Ima dana kada me usreci pupoljak cveta, osmeh nepoznatog prolaznika, drzanje dekice iz komsiluka, vriska decurlije, voljeni...ali nazalost takvih dana je sve manje, tempo zivota nam nemece da takve stvari ne primecujemo, jurcamo pogledom prikucanim za cilj bez snage da se suprotstavimo i uzivamo u tim malim stvarima... Pokusavam da se tome oduprem, dajem sve od sebe...
Zašto činiš ono što čini većina, zašto ne živiš onako kako ćeš zaista biti srećna, a ne robovati gladi(strasti)?
Ne poznaje čovek sreću...dok je ne izgubi.Mudrost je uživati u malim stvarima u svakodnevnom okruženju ali to se se uči i stiče iskustvom
Slažem se, ali...Ne poznaje čovek sreću...dok je ne izgubi.Mudrost je uživati u malim stvarima u svakodnevnom okruženju ali to se se uči i stiče iskustvom
BRAVO....Sve si lepo rekao i objasnio.Ta sjajna rečenica je sasvim na mestu,pošto ja samo i uživam u tim malim stvarima.Pažnja,Poverenje i Ljubav spadaju naizgled u male i nevidljive stvari,pošto su samo materijalne stvari vidljive,pa ljudi njima uporno teže oslanjajući se pritom na jednu utehu koja kaže : „Ne živi se od ljubavi,već od materijalnih stvari“.I tu nastaje glavni problem i zabluda,jer to baš nije tako.
Samo oni koji su bili u toj prilici da osete sva zadovoljstva materijalnih stvari znaju da je za život potrebno samo malo materijalnog.Višak materijalnih stvari svakako povećava zadovoljstvo,čini život lepšim,otkriva neke nove granice u čoveku koje su mu do tada bile nepojmljive ... Ali sve to traje neko vreme dok čovek ne poludi u bukvalnom smislu i tada on svoje standarde ocrtava trenutnom situacijom u kojoj se nalazi težeći da još više bude materijalno situiran.Jureći kao muva bez glave u tom začaranom krugu,zapostavlja ili u još gorem slučaju zaboravlja porodicu koja ga je stvorila,gubi osnovne moralne vrednosti i karakter,jer za njega ljudi više nemaju takvu vrednost u odnosu na situaciju kako ih je posmatrao nekad.Žene u očima muškaraca i muškarci u očima žena postaju samo potrošna roba,nešto što se može iskoristiti i što može pružiti privremeno zadovoljstvo.Prijatelji se biraju samo ako i oni gaje iste vrednosti.Kada te pozovu na piće razlog je taj što su sagradili novu vilu,kupili skupoceni automobil ili se vratili sa egzotičnog putovanja i tako će se tokom celog razgovora provlačiti slične priče,jer je sad to nivo kojim ljudi mere vrednost i uspeh i ispod toga se ne ide.Pitanja tipa : Kako ti je porodica ili slično provlačiće se kroz razgovor samo pro-forme,ako uopšte bude i bilo reči o tome.
Suština je u tome što čovek u tom ludilu sam pokušava da promeni standarde koji se ne mogu promeniti,a sve u cilju da sebi olakša život,podigne ga na viši nivo misleći da će na taj način automatski sebi obezbediti i srećniji život.Pored toga što menja sebe,on menja i druge ljude oko sebe uvodeći ih u isto ludilo.Rezultat je jedna ogromna neuredjena sredina gde se ljudi cene,poštuju i vole samo zbog materijalnih stvari koje ih prate,a ne zbog same ličnosti.Svi smo rodjeni jednaki pred Bogom i ljudima,pa je Gospodin Čovek i onaj ko pretura po kontejnerima i ide pocepan po ulici,kao i onaj ko živi na visokoj nozi.Oboje su isti.To što je ovaj drugi spretniji,snalažljiviji ili pametniji,to jako poštujem i skidam kapu takvim ljudima.Ali samo pod uslovom da ako posle svih rezultata koje su napravili ostanu i dalje psihički normalni i znaju da cene,vole i poštuju ljude zbog onoga što nose u sebi,a ne na sebi i oko sebe.
Ali,kao što rekoh sve to traje samo privremeno jer kad deset puta prespavaš u luksuznoj vili ili isto toliko puta provozaš skupoceni automobil,već jedanaestog dana ti na to gledaš sasvim normalno jer ti je to postao standard,a poljubac drage osobe kada se probudiš ili porodično okupljanje svakim danom dobijaju neku novu draž koja je iznova posebna,lepa i zanimljiva.
