Poremećaj moralnosti

Prije nego pređemo na poremećaje moralnosti potrebno je reći nešto o moralnosti uopšte.
Možda ću biti malo opširna, ali smatram da tako treba.

Moralnost kao psihička funkcija je sposobnost čovjeka da sam sebi izriče norme kojih se pridržava i da sam sebe kažnjava za nepridržavanje tih normi.Instanca u čovjekovoj ličnosti nadležna za realizaciju moralnosti je Superego (Nad – Ja, savjest).Oružje Superega je griža savjest (osjećanje krivice) kojom jedinka zabranjuje i kažnjava određeno ponašanje (unutrašnji progonitelj i kaznilac, ’’kritički roditelj’’ u nama). Međutim, Superego ima i funkciju da pohvaljuje i nagrađuje pozitivno i prihvatljivo ponašanje (’’negujući roditelj u nama’’).Isto tako, njegova uloga je i formiranje vrlina, jer on daje uputstva ’’kako valja nešto činiti’’.Za realizaciju ovog posljednjeg odgovoran je deo Superega koji se naziva idealno-Ja i koje predstavlja skup pozitivnih osobina kojima ličnost teži (ono što se naziva sadržaj moralnosti).
Moralnost se sastoji iz moralnog rasuđivanja (mišljenja) i moralnog ponašanja (delanja).Moralno rasuđivanje se dalje može podjeliti na formu i sadržaj moralnog rasuđivanja.
A) MORALNO RASUĐIVANJE(sinonimi moralno mišljenje,moralno suđenje)
Osnova moralnog rasuđivanja je odnos sa drugom osobom, odnosno društvom kao cjelinom, što dalje znači da stepen podruštvenosti jedinke (socijalizovanost, integracija u društvo) postaje jedan od kriterijuma za moralnost.To takođe podrazumjeva da u moralnom mišljenju važnu ulogu igraju moralni principi kao što su: poštovanje potreba drugog (’’Ljubi bližnjeg svoga kao samog sebe’’),pravda, jednakost i jednakopravnost, uzvratnost, čovjekoljublje itd.)
Rečeno je već da se moralno rasuđivanje može da podjeli na formu i sadržaj: međutim u realizaciji, u praksi, oni se pojavljuju gotovo uvijek istovremeno.
1. FORMA moralnog rasuđivanja (mišljenja) podrazumjeva način na koji se donosi neki moralni sud, motive koje jedinka uključuje prilikom analize određene moralne situacije i pomoću kojih se opredjeljuje za određeni moralni sud (stav).
Forma moralnog rasuđivanja, tj. putevi u razmišljanju koji usmjeravaju jedinku u određenom pravcu moralnog suda su univerzalni, jer su funkcija(proizvod) čovjekovog mozga i tipični su za ljudsku vrstu (homo sapiens).Oni su dati svakom čovjeku u vidu dispozicije za moralnost, a da li će se razviti do zrele moralnosti zavisi od mnogo činilaca, baš kao što i razvoj urođene dispozicije za inteligenciju do prosječne inteligencije zavisi od mnogih faktora.
Može se smatrati da uglavnom postoje dva oblika zrelog(razvijenog) moralnog rasuđivanja, tj. dve zrele orjentacije u procesu moralnog rasuđivanja koje usmjeravaju jedinku u pravcu donošenja neke moralne odluke.To su: rasuđivanje vođeno emocijama i kognitivna orjentacija vođena internalizovanim principima.
a) Rasuđivanje vođeno emocijama.Ovaj model rasuđivanja podrazumjeva da jedinka ima:
1. Razvijenu skalu emocija koje su od značaja za moralnost:saosećanje, praštanje, empatski potencijal, altruistički potencijal, solidarnost.Pokazuje da se osoba opredjeljuje više ’’srcem’’, a naročito ukazuje na:2. posjedovanje sposobnosti za unutrašnju sankciju u vidu grižnje savjesti, odnosno osjećanja krivice (bez koje nema zrele moralnosti).
b Kognitivna orjentacija vođena internalizovanim principima.Ovo je procjenjivanje vođeno pre svega uvažavanjem i prihvatanjem opštih moralnih principa.Vrednosti, principi (načela) i ideje imaju direktniji uticaj nego emocije ili socijalne sile; oni su postali deo ličnosti (djeluju iznutra, internalizovani su). Ovaj tip rasuđivanja je određen prema ličnom osjećaju dužnosti i dostojanstva i pokazuje nezavisnost od psihosocijalnih sila i uticaja (autonomija).On ukazuje i na razvijene i zrele kognitivne modele i racionalizacije (intelektualno sazrjevanje, sintetičko rasuđivanje, uvažavanje potreba drugih, jednakopravnost, tolerancija)
2. Sadržaj moralnog rasuđivanja (vrednosni sistem) označava da se jedinka opredjeljuje za jednu ili drugu moralnu vrijednost u određenoj moralnoj situaciji. To je zapravo ocena da je nešto ispravno sa aspekta moralnosti za dotičnu osobu, tj. u skladu je sa njenim moralnim shvatanjima i njenim vrednosnim sistemom, odnosno ocena da je nešto neispravno za određeni moralni subjekt (tzv. subjektivni sud vrijednosti). Samim tim jasno je da je sadržinski deo moralnog mišljenja tzv. Vrednosni sistem – relativan, jer je određen kulturom, društvenim uređenjem, vrednosnim sistemom sredine, uticajem religije, diferencijalnim individualnim razvojem (svaka jedinka formira sopstveni vrednosni sistem)itd.
2. SADRŽAJ moralnog suda je uvek neka vrednost ili vrednost kojima čovjek teži, a u konačnom izvođenju to je ’’vrhovno dobro’’ kojem čovjek teži i zbog kojega i postavlja pravila kojih se tako čvrsto drži (tzv. cilj življenja). Moralne vrijednosti kao što su ljudska pravda, zajednička dobrobit, sloboda, jednakost, dobročinstvo, tolerancija – najčešće se pominju u filozofskim sistemima tzv. Normativne etike (nauka o moralnim vrednostima).
Forma i sadržaj moralnog rasuđivanja se stalno prepliću u svakodnevnom životu i u konkretnim situacijama, jer sadržaj određuje da li je jedna situacija uopšte moralna ili nije, da li dilema u kojoj se subjekt nalazi predstavlja zaista moralnu dilemu ili neku drugu dilemu, npr. tehničku (da li kupti ovaj ili onaj automobil).
Moralnost situacije se, dakle, određuje prema moralnim vrednostima, a ove se uvijek tiču međuljudskih odnosa i odnosa jedinke prema društvu (moral, odnosno moralni fenomen se i definiše kao sistem normi, pravila ponašanja koji regulišu međuljudske odnose, kao i odnose jedinke prema društvu , a bliže je određen pojmovima moralno dobro, vrlina, cilj življenja).
B) MORALNO PONAŠANJE (sinonimi:moralna radnja, moralni akt, moralno delanje) je svaka akcija jedinke koja je regulisana moralnim normama.Pritom je značajno da je to ’’slobodna ’’ samostalna, samobitna, samoprocjenjivana i samoupravljana aktivnost volje koja moralnu procjenu (dobra ili zla) realizuje u spoljašnjim radnjama’’. Ima životnih situacija u kojima se od jedinke zahtjeva da trenutno donosi odluke i da kreće u akciju, pa otuda i mišljenje da je jedna od imanentnih karakteristika moralnosti – trenutnost.
Moralno rasuđivanje i moralno ponašanje su u pozitivnoj korelaciji.Na podlozi određenih moralnih ubjeđenja realizuje se moralno delanje jedne osobe.
Moralnost je jedna od najintrojektovanijih (najpounutrašnjenijih) psihičkih funkcija.Retko se dešavaju unutrašnje moralne revolucije, što znači da se sadržaj razvijene i zrele moralnosti, jednom formiran i usvojen, sporo (i retko!) menja.Kod većine ljudi postoji jaka inercija moralnih ubjeđenja, koja su obično postojana i koja se lako ne mjenjaju.
Svaki čovjek se rađa sa odgovarajućom dispozicijom za moralnost koja tek treba da se razvije do zrele moralnosti (slično kao i neke druge psihičke funkcije).Mozak sam po sebi, bez interakcija sa spoljnom sredinom, nije dovoljan da razvije moralnost.Savjest ne može da se formira bez interakcije sa društvom, a društvo u ovom formativnom smislu su porodica, pre svega (naročito u djetinjstvu), zatim vršnjaci (u mladosti), a kasnije šira društvena zajednica.Društvo već ima jedan razuđen sistem vrednosti koji djeluje na mladu jedinku u smislu prihvatanja (introjekcije) ili odbacivanja moralnih principa.(’’Superego je ambasador društva u Egu’’).
Razvoj (sazrevanje) moralnog jezgra ličnosti zavisi od razvoja drugih psihičkih funkcija – emocija i kognitivnih faktora (razuma), pre svega, ali i od volje, svesti.Pomenute psihičke funkcije su preduslovi za razvoj moralnosti, one se ugrađuju u moralnost, iz njih izvire moralnost i bez njihovog skladnog razvoja nema ni razvoja zrele moralnosti.

Ovo je bio malo opširniji uvod, a sad šta vi smatrate poremećajem moralnosti, na socijalnom planu svakako, jer je moralnost kao što smo vidjeli neizostavno vezana za socijalne, društvene odnose?

Mene je iznenadilo nesto drugo....
To da ljudi razmisljaju ne na osnovu predznanja, iskustva, potenciranja nekih njima vaznih pitanja, vec i da to zavisi od hemijskog trenutnog balansa...nesto kao slobodna asocijativnost...

Ono da se razlikuje nacin misljenja od nacina donosenja odluka je stara prica i stvar...

Moja teorija psihologike je dobra za ustaljene hemisjke balanse, tj kad nema varijacija.
Ali kad ima, a procitah na nekom leku da uzrokuje nocne more, to pocinje da drasticno menja moje misljenje, sa ogradom , da su tolike promene hemije receptora ili sta li to vec utice na razlicit pristup razmisljanju i odlukama, ipak retke i male...

Ali je zanimljivo da se ne radi o leku za smirenje i mozak, vec mislim za srce...
A slucajno se pogodilo sa jednom pricom iskustvom poznanika....
Tu je bila situacija da je sanjao san u kojem je bila situacija u kojoj se desio split....tj on je u smislu mangupa, optimiste bio potpuno dosledan inace takvim snovima, dok je u snu osetio totalno drugacije funkcionisanje mozga...dakle isti san, je u razlitim zivotnim situacijama uvek isto dozivljavao i reagovao...kao sto biva kad je cest detalj takvo ponasanje kod vas, a onda je rekao da nije problem bio sto je drugacije reagovao , vec sto je drugacije mozak radio...iako u snu....
Taj ne cita uputstva za lekove, a i ne verujem da je pio ovaj lek gde sam ja citao uputstvo...

Iako je i prethodni post u vezi teme, ovaj ce biti jos vise, ali ne znam da li ce to tako i izgledati...

Naime ne znam kako to da nazovem, moguce kao mentalna higijena , ali mozda higijena zivotnog stila...

Ljudi od detinjstva krenu nekom putanjom razvoja.
I ako su mocni po sposobnostima i u mocnoj poziciji roditelja da im se ne sputava razvoj, oni ce se prilicno sinhronizovati sa izabranom i usmerenom ulogom, ili sto filozofi kazu , bez loma nema filozofa.
Bice i samosvesni, i aktivni i pametni, jer to je deo njihove licnosti, ali nece zalaziti po svim budzacima na svetu....

Medjutim, ako se desi lom, to moze dovesti do stvaranja vise raznih pristupa, te ce osoba poceti da pravi alternativne profile, nesto slicno salu koje pravi telo kad je gladno, iliti naduvani stomaci africke dece, koji su vodeni, a ne masni....

Taj dogadjaj ce osoba videti podsvesno , ne svesno , bar ne obicno svesno , kao odstupanje od svoje drustvene uloge, od svoje uloge, od svog stila zivota, od onog koji zeli da ima i koji joj godi....

Kao npr rat, kad ljudi sebe pretvore u specijalce i mogu da spavaju stojeci, na drvetu, na igli....

A onda dolazi vreme da se covek ponovo vrati u svoje zivotno stilsko okruzenje...ili neko okruzenje gde ce ispoljiti ono sto mu je zivotna zelja i stil...

To nazivam higijena zivotnog stila....

To zene poseduju tako izrazito naglaseno i zato su jako potrebne muskarcima, a muskarci to nemaju cesto ni u potrebnoj kolicini i to zene i svi zovu mentalna slabost ili cak i psihicka slabost muskarca...

Posledice mogu biti da osoba posle rata i spavanja na kamenju i igli, promeni stav prema svom zivotnom stilu banalizujuci luksuz, cak i potrebe , ili npr urednost ili preteranu higijenu....
Navodim samo drasticne efekte, a sustina je u odnosu hedonizam u zivotu i zivi da bi radio , dok je na drugoj strani trpi u zivotu i radi da bi ziveo....
U oba slucaja imate i dobro i lose, i uspehe i padove.
Samo sto u prvom slucaju padovi se maskiraju , skrivaju od sebe i vrlo brzo zaborave i projektuju, dok u drugom postaju deo evakuacije tj stalne mobilnosti i prilagodljivosti osobe...

Sve je ovo bez uplitanja morala i stava prema moralu , a videcete da je moguce bez toga , jos uvek...

Moral se kod velike vecine javlja kao deo zivotnog stila, ili kao uslov zivotnog stila....
Kad je uslov zivotnog stila, onda je on neprilika koju treba pobediti ili neutralisati, a za to postoje sredstva licemerja , kicha, imidza , predstave, prezentacije , korelacije sa drugima preko odnosa sa tim drugima i 1-1 shvatanje , a ne morala kao morala...
A kad je deo zivotnog stila , onda je takav moral integrisan u vama, kao vaspitanje i oblikovanje, i onda je to patoloski slucaj , obicno...
Jer garantovano dovodi do sukoba sa srecom i okolinom.
Jer okolina je dinamicna, i iako svi pricaju , nikad nije bilo da se i praktikuje moral.Rekoh da je vecina onog drugog tipa sagledavanja morala...
Tako mozemo uzeti primer moralnog iz Titovog doba, jer tada je moralan itekako mogao da bude maksimalizovan.Samo budale misle da postoji drustvo u kome nema ubedjivanja i prevaspitanja, jer mozes ti ljudima i prici i reci, ovo zeli drustvo od vas, ali oni niti ce razumeti niti hteti da razumeju , a niti se pokoriti, niti razmisljati da li je to dobro ili lose...
Govorim moralan, u smislu Moralan, a u obicnom smislu covek je moralan u svakom trenutku u kome je njegov moral jednak moralu lokalne zajednice u kojoj zivi , jer moral je skup drustvenih normi ponasanja...
Takva osoba je malom promenom okruzenja dovedena u raskorak sa tim okruzenjem i naravno postaje nestabilna.
E onda nastupaju tehnike rada sa jednom kategorijom koja mozda i ne treba da postoji , a to je moral...

Tako da je u tom smislu ova tema apsurd, jer ako se kratko kaze, moral su trenutni dogovori , precutni ili javni u jednoj lokalnoj sredini , onda je jasno da je to mediokritetska tvorevina i da je to samo prepreka i zahtev za licno angazovanje pojedinca da taj moral menja i prilagodjava sebi ili pak svojim interesima....zasto ne i to , videsmo da vecina tako sagledava moral...

Medjutim tema kao socioloska nije apsurd, jer ljudi nemaju niti mentalnu higijenu , niti higijenu zivotnog stila, koja je toliko svesna da bi moral ogolila na ono sto jeste (zene su bas zbog toga nemoralne jer imaju razvijen taj princip higijene zivotnog stila, uzdignut iznad drugih prioriteta).
Uostalom mnoge teme su u ovakvoj situaciji , npr ljubav koja od vise mogucih licnih sagledavanja odjednom postaje talac postojecih drustvenih modela i postojecih drustvenih stereotipova za tipove ljudi i ljubavnika (ono sto je bitno za ljubav u coveku)....


Zato se posle interakcije sa okolinom javlja eho....tj povratno dejstvo na osobu, uticaj persone publica na personu privata....
I tada nastupaju ove teze sto je tgdanijela iznela u uvodnom postu...
Iz mog ugla gledano ljudi mogu izgledati prilicno nesvesni , nezreli kad ovako pabnu neku temu , iako je tema strucna ili slozena...
Jer ispada da su sagledali sve iz ugla posledica , prakse , a potpuno ignorisali sustinsko ili uzrocno , ne mora sustinsko , u celoj situaciji , tj uslovljenom sledu dogadjaja..
To ne znaci da mnogo osoba nije strucno , naprotiv...
Ako pogledate forumsku publiku videcete mnogo tihih znalaca (nemaju postove, otkriju se preko poruke meni, ili preko reakcije na neku moju zakukuljenu stvar ili ideju) , mnogo decurlije, bam tras, mnogo plitkih animalista, koji su "profesionalci" u svom poslu , ali ja bih to nazvao segrti ili stanc majstori, salterski sluzbenici , ljudi koji zanat nazivaju vestinom ili cesce sposobnoscu....
Dok bih se slozio za vestinu , skill, za sposobnost ali da nije kompetentnost se ne bih slozio...tj talenat....
Cak i ti tihi znalci ne dosezu status svesnih osoba, jer inhibiranost ih dovodi u poziciju da su u mnogim tackama itekako kompetentni, ali nepovezane tacke, sagledavanja, kontekstualno povezana , nisu alat svesnog, vec ipak vestine ili trenda....
Ovo je kad kriterijum postavite visoko...(naravno da ja ispadam nesvestan u mnogim situacijama, samo me otvorenost spasava kazne budalastine, dok me los komunikativni stil (ne umem da nadjem varijantu da bude otvorena sa svima, dok 1-1 varijanta funkcionise....) cini mnogo gresnim...

Ovih poslednjih nekoliko recenica je vise manifest o spustanju ka korenju , da ne pisemo samo o listovima i cvetovima....

POREMEĆAJI MORALNOSTI

Poremećaji moralnosti mogu da se podele na poremećaje moralnog rasuđivanja (ovi se dele na poremećaje forme i sadržaja moralnog rasuđivanja) i na poremećaje moralnog ponašanja (delanja).

A.POREMEĆAJI MORALNOG RASUĐIVANJA

Poremećaji moralnog rasuđivanja se odnose na neispravne , nezrele, asocijalne moralne odluke, odnosno misaone konstrukcije.Dele se na poremećaje forme moralnog rasuđivanja i na poremećaje sadržaja moralnog rasuđivanja (mišljenja).

I.POREMEĆAJI FORME MORALNOG RASUĐIVANJA su nezrelo moralno rasuđivanje i bezosjećajno moralno rasuđivanje.

1.Nezrelo moralno rasuđivanje podrazumjeva da dominiraju manje zreli motivi u procesu donošenja moralnih odluka kao što su egoističko-hedonistička orjentacija, intuitivno-iracionalno donošenje odluka i socijalno-adaptirana orijentacija.
a) Egoističko-hedonistička orjentacija u moralnom rasuđivanju.Ova orjentacija daje prednost sopstvenim potrebama.Ne postoji spremnost za žrtvovanja, izbjegava se bilo kakva neugodnost zbog drugoga (zatvor i sl.).Korist za sebe stavlja se na prvo mjesto nalaze se racionalizacije za hedonističke pozicije (pragmatično, utilitarno rezonovanje). Hedonističko načelo organizacije prema samome sebi (egocentrizam i egoizam) je osnovna ideja vodilja u ovoj orjentaciji, odnosno motivaciji.Ovaj oblik rasuđivanja se javlja kod djece, kod histeričnih osoba, a naročito se uočava kod narcistične i antisocijalne ličnosti.
b) Intuitivno – iracionalno donošenje odluka.Ova orjentacija se bazira na shvatanju da se moralni principi znaju direktno, trenutno, da nema interventnog procesa između moralnog principa i znanja jedinke o njemu. Moralne odluke se donose na bazi intuicije, gotovo trenutno.Zastupljeno je kod nekih shizofrenih bolesnika, kod epilepsije,a i kod bolesnika iz dijagnostičke kategorije poremećaja ličnosti.
c) Socijalno-adaptirana orjentacija u moralnom rasuđivanju.Ovo je orjentacija usmjeravana socijalnim normama i označava privrženost društvenom poretku i redu.Prisutno je uvažavanje straha od kazne odnosno poštovanje socijalnih autoriteta.Moralna norma je spolja nametnuta, od strane autoriteta (heteronomno), a ne dolazi iznutra, iz ličnosti (autonomno).Može se smatrati i prelaznim oblikom ka zrelom moralnom rasuđivanju, jer jedinka prihvata socijalne metode održavanja reda i poretka, odnosno sprečavanje socijalnog haosa. Nezrela je utoliko više ukoliko jedinka obraća pažnju isključivo na spoljni pritisak, a ne na ’’glas sopstvene savjesti’’. Ova orjentacija je izražena u djetinjstvu, često je prisutna u adolescenciji, a nalazi se i kod nekih poremećaja ličnosti (npr.opsesivna ličnost).

2. Bezosjećajno moralno rasuđivanje podrazumjeva da nije došlo do razvoja skale emocija važnih za razvoj moralnosti: praštanja, saosjećanja, empatije, altruizma, a naročito nije došlo do razvoja osjećaja krivice (griže savjesti).
Razvoj emocija ili tzv. Moralnog osjećanja je naročito bitan za zrelu moralnost (formiranje načela ’’ljubi bližnjeg svoga kao samog sebe’’). Posebnu važnost ima nerazvijeno (’’zakržljalo’’) osjećanje griže savjesti. Sastavni djelovi griže savjesti su stid, gnev na samog sebe, strepnja i strah. U griži savjesti ima i elemenata povređenih društvenih (socijalnih) nagona, a i tedencije ka samomučenju i samokažnjavanju.
Stvaranjem griže savjesti (osjećanja krivice) unutar same ličnosti društvo podiže branu agresivnim impulsima unutar ličnosti.Tom pojavom ličnost je najefikasnije onemogućena da manifestuje agresivne nagone, jer se od spoljnjeg autoriteta može pobjeći ali od svog Superega, tj. Od osjećaja krivice ne može. Važnost superega u ovakvim zabranama najbolje ilustruje sledeća duhovita misao:’’Kada u nama ne bi postojao jedan zakonski kodeks kao što je savjest ili Superego, onda bi društveni poredak mogao da se održi jedino na taj način što bi se svakom građaninu dodelio po jedan policajac’’ (toliko je agresije u nama da je dobro što postoji kočnica te agresije u formi Superega).
Superego se razvija naročito u djetinjstvu usvajanjem roditeljskih zabrana i složenim procesom identifikacije sa njima, odnosno sa roditeljskim Superegom. Naročito je važno da se zabrane ’’provuku kroz emocije’’, jer se tako stvara osjećanje krivice.Kako je majka izgleda više zadužena za formiranje skale emocija, to je i uloga majke u formiranju osjećaja krivice veoma značajna.
Bezosjećajno moralno rasuđivanje se viđa u tzv. Poremećaju ponašanja u djetinjstvu i adolescenciji, kod nekih shizofrenih bolesnika (sa nivelacijom emocija), a naročito se nalazi kod poremećaja ličnosti (antisocijalni oblik).
Pojam ’’moral insanity’’ (moralna idiotija, moralno slepilo) se upravo odnosi na poseban tip antisocijalne ličnosti kod koje je došlo do defektnog razvoja emocija.Kod njih nije uopšte došlo do razvoja saosjećanja i osjećanja krivice, odnosno tzv. moralnog osjećanja.Takve osobe nisu sposobne za uklapanje u društvene grupe i zajednički organizovan način življenja, ne prihvataju socijalne norme, već ih ignorišu u koris svog nagonsko-emocijalnog komfora, pa se može reći da određen broj recidivantnih prestupnika upravo pripada ovoj kategoriji.
II POREMEĆAJI SADRŽAJA MORALNOG RASUĐIVANJA.Ovde se radi o poremećenom vrednosnom sistemu. U moralnim situacijama jedinka donosi moralne odluke koje nisu u skladu sa humanim moralnim principima.Zapostavljaju se moralni principi kao što su jednakopravnost, pravda, tolerancija, razumjevanje potreba drugog, itd., a moralnim rasuđivanjem dominiraju negativna vrednosna opredjeljenja kao što su: koristoljublje, egoizam, egocentrizam, negiranje društvenih potreba, laž i prevara u službi sopstvenog komfora i koristi, itd.

B. POREMEĆAJ MORALNOG DELANJA (PONAŠANJA)

Na bazi poremećenog moralnog rasuđivanja (kako forme, tako i sadržaja) nastaje realizacija ’’negativne moralnosti’’ u moralno neprihvatljive radnje.To su djela protiv imovine drugog (razni oblici krađe, džeparenja i sl.) protiv društvene imovine (prevare, pljačke, falsifikovanje), djela protiv tela i života fizičkih lica (fizički napadi, tuče, ubistva, zatim specifični poremećaji moralnog ponašanja kao što su silovanje, prostitucija, kockanje itd.
Zajedničke moralno psihološke karakteristike ovih poremećaja moralnog ponašanja su:
-sniženje ili odsustvo griže savjesti;
-pogrešno razvijen odnosno nezreo Superego;
-prevalencija negativnih emocija kao što su antipatija, zloba, zavist, ljubomora, mržnja;
-nerazvijenost socijalnih nagona;
-dominacija koristoljublja i egoizma u moralnom rasuđivanju i moralnom ponašanju.
Razni oblici poremećaja moralnog delanja mogu da se uoče naročito kod antisocijalnog poremećaja ličnosti (stari naziv ovog specifičnog poremećaja ličnosti je bio ’’karakter neuroza’’ sa idejom da se pojmom karakter označe etičke dimenzije ličnosti).

Šta mislite koliko su ovi poremećaji moralnosti zastupljeni u našem društvu?
I koja je veza između poremećaja moralnosti i kulture jednog društva?

Ah ti svo vreme govoris o Moralu, tj o apsolutnom moralu, civilizacijskom u perspektivi....
Nisam znao da se razvila ovolika analiza oko neceg sto je apsolutno nemoguce, ali se tome tezilo u socijalizmu...
Mislim da je to kljuc, da je to ipak posledica teznje i karaktera socijalizma koji je ovde bio...Mislim na razvoj ovih tvojih navedenih socioloskih , ali cudno upletenih sa psiholoskim izucavanjima....

Zar neko stvarno misli da je moguce postici moralno zrelu jedinku od nekog ko je prosecno inteligentan, u prosecnom socijalistickom okruzenju, a da ne govorim o prosecnom kapitalistickom okruzenju, tu nema smisla govoriti o moralu...

Moralnost u kapitalizmu je apsurd....jer imas antagonizam u startu , trziste....i jednu apsurdnu gradjenicu drustvo , sinonim za okruzenje, radno i funkcionalno , a ne angazovano i svesrdno....
U trzisnoj privredi postoje prioriteti, i to ce postojati i u socioloskoj sferi, a cim postoji u socioloskoj sferi, tu nemas moral, imas kvazi moral, imidz....

Sad te ozbiljno pitam, da li mislis da u kapitalizmu moze postojati moralnost , onako kako si je definisala u svom uvodu i drugom postu?

Tuzni_patak:

Ah ti svo vreme govoris o Moralu, tj o apsolutnom moralu, civilizacijskom u perspektivi....
Nisam znao da se razvila ovolika analiza oko neceg sto je apsolutno nemoguce, ali se tome tezilo u socijalizmu...
Mislim da je to kljuc, da je to ipak posledica teznje i karaktera socijalizma koji je ovde bio...Mislim na razvoj ovih tvojih navedenih socioloskih , ali cudno upletenih sa psiholoskim izucavanjima....

Zar neko stvarno misli da je moguce postici moralno zrelu jedinku od nekog ko je prosecno inteligentan, u prosecnom socijalistickom okruzenju, a da ne govorim o prosecnom kapitalistickom okruzenju, tu nema smisla govoriti o moralu...

Moralnost u kapitalizmu je apsurd....jer imas antagonizam u startu , trziste....i jednu apsurdnu gradjenicu drustvo , sinonim za okruzenje, radno i funkcionalno , a ne angazovano i svesrdno....
U trzisnoj privredi postoje prioriteti, i to ce postojati i u socioloskoj sferi, a cim postoji u socioloskoj sferi, tu nemas moral, imas kvazi moral, imidz....

Sad te ozbiljno pitam, da li mislis da u kapitalizmu moze postojati moralnost , onako kako si je definisala u svom uvodu i drugom postu?

Kliknite za proširenje...

Moralnost ne obuhvata samo našu profesionalnu djelatnost, i nije ona ono što formira našu moralnost, mada može da ju oblikuje.

Ovo je najvažnije kod formiranja moralnosti još u djetinjstvu:

Superego se razvija naročito u djetinjstvu usvajanjem roditeljskih zabrana i složenim procesom identifikacije sa njima, odnosno sa roditeljskim Superegom. Naročito je važno da se zabrane ’’provuku kroz emocije’’,

Jednom uspostavljena takva moralnost ostaje za čitav život i može izazvati frustracije, razočarenje, ali ja mislim da je takav život - moralan život dugoročno gledano najbolji za pojedinca, a i za društvo ...
Međutim problem kulture našeg društva je baš u ovome - zabrane nisu provučene kroz emocije još u djetinjstvu..pa imamo pojavu da znamo šta ne valja, ali i dalje to radimo ... ili još je gore ako ne znamo ni šta ne valja ...
Ja moralnost gledam više sa psihološkog ugla, a ti potenciraš sociološki ...
Međutim oni se isprepliću ... šta je prvo nastalo ...
Postoji i istorijska podloga moralnosti ...
Ja mislim da moralnost može postojati u svakom društvu, a i današnji kapitalizam nije ono što je nekad bio kapitalizam; kapitalizam danas je zapravo vrlo sličan socijalizmu, što se tiče prava radnika, profesionalnih odnosa - mislim na zemlje koje nikad nisu imale ''socijalističko'' uređenje -- Zemlje na ovim prostorima se same razlikuju u moralnosti, što zbog istorijske podloge, što zbog socijalističkog nasleđa i navike života odatle, što od posljedica rata i tek uspostavljanja 'kapitalizma' ..
E sad apsolutna moralnost je isto što i sve apsolutno ..filozofska kvaziraspravljanja o tome nisu predmet ove teme ...
Ova tema obuhvata i navedene poremećaje moralnog ponašanja sa posebnim osvrtom na njih ... povećanje navedenih ...i smatram da se o moralnosti treba itekako raspravljati ..to je srž naše kulture i društva i to je ono zbog čega smo mi 'Balkan' ...
Balkanska moralnost, smatram da je izuzetno zanimljiva i važna jer mnogi nisu ni svjesni koliko je Nemoralno ne održati svoju riječ ...
E sad tvoje pitanje ... i mene zanima, sa tvog a i pogleda ostalih ...

da li je moralno optuziti nekog za nesto iako znas da to nije uradio a znas ko je uradio da bi mu napakostio i da budes bez ikakve grize savesti,i kad god se ukaze prilika da to potenciras...Kako nazvati to?

Pa mozda se taj tvoj definisani Moral (veliko M) moze tumaciti kao ispiranje mozga od strane drustvenog establismenta.
Ne tvrdim ja da je liberalni kapitalizam i drzavni kapitalizam i drustveni kapitalizam , kakav je u svedskoj, jedno te isto...
To sto ti navodis kao osnovu je ustvari ideja drustvenosti i odgovornosti prema drustvu, koja je trenutno nula u srbiji....mislim nije na jeziku , ali u praksi je nula zato sto se sloba potrudio da je dotera do nule, inace bi imao problema sa prelaskom iz socijalizma u kapitalizam kao zeljen....Mislim ne licno sloba sam, nego cela jedinica...

Dobro mozemo mi pricati samo o psiholoskoj crti, ali to ipak lici na kontekstualno odredjivanje ko je lud, ko je normalan , ko posten i ko pametan...
Recimo ja danas jesam lud, jer necu da potpisem prijem 500k evra i da sebi nabacim muljanje od 2mil evra od kojih bi , ako isceniram pljacku za koju me niko nece juriti, jer niti je osigurano niti ce nekome faliti, samo ce uci u zapisnik cisto da imamo finansijsko pokrice, meni ostalo vise od milion i po i plus bi usao u klub privrednika.......
Nisam normalan, jer se to primecuje po gestovima uvazavanja, gubljenja vremena iz postovanja i slicnih za srbiju nenormalnih ponasanja....
Posteni su svi...
Pametan i razuman nisam i tako to....
Ne znam da li razumes, da ako odvojis moral od etike, a to cinis, ako zelis da ga proucavas psiholoski, a stvarno postoji debeo razlog za to....onda postajes sastavni deo gebels aparata upravljanja masama, samo u mengele stilu....medicinski cisto...

Ni ja ne proucavam ovo pitanje koje si postavila samo socioloski inace ne bih vezivao proizvodne odnose....iako uticu , ali bi ih samo dotaknuo...

Mislim nije u redu sto ti kvarim temu i ipak ona treba da ostane uze specijalizovana, jer ovako , na neki nacin multidisciplinarna , ona daje jasne zakljucke, i pomalo obesmisljava ozbiljnu teoriju na kojoj je nastala...mislim na psiholoski tretman morala....
Jer iskreno , pored ovakvih ljudi u svetu, treba preziveti danas, i tu je tvoje polje, a to sto je to stavljanje masti za zuljeve na noge a ne menjaju se cipele, to je osim tatine zelje i nasa neminovnost....
Ne bih ja da mnogo deformisem tvoju temu sirinom i multidisciplinarnoscu, mada nesto bi i moglo...cisto da se baci svetlo iz razlicitih uglova na to "pedagosko oblikovanje"mada se meni cini da je mentalno zatucavanje...
I mogla bi da ubacis i integrisan primitivizam, ova tema je kao dusu dala za proucavanje integrisanog primitivizma kao sastavnog dela ovog tvog i na tvoj nacin definisanog morala....

Znaci meni godi da ne cackamo etiku , osim ovo sto smo pipnuli na pocetku, da ne diramo geopolitiku, nego da se drzimo tvoje psihologija pojedinca u sukobu licnog stava prema moralu i drustvenog morala, kao i nastanak od najmladjeg doba, ali na tvoj nacin predstavljeno...mislim taj psiholoski...
Da ne ubacujemo socioloski razvoj, pa da imamo onu moju tezu razvoj emotivne, pa psiholoske licnosti , pa socijalne, pa institucionalne, pa drustvne, pa moralno politicke, pa ljubavne, pa .......
Eto promenih malo politicku da bih naglasio da tu otprilike dolazi moralna, a to je 13,14 godina, odokativno kad pocinje...to ti izvukoh iz svojih teorija....ali ima jos na nekim mestima gde se nabacuje i izgradjuje moral na ovaj tvoj nacin...

Evo ti jednog pedagoskog primera....
Neiskazana zabrana....je kad roditelj oblikuje svoje dete da se ne druzi sa drugim i odredjenim tipom dece, ali ne tako sto mu zabranjuje, vec mu servira tihu sugestiju kroz "bre ti si pametan, neces da dozvolis sebi da se tako ponasas, vidi se ko je ko".
Ja to nisam osetio, ali sam osetio preko roditelja drugara, jer sam bio prihvacen od strane mnogih , pa su mi uz sok, kolace, i iz price svoje dece , bas kao DB u vojsci, postavljali pitanja tipa "sto ne izbegavas da si u drustvu onog i onog, kad su barabe ili opasni".
Ali meni je ceo kvart bilo zabaviste, tj teren gde su svi bili ipak itekako intelektualno uzdignuti, sto danas ne bi mogao u celom Beogradu sakupiti....Jeste smesna izjava , ali je istinita....koja je to moc, ne shvatate.....

Odgovornost prema društvu je upravo ono što mi nemamo na ovim prostorima i to nema baš veze sa zabranama s kim da se družiš u djetinjstvu, iako razvoj moralnosti u djetinjstvu može uticati da izbjegavaš problematične pojedince koji naginju drogi, alkoholu i dalje kriminogenim radnjama - ali oni bi trebali biti u manjini ...
Moral se ne može odvojiti od etike ... etičnost je manifestni moral ...
Znaš kad razmišljam šta je prvo nastalo kokoš ili jaje ... svakako da je zaključak jaje ..jer genetičkom mutacijom izlegla se prva kokoš ...
Kakve ovo ima veze .. ima s tim da usađivanje moralnosti u djetinjstvu..jer djecu moraš sve, baš sve naučiti, jedino može dovesti do moralnijeg i odgovornijeg društva ... evo upravo se neko djete dernja iz sveg glasa ispred moje zgrade ... pa dobro zar ga roditelji nisu naučili da to nije kulturno, ni moralno ... ako ti treba mama odeš kući i tražiš šta ti treba, a ne da ti ona baca kroz prozor .. zato smo mi Balkan, primitivni kako ti kažeš ...
Riječ gebels u meni izaziva samo osjećanje nepravde i zločina koji ni dan danas nije još ispravljen, čak se u susjednoj nam republici i dan danas Srbi tretiraju kao građani trećeg reda i nikom ništa jer je Danke Deutschland trenutno financijski oslonac Evrope .. da toliko o političkoj moralnosti ....
A opet kad se voziš Austrijskim autobusom ili našim vidiš koliko je socijalna moralnost pojedinca na višem nivou kod njih nego kod nas ..svi paze da ne smetaju jedni drugima, nema pjevanja, dernjave, vozač je u uniformi i kulturno vas pita Da li vam nešto treba, jeste li se udobno smjestili ..
Pamet i moral ... na mom poslu nemoralni su oni koji ne znaju, koji nisu stručni - za njih je nemoralnost izlaz i spletke - sad se nadovezujem i na Janikin post ..onaj ko zna nema razloga da nemoralno obavlja svoj posao ..nemoralni će lagati i izmišljati stvari protiv tebe, naročito ako još ganjaš pravdu, samo da ne rade ... reći će da su bolesni da bi radili dnevno 4h, a zatim ćeš ih vidjeti kako se šetkaju po gradu čekajući ispit iz postdiplomskog koji su po semestru platili 1000evra ... kako li se samo tako bolesni mogu šetati po gradu od 12h do 17h ..a zatim će otputovati na Kongres neke političke stranke - tako bolesni - 7 dana i to će im svi pretpostavljeni dozvoliti ... i još će jedini biti od 14 specijalizanata koji ne dežuraju u matičnoj ustanovi ... i još će imati hrabrosti da viču sa stepenica kad ti prolaziš Šta ti 'ganjaš pravdu' ..mada njihovim rječnikom 'šta ti pričaš protiv mene' ... Kako to nazvati - Neznanje i glupost na profesionalnom planu, a moralna nezrelost - egoistično - hedonistička orjentacija ...

Kada vidim ovako dugačke postove, koji su očigledno prepisani iz neke knjige, zaista izgubim volju da učestvujem u diskusiji.....

Kada sam na jednoj drugoj temi postavio kokretno pitanje, gde je trebalo napisati nešto "iz glave", a ne iz knjige, nisam dobio odgovor od iste autorke......

Tuzni_patak:

Pa mozda se taj tvoj definisani Moral (veliko M) moze tumaciti kao ispiranje mozga od strane drustvenog establismenta.
Ne tvrdim ja da je liberalni kapitalizam i drzavni kapitalizam i drustveni kapitalizam , kakav je u svedskoj, jedno te isto...
To sto ti navodis kao osnovu je ustvari ideja drustvenosti i odgovornosti prema drustvu, koja je trenutno nula u srbiji....mislim nije na jeziku , ali u praksi je nula zato sto se sloba potrudio da je dotera do nule, inace bi imao problema sa prelaskom iz socijalizma u kapitalizam kao zeljen....Mislim ne licno sloba sam, nego cela jedinica...

Dobro mozemo mi pricati samo o psiholoskoj crti, ali to ipak lici na kontekstualno odredjivanje ko je lud, ko je normalan , ko posten i ko pametan...
Recimo ja danas jesam lud, jer necu da potpisem prijem 500k evra i da sebi nabacim muljanje od 2mil evra od kojih bi , ako isceniram pljacku za koju me niko nece juriti, jer niti je osigurano niti ce nekome faliti, samo ce uci u zapisnik cisto da imamo finansijsko pokrice, meni ostalo vise od milion i po i plus bi usao u klub privrednika.......
Nisam normalan, jer se to primecuje po gestovima uvazavanja, gubljenja vremena iz postovanja i slicnih za srbiju nenormalnih ponasanja....
Posteni su svi...
Pametan i razuman nisam i tako to....
Ne znam da li razumes, da ako odvojis moral od etike, a to cinis, ako zelis da ga proucavas psiholoski, a stvarno postoji debeo razlog za to....onda postajes sastavni deo gebels aparata upravljanja masama, samo u mengele stilu....medicinski cisto...

Ni ja ne proucavam ovo pitanje koje si postavila samo socioloski inace ne bih vezivao proizvodne odnose....iako uticu , ali bi ih samo dotaknuo...

Mislim nije u redu sto ti kvarim temu i ipak ona treba da ostane uze specijalizovana, jer ovako , na neki nacin multidisciplinarna , ona daje jasne zakljucke, i pomalo obesmisljava ozbiljnu teoriju na kojoj je nastala...mislim na psiholoski tretman morala....
Jer iskreno , pored ovakvih ljudi u svetu, treba preziveti danas, i tu je tvoje polje, a to sto je to stavljanje masti za zuljeve na noge a ne menjaju se cipele, to je osim tatine zelje i nasa neminovnost....
Ne bih ja da mnogo deformisem tvoju temu sirinom i multidisciplinarnoscu, mada nesto bi i moglo...cisto da se baci svetlo iz razlicitih uglova na to "pedagosko oblikovanje"mada se meni cini da je mentalno zatucavanje...
I mogla bi da ubacis i integrisan primitivizam, ova tema je kao dusu dala za proucavanje integrisanog primitivizma kao sastavnog dela ovog tvog i na tvoj nacin definisanog morala....

Znaci meni godi da ne cackamo etiku , osim ovo sto smo pipnuli na pocetku, da ne diramo geopolitiku, nego da se drzimo tvoje psihologija pojedinca u sukobu licnog stava prema moralu i drustvenog morala, kao i nastanak od najmladjeg doba, ali na tvoj nacin predstavljeno...mislim taj psiholoski...
Da ne ubacujemo socioloski razvoj, pa da imamo onu moju tezu razvoj emotivne, pa psiholoske licnosti , pa socijalne, pa institucionalne, pa drustvne, pa moralno politicke, pa ljubavne, pa .......
Eto promenih malo politicku da bih naglasio da tu otprilike dolazi moralna, a to je 13,14 godina, odokativno kad pocinje...to ti izvukoh iz svojih teorija....ali ima jos na nekim mestima gde se nabacuje i izgradjuje moral na ovaj tvoj nacin...

Evo ti jednog pedagoskog primera....
Neiskazana zabrana....je kad roditelj oblikuje svoje dete da se ne druzi sa drugim i odredjenim tipom dece, ali ne tako sto mu zabranjuje, vec mu servira tihu sugestiju kroz "bre ti si pametan, neces da dozvolis sebi da se tako ponasas, vidi se ko je ko".
Ja to nisam osetio, ali sam osetio preko roditelja drugara, jer sam bio prihvacen od strane mnogih , pa su mi uz sok, kolace, i iz price svoje dece , bas kao DB u vojsci, postavljali pitanja tipa "sto ne izbegavas da si u drustvu onog i onog, kad su barabe ili opasni".
Ali meni je ceo kvart bilo zabaviste, tj teren gde su svi bili ipak itekako intelektualno uzdignuti, sto danas ne bi mogao u celom Beogradu sakupiti....Jeste smesna izjava , ali je istinita....koja je to moc, ne shvatate.....

Kliknite za proširenje...

Jeste moc,ali je shvatis kad odrastes...

Drzimo se mi tvoje teme, na tvoj nacin, mani da ubacujes etiku , pojesce te mrak sopstvene egovizije...

shaddow:

Kada vidim ovako dugačke postove, koji su očigledno prepisani iz neke knjige, zaista izgubim volju da učestvujem u diskusiji.....

Kada sam na jednoj drugoj temi postavio kokretno pitanje, gde je trebalo napisati nešto "iz glave", a ne iz knjige, nisam dobio odgovor od iste autorke......

Kliknite za proširenje...

Ne znam tačno koja je to tema bila ... postavi pitanje u vezi ove teme ... a sjećam se da smo se susreli samo na temi o psihoterapiji gdje si zastupao geštalt psihoterapiju, a ona ne potiče baš iz tvoje glave ... e da i tema o transakcijama - koliko ja znam nisi je ti izmislio ... ali slobodno učestvuj u ovoj temi, ako hoćeš naravno ...

A mislim i da kad bi mnogi prepisivali iz knjiga i moralnost bi nam bila drugačija ...
Nije cilj ove teme ispasti pametan, nego ukazati na nedostatke moralnosti našeg društva
Vrednosni sistem našeg društva očigledno ne valja ...
Ja ne mogu ispraviti 500 godina naših zemalja pod turcima, ali posljedice se osjećaju posebno za mene koja sam došla iz Karlovca koji je bio isto toliko, ali pod austrougarskom ...
I koja se razlika osjeća kad mi dođe neki deda u ordinaciju, izbjeglica iz Krajine pa kaže Dobar dan.Mogu li da sjednem.Pa ćuti dok ja ne postavim pitanje.Odgovara konkretno, sačeka da ja zabilježim podatke u karton.Da ne kažem da je okupan, čisto obučen - valjda je red kad se ide doktoru (ako nije hitno stanje da se čovjek bar okupa).Poslušam pluća, srce, eventualne otoke na potkoljenicama, abdomenu (da vas sad ne zamaram).Propišem uputnice i terapiju i deda prvo pita Da li je to sve.Mogu li sada ići i kaže Hvala i doviđenja.
Ponekad mi se učini da šta je jadnik sve preživio ustručava se da bilo šta i pita ...
A ovi kad počnu pričati, ni dobar dan, pa ne čekaju ni da obaviš posao po redu, sjedaju, ustaju kad hoće, alkohol, duhan osjetiš na kilometre,znoj ....
(plastični prikaz)
Potenciram odgoj kao ključni za razvoj moralnosti odrasle jedinke, ali ko će naučiti djecu moralnosti, kad su roditelji odgojeni pod uticajem istočnjačke, naše tradicionalne moralnosti ...

ako uzmemo da je sujeta obrnuto srazmerna pameti onda je moral obrnuto srazmeran licemerju

tgdanijela:

Ne znam tačno koja je to tema bila ... postavi pitanje u vezi ove teme ... a sjećam se da smo se susreli samo na temi o psihoterapiji gdje si zastupao geštalt psihoterapiju, a ona ne potiče baš iz tvoje glave ... e da i tema o transakcijama - koliko ja znam nisi je ti izmislio ... ali slobodno učestvuj u ovoj temi, ako hoćeš naravno ... ...

Kliknite za proširenje...

Naravno da nisam ja izmislio ni geštalt, ni transakcionu analizu (mada mi je najuža specijalnost psihoanaliza, što nisam ni naglašavao).

Učinila si mi se kao interesantan sagovornik, koji ima šta da kaže, iznela si neke opšte stavove o geštalt terapiji (uglavnom knjiške definicije), a kada sam te pitao šta pod tim podrazumevaš, odnosno šta misliš o kokretnom problemu, komunikacija je prestala.
Žao mi je zbog toga.

U svakom slučaju, izvinjavam se što "spamujem" ovu temu.

Srdacan pozdrav!
shaddow

Da ne bi tema otisla ka moralu koji nije kao onaj definisan u uvodu teme, da dodam nesto sto uvek mora biti u glavi...

"Tiha vecina je rekla svoje sa zaglusujucom bukom koja odjekuje planinama za njima"
U zivotu ne postoji dobro i lose, postoji samo ono sto je predstavljeno kroz drustvo kao dobro i kao lose.
Pravo znacenje, prava sustina akta, misli ili znacenja se skoro nikad ne ispolji...
Ne samo zato sto nije na dohvat priglupom opstem svetu, obicnom coveku , vec zato sto mu ne odgovara, ne odgovara ponasanju , lenjosti , znanju, porivima, ruglu, primitivizmu....

Prvi ce se uhvatiti za evoluciju i promene upravo primitivci , da bi spremni docekali i poveli ka onim tumacenjima promena koja ce iskljuciti pravi smisao koji moze biti stetan za njih....
To je evolutivno shvaceno sa njihove strane i mada nema veze sa evolutivnim napretkom, a nema veze zato sto druga strana umesto da se takodje evolutivno "naoruza" znanjima o primitivizmu i gluposti i procesima koji deluju sa te strane, jednostavno razvija psihologiju moralnih poremecaja i neku politicki korektnu dimnu zavesu u politicki nekorektnoj opstoj sceni....

Zato bih sve ove uplive "normalno" koje je autorka nepodesno ubacila u temu , ignorisao ili zamolio da drugi ignorisu....jer onda od ove teme nema nista....
Ova tema ne sme imati frustracione elemente ni kod autorke ni kod ucesnika , koji se ticu morala , vec iskljucivo samo onaj deo koji se tice generisanja morala pojedinca koji je u sukobu sa trenutnim moralom ili klinicke i psiholoske odnose prema tim problemima...

Ovo nije tema o moralu i o etici, ma koliko autorka bila u zabludi da jeste....
Ovo je tema o sukobima morala , a etiku iskljucite, jer je onda to trazenje od sudije "ko je u pravu"....
A to opet nije tema...

Apsolutni moral ne postoji...nijedna apsolutna akategorija ne moze postojati prakticno pa samim tim i njeno teorijsko egzistiranje postaje bespotrebno...

Moral postoji kao skup obicajnog ponasanja koji je prihvacen u jednoj sredini. Iz tog razloga se moral menja protokom vremena pa se jedna te ista vrsta ponasanja prihvata kao moralno podobna ili odbacuje kao moralno nepodobna zavisno od percepcije okoline. Primera puno...

Takodje postoji prirodni moral koji se odnosi na slicne objekte zastite kao prirodna licna prava. Prirodni moral postujem jer on nikada nije licemeran dok je obicajni vrlo sklon licemerju a apsolutni podsmehu kao neupotrebljiva kategorija...

u skladu sa iznetim..ta..moralna relativnost moze biti jak uzrok svem ljudskom zlu..
uostalom beba kad se rodi ne da ne zna ista o moralu vec ne zna nid a kaze "gladan/a sam .mama daj sisu"

sto se mene tice
moralnost je strogu subjektivna kategorija
sta ce neko smatrato dobrim i pozeljnim
i da li ce nesto ciniti ini ne
covekova je licna stvar
99procentno

sad svestan sam drustvene kohezije
ali ne priznajem drustveni moral, narocito na gradjanskom nivou a i na istitucionalnom treba da bude itekako redigovan
drustvo treba da tezi efektivizmu
a covek licnoj moralnosti ili nemorlanosti

tako da mi i ova formulacija poremecaj moralnosti
dodje besmislena
da li sponzorusa ili kriminalac imaju poremecen moral?
po meni ako svojom voljom i svescu svesni sebe i drustva stupaju u to sto rade - ne
sad u sirem smislu moze se posmatrati kao poremecaj vrednosnog sistema
ali to jedino ako je covek uveren u dobrost onoga sto je realno lose

a relano lose mislim smao ono sto je skodljivo

dakle sve je stavr svesti o onome sto se radi

te sad imamo..moral kao spoljnu nametnutu kategoriju ili kao unutranju kategoriju nastalu na licnom rastu i razvoju

pa da mada za vecinu moral je "nije lepo ubijtati i krasti i devojka ne treba da ima vise od dvojice pre braka"

Ja mislim da ovo nije tema o moralu.....vec o problemima koje covek ima prema svom ili tudjem moralu...
opstem...nazovite ga kako hocete...

pa posto se ne zna jasno sta je moral ne mogu se jasno znati ni sta odstupa od toga te samimi tim i sta su poremecaji moralnosti..

na osnovu cega se to onda meri..nekog psihotesta ma daj

Pa pogledaj uvodni post, tu je napisano sta je moral....

Moralnost kao psihička funkcija je sposobnost čovjeka da sam sebi izriče norme kojih se pridržava i da sam sebe kažnjava za nepridržavanje tih normi.Instanca u čovjekovoj ličnosti nadležna za realizaciju moralnosti je Superego (Nad – Ja, savjest)

Lici na kodekse.....ali tako je definisano...

shaddow:

Naravno da nisam ja izmislio ni geštalt, ni transakcionu analizu (mada mi je najuža specijalnost psihoanaliza, što nisam ni naglašavao).

Učinila si mi se kao interesantan sagovornik, koji ima šta da kaže, iznela si neke opšte stavove o geštalt terapiji (uglavnom knjiške definicije), a kada sam te pitao šta pod tim podrazumevaš, odnosno šta misliš o kokretnom problemu, komunikacija je prestala.
Žao mi je zbog toga.

U svakom slučaju, izvinjavam se što "spamujem" ovu temu.

Srdacan pozdrav!
shaddow

Kliknite za proširenje...

Nisam ni primjetila to tvoje pitanje ..mora da si ga kasnije postavio ...ali vidiš po mojim postovima da ne visim stalno na forumu i nemam baš vremena ni onoliko koliko bi htjela da pogledam interesantne stvari ...
Srdačan pozdrav i tebi!
Psiholozi imaju više vremena od doktora, to je opšte poznato ...