strawbbery_city
Iskusan
- Poruka
- 6.580
Прва батерија америчких противавионских и противракетних система типа „патриот” стиже у Пољску, као прву земљу некадашњег Варшавског уговора која добија те модерне америчке пројектиле. Наиме, америчка јединица из базе крај Кајзерслаутерна у Немачкој већ је започела дислокацију железницом ка новом одредишту, бази пољских оружаних снага крај града Морага, на североистоку Пољске, неких 60 км од границе са Русијом у подручју Калињинградске области. Добродошлицу америчким војницима и ракетама пожелео је и пољски министар одбране Богдан Клич, који је нагласио да долазак тих ракета и америчких војника, који ће у прво време опслуживати те системе, али и обучавати пољске војнике да касније они рукују ракетама „патриот”, дакле да тај долазак за Пољску има две димензије, политичку и војну.
Политички, Пољска тако потврђује свој статус „најдражег и најискренијег” америчког савезника у новој Европи, можда, с изузетком Велике Британије, Америка у целој Европи и нема поузданијег савезника од Пољске. Тим је веће било разочарање Варшаве када је нови амерички председник Барак Обама, скоро на почетку свог мандата, одустао од инсталирања елемената новог антибалистичког ракетног кишобрана у Пољској и Чешкој. Како је приликом разговора о локацији за те америчке пројектиле пресретаче на територији Пољске, још 2008. године, бивша администрација председника Буша била договорила да Варшави као знак признања уступи јединицу ракетног ПВО система „патриот”, то садашња администрација у Вашингтону само испуњава обећање претходне. Пољаци ће моћи да кажу да их Американци ипак нису потпуно „преварили”.
Војно гледано, ракете „патриот” неће нешто много ојачати пољску ПВО. Истина, то су модерни системи за обарање противничких авиона и балистичких ракета типа „скад-Б”, „фрог”, или нечега сличног у тој категорији. Ракете типа „патриот” испробане су још у првом рату у Персијском заливу 1991. године, у „Пустињској олуји”, када су Американци покушали да њима обарају ирачке верзије ракета „скад-Б”, односно пројектиле „ал хусеин”. Ирачани су у том рату масовно лансирали своје ракете на цивилне циљеве у Израелу и у Саудијској Арабији. Проценат пресретнутих и погођених ирачких „скадова-Б” уз помоћ испаљених америчких ракета „патриот” никада није званично саопштен, али све процене говоре да се систем „патриот” у том рату и није баш прославио. Проблем је био касна детекција лансираног ирачког „скада-Б”, Ирачани су покретне лансере крили испод надвожњака на путевима, на тренутак би изашли из заклона и испалили ракету. Док би амерички сателит у свемиру уочио пројектил, одредио му путању и циљ, ирачки „скад-Б” практично је већ био изнад циља. И време за реакцију система „патриот” није било баш најбоље. Лично сам се у то уверио једне ноћи у „Пустињској олуји” 1991. године, у граду Дахрану у Саудијској Арабији. Сирена је означила ваздушну опасност од ирачких „скадова-Б”, нас неколико новинара изашли смо из заклона да на ноћном небу видимо спектакуларан призор како ће „патриот“да пресретне и уништи „скад-Б”. Угледали смо светлећи траг „скада-Б” већ над градом и тек онда је са земље појурио „патриот”. Стигао га је тачно изнад града, погодио, али је комплетна скаламерија обе ракете пала на један кварт у центру Дахрана: срушен цели стамбени блок, стравичан кратер и пожар, 56 мртвих цивила. Заправо, боље да тај „патриот” и није био лансиран. Било би можда мање мртвих.
Реакција Москве на долазак „патриота” близу руске границе мешавина је благог негодовања, чуђења, али и суздржаности. Русија истиче да за тај потез Вашингтона и Варшаве не види неки оправдан разлог, да она са своје стране границе у области Калињинграда и нема неке важне војне инсталације, да све то неће допринети некој бољој атмосфери између Варшаве и Москве, а у Русији су веровали да наступа нова ера добрих пољско-руских односа. Но, за разлику од ракета пресретача које су Американци раније намеравали да у оквиру антибалистичког ракетног штита инсталирају у Пољској, а које су (ракете) своју дефанзивну улогу могле у року од неколико минута да промене у офанзивну, што би деградирало и руску нуклеарну офанзивну компоненту, то се за ракетни ПВО систем „патриот” не може рећи, па тај евентуални приговор Москве отпада. И зато Русија и неће правити велику гужву око „патриота” у Пољској. Пољаци ће бити задовољни, Американци такође, а „патриот” ће бити сам себи сврха. Војно, он се, што се тиче Руса, може врло лако ескивирати. Но, као почетак пресељавања ПВО инсталација из Немачке у државе бившег Варшавског уговора, ово ће сигурно бити предмет пажљиве анализе надлежних у Москви.
Јер, шта иде после „патриота”? И зашто? И против кога?
Мирослав Лазански
http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Patriot-u-Poljskoj.sr.html
dal je ova Jevropa toliko glupa i toliko poslusna kada izaziva Rusiju koja je puna nuklearkama bas u toj oblasti Kaljingrada.....
Политички, Пољска тако потврђује свој статус „најдражег и најискренијег” америчког савезника у новој Европи, можда, с изузетком Велике Британије, Америка у целој Европи и нема поузданијег савезника од Пољске. Тим је веће било разочарање Варшаве када је нови амерички председник Барак Обама, скоро на почетку свог мандата, одустао од инсталирања елемената новог антибалистичког ракетног кишобрана у Пољској и Чешкој. Како је приликом разговора о локацији за те америчке пројектиле пресретаче на територији Пољске, још 2008. године, бивша администрација председника Буша била договорила да Варшави као знак признања уступи јединицу ракетног ПВО система „патриот”, то садашња администрација у Вашингтону само испуњава обећање претходне. Пољаци ће моћи да кажу да их Американци ипак нису потпуно „преварили”.
Војно гледано, ракете „патриот” неће нешто много ојачати пољску ПВО. Истина, то су модерни системи за обарање противничких авиона и балистичких ракета типа „скад-Б”, „фрог”, или нечега сличног у тој категорији. Ракете типа „патриот” испробане су још у првом рату у Персијском заливу 1991. године, у „Пустињској олуји”, када су Американци покушали да њима обарају ирачке верзије ракета „скад-Б”, односно пројектиле „ал хусеин”. Ирачани су у том рату масовно лансирали своје ракете на цивилне циљеве у Израелу и у Саудијској Арабији. Проценат пресретнутих и погођених ирачких „скадова-Б” уз помоћ испаљених америчких ракета „патриот” никада није званично саопштен, али све процене говоре да се систем „патриот” у том рату и није баш прославио. Проблем је био касна детекција лансираног ирачког „скада-Б”, Ирачани су покретне лансере крили испод надвожњака на путевима, на тренутак би изашли из заклона и испалили ракету. Док би амерички сателит у свемиру уочио пројектил, одредио му путању и циљ, ирачки „скад-Б” практично је већ био изнад циља. И време за реакцију система „патриот” није било баш најбоље. Лично сам се у то уверио једне ноћи у „Пустињској олуји” 1991. године, у граду Дахрану у Саудијској Арабији. Сирена је означила ваздушну опасност од ирачких „скадова-Б”, нас неколико новинара изашли смо из заклона да на ноћном небу видимо спектакуларан призор како ће „патриот“да пресретне и уништи „скад-Б”. Угледали смо светлећи траг „скада-Б” већ над градом и тек онда је са земље појурио „патриот”. Стигао га је тачно изнад града, погодио, али је комплетна скаламерија обе ракете пала на један кварт у центру Дахрана: срушен цели стамбени блок, стравичан кратер и пожар, 56 мртвих цивила. Заправо, боље да тај „патриот” и није био лансиран. Било би можда мање мртвих.
Реакција Москве на долазак „патриота” близу руске границе мешавина је благог негодовања, чуђења, али и суздржаности. Русија истиче да за тај потез Вашингтона и Варшаве не види неки оправдан разлог, да она са своје стране границе у области Калињинграда и нема неке важне војне инсталације, да све то неће допринети некој бољој атмосфери између Варшаве и Москве, а у Русији су веровали да наступа нова ера добрих пољско-руских односа. Но, за разлику од ракета пресретача које су Американци раније намеравали да у оквиру антибалистичког ракетног штита инсталирају у Пољској, а које су (ракете) своју дефанзивну улогу могле у року од неколико минута да промене у офанзивну, што би деградирало и руску нуклеарну офанзивну компоненту, то се за ракетни ПВО систем „патриот” не може рећи, па тај евентуални приговор Москве отпада. И зато Русија и неће правити велику гужву око „патриота” у Пољској. Пољаци ће бити задовољни, Американци такође, а „патриот” ће бити сам себи сврха. Војно, он се, што се тиче Руса, може врло лако ескивирати. Но, као почетак пресељавања ПВО инсталација из Немачке у државе бившег Варшавског уговора, ово ће сигурно бити предмет пажљиве анализе надлежних у Москви.
Јер, шта иде после „патриота”? И зашто? И против кога?
Мирослав Лазански
http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Patriot-u-Poljskoj.sr.html
dal je ova Jevropa toliko glupa i toliko poslusna kada izaziva Rusiju koja je puna nuklearkama bas u toj oblasti Kaljingrada.....
