Не, ја не могу даље...

Fiamma

Iskusan
Poruka
6.964
Тема није о мени и мојим проблемима, већ уопштено... ;)

Размишљала сам како свако од нас има различит праг толеранције на животне проблеме. Неко их решава као од шале, и не погађају га много, док некога ти исти проблеми тотално сломе... :confused:

Сећам се, када сам ишла у школу, када бих добила лошију оцену, нпр. 2, другарице из разреда би се чудиле како то мене не погађа, јер ми на фаци не би виделе разочарење (иначе, била сам одликашица). Везано за ту причу, чула сам за случај девојке која је имала све петице, и када јој је неки професор из неког предмета закључио мању оцену, она му је претила да ће да се убије, али он на то није обраћао пажњу. А, онда је на малом одмору направила сцену, јер је хтела да скочи с прозора у двориште, али су је спречили. Да ли јој је овај поклонио петицу, није ми познато. Такође, прича из исте области, случај девојке из једне средње школе која се убила, јер је морала да иде на поправни :confused:

Факултет је јако битан, зар не? Већина ће да се сложи. Али, није вредан људских живота! :evil: Читала сам у новинама много пута како се неко убио јер није неки испит положио из много пута :confused: А чула сам и за некога момка који је скочио у реку, јер се из Београда вратио у свој град будући да се није снашао на факсу :confused:

Па, онда физички изглед... :confused: ОК, битан је, сви хоћемо да другима будемо лепи, али... :!: Зашто се известан број тинејџерки убије само зато што има комплексе због дебљине? :dash:

Питање је: Да ли сте ви некада имали неке од оваквих или сличних (по мени) проблемчића? Да ли сте сматрали да је то нешто веома тешко, што не знате како да пребродите? Ако је тако, образложите зашто...
 
Тема није о мени и мојим проблемима, већ уопштено... ;)

Размишљала сам како свако од нас има различит праг толеранције на животне проблеме. Неко их решава као од шале, и не погађају га много, док некога ти исти проблеми тотално сломе... :confused:

Сећам се, када сам ишла у школу, када бих добила лошију оцену, нпр. 2, другарице из разреда би се чудиле како то мене не погађа, јер ми на фаци не би виделе разочарење (иначе, била сам одликашица). Везано за ту причу, чула сам за случај девојке која је имала све петице, и када јој је неки професор из неког предмета закључио мању оцену, она му је претила да ће да се убије, али он на то није обраћао пажњу. А, онда је на малом одмору направила сцену, јер је хтела да скочи с прозора у двориште, али су је спречили. Да ли јој је овај поклонио петицу, није ми познато. Такође, прича из исте области, случај девојке из једне средње школе која се убила, јер је морала да иде на поправни :confused:

Факултет је јако битан, зар не? Већина ће да се сложи. Али, није вредан људских живота! :evil: Читала сам у новинама много пута како се неко убио јер није неки испит положио из много пута :confused: А чула сам и за некога момка који је скочио у реку, јер се из Београда вратио у свој град будући да се није снашао на факсу :confused:

Па, онда физички изглед... :confused: ОК, битан је, сви хоћемо да другима будемо лепи, али... :!: Зашто се известан број тинејџерки убије само зато што има комплексе због дебљине? :dash:

Питање је: Да ли сте ви некада имали неке од оваквих или сличних (по мени) проблемчића? Да ли сте сматрали да је то нешто веома тешко, што не знате како да пребродите? Ако је тако, образложите зашто...
Особе којима је наведено препрека за даљи живот, нису здраве.
Такви људи треба да се обрате, знамо коме, психијатру и психологу.
 
Особе којима је наведено препрека за даљи живот, нису здраве.
Такви људи треба да се обрате, знамо коме, психијатру и психологу.

Slazem se da treba da se obrate psihologu ili psihijatru koji ce da im pomognu da se izbore sa osudama drustva zbog pojedinih nedostataka.
Kada je neko od malih nogu ubedjivan da manje vredi od ostatka drustva zbog svog izgleda, slabijeg vida, ili neceg drugog, uglavnom kasnije pati od depresije, biva asocijalan itd.. a zbog svega toga uglavnom zavrsava svoj zivot neslavno... Na zalost...
 
iz dosadsnjeg iskustva ti sto najvise drame, prijete samoubistvom su ustvari najvece kukavice koji u sustini nemaju ni petlje dicu ruku na sebe..
obicna razmazenost i bezobrazluk!
tako da se ne obazirem na takve..pomoc treba pruziti onima za koje vidis da su se zatvorili u sebe a ne te grlate :)
 
Ne treba ih osuđivati, loša komunikacija sa roditeljima i društvom, ko zna šta još.
Mislim da je srećom takvih slučajeva malo, ili možda nisam informisana.
Samo znam da mi je jako žao.
Imala sam i ja faze u pubertetu kada mi se nije dopadao moj izgled,ali u tom periodu kada sve saberem i oduzmem, sam nekako bila bezbrižna, pravi zunzar.
Sada kotrljam kamen uz brdo, pa ga spuštam, pa ponovo .....
 
Pa verujem da smo svi imali iste ili ti slicne probleme , pogotovo sto se tice puberteta.

Eto ja sam bila mrsavica i to mi je tesko padalo stvarno , ceo Dnevnik sam skoro, ispisala o tome :mrgreen: ali nikada mi nije palo da dignem ruku na sebe, nikada. nekako sam se ili mirila sa tim, ili sam nalazila razne izgovore zasto je to tako , ma u svakom slucaju gledala sa neke vedrije strane i ako sam po nekada bas ocajavala, ali isplacem se i prodje.Ili eto napisem to u Dnevniku, olaksam dusu, i spadne mi teret sa srca.I idem dalje.

Ne kazem, nismo svi isti, ali nekako ti koji zele da se ubiju, zapravo zele da se njihov problem ili resi sam od sebe ili nekako sto pre pa misle da ce time ubrzati stvar i bice im lakse , sta li je.Brzopletost, nepromisljenost i nestrpljivost kada se nadju na jednom mestu izbije kratak spoj, pa eto i dodje do toga.A ne znaju kada bi samo minut neki ostavili problem na strani, da bi nasli resenje.I da ti problemi jesu sada meni smesni , zato hiljadu puta kazem omladini, eh da je meni vasih problema pa ja bih uzivala sada.
 
Slazem se da treba da se obrate psihologu ili psihijatru koji ce da im pomognu da se izbore sa osudama drustva zbog pojedinih nedostataka.
Kada je neko od malih nogu ubedjivan da manje vredi od ostatka drustva zbog svog izgleda, slabijeg vida, ili neceg drugog, uglavnom kasnije pati od depresije, biva asocijalan itd.. a zbog svega toga uglavnom zavrsava svoj zivot neslavno... Na zalost...


Неки људи су једноставно рођени са предиспозицијом за психичке болести, ''слабије су умешени'' од других....и ружно је осуђивати околину за оно што није одговорна....:confused:

Испада да се убијају само они са недостацима :roll: (а ко их нема? :confused:)... а са друге стране толико је људи који су озбиљно хендикепирани - па не одустају, боре се упркос неприхватању околине и упркос ограничености због недостатка...
Значи - није у питању само однос околине него и наша способност да се носимо са животним проблемима (део те способности је стечен, али део је и наслеђен)....
 
Неки људи су једноставно рођени са предиспозицијом за психичке болести, ''слабије су умешени'' од других....и ружно је осуђивати околину за оно што није одговорна....:confused:

Испада да се убијају само они са недостацима :roll: (а ко их нема? :confused:)... а са друге стране толико је људи који су озбиљно хендикепирани - па не одустају, боре се упркос неприхватању околине и упркос ограничености због недостатка...
Значи - није у питању само однос околине него и наша способност да се носимо са животним проблемима (део те способности је стечен, али део је и наслеђен)....

Naravno... Zbog toga i kazem da treba da se ide kod strucnog lica po pomoc, jer nije svako sposoban da se sam nosi sa odredjenim situacijama.

Nisam imao nameru da krivim drustvo za nesto... samo sam dao jedan primer kako moze doci do onoga o cemu pricamo. Dabome da postoji jos mnogo razloga osim ovog koji sam ja naveo.
 
Meni je u tinejdžerskom dobu svaki drugi dan padalo na pamet da se ubijem. :lol:
Razlozi su bili naravno smešni, ali sam umela baš da dramim. Mlados' - ludos'...:heart:

eh, tako ej i meni padalo na pamet...i sad mi padne..kads e razocaram ja velim..o boze..sto ja da zivim....ali u sustini nikad nikad..u nekim tezim situacijama..kao kad sam padala ispite ili nesrcene ljubavi nije mi ozbiljno padalo na pamet da oduzmem sebi zivot....visi je bilo u smislu..sta sad da radim...:lol:
 
oh itekako mi je poznato to dramljenje zbog spoljašnjih gorenavedenih problema
samo što okrete priču na samoubistvo nije da je pravilo da svi oni poubijaju
šta znam nije mi neshvatljivo, znam kako traumatično gluposti mogu da igledaju recimo do 18 godina, mada to nema veze s godinama
u impuslivnost ne verujem ič kod samoubojstava
drugo su psiho bolesnici i drugo ovi slučajevi... doduše mogu biti i isto

zašto sve to?
ih pitanje je ko zna zašto, nije samo kriva okolina, ali je tad determinišući faktor, više nego tvoje unutrašnje stanje
kod nas vlada straašna neka represivna i obligatorna atmosfera u vezi sa školom
kao moraš da imaš sve petice ili 10ke ili šta ti ja znam
pomislio bi čovek da je ovo zemlja vanserijskih intelektualaca i znalaca po tome
a okolina, tj. društvo opet gotovo stoprocentno formira must-ove po špitanju fizičkog i spoljašnjeg izgleda
 

Back
Top