Ненад
Iskusan
- Poruka
- 6.595
Мада сам мислио да су комунисти највећи лажови и фалсификатори, уверио сам се да су љотићевци далеко већи. Заправо, толико су већи лажови да нисам могао да се уздржим а да не направим посебну тему. Овде ћу цитирати углавном фалсификате које је постављао корисник Словесни филозоф, за којег постоји основана сумња да се иза њега крије добро познат свима кисели. Интересантно је како комунисти не користе ове лажи кад им изузетно иду у прилог. За почетак линк критике књиге Боривоја Карапанџића о грађанском рату у Србији 1941-45.
Б. КАРАПАНЏИЋ:''ГРАЂАНСКИ РАТ У СРБИЈИ'':
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=10240
Даље ћу цитирати оно што је постављао горепоменути корисник.
1.
На територији Западне Србије добровољачке јединице су, у
садејству са Немцима, жандармеријом и четницима Драгољуба
Михаиловића напали на Ваљевски, Посавски, Сувоборски и
Космајски партизански одред, који су се из Босне по наређењу
25
Главног партизанског Штаба за Србију вратили на своје терене. У
овој акцији уништени су сви партизански одреди, осим Ваљевског
који је из обруча успео да се извуче благодарећи Немцима, који су
се са својих положаја повукли услед велике хладноће.
Прво што су у питању Пећанчеве војовде Шкава, Тешмановић, Папић, друго што осим Ваљевског и Космајски одред није уништен.
2.
Љотић је тек 17. маја 1944. године успео да се састане у селу
Брђане код Горњег Милановца са генералом Мирославом
Трифуновићем Дроњом, Михаиловићевим командантом за Србију.
После тродневних преговора дошло је до споразума у коме је
договорена заједничка борба против комунизма и договор о
међусобној сарадњи. Сарадња ће кулминирати септембра 1944.
године, у јеку најжешћих борби у Србији
Не само што ни до састанка, а камоли споразума није дошло(заправо генерал Трифуновић се састао 2 месеца раније са Недићевим изаслаником Илијом Михајловићем), већ су љотићевци учествовали у последње две операције против четника-Саксен и Чумић.
3.
Одмах по окончању операција против партизанских јединица на
територији Западне Србије немачка војна сила напала је јединице
под контролом Драгољуба Михаиловића. Самога Михаиловића је о
томе обавестио командант СДК Коста Мушицки, па је ВК Краљевске
војске у Отаџбини за моменат избегла заробљавање.Коста Мушицки био је због овога ухапшен у Чачку 9. децембра.
Не само што Мушицки није спасао Дражи живот, него је Дража због необавештености умало изгубио главу у операцији Михаиловић. Мушицки јесте ухапшен, али зато што је покушао да побегне код Драже, што није успео.
4.
Иако је Драгољуб Михаиловић баш уз помоћ власти у Београду
избегао хапшење, он је од 25. јануара до 6. јуна 1942. године
упутио Југословенској влади у Лондону петнаест депеша у којима
је због сарадње са окупатором нападао Љотића Недића и Пећанца.
То је и један од разлога што је Влада у једном од својих "З"
емитовања (слово "з" је значило заклати) ставила под то слово и
Милана Недића. Сам Димитрије Лотић никада у емисијама радио
Лондона није поменут, мада постоји могућност да је наређење да и
за овог човека важи слово "З" стигло Михаиловићу тајним
каналима.
Дража наравно није уз помоћ Недићеве владе, већ мајора Мишића спасао главу.
Друго, З је значило заплашити а не заклати, и на списку за слово З је било само 100 људи, а међу њима и Љотић.
5.
Димитрије Љотић и Милан Недић су радили све време да
обједине све националне снаге у борби против комуниста, и поред
не ретких сукоба између добровољаца и четника. Особа преко које
су Љотић и Михаиловић успостављали међусобну везу био је чика
Илија Михајловић, бивши председник Народне скупштине и
потпредседник ЈНС. Први састанак који је чика Илија уговорио био
је маја 1943. године на нивоу високих делегата. Љотић је на
састанак послао Бошка Костића, док је Михаиловићев делегат био
Чеда Вујовић, првак Демократске странке из чачанског краја. На
овом састанку постигнут је начелни споразум о прекиду свих
непријатељстава.Преговори око састанка Димитрија Љотића и
Драгољуба Михаиловића отегли су се све до септембра 1943.
године.
Заправо, Дража и Љотић су успоставили везу тек почетком 1945. Љотић је желео да Дража дође у Словенију, док је Дража желео да искористи љотићевце ради оружја.
Наравно Илија Михајловић није био човек за везу, већ се он састао са генералом Трифуновићем тек марта 1944. и није га послао Љотић, већ Недић иза леђа Љотића и Немаца.
6.
Тада је успостављена веза која је са Михаиловићеве стране била
веома проблематична и непроверена. Упркос томе Љотић је
половином октобра 1943. године кренуо на састанак, сам возом за
Ужице. Претходно је себи набавио лажна документа под именом
професор Петровић. Када је требало да крене из Ужица дошао је
код њега мајор Петровић, и саопштио му да га Михаиловић не
може примити, пошто је спречен хитним пословима. Петровић му је
предложио да се заједно врате у Београд. Тек у Београду Петровић
му је рекао да га је вратио из Ужица јер му је Михаиловићев
капетан Радовић-Кондор спремао убиство из заседе. Михаиловић је
Љотићу у једном каснијем писму саопштио да му је ту "Бог помогао
да се спасе замке".
У то време Дража се налазио близу Рудо, а четници су водили офанзиву против Немаца и усташа, тако да није ни имао времена за било какав састанак. Са друге стране љотићевци су управо тада највише агитовали против Драже.
7.
У чишћењу окупиране Србије од партизана српски добровољци су имали нарочитог удела.У низу окршаја са партизанима они су показали да су и војнички и идеолошки изнад њих, а када је почела офанзива против Ужичке републике они су и ту дали свој борбени допринос.У овим борбама учествовале су заједно са Недићевим оружаним одредима и четничке групе мајора Манојла Кораћа, мајора Глишића, капетана Вучка Игњатовића и поручника Предрага Раковића.Заједничко учествовање националних одреда учинило је да у местима, која су ослобођена од партизана Немцима није била дата прилика да врше страховите и крваве одмазде као у Мачви, Краљеву и Крагујевцу. Ова заједничка борбена сарадња између Недићевих одреда и Михаиловићевих четника имала је за последицу и то, да је четницима и од стране српских добровољаца указивана различита помоћ. Пуковник Коста Мушицки који је командовао Српским добровољцима једним четницима је „давао оружје, другим муницију, трећим одећу и обућу ...“
Прво што љотићевци нису имали скоро никаквог удела у истеривању Србије од комуниста(осим што су освојили Бумбарево брдо и ушли у Чачак без борбе), друго што од стране четника нико није садејствовао са љотићевцима, осим што је капетан Игњатовић стао под команду недићевског мајора Калабића.
8.
Пресудна битка за Србију између ЈКВуО и НОВ и ПОЈ-а одиграла се
9. септембра на Јеловој Гори код Чачка. У овом двобоју
партизанске јединице нанеле су потпун пораз националним
снагама, чиме је судбина Србије била решена. Шта више, у гоњењу
четника, партизани су 13.септембра опколили њихову Врховну
Команду. Њ у је од заробљавања спасао Трећи батаљон Првог пука
СДК, док су партизани успели да заплене комплетну архиву
Врховне Команде.
Нити је било страшног пораза на Јеловој гори(што је најгоре, Јелова гора уопште није била велика битка јер ни партизани ни четници нису развили све јединице), друго што је судбина србије решена тек уласком Совјета, треће Врховна команда не само што ниј била опкољена од комуниста и спашена од љотићеваца, него је остала у Западној Србији још 15 дана после битке.
9. Ево и критике Најдановићеве књиге ,,Равна Гора, заблуде...''
О ДЕЛУ НАЈДАНОВИЋА: ''РАВНА ГОРА, ЗАБЛУДЕ...'':
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=10407
Наставиће се...
Б. КАРАПАНЏИЋ:''ГРАЂАНСКИ РАТ У СРБИЈИ'':
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=10240
Даље ћу цитирати оно што је постављао горепоменути корисник.
1.
На територији Западне Србије добровољачке јединице су, у
садејству са Немцима, жандармеријом и четницима Драгољуба
Михаиловића напали на Ваљевски, Посавски, Сувоборски и
Космајски партизански одред, који су се из Босне по наређењу
25
Главног партизанског Штаба за Србију вратили на своје терене. У
овој акцији уништени су сви партизански одреди, осим Ваљевског
који је из обруча успео да се извуче благодарећи Немцима, који су
се са својих положаја повукли услед велике хладноће.
Прво што су у питању Пећанчеве војовде Шкава, Тешмановић, Папић, друго што осим Ваљевског и Космајски одред није уништен.
2.
Љотић је тек 17. маја 1944. године успео да се састане у селу
Брђане код Горњег Милановца са генералом Мирославом
Трифуновићем Дроњом, Михаиловићевим командантом за Србију.
После тродневних преговора дошло је до споразума у коме је
договорена заједничка борба против комунизма и договор о
међусобној сарадњи. Сарадња ће кулминирати септембра 1944.
године, у јеку најжешћих борби у Србији
Не само што ни до састанка, а камоли споразума није дошло(заправо генерал Трифуновић се састао 2 месеца раније са Недићевим изаслаником Илијом Михајловићем), већ су љотићевци учествовали у последње две операције против четника-Саксен и Чумић.
3.
Одмах по окончању операција против партизанских јединица на
територији Западне Србије немачка војна сила напала је јединице
под контролом Драгољуба Михаиловића. Самога Михаиловића је о
томе обавестио командант СДК Коста Мушицки, па је ВК Краљевске
војске у Отаџбини за моменат избегла заробљавање.Коста Мушицки био је због овога ухапшен у Чачку 9. децембра.
Не само што Мушицки није спасао Дражи живот, него је Дража због необавештености умало изгубио главу у операцији Михаиловић. Мушицки јесте ухапшен, али зато што је покушао да побегне код Драже, што није успео.
4.
Иако је Драгољуб Михаиловић баш уз помоћ власти у Београду
избегао хапшење, он је од 25. јануара до 6. јуна 1942. године
упутио Југословенској влади у Лондону петнаест депеша у којима
је због сарадње са окупатором нападао Љотића Недића и Пећанца.
То је и један од разлога што је Влада у једном од својих "З"
емитовања (слово "з" је значило заклати) ставила под то слово и
Милана Недића. Сам Димитрије Лотић никада у емисијама радио
Лондона није поменут, мада постоји могућност да је наређење да и
за овог човека важи слово "З" стигло Михаиловићу тајним
каналима.
Дража наравно није уз помоћ Недићеве владе, већ мајора Мишића спасао главу.
Друго, З је значило заплашити а не заклати, и на списку за слово З је било само 100 људи, а међу њима и Љотић.
5.
Димитрије Љотић и Милан Недић су радили све време да
обједине све националне снаге у борби против комуниста, и поред
не ретких сукоба између добровољаца и четника. Особа преко које
су Љотић и Михаиловић успостављали међусобну везу био је чика
Илија Михајловић, бивши председник Народне скупштине и
потпредседник ЈНС. Први састанак који је чика Илија уговорио био
је маја 1943. године на нивоу високих делегата. Љотић је на
састанак послао Бошка Костића, док је Михаиловићев делегат био
Чеда Вујовић, првак Демократске странке из чачанског краја. На
овом састанку постигнут је начелни споразум о прекиду свих
непријатељстава.Преговори око састанка Димитрија Љотића и
Драгољуба Михаиловића отегли су се све до септембра 1943.
године.
Заправо, Дража и Љотић су успоставили везу тек почетком 1945. Љотић је желео да Дража дође у Словенију, док је Дража желео да искористи љотићевце ради оружја.
Наравно Илија Михајловић није био човек за везу, већ се он састао са генералом Трифуновићем тек марта 1944. и није га послао Љотић, већ Недић иза леђа Љотића и Немаца.
6.
Тада је успостављена веза која је са Михаиловићеве стране била
веома проблематична и непроверена. Упркос томе Љотић је
половином октобра 1943. године кренуо на састанак, сам возом за
Ужице. Претходно је себи набавио лажна документа под именом
професор Петровић. Када је требало да крене из Ужица дошао је
код њега мајор Петровић, и саопштио му да га Михаиловић не
може примити, пошто је спречен хитним пословима. Петровић му је
предложио да се заједно врате у Београд. Тек у Београду Петровић
му је рекао да га је вратио из Ужица јер му је Михаиловићев
капетан Радовић-Кондор спремао убиство из заседе. Михаиловић је
Љотићу у једном каснијем писму саопштио да му је ту "Бог помогао
да се спасе замке".
У то време Дража се налазио близу Рудо, а четници су водили офанзиву против Немаца и усташа, тако да није ни имао времена за било какав састанак. Са друге стране љотићевци су управо тада највише агитовали против Драже.
7.
У чишћењу окупиране Србије од партизана српски добровољци су имали нарочитог удела.У низу окршаја са партизанима они су показали да су и војнички и идеолошки изнад њих, а када је почела офанзива против Ужичке републике они су и ту дали свој борбени допринос.У овим борбама учествовале су заједно са Недићевим оружаним одредима и четничке групе мајора Манојла Кораћа, мајора Глишића, капетана Вучка Игњатовића и поручника Предрага Раковића.Заједничко учествовање националних одреда учинило је да у местима, која су ослобођена од партизана Немцима није била дата прилика да врше страховите и крваве одмазде као у Мачви, Краљеву и Крагујевцу. Ова заједничка борбена сарадња између Недићевих одреда и Михаиловићевих четника имала је за последицу и то, да је четницима и од стране српских добровољаца указивана различита помоћ. Пуковник Коста Мушицки који је командовао Српским добровољцима једним четницима је „давао оружје, другим муницију, трећим одећу и обућу ...“
Прво што љотићевци нису имали скоро никаквог удела у истеривању Србије од комуниста(осим што су освојили Бумбарево брдо и ушли у Чачак без борбе), друго што од стране четника нико није садејствовао са љотићевцима, осим што је капетан Игњатовић стао под команду недићевског мајора Калабића.
8.
Пресудна битка за Србију између ЈКВуО и НОВ и ПОЈ-а одиграла се
9. септембра на Јеловој Гори код Чачка. У овом двобоју
партизанске јединице нанеле су потпун пораз националним
снагама, чиме је судбина Србије била решена. Шта више, у гоњењу
четника, партизани су 13.септембра опколили њихову Врховну
Команду. Њ у је од заробљавања спасао Трећи батаљон Првог пука
СДК, док су партизани успели да заплене комплетну архиву
Врховне Команде.
Нити је било страшног пораза на Јеловој гори(што је најгоре, Јелова гора уопште није била велика битка јер ни партизани ни четници нису развили све јединице), друго што је судбина србије решена тек уласком Совјета, треће Врховна команда не само што ниј била опкољена од комуниста и спашена од љотићеваца, него је остала у Западној Србији још 15 дана после битке.
9. Ево и критике Најдановићеве књиге ,,Равна Гора, заблуде...''
О ДЕЛУ НАЈДАНОВИЋА: ''РАВНА ГОРА, ЗАБЛУДЕ...'':
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=10407
Наставиће се...