1981. го­ди­не је жи­вео 262.531 ста­нов­ник, 14.697 ви­ше не­го 2002. го­ди­не, а да­нас их је сва­ка­ко још ма­ње. Уко­ли­ко се на­ста­ви са­да­шњи тренд, Ја­бла­нич­ки округ ће уско­ро има­ти оно­ли­ко ста­нов­ни­ка ко­ли­ко их је ов­де би­ло пре две­ста го­ди­на.
    Бар­јак ми­гра­ци­је са ју­га по­не­ли су пе­чал­ба­ри ко­ји су тр­бу­хом за кру­хом кре­ну­ли у раз­ви­је­ни­је кра­је­ве. Мно­ги од њих су вре­ме­ном по­ву­кли и сво­је по­ро­ди­це. Цр­на Тра­ва је 1948. го­ди­не има­ла 13.614 ста­нов­ни­ка, да би пре­ма по­след­њем по­пи­су њи­хов број пао на 2.561. По­да­ци го­во­ре да их је тре­нут­но тек 1915, а ов­де стра­ху­ју да ће на­ред­ни по­пис оп­шти­на до­че­ка­ти са ма­ње од хи­ља­ду ду­ша. Го­ди­шње умре де­сет пу­та ви­ше не­го што се ро­ди, про­сек ста­ро­сти је пре­ко се­дам­де­сет го­ди­на. Пред­сед­ник оп­шти­не Сла­во­љуб Бла­го­је­вић ка­же да оп­шти­на не мо­же да учи­ни ни­шта без по­мо­ћи др­жа­ве.

    О су­мор­ној де­мо­граф­ској сли­ци нај­бо­ље го­во­ри по­да­так да на под­руч­ју ове оп­шти­не има са­мо 58 уче­ни­ка, шко­ле су за­тво­ре­не у ве­ћи­ни се­ла, а у пр­ви раз­ред ми­ну­ле је­се­ни кре­ну­ло је са­мо пет шко­ла­ра­ца. У осмо­го­ди­шњој шко­ли у Са­ста­ву Ре­ка, где је не­ка­да би­ло ви­ше од сто­ти­ну уче­ни­ка, са­да у пр­ва че­ти­ри раз­ре­да не­ма ни­ког, та­ко­ђе ни у ше­стом, а у пе­том, сед­мом и осмом раз­ре­ду на­ста­ву по­ха­ђа­ју по два ђа­ка. Пре­ма по­след­њем по­пи­су, у Остро­зу­бу је жи­вео са­мо је­дан ста­нов­ник, у Рај­че­ти­ну шест, у Би­стри­ци осам.

    Слич­на је си­ту­а­ци­ја и у Ме­две­ђи где је број ста­нов­ни­ка у по­сле­рат­ном пе­ри­о­ду пре­по­ло­вљен. Ср­би се се­ле у прав­цу Бе­о­гра­да, а Ал­бан­ци пре­ма При­шти­ни.

    – За­бри­ну­та сам због све­га што се де­ша­ва и пи­там се да ли ће др­жа­ва да до­не­се про­грам рас­по­де­ле ста­нов­ни­штва. Оп­шти­на Ме­две­ђа се пра­зни, ин­ду­стри­је не­ма, при­ва­ти­за­ци­ја ни­је ус­пе­ла, без по­сла је око 1.200 љу­ди. Мла­ди од­ла­зе ра­ди шко­ло­ва­ња, иако ов­де по­сто­је усло­ви за сред­ње, па чак и за ви­со­ко обра­зо­ва­ње, јер су отво­ре­на оде­ље­ња Прав­ног и Еко­ном­ског фа­кул­те­та. Сви они ко­ји оду на шко­ло­ва­ње ван Ме­две­ђе не вра­ћа­ју се ви­ше. Од­ла­зе прав­ни­ци, еко­но­ми­сти, ле­ка­ри, ин­же­ње­ри. Број ђа­ка опа­да, не са­мо по се­ли­ма, већ и у са­мој Ме­две­ђи. Го­ди­не 1994. у пр­ви раз­ред су упи­са­на три оде­ље­ња, у школ­ској 2009/2010 2009/2010. два оде­ље­ња са по пет­на­ест уче­ни­ка, а иду­ће је­се­ни у пр­ви раз­ред ће кре­ну­ти са­мо јед­но оде­ље­ње – ја­да се за наш лист Ја­дран­ка Бо­жо­вић, на­чел­ни­ца Оп­штин­ске упра­ве у Ме­две­ђи.

    У Ту­ла­ру је не­ка­да би­ло од 600 до 700 уче­ни­ка, а са­да има са­мо 34 шко­лар­ца, у пр­вом, дру­гом и че­твр­том раз­ре­ду не­ма уче­ни­ка, а на је­сен ће шко­ла па­сти на 23 основ­ца. Слич­но је у Ле­цу и Бу­џу­ме­ту, па чак и у ту­ри­стич­кој Си­ја­рин­ској Ба­њи.

    На под­руч­ју Пчињ­ског окру­га нај­те­жа је си­ту­а­ци­ја у оп­шти­на­ма Тр­го­ви­ште и Бо­си­ле­град. Пред­сед­ник бо­си­ле­град­ске оп­шти­не Вла­ди­мир За­ха­ри­јев ка­же за наш лист да је нај­ве­ћи та­лас ми­гра­ци­је ову оп­шти­ну по­го­дио из­ме­ђу 1981. и 1991. го­ди­не, број жи­те­ља ове оп­шти­не опао је са осам­на­ест на ма­ње од је­да­на­ест хи­ља­да, а по­след­њих го­ди­на број ста­нов­ни­ка се за­др­жа­ва на де­се­так хи­ља­да.

    – Љу­ди иду тр­бу­хом за кру­хом. Др­жа­ва не во­ди до­вољ­но ра­чу­на о на­ма ко­ји смо на об­рон­ци­ма зе­мље. При­вре­да је не­раз­ви­је­на, по­сла не­ма, две до три хи­ља­де се­зон­ских рад­ни­ка из ове оп­шти­не од­ла­зи у пе­чал­бу у Цр­ну Го­ру, Не­го­тин­ску кра­ји­ну и у број­не гра­до­ве Ср­би­је где на­ла­зе усло­ве за ег­зи­стен­ци­ју. На сре­ћу, они се вра­ћа­ју, та­ко да ви­ше не­ма на­глог исе­ља­ва­ња. С дру­ге стра­не, по­след­њих го­ди­на има­мо ма­со­ван по­вра­так Бу­га­ра са овог под­руч­ја ко­ји су жи­ве­ли у Ма­ке­до­ни­ји, ода­кле се до са­да вра­ти­ло око две хи­ља­де на­ших исе­ље­ни­ка – ис­ти­че За­ха­ри­јев.

    Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, бо­си­ле­град­ским се­ли­ма за са­да не пре­ти га­ше­ње, али већ за де­сет до два­де­сет го­ди­на по­че­ће да не­ста­ју, јер та­мо жи­ве углав­ном ста­рач­ка до­ма­ћин­ства. И број уче­ни­ка стаг­ни­ра, а шко­ле се одр­жа­ва­ју чак и та­мо где има са­мо по је­дан или два уче­ни­ка.

    http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Reka-migracije-sa-juga-Srbije.sr.html
    Poslednji put ažurirao/la Bugarash : 06.06.2010. u 10:38



  2. #2
    Buduća legenda sumnjivo lice (avatar)
    Učlanjen
    02.07.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    25.917
    Reputaciona moć
    842

    Podrazumevano Re: Juzna Srbija pred demografsku katastrofu

    pa nista dovescemo Bugare da upotpunimo nacionalni park.Cista priroda, zivotnije,..

  3. #3
    Poznat G.H.O.S.T. (avatar)
    Učlanjen
    26.09.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Sexi mahala
    Poruke
    7.805
    Tekstova u blogu
    4
    Reputaciona moć
    108

    Podrazumevano Re: Juzna Srbija pred demografsku katastrofu

    Citat Original postavio Bugarash Pogledaj poruku
    Река миграције са југа Србије


    Ле­ско­вац – У де­вет од три­на­ест оп­шти­на Ја­бла­нич­ког и Пчињ­ског окру­га број ста­нов­ни­ка у по­след­њих шест де­це­ни­ја не­пре­ста­но опа­да. У од­но­су на 1948. го­ди­ну, ве­ћи број жи­те­ља, пре­ма по­пи­су из 2002. го­ди­не, има­ли су са­мо окру­жни цен­три Ле­ско­вац и Вра­ње и оп­шти­не Бу­ја­но­вац и Пре­ше­во где ве­ћин­ско ста­нов­ни­штво чи­не Ал­бан­ци.

    Ре­ка ми­гра­ци­је са ју­га Ре­пу­бли­ке кре­ну­ла је од­мах по­сле ра­та, да би у по­след­ње две де­це­ни­је у по­је­ди­ним оп­шти­на­ма по­при­ми­ла раз­ме­ре де­мо­граф­ске ка­та­стро­фе. Све је ви­ше на­пу­ште­них ку­ћа, по­је­ди­на се­ла оста­ла су пра­зна, шко­ле се за­тва­ра­ју, опу­сте­ле ли­ва­де и њи­ве, ко­је су не­ка­да­шњи до­се­ље­ни­ци ства­ра­ли кр­че­њем шу­ма, по­но­во за­ра­ста­ју, пу­те­ви и ста­зе не­ста­ју у ко­ро­ву.

    Пре­ма по­да­ци­ма За­во­да за про­у­ча­ва­ње се­ла у Бе­о­гра­ду, ко­ји су са­оп­ште­ни на про­шло­го­ди­шњем на­уч­ном ску­пу „Вла­син­ски су­сре­ти“, на под­руч­ју Ја­бла­нич­ког окру­га не­ста­је 68 од укуп­но 331 се­ла. Нај­у­гро­же­ни­је су оп­шти­не Цр­на Тра­ва, Ме­две­ђа и Бој­ник. Од 25 цр­но­трав­ских се­ла, се­дам­на­ест одр­жа­ва­ју стар­ци. У Бој­ни­ку је два­на­ест се­ла пред га­ше­њем, у Ле­ба­ну се­дам, у Ле­сков­цу осам, док ће у Ме­две­ђи опу­сте­ти чак 43 се­ла. На по­ме­ну­том ску­пу оце­ње­но је да др­жа­ва не­ма стра­те­ги­ју за за­у­ста­вља­ње исе­ља­ва­ња. На под­руч­ју Ја­бла­нич­ког окру­га, 1981. го­ди­не је жи­вео 262.531 ста­нов­ник, 14.697 ви­ше не­го 2002. го­ди­не, а да­нас их је сва­ка­ко још ма­ње. Уко­ли­ко се на­ста­ви са­да­шњи тренд, Ја­бла­нич­ки округ ће уско­ро има­ти оно­ли­ко ста­нов­ни­ка ко­ли­ко их је ов­де би­ло пре две­ста го­ди­на.
    Бар­јак ми­гра­ци­је са ју­га по­не­ли су пе­чал­ба­ри ко­ји су тр­бу­хом за кру­хом кре­ну­ли у раз­ви­је­ни­је кра­је­ве. Мно­ги од њих су вре­ме­ном по­ву­кли и сво­је по­ро­ди­це. Цр­на Тра­ва је 1948. го­ди­не има­ла 13.614 ста­нов­ни­ка, да би пре­ма по­след­њем по­пи­су њи­хов број пао на 2.561. По­да­ци го­во­ре да их је тре­нут­но тек 1915, а ов­де стра­ху­ју да ће на­ред­ни по­пис оп­шти­на до­че­ка­ти са ма­ње од хи­ља­ду ду­ша. Го­ди­шње умре де­сет пу­та ви­ше не­го што се ро­ди, про­сек ста­ро­сти је пре­ко се­дам­де­сет го­ди­на. Пред­сед­ник оп­шти­не Сла­во­љуб Бла­го­је­вић ка­же да оп­шти­на не мо­же да учи­ни ни­шта без по­мо­ћи др­жа­ве.

    О су­мор­ној де­мо­граф­ској сли­ци нај­бо­ље го­во­ри по­да­так да на под­руч­ју ове оп­шти­не има са­мо 58 уче­ни­ка, шко­ле су за­тво­ре­не у ве­ћи­ни се­ла, а у пр­ви раз­ред ми­ну­ле је­се­ни кре­ну­ло је са­мо пет шко­ла­ра­ца. У осмо­го­ди­шњој шко­ли у Са­ста­ву Ре­ка, где је не­ка­да би­ло ви­ше од сто­ти­ну уче­ни­ка, са­да у пр­ва че­ти­ри раз­ре­да не­ма ни­ког, та­ко­ђе ни у ше­стом, а у пе­том, сед­мом и осмом раз­ре­ду на­ста­ву по­ха­ђа­ју по два ђа­ка. Пре­ма по­след­њем по­пи­су, у Остро­зу­бу је жи­вео са­мо је­дан ста­нов­ник, у Рај­че­ти­ну шест, у Би­стри­ци осам.

    Слич­на је си­ту­а­ци­ја и у Ме­две­ђи где је број ста­нов­ни­ка у по­сле­рат­ном пе­ри­о­ду пре­по­ло­вљен. Ср­би се се­ле у прав­цу Бе­о­гра­да, а Ал­бан­ци пре­ма При­шти­ни.

    – За­бри­ну­та сам због све­га што се де­ша­ва и пи­там се да ли ће др­жа­ва да до­не­се про­грам рас­по­де­ле ста­нов­ни­штва. Оп­шти­на Ме­две­ђа се пра­зни, ин­ду­стри­је не­ма, при­ва­ти­за­ци­ја ни­је ус­пе­ла, без по­сла је око 1.200 љу­ди. Мла­ди од­ла­зе ра­ди шко­ло­ва­ња, иако ов­де по­сто­је усло­ви за сред­ње, па чак и за ви­со­ко обра­зо­ва­ње, јер су отво­ре­на оде­ље­ња Прав­ног и Еко­ном­ског фа­кул­те­та. Сви они ко­ји оду на шко­ло­ва­ње ван Ме­две­ђе не вра­ћа­ју се ви­ше. Од­ла­зе прав­ни­ци, еко­но­ми­сти, ле­ка­ри, ин­же­ње­ри. Број ђа­ка опа­да, не са­мо по се­ли­ма, већ и у са­мој Ме­две­ђи. Го­ди­не 1994. у пр­ви раз­ред су упи­са­на три оде­ље­ња, у школ­ској 2009/2010 2009/2010. два оде­ље­ња са по пет­на­ест уче­ни­ка, а иду­ће је­се­ни у пр­ви раз­ред ће кре­ну­ти са­мо јед­но оде­ље­ње – ја­да се за наш лист Ја­дран­ка Бо­жо­вић, на­чел­ни­ца Оп­штин­ске упра­ве у Ме­две­ђи.

    У Ту­ла­ру је не­ка­да би­ло од 600 до 700 уче­ни­ка, а са­да има са­мо 34 шко­лар­ца, у пр­вом, дру­гом и че­твр­том раз­ре­ду не­ма уче­ни­ка, а на је­сен ће шко­ла па­сти на 23 основ­ца. Слич­но је у Ле­цу и Бу­џу­ме­ту, па чак и у ту­ри­стич­кој Си­ја­рин­ској Ба­њи.

    На под­руч­ју Пчињ­ског окру­га нај­те­жа је си­ту­а­ци­ја у оп­шти­на­ма Тр­го­ви­ште и Бо­си­ле­град. Пред­сед­ник бо­си­ле­град­ске оп­шти­не Вла­ди­мир За­ха­ри­јев ка­же за наш лист да је нај­ве­ћи та­лас ми­гра­ци­је ову оп­шти­ну по­го­дио из­ме­ђу 1981. и 1991. го­ди­не, број жи­те­ља ове оп­шти­не опао је са осам­на­ест на ма­ње од је­да­на­ест хи­ља­да, а по­след­њих го­ди­на број ста­нов­ни­ка се за­др­жа­ва на де­се­так хи­ља­да.

    – Љу­ди иду тр­бу­хом за кру­хом. Др­жа­ва не во­ди до­вољ­но ра­чу­на о на­ма ко­ји смо на об­рон­ци­ма зе­мље. При­вре­да је не­раз­ви­је­на, по­сла не­ма, две до три хи­ља­де се­зон­ских рад­ни­ка из ове оп­шти­не од­ла­зи у пе­чал­бу у Цр­ну Го­ру, Не­го­тин­ску кра­ји­ну и у број­не гра­до­ве Ср­би­је где на­ла­зе усло­ве за ег­зи­стен­ци­ју. На сре­ћу, они се вра­ћа­ју, та­ко да ви­ше не­ма на­глог исе­ља­ва­ња. С дру­ге стра­не, по­след­њих го­ди­на има­мо ма­со­ван по­вра­так Бу­га­ра са овог под­руч­ја ко­ји су жи­ве­ли у Ма­ке­до­ни­ји, ода­кле се до са­да вра­ти­ло око две хи­ља­де на­ших исе­ље­ни­ка – ис­ти­че За­ха­ри­јев.

    Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, бо­си­ле­град­ским се­ли­ма за са­да не пре­ти га­ше­ње, али већ за де­сет до два­де­сет го­ди­на по­че­ће да не­ста­ју, јер та­мо жи­ве углав­ном ста­рач­ка до­ма­ћин­ства. И број уче­ни­ка стаг­ни­ра, а шко­ле се одр­жа­ва­ју чак и та­мо где има са­мо по је­дан или два уче­ни­ка.

    http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Reka-migracije-sa-juga-Srbije.sr.html
    Amin.Tako je i Leskovac bio Mali Mancester, pa su sve tekstilne masine odnete za Beograd...
    Holiness is in right action, and courage on behalf of those who cannot defend themselves.

  4. #4
    Domaćin
    Učlanjen
    11.03.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Skopje
    Poruke
    3.858
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Juzna Srbija pred demografsku katastrofu

    Citat Original postavio sumnjivo lice Pogledaj poruku
    pa nista dovescemo Bugare da upotpunimo nacionalni park.Cista priroda, zivotnije,..
    nemoj brate nije lepo da Bugarizirate juznu srbiju
    samo jos jedno kosovo vam fali

  5. #5
    Poznat
    Učlanjen
    24.10.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    8.294
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    112

    Podrazumevano Re: Juzna Srbija pred demografsku katastrofu

    Citat Original postavio sumnjivo lice Pogledaj poruku
    pa nista dovescemo Bugare da upotpunimo nacionalni park.Cista priroda, zivotnije,..
    sumnjivo lice

    Ono sto Bugarash prica on zapravo misli na svoju zemlju.

    Ima citavih krajeva u Bugarskoj koji su potpuno ispraznjeni i gde se iskljucivo naseljavaju Turci i Pomaci, postavljao sam linkove o tome i ako bude bilo potrebno mogu ponoviti.

  6. #6
    Poznat
    Učlanjen
    23.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    sumadija
    Poruke
    9.960
    Reputaciona moć
    156

    Podrazumevano Re: Juzna Srbija pred demografsku katastrofu

    ma stvari uopste nisu tako alarmantne.
    u kragujevcu se razmislja o promeni imena pojedinih naselja u naprimer : nova medvedja, sumadijska crna trava,
    bojnik u sumadiji, lebane na lepenici......................i da budem iskren, da nije njih u kragujevcu bi mortalitet odavno bio ispred nataliteta.
    Poslednji put ažurirao/la a bre Milun : 06.06.2010. u 14:31

  7. #7
    Elita daxt (avatar)
    Učlanjen
    20.02.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    beograd
    Poruke
    16.995
    Reputaciona moć
    375

    Podrazumevano Re: Juzna Srbija pred demografsku katastrofu

    Citat Original postavio Bugarash Pogledaj poruku
    Река миграције са југа Србије


    Ле­ско­вац – У де­вет од три­на­ест оп­шти­на Ја­бла­нич­ког и Пчињ­ског окру­га број ста­нов­ни­ка у по­след­њих шест де­це­ни­ја не­пре­ста­но опа­да. У од­но­су на 1948. го­ди­ну, ве­ћи број жи­те­ља, пре­ма по­пи­су из 2002. го­ди­не, има­ли су са­мо окру­жни цен­три Ле­ско­вац и Вра­ње и оп­шти­не Бу­ја­но­вац и Пре­ше­во где ве­ћин­ско ста­нов­ни­штво чи­не Ал­бан­ци.

    Ре­ка ми­гра­ци­је са ју­га Ре­пу­бли­ке кре­ну­ла је од­мах по­сле ра­та, да би у по­след­ње две де­це­ни­је у по­је­ди­ним оп­шти­на­ма по­при­ми­ла раз­ме­ре де­мо­граф­ске ка­та­стро­фе. Све је ви­ше на­пу­ште­них ку­ћа, по­је­ди­на се­ла оста­ла су пра­зна, шко­ле се за­тва­ра­ју, опу­сте­ле ли­ва­де и њи­ве, ко­је су не­ка­да­шњи до­се­ље­ни­ци ства­ра­ли кр­че­њем шу­ма, по­но­во за­ра­ста­ју, пу­те­ви и ста­зе не­ста­ју у ко­ро­ву.

    Пре­ма по­да­ци­ма За­во­да за про­у­ча­ва­ње се­ла у Бе­о­гра­ду, ко­ји су са­оп­ште­ни на про­шло­го­ди­шњем на­уч­ном ску­пу „Вла­син­ски су­сре­ти“, на под­руч­ју Ја­бла­нич­ког окру­га не­ста­је 68 од укуп­но 331 се­ла. Нај­у­гро­же­ни­је су оп­шти­не Цр­на Тра­ва, Ме­две­ђа и Бој­ник. Од 25 цр­но­трав­ских се­ла, се­дам­на­ест одр­жа­ва­ју стар­ци. У Бој­ни­ку је два­на­ест се­ла пред га­ше­њем, у Ле­ба­ну се­дам, у Ле­сков­цу осам, док ће у Ме­две­ђи опу­сте­ти чак 43 се­ла. На по­ме­ну­том ску­пу оце­ње­но је да др­жа­ва не­ма стра­те­ги­ју за за­у­ста­вља­ње исе­ља­ва­ња. На под­руч­ју Ја­бла­нич­ког окру­га, 1981. го­ди­не је жи­вео 262.531 ста­нов­ник, 14.697 ви­ше не­го 2002. го­ди­не, а да­нас их је сва­ка­ко још ма­ње. Уко­ли­ко се на­ста­ви са­да­шњи тренд, Ја­бла­нич­ки округ ће уско­ро има­ти оно­ли­ко ста­нов­ни­ка ко­ли­ко их је ов­де би­ло пре две­ста го­ди­на.
    Бар­јак ми­гра­ци­је са ју­га по­не­ли су пе­чал­ба­ри ко­ји су тр­бу­хом за кру­хом кре­ну­ли у раз­ви­је­ни­је кра­је­ве. Мно­ги од њих су вре­ме­ном по­ву­кли и сво­је по­ро­ди­це. Цр­на Тра­ва је 1948. го­ди­не има­ла 13.614 ста­нов­ни­ка, да би пре­ма по­след­њем по­пи­су њи­хов број пао на 2.561. По­да­ци го­во­ре да их је тре­нут­но тек 1915, а ов­де стра­ху­ју да ће на­ред­ни по­пис оп­шти­на до­че­ка­ти са ма­ње од хи­ља­ду ду­ша. Го­ди­шње умре де­сет пу­та ви­ше не­го што се ро­ди, про­сек ста­ро­сти је пре­ко се­дам­де­сет го­ди­на. Пред­сед­ник оп­шти­не Сла­во­љуб Бла­го­је­вић ка­же да оп­шти­на не мо­же да учи­ни ни­шта без по­мо­ћи др­жа­ве.

    О су­мор­ној де­мо­граф­ској сли­ци нај­бо­ље го­во­ри по­да­так да на под­руч­ју ове оп­шти­не има са­мо 58 уче­ни­ка, шко­ле су за­тво­ре­не у ве­ћи­ни се­ла, а у пр­ви раз­ред ми­ну­ле је­се­ни кре­ну­ло је са­мо пет шко­ла­ра­ца. У осмо­го­ди­шњој шко­ли у Са­ста­ву Ре­ка, где је не­ка­да би­ло ви­ше од сто­ти­ну уче­ни­ка, са­да у пр­ва че­ти­ри раз­ре­да не­ма ни­ког, та­ко­ђе ни у ше­стом, а у пе­том, сед­мом и осмом раз­ре­ду на­ста­ву по­ха­ђа­ју по два ђа­ка. Пре­ма по­след­њем по­пи­су, у Остро­зу­бу је жи­вео са­мо је­дан ста­нов­ник, у Рај­че­ти­ну шест, у Би­стри­ци осам.

    Слич­на је си­ту­а­ци­ја и у Ме­две­ђи где је број ста­нов­ни­ка у по­сле­рат­ном пе­ри­о­ду пре­по­ло­вљен. Ср­би се се­ле у прав­цу Бе­о­гра­да, а Ал­бан­ци пре­ма При­шти­ни.

    – За­бри­ну­та сам због све­га што се де­ша­ва и пи­там се да ли ће др­жа­ва да до­не­се про­грам рас­по­де­ле ста­нов­ни­штва. Оп­шти­на Ме­две­ђа се пра­зни, ин­ду­стри­је не­ма, при­ва­ти­за­ци­ја ни­је ус­пе­ла, без по­сла је око 1.200 љу­ди. Мла­ди од­ла­зе ра­ди шко­ло­ва­ња, иако ов­де по­сто­је усло­ви за сред­ње, па чак и за ви­со­ко обра­зо­ва­ње, јер су отво­ре­на оде­ље­ња Прав­ног и Еко­ном­ског фа­кул­те­та. Сви они ко­ји оду на шко­ло­ва­ње ван Ме­две­ђе не вра­ћа­ју се ви­ше. Од­ла­зе прав­ни­ци, еко­но­ми­сти, ле­ка­ри, ин­же­ње­ри. Број ђа­ка опа­да, не са­мо по се­ли­ма, већ и у са­мој Ме­две­ђи. Го­ди­не 1994. у пр­ви раз­ред су упи­са­на три оде­ље­ња, у школ­ској 2009/2010 2009/2010. два оде­ље­ња са по пет­на­ест уче­ни­ка, а иду­ће је­се­ни у пр­ви раз­ред ће кре­ну­ти са­мо јед­но оде­ље­ње – ја­да се за наш лист Ја­дран­ка Бо­жо­вић, на­чел­ни­ца Оп­штин­ске упра­ве у Ме­две­ђи.

    У Ту­ла­ру је не­ка­да би­ло од 600 до 700 уче­ни­ка, а са­да има са­мо 34 шко­лар­ца, у пр­вом, дру­гом и че­твр­том раз­ре­ду не­ма уче­ни­ка, а на је­сен ће шко­ла па­сти на 23 основ­ца. Слич­но је у Ле­цу и Бу­џу­ме­ту, па чак и у ту­ри­стич­кој Си­ја­рин­ској Ба­њи.

    На под­руч­ју Пчињ­ског окру­га нај­те­жа је си­ту­а­ци­ја у оп­шти­на­ма Тр­го­ви­ште и Бо­си­ле­град. Пред­сед­ник бо­си­ле­град­ске оп­шти­не Вла­ди­мир За­ха­ри­јев ка­же за наш лист да је нај­ве­ћи та­лас ми­гра­ци­је ову оп­шти­ну по­го­дио из­ме­ђу 1981. и 1991. го­ди­не, број жи­те­ља ове оп­шти­не опао је са осам­на­ест на ма­ње од је­да­на­ест хи­ља­да, а по­след­њих го­ди­на број ста­нов­ни­ка се за­др­жа­ва на де­се­так хи­ља­да.

    – Љу­ди иду тр­бу­хом за кру­хом. Др­жа­ва не во­ди до­вољ­но ра­чу­на о на­ма ко­ји смо на об­рон­ци­ма зе­мље. При­вре­да је не­раз­ви­је­на, по­сла не­ма, две до три хи­ља­де се­зон­ских рад­ни­ка из ове оп­шти­не од­ла­зи у пе­чал­бу у Цр­ну Го­ру, Не­го­тин­ску кра­ји­ну и у број­не гра­до­ве Ср­би­је где на­ла­зе усло­ве за ег­зи­стен­ци­ју. На сре­ћу, они се вра­ћа­ју, та­ко да ви­ше не­ма на­глог исе­ља­ва­ња. С дру­ге стра­не, по­след­њих го­ди­на има­мо ма­со­ван по­вра­так Бу­га­ра са овог под­руч­ја ко­ји су жи­ве­ли у Ма­ке­до­ни­ји, ода­кле се до са­да вра­ти­ло око две хи­ља­де на­ших исе­ље­ни­ка – ис­ти­че За­ха­ри­јев.

    Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, бо­си­ле­град­ским се­ли­ма за са­да не пре­ти га­ше­ње, али већ за де­сет до два­де­сет го­ди­на по­че­ће да не­ста­ју, јер та­мо жи­ве углав­ном ста­рач­ка до­ма­ћин­ства. И број уче­ни­ка стаг­ни­ра, а шко­ле се одр­жа­ва­ју чак и та­мо где има са­мо по је­дан или два уче­ни­ка.

    http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Reka-migracije-sa-juga-Srbije.sr.html
    naselicemo jug sa bugarskim izbeglicama kad vas napadne turska, i asimilirati
    ...

Slične teme

  1. Srbija pred bankrotom?
    Autor Istocni Vetar u forumu Politika
    Odgovora: 84
    Poslednja poruka: 02.02.2010., 23:44
  2. SRBIJA PRED POTRESIMA
    Autor Samanta_ u forumu Politika
    Odgovora: 61
    Poslednja poruka: 20.12.2007., 09:35
  3. Naaj pesma pred katastrofu
    Autor ADMIRALXY u forumu Muzika
    Odgovora: 38
    Poslednja poruka: 29.04.2005., 15:44

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •